Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Ivana Stojiljković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Članom 9. u principu najveći deo ovoga što je traženo ovim amandmanom već je i predviđeno. Dakle, i organizacione jedinice, i ovlašćenja, i odgovornosti. Ono što su podnosioci amandmana tražili kao dopunu, jesu uslovi za zaposlenje na svakom radnom mestu, ukupan broj policijskih službenika, državnih službenika i nameštenika potrebnih za sistematizovana radna mesta.

Slažem se, takođe, da ne bi trebalo prihvatiti ovaj amandman, upravo zato što se ovaj zakon ljudskim resursima bavi od početka do kraja. Zato je i formiran taj sektor za ljudske resurse, koji bi trebalo da sprovodi politiku karijernog napredovanja i da sprovodi politiku predviđanja i projekcije potreba u policiji. Upravo se o tome radi.

Dakle, oni će vremenom projekciju potreba i uslova za zaposlenje morati da donose nekim podzakonskim aktima i tu će biti definisano tačno i precizno koji su to uslovi za zaposlenje, naravno, oni će biti pooštreni, kao što smo već čuli, kao i to koji će se kriterijumi sprovoditi prilikom karijernog napredovanja. Znači, neće više moći da se koriste neki lični afiniteti prilikom izbora ljudi koji će dobijati viši čin ili u okviru istog napredovati.

Tako da, u tom smislu se slažem sa mišljenjem Vlade da ne treba prihvatiti, iako je dobra namera bila podnosioca amandmana, zato što se ceo set zakona upravo bavi ljudskim resursima i to će biti prioritet – uređenje uslova za zaposlenje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.

Reč ima dr Vladimir Pavićević.

Poštovane dame i gospodo, dve napomene sam pripremio za ministra Stefanovića, povodom našeg amandmana na član 9.

Najpre, ministre Stefanoviću, tačno je da u Narodnoj skupštini presudnu reč imaju narodni poslanici, nas 250, ali poštovana gospodo, i u Narodnoj skupštini može da se čuje glas onih ljudi koji su ne izabrani na izborima, ali delujući u okviru civilnog društva, na primer, hoće malo da kontrolišu delanje izvršne vlasti.

Evo, mi imamo gosta iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku. Ministre Stefanoviću, njihov predlog je bio da umesto da Vlada propisuje načela za unutrašnje uređenje Ministarstva na osnovu kriterijuma javnosti dokumenta, Vlada treba da pripremi jednu uredbu o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu, kojim će da se utvrdi delokrug i kategorizacija organizacionih jedinica u Ministarstvu, itd.

Budući da imamo goste, ministre Stefanoviću, koji nisu birani na izborima, a da su se ipak potrudili da kažu svoje mišljenje i stav, mislim da je dobro da vi danas reagujete i na njihov predlog, pa da vidimo zašto jedan amandman koji su pripremila ova gospoda, nije prihvaćen.

Druga napomena, tiče se konkretno našeg amandmana, vi ste nama rekli – ne može da stoji Ministarstvo, nego treba da stoji ministar, jer Ministarstvo ne čini neko lice, nije čovek, a ministar je ipak neki čovek. Ministre Stefanoviću, pa upravo se tu mi razlikujemo, mi tvrdimo – ne može lice da donosi propise. Propise donose državni organi, a najviši organi državne uprave su upravo ministarstva i baš zbog toga treba da stoji Ministarstvo, poštovana gospodo, kao dokaz tome.

Evo, na primer, mi smo dobili ovde mišljenje, ne od predsednika Vlade, nego mišljenje Vlade. Vlada predlaže, Vlada prihvata, Vlada ne prihvata, moguće je da stoji Ministarstvo, kao što je moguće da stoji Vlada, a ne neki pojedinci.

Vreme. Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću.

Na član 9. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Martinović, Nataša Vučković, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov i Gordana Čomić.

Zahvaljujem.

Na član 10. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Vladimir Orlić, Dušan Stojković, Aleksandra Marković i Nenad Nikolić.

Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i mr dr Blagoje Bradić.

Reč ima narodna poslanica Biljana Hasanović Korać.

Izvolite, gospođo Korać.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Podneli smo amandman na član 11, koji reguliše nadležnost Ministarstva i tu smo predvideli amandmanom tri intervencije. Organizovanje poslova i stvaranje uslova za rad u Ministarstvu, odnosno norme o delokrugu i nadležnosti Ministarstva, sadržane su pre svega u Zakonu o ministarstvima.

Kako je ovo Predlog zakona o policiji, kao što sam govorila i povodom prvog amandmana našeg, smatramo da u enumeraciji poslova Ministarstva, treba da na prvom mestu postaviti poslove u odnosu na policiju.

Takođe, smatramo da obaveštenja javnosti za sprovođenje programa i plana rada Ministarstva, mora biti najmanje jednog godišnje. Amandmanom smo intervenisali i na izradu predloga, tako što smo označili da se radi o predlogu akta pored sprovođenja i praćenja realizacije strateških akata.

Amandmanom intervenišemo i na tačku 3) ovog člana, kojim se postiže obaveza Ministarstva da obezbedi saradnju, predlažemo da se predvidi obaveza Ministarstva da obezbedi saradnju sa nezavisnim regulatornim telima, kao što je Zaštitnik građana, Poverenik za zaštitu podataka ličnosti, Poverenik o zaštiti ravnopravnosti, itd, imajući u vidu ustavni i zakonski značaj ovih institucija, kontroli zakonitosti rada organa izvršne vlasti.

Treće, u Predlogu zakona u članu 11. definisana je nadležnost Ministarstva i sporna je po nama tačka 13), koja predviđa da je nadležnost Ministarstva da obezbeđuje smeštaj i ishranu. Iz navedene odredbe nije jasno ni kome, ni kada, ni za koje potrebe se predlaže obezbeđivanje smeštaja i ishrane, pa smo mi predložili da se ta tačka briše.

Amandman nije prihvaćen iz razloga što Ministarstvo ne sarađuje samo sa nezavisnim regulatornim telima već obezbeđuje redovnu saradnju i sa drugim organima i telima koji su zakonom ovlašćeni za spoljnu kontrolu policije.

Ovo je opet toliko šturo i toliko kratko obrazloženje, dužina obrazloženja ne znači da je i kvalitetno, ali ono ne obuhvata ni deo onoga što smo mi predvideli amandmanom. To opet pokazuje koliko su površno amandmani analizirani.

Ni u obrazloženju u odbijanju nema govora ni o prvom delu gde smo predvideli da se stavi akcenat na to pravo Zakona o policiji da se prvo predvidi sve što je vezano za policiju, zatim, mi nismo predvideli, nismo stavili samo obavezu saradnje sa nezavisnim regulatornim telima ali smo i njih naveli pored drugih organa i tela koji su zakonom ovlašćeni za spoljašnju kontrolu policije, što piše i što ostaje da piše, nema ni reči o tački 13) koja je po nama sporna.

Zahvaljujem.

Reč ima ministar dr Nebojša Stefanović.

Reći ću vam, što se tiče prvog dela, to je metodološki pristup, vi se zalažete za jedan, a mi se zalažemo za drugi. Dakle, ako smo u svim ostalim članovima primenjivali ovaj prvi, ne možemo u ovom članu, ali ne vidim da tu ima neke suštinske razlike, to je naše mišljenje.

Što se tiče, ovog drugog dela, nema potrebe da se saradnja sa bilo kojom kontrolnom organizacijom koja vrši kontrolu na osnovu drugih zakona definiše kroz ovaj zakon. Upravo to bi značilo da mi ako ne navedemo u zakonu da ćemo sarađivati oni ne mogu da kontrolišu. Tu bi se svaki smisao kontrole izgubio. Njima nju drugim zakonima i propisima date mogućnosti da nezavisno kontrolišu i vrše, da kažem, tu vrstu nadzora u MUP, šta god MUP mislio ili ne mislio.

Dakle, to je suština kontrole. Zaštitnik građana, Poverenik za informacije od javnog značaja, Poverenik za ravnopravnost, skupštinski odbor mogu na osnovu zakona koji definišu njihov rad doći u MUP i da zahtevaju određene podatke, informacije i Ministarstvo te podatke i informacije mora da im pruži. Naravno mi nismo hteli da nabrajamo, mi ovde sarađujemo sa velikim brojem institucija u onoj meri koliki je interes građana Republike Srbije.

Što se tiče ovog poslednjeg, smeštaj i ishrana, mi imamo dve vrste aktivnosti u tom smislu. Prvi, se tiče pripadnika policije, odnosno MUP-a na određenim zadacima na kojima se pružaju smeštaj i ishrana u objektima MUP i hrana koju MUP plaća, a radi se o pripadnicima policije koji su na izvršenju nekih zadataka, recimo, u zoni, kopnenoj zoni bezbednosti ili na terenu ili bilo šta slično, u pojačanim aktivnostima, u suzbijanju dela u narušavanju javnog reda i mira i to je taj deo.

Ministarstvo unutrašnjih poslova ima jedan deo komercijalne aktivnosti, dakle, u odmaralištima koje može da koristi u sadržajima koje ima. Dakle, sagrađeni su pre deset godina, pedesetih, šezdesetih godina, sedamdesetih godina, naravno tu su smešteni pripadnici unutrašnjih poslova kada su na izvršenju zadataka i tako štedimo novac. Dakle, manji su nam troškovi nego da ih smeštamo u neke objekte čiji su vlasnici drugi. Možda je to neka nepreciznost, ali sam hteo čisto da vam kažem šta.

Zahvaljujem se gospodine ministre.

Na član 11. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vladimir Orlić, Dušica Stojković, Aleksandar Marković i Nenad Nikolić.

Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 11. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Vlada i Odbor za odbranu i unutrašnje poslove prihvatili su amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite gospodine Šutanovac.

Ja bih samo pojasnio suštinu. Želim na početku da kažem i predstavnici DS nisu želeli da učestvuju u razmatranju amandmana koje je Vlada, odnosno Odbor prihvatio, ali nažalost, uvaženi kolega Orlić i SNS nam je čak iskoristio vreme da nam kaže kako je on dao amandman koji je epohalan, a koji se tiče sprečavanja „diskrimiinacije“. Znači, štamparska greška u diskriminaciji, pa je i to bilo važno, zato smo se i javili i učestvovaćemo u radu svih amandmana da građani Srbije vide da mi nismo dali amandmane koji nisu suštinski važni, naprotiv, da smo dali amandmane koji su suštinski važni.

U Predlogu zakona predviđeno je da Ministarstvo donosi i sprovodi posebne planove u izgradnji, korišćenju u održavanju informacionog sistema. Ukoliko bi tako bilo, značilo bi da MUP brine o svim informacionim sistemima u Srbiji, da li su korporativni, da li su privatni, da li su kakvi god, mi smo smatrali da to može da bude, i to je prihvaćeno isključivo, jedino internog informacionog sistema što i jeste nadležnost samog Ministarstva, i to je prihvaćeno, zahvaljujem se.

Mislim da je dobro da to uradimo i da jasno preciziramo, jer da je ostao predlog kao što ste dali gospodine ministre ne bi bilo moguće da obavljate svoju funkciju, odnosno da radite u odnosu na zakon kako je bilo predviđeno. Hvala.