Na član 22. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dejan Nikolić, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Aida Ćorović, Vesna Marjanović i Dragoljub Mićunović.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Na član 22. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šutanovac.

Želite reč? (Ne.)

Narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojišić i Dejan Čapo zajedno su podneli amandman kojim predlažu dodavanje novog člana 22a.

Reč ima narodna poslanica Olena Papuga.

Poštovana predsednice, ministre Stefanoviću, saradnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Liga socijaldemokrata Vojvodine, nakon člana 22. Predloga zakona o policiji, predlaže da se doda član 22a, koji glasi: „Policijski sekretarijat za Vojvodinu je organizaciona jedinica u sastavu Direkcije policije obrazovana za koordinaciju policijskih uprava i policijskih stanica na području AP Vojvodine. Sedište Policijskog sekretarijata je u Novom Sadu. Radom Policijskog sekretarijata za Vojvodinu rukovodi sekretar koga na predlog Vlade AP Vojvodine imenuje ministar“. Zašto smo napravili ovakav amandman?

Zakon o kome sada raspravljamo u članu 22. stav 5. govori da radi obavljanja policijskih i drugih poslova u skladu sa karakterističnim svojstvima određenih područja mogu se utvrditi i unutrašnje organizacione jedinice za koordinaciju rada policijskih uprava i policijskih stanica na područjima za koje su obrazovane. Znači, mi držimo do toga, a zna se da je Vojvodina specifično područje, ne samo više zbog višejezičnosti, nego i zbog toga što se graniči sa državama koje su u EU, da ne nabrajam sve specifičnosti AP Vojvodine, tako da vodeći se ovim članom, u stvari stavom 5. u članu 22, smo i napravili ovakav amandman.

Drugo, ovo pitanje Policijskog sekretarijata za Vojvodinu je na neki način ispolitizovano. Možda se tu nije gledalo na sve te specifičnosti, na ono što je možda Vojvodina imala u godinama kada je imala punu autonomiju i svoju policiju, u kakvim je uslovima policija radila, kako su se rešavali sporovi oko svega. To smo iz praktičnih razloga naveli.

Obrazovanjem Policijskog sekretarijata za Vojvodinu ne narušava se osnovni koncept Predloga zakona, jer bi takav sekretarijat bio u sastavu jedinstvene Direkcije policije …

(Aleksandar Marković, s mesta: Nema od toga ništa.)

Molim vas, predsednice, da poslanici ne dobacuju.

Smatram da je u interesu građana Vojvodine, kao i svih građana Srbije da se organizuje Policijski sekretarijat za Vojvodinu, kako bi svako bio u funkciji jačanja stabilne bezbednosne situacije, kako u Vojvodini, tako i Republici Srbiji.

Odmah da objasnim. Ovim amandmanom ne želimo paralelne policijske snage u Vojvodini, već posebnu organizacionu strukturu MUP Srbije na teritoriji AP Vojvodine, što i predviđa i ovaj stav člana 22.

Pored organizacionih razloga i razloga vezanih za specifičnosti Vojvodine, posebno mislim na višenacionalnu strukturu stanovništva, višejezičnost, koja je svakako veoma zastupljena u Vojvodini, na prvom mestu, veoma je važno priznati da ima i nekoliko političkih razloga.

Policijski sekretarijat unutrašnjih poslova AP Vojvodine je već postojao i ukinut je 1988. godine. U godinama do 1988. godine Vojvodina je imala svoju policiju, ali je tada oko dve hiljade krivičnih dela, od kojih je svako ubistvo, bilo razjašnjeno i procesuirano. Preko 90% razbojništva i razbojničkih krađa bilo je razjašnjeno i procesuirano. Policajci su postojali u svakoj mesnoj zajednici. Policajci su bili plaćeni od 50 do 70% više nego u ostalim delovima države. Danas znamo da su po selima ljudi primorani da organizuju seoske straže. To je strašno, zato što u selima, opštinama jednostavno nedostaju policajci.

U nekim opštinama fali, nedostaje i po 30 policajaca. Oni nemaju goriva, nemaju zimske gume, nemaju opremu. Strašno je da u 21. veku građani ne mogu da stanu na put krađama, tim seoskim krađama. Jednostavno, krade se od stoke, ovaca. U jednom selu je pokradeno 40 ovaca. Ja ne znam šta tu može da se desi. Građani upućuju svoje opštinske policijske uprave da reaguju na to. Policija na to jednostavno ne reaguje, jer nije opremljena ili ih nema dovoljno da bi reagovali i pratili šta se dešava po selima.

Seoske straže još uvek, možda to neko i ne zna, postoje po selima u Vojvodini. Ne znam kako je u ostalim delovima Republike Srbije, ali u Vojvodini su ljudi primorani da organizuju seoske straže.

Koristim vreme poslaničkog kluba.

Zato mi tražimo, na neki način, decentralizovani sistem javne bezbednosti, jer se pokazalo, kada je bila decentralizovana policija, da je to bilo sasvim drugačije.

Drugo što bih htela da navedem je taj kontakt komunikacija MUP Republike Srbije sa Pokrajinskim savetom za bezbednost. Pokrajinski savet za bezbednost je stručno savetodavno telo u koje je ulazi pokrajinski Ombudsman, pokrajinski premijer, predsednik Skupštine AP Vojvodine, itd. Postoje raznorazna razmišljanja o toj komunikaciji između. Ako već mislite da policija treba da bude centralizovana, ali taj kontakt između MUP i tog Pokrajinskog saveta za bezbednost, pokazalo se da ne funkcioniše kako bi trebalo.

Prošli ministar je uveo pravilo da jednom u šest meseci podnosi izveštaj o stanju bezbednosti u AP Vojvodini. Znači, imao je neki kontakt sa Pokrajinskim savetom za bezbednost. Vi, ministre Stefanoviću, ste 27. februara 2015. godine poslednji put bili u Skupštini AP Vojvodine, podnosili ste izveštaj za maj-novembar 2014. godine o stanju bezbednosti u Republici Srbiji, bez nekih statističkih podataka. Ja sam tražila po internetu, kontaktirala sa raznim ljudima, da mi daju podatke koliko i šta se dešava u Republici Srbiji i AP Vojvodini, koliko ima ubistava, krađa, malih, velikih razbojništva.

Pošto sam članica u Odboru za ljudska i manjinska prava, Komisije za kontrolu i izvršenje krivičnih sankcija, videla sam po maloletničkim zatvorima da ima jako puno maloletnika iz Vojvodine. Nekada je bio to mali broj, bilo je 15, 16%, a sada u tim ustanovama ima preko 40% maloletnika iz Vojvodine. Mi nemamo podatak šta se dešava. Zašto se ne vodi statistika o tome.

Rekla sam već da je Pokrajinski savet za bezbednost stručno savetodavno telo. Ministar je samo jednom bio i na skupštinskom odboru, koje je drugo telo. To je telo koje je sastavljano od poslanika. U Skupštini Vojvodine je bio samo jednom i na tom odboru, kada su se uništavale pekare u AP Vojvodini. Tu komunikaciju i centralizaciju ne možemo da opišemo. Ako već mislite da nije dobro da Vojvodina ima svoj policijski sekretarijat, onda treba da se poboljša statistika i da se poboljša uvid u to šta se dešava u bezbednosnoj situaciji u Vojvodini i Republici Srbiji, jer statistika ne postoji.

Predlog LSV je da se formira Policijski sekretarijat za Vojvodinu, kao nova organizaciona jedinica u sastavu Direkcije policije koji će biti obrazovan za koordinaciju rada policijskih uprava i policijskih stanica na području AP Vojvodine.

Mi predlažemo da sedište policijskog sekretarijata za Vojvodinu bude u Novom Sadu, a da radom policijskog sekretarijata za Vojvodinu upravlja sekretar, koga na predlog pokrajinske vlade imenuje ministar unutrašnjih poslova Vlade Republike Srbije. Vojvodina treba da ima svoju policiju. Treba da se zna ko je odgovoran za nasilje koje se dešava. Veliki je kriminalitet. Znamo da, nažalost, svi veliki kriminalci, Šarića itd. su baš ordinirali po Vojvodini.

Žao mi je potrošili ste vreme grupe. Niste ovlašćeni.

Reč ima ministar Stefanović.

Moram da kažem da svi podaci postoje, naravno da postoje, postoji i statistika. Postoje izveštaji o radu MUP koji su javno dostupni, koji sadrže sve ove podatke koje ste tražili.

Što se tiče pokrajinskog odbora i Skupštine, išao sam onoliko puta koliko su me zvali. Dakle, ja ne mogu da idem kada nisam pozvan. Dakle MUP ima obavezu polaganja računa Skupštini Srbije i onda kada Skupština Srbije nas pozove, odnosno skupštinski odbor, a što se tiče pokrajinske skupštine nemamo nikakvu formalnu zakonsku obavezu, ali sam ja hteo da pokažem dobru volju i dva puta bio pred odborom, gde smo razgovarali o stanju bezbednosti na teritoriji AP Vojvodine, što mislim da je dobra stvar i neman nikakv problem da se odazovem kada god me pozovu, naravno u skladu sa mojim vremenom i mogućnostima.

Dakle, prosto me nisu zvali više puta. Ne smatram da je to moja manjkavost ili moja neka greška, naprosto nisu zvali MUP. Možda ih nije zanimalo, ne mogu da kažem zbog čega. Prosto nije bilo.

S druge strane, mi imao situaciju da vi ovde predlažete formiranje sekretarijata za AP Vojvodinu. Dakle, time bi se faktički direktno mešali u organizacionu nadležnost MUP. Ministarstvo unutrašnjih poslova samostalno procenjuje da li mu takva vrsta organizacione jedinice treba, ili ne treba. Što se tiče postojanja radom policijskog sekretarijata za Vojvodinu rukovodi sekretar, po vašem predlogu, koga na predlog Vlade pokrajine Vojvodine imenuje ministar. Mi time potpuno urušavamo karijerni sistem napredovanja.

Dakle, tu imamo političkog predstavnika Vlade, koji rukovodi radom policije. Gde, je tu operativna nezavisnost policije? Onda bi to mogli da uradimo i na nivou Republike, da direktora policije na predlog Vlade, postavlja, na predlog ministra, postavlja premijer. Dakle, pokrajinska policija je deo policije Srbije. Dakle mi na teritoriji Republike Srbije imamo jedinstvenu policiju.

Replika, Olena Papuga.

Niko ministre nije ni rekao da je sporno, sekretarijat bi postojao, ali bi bila nadležna direkcija policije. Razumem gde je efikasnost. Mislim da se to ispolitizovalo. Ne pravi se nikakva paralelna policija, to je jedno.

Kažete da se na sajtu MUP može naći statistika, ne može se naći statistika. Možete mi dati tačno gde, ali mi smo tražili, nema statistike na sajtu Ministarstva.

Drugo, kažete da će Ministarstvo određivati gde će se i šta otvarati, raditi, itd, ja mislim da ipak treba građani o tome da odlučuju, a građani Vojvodine vape za tim da se o njima više brine, da policija bude ta koja im je bliska, kao što je nekada bilo. Znači, Ministarstvo jeste to koje samo brine, ali ne i da određuje. Određuju građani. U tom slučaju građani Vojvodine su već odredili da im treba više policije i drugačija organizaciona struktura policije na teritoriji AP Vojvodine.

Reč ima ministar.

Hoću da vam kažem, nemoguće je da direktor policije upravlja nečim, u čiji izbor se ne meša uopšte. Direktor policije nema nikakvu ulogu onda u izboru tog sekretara. Nikakvu. Taj čovek koga predlaže Vlada iz tih kandidata ministar bira jednu ličnost sutra će karijerno da odgovara direktoru. On zna gde mu je odgovornost. Njega predlaže ta vlada pokrajine, bez obzira ko je čini. Kakve on onda ima veze sa direktorom policije? Nikakve. Može da kaže direktoru policije – mene to ne interesuje, mene je predložila pokrajinska vlada, kakve ja veze imam. Znači, njega direktor policije ne može da smeni. Ako nekog ne možete da smenite, vi nemate nikakvu polugu o njegovom radu. On ne mora uopšte da ispunjava naloge direktora policije. Nikakve.

Drugo, gde je tu karijera? Ko nam garantuje da će taj čovek biti predložen iz reda karijernih policajaca? Ovde nema nikakvog ograničenja. Načelnik te policijske uprave može da bude i najlošiji policajac kog ta pokrajinska vlada izabere. Jer ovde ne kaže – bira ga iz redova, najzaslužnijih, najboljih, nego piše – predlaže ga pokrajinska vlada, a ministar od tih kandidata izabere jednog od tri, recimo, koji su mu predloženi.

Znači, urušava se sistem karijernog napredovanja. to što je nešto bilo u prošlosti, tada su izazovi bili drugačiji. Situacija je bila drugačija, ne samo u Vojvodini, postojao je sekretarijat policijski u Beogradu. Beograd je imao, da tako kažemo, svoju policiju. Vremenom se pokazalo da taj sistem u kome svaki grad...

Znači, šta ćemo sa onim gradovima koji su siromašniji? Da tu nemamo policiju. Policija mora da bude jedinstvena za celu teritoriju Republike Srbije, to je policija Republike Srbije i svih njenih građana, raspoređena po policijskim upravama i na takav način deluje. Svaka vrsta druge organizacije nije se pokazala kao delotvorna. Ali, to vas molim da prepustite Ministarstvu da predloži nivo svoje organizacije.

Reč ima narodni poslanik Mirko Krlić.

Hvala gospođo predsedavajuća.

Iako je gospodin ministar već u raspravi u načelu rekao šta misli o ovom pitanju vojvođanske policije i sada takođe to ponovio povodom ovog amandmana, prosto kao neko ko je rođen i ko živi u Vojvodini, moram da iznesem i svoje mišljenje.

Dobro je primećeno da se radi o politizaciji ovog pitanja, ali politizaciju upravo vrši predlagač amandmana. Znate, ako tražite zakonodavnu, sudsku, izvršnu vlast, sopstvene prihode, sada vojvođansku policiju, ako pre nekoliko meseci delegacija pokrajinske administracije poseti NATO i o tome nikakav izveštaj ne podnese ni Vladi ni ministarstvima, ako posle toga dobijete hrvatske amandmane u Evropskom parlementu koji govore o posebnoj zaštiti Vojvodine, onda bi bilo lepo da se skinu rukavice, da se skinu maske, ovo je izborna godina i ova politička struktura da izađe sa svojim jasnim planom o vojvođanskoj državnosti, republici, da konačno kažu šta misle.

To je važno zbog građana Vojvodine, a važno je i zbog njihovih budućih koalicionih partnera kada budu sarađivali da znaju u kakav politički program ulaze. Dosta je skrivanja između osobenosti, posebnosti, specifičnosti, ne trebate liti suze za nacionalnim manjinama. Mi ovde imamo partiju najveće nacionalne manjine koja je pronašla svoj put i zna sa kim i na koji način treba da sarađuje, kako bi najbolje svoje interese, etničke grupe sačuvala. O tome treba misliti i još jednom ću ponoviti samo da je nama potrebna poštena, spremna i dobro plaćena, sposobna policija. Policija koja će čuvati i narod i državu i time garantovati mir, ali ta policija mora biti jedinstvena i apsolutno ovaj zakon takvu policiju u državi Srbiji sprovodi i pravi. Hvala.