Nažalost, ovde se radi o ne prihvatanju amandmana zbog nepreciznosti.
Dakle, kada kažete ministarstvo propisuje način obavljanja unutrašnjih poslova, onda se pitate kako to ministarstvo donosi nešto.
Znači, Ministarstvo predstavljaju ljudi. Ti ljudi moraju da deluju na osnovu nekih propisa, podzakonskih akata i ovlašćenja. Pre svega, moramo da pođemo od onog vrhovnog ovlašćenja koje daju ljudi na izborima. Izađu ljudi na izbore, neki ljudi pobede, neki ljudi izgube, zavisi koliko narod ima poverenja u njih. Ja se uvek zabrinem kada narod nema nekog poverenja. Znate, kada narod nema poverenja u vas, onda to nije dobro. Kada narod ima poverenja u nekog i kada mu da priliku da vrši vlast, on mu da ovlašćenja i odgovornost.
Bežanje od odgovornosti i sakrivanje iza nekih opštih termina i opštih pojmova je svojstveno nekim ljudima. Ljudima iz SNS nije svojstveno. Mi preuzimamo odgovornost. Ministar je samostalan u svom radu, odgovara Narodnoj skupštini i Vladi Republike Srbije, i u tom delu ima ovlašćenja da sprovodi određene radnje, donosi podzakonske akte i radi, naravno, na unapređenju rada Ministarstva, ovlašćen od strane građana, od strane Vlade i od strane ove Narodne skupštine.
Dakle, nema potrebe da se krijemo iz nekih termina. Ministar propisuje to. Za svoj rad odgovara i na kraju krajeva, polaže račune i vrhovnom sudu i narodu Srbije. Kada dođu izbori, narod Srbije kaže ko je radio dobro, ko nije radio dobro, pruži ili ne pruži poverenje i tada pokaže da li smo bili u pravu kada smo vodili sve ove rasprave, šta smo govorili, kome je ukazao poverenje, kome nije, ko nije bio u pravu i sve one rasprave koje su vođene sa tvrdnjama da je to sve baš, tako, narod kaže da li je tako ili nije tako. To je suština demokratije. Može nekom da se svidi, nekom da se ne svidi, ali suština toga je da narod kao vrhovni sudija kaže da li smo ovo radili dobro, da li smo bili u pravu, da li smo zaslužili 0,9, 29, 59%, zavisi kako ko. Neko ne zasluži ni toliko, naravno.
Međutim, u ovom smislu, u ovom konkretnom članu, veoma je precizno stavljeno da ministar predstavlja ministarstvo, donosi propise i rešenja u upravnim i drugim pojedinačnim stvarima, pa zato Ministarstvo ne može u okviru odredbe ovog zakona da propisuje način obavljanja unutrašnjih poslova, već to radi onaj koga je zakon predvideo kao nosioca ove uloge, ministra unutrašnjih poslova.
Dakle, može da se promeni Zakon o ministarstvima, može da se promeni Zakon o Vladi, ne mora uopšte da postoji MUP kao takvo, ali dok postoji, ministar unutrašnjih poslova predstavlja Ministarstvo, ovlašćen da donosi ove propise i da, naravno, samostalno rukovodi MUP-om, uz naravno sve kontrolne mehanizme i odgovornost koju snosi.