Zahvaljujem se gospodine predsedavajući.
Nisam imao nameru da se javljam, ali mislim da jedna ovako kompleksna i složena tematika koju iziskuje problem nasilja u porodici i nasilja nad ženama jeste nešto što nas sve obavezuje i bez obzira na političku pripadnost i na razlike koje postoje između nas, ovo jeste kompleksan problem.
Poslužiću se onom sintagmom, ne da kopiram i imitiram Nikolu Pašića, ali i gospodin Milisavljević i ministar Stefanović su u pravu, i jedan i drugi. Zašto to kažem? Zato što hitnost i neuralgičnost problema nasilja nad ženama i u porodici, sa kojom se naše društvo suočava, je prisutno naročito poslednjih nekoliko godina, kroz alarmantne brojke sa kojima smo suočeni kada su u pitanju žene žrtve nasilja u porodici. Ali, sa druge strane, naše društvo, država i sve institucije učinile su do sada i čine sve što je u našem domenu, kroz prizmu poštovanja i primene tzv. Istanbulske konvencije, koju smo mi kao država potpisali i ratifikovali i to s ponosom ističemo, kao osma država u svetu.
Nije, na našu veliku sreću, ovaj problem više nije tabu. Dakle, kao što smo pre 15, 20 godina imali problem sa decom koja su bila osobe sa invaliditetom, koju su roditelji skrivali od porodice, od komšija i javnosti, i sada smo taj problem rešili, više nije sramota biti invalid, pogotovo nije sramota živeti u porodici sa invaliditetom, tako je i problem nasilja nad ženama postao sve prisutniji i vidljiviji, i na žalost i na sreću. Na sreću, zato što smo mi u poslednjih nekoliko godina uspeli i kroz civilni sektor, kroz pomoć medija, kroz pomoć institucija, pa, ako budemo iskreni, i nas ovde svih u parlamentu koliko nas ima narodnih poslanica i poslanika, da taj problem izdignemo na jedan značajan nivo, dakle, da ohrabrimo i te žrtve i one koji će sutra potencijalno biti žrtve, ali i njihovo okruženje, da li su to članovi porodice ili komšije, da to prijavljuju. I to se dešava sve više i više.
Međutim, efikasnost i problemi u radu institucija su ono sa čim se mi suočavamo. Policija zaista ponekad ima ne samo zavezane ruke, nego ponekad nema ni povratne informacije.
Ja ću vam izneti konkretnu primedbu koju smo imali nedavno u Zrenjaninu, kada je Odbor za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova imao okrugli sto i sednicu van sedišta, na temu upravo nasilja u porodici, namerno u Zrenjaninu, jer Zrenjanin kao grad ima taj model koordinacija svih institucija, od centra za socijalni rad preko policije, tužilaštva, do sudova, rade to jako brzo. U Zrenjaninu i u tom okrugu ne prođe više od 15 dana a da se nasilje u porodici koje je prijavljeno i ne procesuira, odnosno ne dovede do sudske presude. Dakle, može se kad se hoće. Ali, sa druge strane, tu smo čuli, recimo, primedbu policije da policija ne zna šta se dešava sa osobom koja je privedena zbog nasilja u porodici, nemaju povratne informacije od tužilaštva. Dakle, mi imamo problem u komunikaciji između naših institucija.
Mi moramo tu koordinaciju i to što se zove komunikacija između institucija, koje su u obavezi i po zakonu da štite žrtvu i da vode računa o zakonu, još više da unapredimo. Ovi rokovi i ovo o čemu je malo čas i ministar govorio su nešto što verujem da možemo vrlo brzo otkloniti, bez obzira što su novi izbori na vidiku.
Mi ćemo kao Skupština raditi i u februaru mesecu i ja vidim tu neko pomirenje, da ne kažem i izlaz iz ove pat pozicije, jer zaista policija bez izmene Zakona o krivičnom postupku ne može da radi na način kako to predlaže predlagač ovog amandmana i ja mislim da je dobro da se udruženim snagama, svi zajedno, evo, slobodan sam da ponudim i nadležnost odbora koji se bavi tim pitanjima, da pristupimo i da u saradnji sa Ministarstvom za državnu upravu i Ministarstvom pravde ponudimo izmene i dopune Zakona o krivičnom postupku, kako bismo u predvečerje nekih novih izbora imali već ovde, u ovom sazivu, izmene i dopune tog zakona. Na taj način bismo pokazali da su nam građani Republike Srbije, da su nam te žrtve, iznad stranaka, iznad izbora, iznad rejtinga. Tako ćemo pokazati samo ono što bismo uvek trebali da budemo – predstavnici naroda i da radimo u interesu naroda. Ja verujem u dobru volju i predlagača, ali mislim da je to jedini put. Jer, ovde smo, rekao bih, uhvaćeni u neku vrstu mengela. Zahvaljujem se.