U dosadašnjem zakonu bilo je predviđeno da Vlada donosi ove mere i onda bi bilo upitno, naravno, kojom brzinom Vlada može da zaseda, da donese ovakvu meru i da se preduzme realizacija toga.
Ovo su mere koje se preduzimaju samo u nekim izuzetnim situacijama. Radi se o privremenom ograničenju ili zabrani kretanja na određenim objektima, određenim područjima ili na javnim mestima, privremenoj zabrani nastanjivanja na određenom području ili napuštanju određenog područja. Nastanjivanje, ne može se to desiti odlukom direktora policije. Koja je politička odgovornost i koje je ovlašćenje koje direktor policije ima da zabrani nastanjivanje na određenom području? I, drugo i direktor policije nije hiljadu lica, to je isto jedno lice. Onda će on ceo dan sedeti na telefonu i čekati da mu jave za ovu traku.
Dakle, u svakom slučaju nije dobro. Sprovodi privremenu zaštitu građana kroz njihovo napuštanje određenog područja od objekta. Radi se o vanrednim situacijama, vrlo jasno, kada dođe do ugrožavanja života ili zdravlja ljudi i evakuacija ljudi, kao što smo imali u Obrenovcu, kao što smo imali u nekim drugim mestima i radi se baš u izuzetnim situacijama. Tada se procenjuje ne samo delovanje policije, nego, recimo, u ovom trenutku i Sektora za vanredne situacije, angažovanje materijalno-tehničkih sredstava, koje direktor ne može da naredi. On prosto ne može da upotrebi Sektor za vanredne situacije, nije njegova odgovornost.
Ja sam vas razumeo, samo vam kažem – ne može se to uraditi radi zaštite zdravlja na takav način. Mi smatramo da je celishodnije da to bude ministar unutrašnjih poslova nego Vlada u odnosu na sadašnji tekst zakona koji postoji, koji figurira 11 godina. Mislimo da će biti operativnije, a time postoji i veza sa Vladom, jer je ministar član Vlade i obaveštava Vladu o svim tim zadacima i merama koje preduzima. U svakom slučaju, mislimo da je to bolje nego da to bude državni službenik na položaju, bolje da bude neko ko ima i viši nivo odgovornosti.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Izvinjavam se, nisam dobro protumačen.)
Upravo sam želeo da vam dam reč.
Izvolite, gospodine Šutanovac.

Gospodine ministre, u članu 51. se kaže – ministar može naredbom da naloži policiji radi obezbeđivanja javnog reda i mira, i samo ministar. Znači, u svim događajima u Srbiji gde je ugrožen javni red i mir, gde policija treba da dejstvuje, da spreči prolaz… Ne, pa, ja razumem da vi uzimate iz konteksta samo ovaj deo koji se tiče, recimo, naseljavanja, ali jako je loše, jer šta se dešava ukoliko je došlo negde do nekog požara i policija želi da tu zgradu ogradi, da ne pušta nikoga da prolazi? Ne mogu ja sada da vas nadglasam.
Znači, ukoliko neka zgrada gori, kao što je gorela ovde u Kosovskoj ulici, ja pretpostavljam da vas niko nije zvao da vas pita da li mogu da zatvore ulicu dok se ne ugasi požar, nego je neko postupao mimo vas. U toj situaciji ne može niko da postupa bez da dobije vas, a ako vas svako bude zvao za svaku vanrednu situaciju... Ali, tako piše. Pa, ko je naredio zatvaranje Kosovske ulice kada je gorela zgrada preko puta? Objasnite mi.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar.

Ovaj član nije isključiv u odnosu na ostatak zakona. Direktor policije, rukovodioci srednjeg, strateškog i drugih nivoa u policiji, odlučuju u skladu sa ovim zakonom. Ovo je samo mogućnost koja se daje i ministru u pojedinim situacijama, kada može da sagleda nešto što ne može da sagleda zbog informacija koje dobija. Naravno da može, jer direktor policije ne dobija izveštaj Sektora za vanredne situacije. To nije njegov posao. direktor policije ne dobija izveštaje drugih sektora, iz policije, iz bezbednosnih struktura, koji se ne tiču njegovog dela posla. A, ministar može da sagleda da ide poplavni talas. To s direktorom policije nema nikakve veze. Ministar tada koristi policiju kao organ, MUP, da sprovede javni red i mir na delu teritorije. To ne znači da to ne može da uradi načelnik policijske uprave iz svoje nadležnosti kada u skladu sa zakonom postupa i nalaže policiji određene mere.
Ali, ovo samo daje i ministru mogućnost u slučaju sagledavanja nekih katastrofalnih situacija, u slučaju neke ekološke katastrofe, prirodnih nesreća i bilo čega, epidemija, da može, pozove ga kolega iz Ministarstva zdravlja, saopšti mu da postoji opasnost od toga, toga i toga, ministar unutrašnjih poslova procenjuje i može narediti policiji da preduzme te mere. Pa, neće ni ministar zvati svakog policajca pojedinačno, zvaće direktora policije da mu naredi i naloži te mere.
(Dragan Šutanovac, s mesta: U kom članu piše to da može policajac da zatvori ulicu?)
Pa, to su vam nadležnosti Direkcije policije.
(Dragan Šutanovac, s mesta: U kom članu piše to?)
Ne znam sad koji je tačno član nadležnost Direkcije policije, ali pogledajte pod policijskim poslovima, šta policija može da preduzima. Pogledajte šta su policijski posao i policijske mere. Direkcija policije se obrazuje za rukovanje tim policijskim poslovima. Na čelu direkcije je direktor policije. To je vrlo prosto.

Zahvaljujem.
Na član 51. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Dubravka Filipovski, Velimir Stanojević i Zlata Đerić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i dr Blagoje Bradić.
Reč ima narodni poslanik Branka Karavidić.

Hvala.
Član 52. govori o snimanju na javnim mestima. Tako prvi stav kaže – policija vrši nadzor i snimanje javnog mesta radi obavljanja policijskih poslova. Mi smo ove reči: „radi obavljanja policijskih poslova“ zamenili rečima: „radi sprečavanja izvršenja krivičnog dela ili prekršaja“.
U našem obrazloženju se kaže, u stvari, mi predlažemo da svrha zbog koje se može preduzeti snimanje javnog mesta bude precizno definisana. Inače, Predlogom zakona je predviđeno da snimanje javnog mesta može biti preduzeto radi obavljanja policijskih poslova. Obzirom da je krug policijskih poslova definisan u članu 30. Predloga zakona i da, između ostalog, podrazumeva i izvršavanje drugih policijskih poslova i zadataka utvrđenih zakonom i podzakonskim aktom donetim na osnovu ovlašćenja iz zakona, to praktično znači da policija može preduzeti mere snimanja javnog mesta iz bilo kog razloga protivno svrsi zbog koje se ova mera uvodi.
Ovako široko definisan razlog za preduzimanje mere snimanja javnog mesta je izuzetno opasan, jer otvara mogućnost zloupotrebe, a ako se ima u vidu da se ovom merom zadire u privatnost građana, problem postaje znatno veći.
Pored toga, Predlog zakona ima ozbiljnu manjkavost u pogledu evidencije podataka o ličnosti, tako da se postavlja pitanje koji se podaci prikupljaju na ovaj način, gde se skladište, kako se obrađuju i kako se čuvaju? Zahvaljujem.

Reč ima ministar.

Pre svega, policija može da obavi snimanje radi kontrole, recimo, migratornih tokova, kontrole graničnog pojasa, radi kontrole toka saobraćaja, ne samo sprečavanja krivičnih i prekršajnih dela, nego samo da vidimo da li postoji potreba za upućivanjem policijskih službi da ubrzaju tokove saobraćaja.
Ali, ne vidim šta je sporno, kad po našim zakonima svaki građanin ove zemlje može da vrši snimanje na javnom mestu? Svaki građanin može da instalira kameru i snima javno mesto, da li mobilnim telefonom, da li kamerom, u svakom trenutku svaki građanin to može da uradi. Može da snima postupanje državnog i javnog službenika u izvršenju njegovih poslova, drugog građanina, osim ako ne povređuje Zakon o tajnosti podataka na bilo koji način. Znači, javno mesto je javno mesto i svaki građanin ga može snimati. Ne vidim zašto oduzimamo mogućnost policiji da snima to, kad to može da uradi bilo koji građanin? Nema tu nikakve društvene opasnosti? Izvinite, zašto bi neko imao nešto protiv snimanja? Šta mi to radimo na javnim mestima, kad se plašimo snimanja na javnom mestu? Što ste prošli ulicom? A šta je tu tajna? Šta je tu problematično? Ako je izvršenje krivičnog dela u pitanju, onda će nam to pomoći da otkrijemo izvršioca ili učinioca krivičnog dela.
U svakom slučaju, mislim da smo ovo dali dovoljno široko, i zbog sudskih postupaka koji se vode kada snimci sa tih kamera postaju dokazno sredstvo. Ako te kamere nisu namenjene za to, na sudu padaju ti slučajevi i oni kažu - to nije kamera koja je bila namenjena za to, ovo je kamera za kontrolu saobraćaja, niste imali pravo da je iskoristite za snimanje tog i tog i vi na sudu nemate dokaz.
Znači, nama je mnogo bolje da policija ima šira ovlašćenja u tom snimanju, u skladu sa zakonom, na javnim mestima, jer to može da uradi bilo koji građanin. Vi i ja imamo sada pravo da snimamo na javnom mestu šta god želimo, dokle god ne povređujemo nekom neko drugo pravo. Ali, imamo pravo da snimamo javno mesto, kao što je, na primer, Narodna skupština. Ona je javno mesto. Mi smo u direktnom televizijskom prenosu, svako od nas može telefonom da snima ponašanje poslanika u Narodnoj skupštini, njihove izjave, itd. Naravno, Narodna skupština može svojim Poslovnikom o radu da uvede dodatna ograničenja, ali na javnom mestu nema ograničenja i zato je to dobro.

Na član 52. amandman, sa ispravkom, je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima dr Vladimir Pavićević. Izvolite.