Poštovane dame i gospodo, ja mislim da je primereno da se zadržimo na amandmanima na član 52. i ja ću se nadovezati na ovo što je rekla gospođa Karavidić.
Ministre Stefanović, treba dobro da razmislimo o posledicama te jedne poruke da ako govorimo o javnom mestu, da onda treba da se suočimo sa time da inače sve može da se snima, da je sve tu dozvoljeno i da je izloženo javnosti.
Na primer, u stavu 2. ipak imamo jednu vrstu ograničenja kada se tiče delanja policije, ali nedovoljno. Piše: „Kad postoji opasnost da prilikom javnog okupljanja dođe do ugrožavanja života i zdravlja ljudi i imovine, policijski službenik ovlašćen je da vrši snimanje ili fotografisanje javnog skupa“. Šta tu može da bude možda i problem? Kada ovde kaže – prilikom javnog okupljanja, to znači da postoji veći broj nekih ljudi koji se okupljaju. Ja onda ovako zaključujem – to znači da za policiju svako okupljanje može da bude predmet ovog snimanja raznim aparatima, itd.
Onda se pitam – da li je u redu da baš ovako široko damo ovlašćenja, bez nekih kriterijuma, policiji da se bavi na ovaj način ovakvim stvarima? Zamislimo da na tom javnom okupljanju, sticajem okolnosti, onaj ko snimi dođe do snimka razgovora čelnika opozicije oko toga kako da pobede postojeću vlast, da se onda te informacije do kojih se dođe snimanjem zloupotrebe, ministre Stefanoviću, i da se onda umesto da bude ispunjena svrha onoga što je sadržina ovoga člana, ovoga Predloga zakona, zapravo te informacije zloupotrebljavaju za nešto drugo?
Meni se samo čini da kada razgovaramo o sadržini nekog člana, da moramo da imamo na umu šta su posledice odredbe koju ćemo da prihvatimo. Stav 3, ali i stav 2, gospodine Vukiću. Mene interesuje mišljenje ministra sada.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar. Izvolite.

Kao što svaki građanin, tako i pripadnik i predstavnik medija može da snima bilo šta na javnom skupu koji je deklarisan kao javni, tako ovaj zakon daje mogućnost policiji da zaštiti. Jer, kada se desi nešto, onda svi zaborave ove vaše reči i kažu – izvinite, zašto niste preduzeli sve što je bilo u vašoj nadležnosti da sprečite izvršenje krivičnog dela?
Malo pre smo imali debatu od sat vremena da dozvolimo upad ljudima u stan bez sudskog naloga, da bi zaštitili nekoga, a ovde se plašimo fotografisanja na javnom mestu. Velika je razlika.
U ovom slučaju mi imamo i Zakon o evidencijama, koji je sada u Evropskoj komisiji, Zakon o obradi podataka o evidencijama u MUP-u, koji će definisati ko pristupa bazama, podacima, kako se pohranjuju, kako se čuvaju, kako se koriste. Dakle, u svakom slučaju se ne mogu koristiti protivzakonito i prema postojećim zakonima koji se koriste.
Što se tiče ovoga, mislim da ne postoji nikakva naročita opasnost. Ako je nešto dozvoljeno bilo kom građaninu, onda nema opasnosti da to koristi i policija, koja je organ građana upravo u sprečavanju nasilja krivičnih i prekršajnih dela.

Zahvaljujem.
Na član 52. amandman je podneo Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Izvolite gospodine ministre.

Prihvatamo ovaj amandman.

Konstatujem da je predstavnik Vlade prihvatio amandman.
Na član 52. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nenad Čanak, Bojan Kostreš, Olena Papuga, Nada Lazić, Đorđe Stojšić i mr Dejan Čapo.
Vlada i Odbor za unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Na član 53. amandman, sa ispravkom, podneo je narodni poslanik Milan Petrić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Zahvaljujem.
Na član 53. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i mr Blagoje Bradić.
Vlada i Odbor za unutrašnje poslove prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik dr Miroslav Marinković.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, potpredsedniče Skupštine, ministre sa saradnicima, amandman je prihvaćen i ja želim da izrazim zadovoljstvo. Mislim da je bitno za javnost da se pročita amandman i obrazloženje amandmana, jer se radi o nečemu što je, ne samo lektura teksta, već suštinska promena.
U članu 53. u stavu 1. reči „pravno lica sa javnim ovlašćenjima“ su zamenjene rečima „pravnog ili fizičkog lica sa javnim ovlašćenjima“ i stav 2. člana 53. se briše.
U obrazloženju smo stavili da se u članu 53. stavu 1. predlaže dopuna u pogledu kruga lica koja su ovlašćena da zatraže pomoć pri izvršenju. Predlažemo da se u ovaj krug uključe i fizička lica koja imaju javna ovlašćenja, gde smo prevashodno mislili na izvršitelje. Vrlo je bitno da se to naglasi, kao i da se briše ovaj stav 2, gde je na jedan banalan način formulisana uloga policije, tako što je predviđeno u Predlog zakona da će se za pružanje policijske pomoći odrediti visina takse u skladu sa propisima koji se odnose na usluge koje pruža ministarstvo.
Smatramo da brisanjem ovog člana, iz više razloga, najbitnijeg razloga, da je prilikom izvršenja pružanje policijske pomoći, prilikom izvršenja, nije usluga, već je delatnost. To je jedan od policijskih poslova koji su utvrđeni u članu 30. stav 2. tačka 6) – pružanje pomoći u izvršenju u skladu sa posebnim zakonima.
Samim tim usluga je već plaćena. Tako da i sam termin plaćanja po cenu i usluga je neprimereno onome što na dostojanstven i jedan human način radi policija i smatramo da je bolje da se formuliše ovako da to nije usluga nego vršenje dužnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 53. amandman je podneo Odbor za odbranu i unutrašnje poslove.
Izvolite gospodine ministre, da li želite da se izjasnite?
Izvolite gospodine ministre.
Ne želite da se izjasnite po amandmanu Odbra?
Izvolite, ministar.

Prihvata se, nego je došlo u prethodnom amandmanu kod nas u tekstu stoje stav 1. i stav 2, a u osnovnom tekstu koji imamo stoji samo amandman na stav 1, pa nisam siguran. Ne, ne, ali nisam siguran koji je od ovih, koji je od ova dva amandmana koji imamo pred sobom je u ispravnom obliku. U jednom imamo samo jedan, da se menja jedan stav, u drugom imamo promenu dva stava.
Ja nisam siguran. Dakle, mi smo prihvatili… Kako glasi? Da li možete samo da mi pročitate vaš amandman?
Izvinjavam se zbog digresije samo da bi razjasnili ovo.

Prijavite se. Izvolite.