Dakle, član 112. uređuje korišćenje elektromagnetnih sredstava.
Mi smo predložili da se menja stav 3. i da on sada glasi: „Elektromagnetna sredstva je moguće koristiti samo u situacijama gde postoji stvarna i neposredna opasnost po život ili opasnost od ozbiljnih povreda i gde manje opasna sredstva prinude nije moguće upotrebiti“.
Smatramo da nije logično objašnjenje koje ste dali da se sredstva upotrebljavaju od manje ili manje opasnog ka više opasnom. Ako se obrazlaže, onda je po nama neophodno da stoji ovo, ili ste mogli samo da stavite da se elektromagnetna sredstva koristi u skladu sa korišćenjem svih ostalih sredstava koja se koriste kao sredstva prinude.
Ne mislim da će vam pasti kruna s glave ukoliko prihvatite ovo. Ovo je stvar koja, ja mislim, uređuje jednu materiju koja se po prvi put javlja u našem zakonodavstvu, a verujem da ni na koji način ne ugrožava, već naprotiv, ovaj amandman doprinosi da ovaj deo bude kvalitetniji.

Zahvaljujem.
Na član 114. amandman je podneo narodni poslanik Dragan Šutanovac.
Izvolite, gospodine Šutanovac.

Ovaj član je jako interesantan. Ako dozvolite samo jedan sekund, u originalnom članu 114. kaže se: „Sredstva za vezivanje mogu se upotrebiti radi sprečavanja napada, otpora, bekstva ili samoobrađivanja lica“.
Mi smo dali amandman koji kaže: „Sredstva za vezivanje mogu se upotrebiti samo u slučaju sprečavanja napada, otpora, bekstva ili samopovređivanja lica“. Šta to znači? Ovo što je definisano u Predlogu zakona, ne znači da je samo to.
Podsetiću vas da policija u poslednje vreme, a dešavalo se i ranije, ako mi dozvolite, evo digresiju jednu, neke 2004, 2005. godine, doživeli smo da legenda sportskog fudbala, gospodin Dragan Džajić bude priveden sa lisicama na rukama, a sigurno nije hteo da spreči, da napravi napad, da pruži otpor, da pobegne, ili da se samopovredi.
Dakle, time što vi ovo izbegavate da uvrstite u Predlog zakona, gospodine ministre, vi nama samo najavljujete da će se nastaviti sa praksom privođenja ljudi sa, kolokvijalno rečeno, sa lisicama, bez osnova koji piše…
Izvolite Markoviću, dobacili ste mi nešto, pa vas nisam dobro čuo.

Molim vas, gospodine Šutanovac, nemojte da polemišete sa poslanicima. Ja bih reagovao u tom trenutku. Nastavite da izlažete.

Jako interesantno, gospodine Bečiću, kako vi izgleda na desno uvo slabije čujete, pa reagujete samo na levu stranu.

Veoma dobro čujem i sa leve i sa desne strane, gospodine Šutanovac.

Možete da se okrenete leđima prema nama, pa da čujete malo i onu drugu stranu.
Dakle, gospodine ministre, ako ostane kako ste predložili, ne služi ničemu. Ne služi ničemu, jer znači da može da se probudi neko u šest ujutru ko je sa porodicom, vi ste srećni i zadovoljni što ste ga konačno pronašli na stanu gde živi inače, ko je prekjuče bio kod vas, davao izjavu, sačekate ga na izlazu iz lifta, stavite mu lisice, kamere su upaljene, rasveta ide. Onaj lupi i kaže - sad, on izlazi i eto ga, na prvom programu, da li PINK-a, RTS-a, ili gde već. Gde to ima, gospodine ministre?

Vreme, gospodine Šutanovac,
Zahvaljujem.
Nemate više vremena ovlašćenog, gospodine Šutanovac, iskoristili ste sve vreme i poslaničke grupe i ovlašćenog.
Reč ima ministar.
Izvolite, gospodine ministre.

Od 2000. do 2012. godine smo te filmove gledali jako često, samo što je bilo na svim televizijama i bilo u svim medijima, i to sa istim naslovima, pošto je neka ruka to vodila, zvala one telefonske brojeve urednika, znaju oni koji su bili pozivani, znaju ko ih je pozivao, iz kog kabineta. Znaju ime te osobe, isto. Ima i skraćenicu, ima i jedan nadimak. Zvali ih i diktirali šta da pišu.
Što se tiče tog, imali smo pre nešto više od pet godina situaciju da nisu stavili lisice na ruku licu i to lice je ubilo policajca. Znate, ko će da ode sada u tu porodicu kod deteta tog policajca da mu kaže - bap super što tvoj tata ili njegov kolega nije stavio lisice na ruke ovom licu, jer da je to uradio možda bi taj policajac danas bio živ? E, to je društvena opasnost sa kojom se suočavaju policajci. Ne možemo u jednom trenutku da kukamo za njihove cipele, za pantalone, a onda kada obavljaju posao, hajde da ne rade ništa.
Gledali smo one scene američke policije, oni stavljaju onu vezu na ruke u svakom slučaju, svakome. Time štite živote svojih policajaca, štite živote policajaca. Mi se trudimo da zaštitimo živote srpskih policajaca. Lica koja se privode i koja su osumnjičena za izvršenje bilo kog krivičnog dela, ne znamo kakvo će njihovo ponašanje biti, kada ih policija privede, možda odluče da beže u toku dovođenja, možda odluče da napadnu policajca, možda im se promeni psihičko stanje, bolje da imaju lisice na rukama, ili sredstva za vezivanje. Tako štitimo živote policajaca koji se bave ovim poslom. To ionako traje do dovođenja u policijsku stanicu, ništa strašno.

Zahvaljujem.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Mogu li repliku?)
Niste pomenuti, gospodine Šutanovac.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Predsedavajući, nema smisla, pa vodimo raspravu o stvarima…)
Nije pomenuta ni DS, ni vi lično. Ja bih molio da ne idemo više u polemiku sa vama.
Izvolite, imate pravo na repliku, iako po Poslovniku nemate.