Ne, nisam 133.

Došli smo do 132, ima još par stranica do tog 133.

Ja se izvinjavam vama zaista, sve vreme imam problem da vas čujem. Vi ste nešto utihnuli i onda sam ja pogrešio.

Takva mi je priroda.

Gospođo Majo, ovo nije prvi put i malopre je kolega isto tako govorio o amandmanu koji je tek došao na dnevni red…

Ne, ne, ali onda nećete govoriti kada dođe. Nije problem.

Malopre sam pitao vašeg kolegu koji je, pa nisam čuo ni za 131.

Nije problem, samo završite, pa nećemo onda.

Prekinuli ste me u mom nadahnutom izlaganju.
Znači, lepo sam govorio, mislim u interesu svih onih policajaca i države Srbije, koja hoće da školuje te policajce, da im obezbedi smeštaj, ishranu i tih 30 dinara, valjda, onako za čokoladnu bananicu…

Hvala. Vreme.
Produžila sam vreme.
Reč ima ministar.