Da vam kažem, u situaciji kada se zemlja suočava i sa ekonomskom konsolidacijom i kada pokušavamo da posle mnogo godina živimo od onoga što zaista zarađujemo, a ne od onog što pozajmljujemo, mi smo obezbedili tim ljudima smeštaj i ishranu, što je veoma značajno.
Izvinite, ti ljudi koji idu na stručno usavršavanje imaju svoju platu. Oni imaju svoju platu i oni pored smeštaja, ishrane, plate, jer u tom trenutku stručnog usavršavanja ne vrše svoj posao, a primaju platu, imaju i 20% dnevnice. Narodna skupština se 2008. ili 2009. godine odrekla dnevnice. Dakle, narodni poslanici su tada shvatili da ne treba da primaju dnevnice zato što je to više od onog što može država da izdrži, čak iako je simbolično.
Dakle, neko ko želi usavršavanje, znači, mi mu usavršavanjem dajemo način da napreduje, jer je to jedan od uslova u karijernom napredovanju, mi mu pružamo mogućnost, ulažemo faktički u njega, jer neko plaća to njegovo stručno usavršavanje, a u situaciji kada zemlja mora, pre svega, da razmišlja o onome što je vitalni interes, mislim da ta razlika da li mu je dnevnica ovolika ili onolika, neko ko iskreno želi stručno usavršavanje ne predstavlja uslov.
Nekada su ljudi išli bez ičega. Nisu dobijali ništa, pa su išli da se usavršavaju jer su znali da će im to znanje trebati da bi napredovali u struci da bi mogli da zauzimaju odgovarajuća rukovodeća mesta u MUP-u. Mislim da će interes onog pravog, onaj ko zbog dnevnice ide negde bolje da ne ide.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo, ja ću vrlo kratko.
Ja sam spreman da glasam za ovaj amandman, ali ne znam da li sam dobro čuo, školovanje u beogradskom pašaluku ili pašnjaluku, ako je pašnjaluk ja ću onda da glasam. Hvala.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Replika. Dao mi je priliku.)

Samo nešto da mi razjasnite, da li je 132. ili 133.
(Dragan Šutanovac, s mesta: 133.)
Šta da radimo sa ovim 132? Da pređemo pa da dođem do 133. Odmah ću vam dati reč, samo proceduralno, molim vas.
Na član 132. amandman su zajedno podneli poslanici Dejan Nikolić, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Aida Ćorović, Vesna Marjanović i Dragoljub Mićunović.
Znači, nema niko.
Na član 133. amandman je podneo Dragan Šutanovac. Izvolite.

Gospodine ministre, nije nepoznata stvar da policajci sami sebi u svetu plaćaju određene obuke, ukoliko žele da napreduju, participiraju nekim obukama za koje čak SAD ne plaćaju svu obuku svojim policajcima.
Znači, kada se opredelite da napredujete morate malo iz svog budžeta da izdvojite, ali iz kog budžeta da izdvoje ljudi kojima ste smanjili plate, smanjili dnevnice, doveli ih na rub egzistencije? Kako i gde piše u zakonu to što ste rekli da se obezbeđuje smeštaj i ishrana? Ja to ne vidim nigde. Mi smo čak stavili da se radi o 75 kilometara, u smislu da dotle može da se putuje, jer se putuje po Beogradu po sat vremena. To znate. Ali nigde u zakonu to ne piše. Recite u kom članu i ja nemam problem.
Ovako kako je napisano, ljudima koji su na školovanju ne sleduje ništa, a dnevnica kao takva, slažem se potpuno, mizerna je stvar. Govorim o 150 dinara, 20% je 30 dinara, to je stvarno potpuno besmisleno. A, što se tiče pašnjaka, ko o čemu gospodo, ovce o pašnjaku, ja imam potpuno razumevanje za to i uvek sam spreman da to naglasim.

Reč ima ministar.

Svi pripadnici policije inače koji dolaze na usavršavanje, ono se najčešće izvodi tamo gde oni žive, dakle u policijskim upravama u kojima pripadaju, ali tamo kada dolaze, a najčešće dolaze ili u centar za osnovnu policijsku obuku ili u Kriminalističku policijsku akademiju, postoje internati, policijski hotel i smeštaj u koji mi njih stavljamo. Dakle, ti ljudi ne snose takvu vrstu troška jer smo potpuno svesni da oni ne bi mogli da plaćaju hotelski smeštaj za obuku koja traje mesec dana. Prosto je nemoguće. Ne mora sve da stoji u zakonu.
Dakle, mi pokušavamo da se prilagodimo onim mogućnostima koje policija može da pruži u određenom momentu, kako bude ekonomska snaga zemlje rasla, što sam uveren da hoće, mi ćemo poboljšavati uslove za policiju. Dakle, to je nešto na čemu možemo i moramo da radimo.

Na član 133. amandman su zajedno podneli Dejan Nikolić, Jovan Marković, Jovana Jovanović, Aida Ćorović, Vesna Marjanović i Dragoljub Mićunović.
Na član 134. amandman je podneo Zoran Babić.
Na član 134. amandman su zajedno podneli poslanici poslaničke grupe Boris Tadić-SDS-ZZS-ZS.
Na član 135. amandman je podneo Dragan Šutanovac.

Gospodine ministre, ovo je amandman zbog koga me je kontaktirao veliki broj bivših i sadašnjih polaznika KPA nezadovoljni predlogom koji ste dali u predlogu zakona, po kome se oni tretiraju kao i diplomci nekog Megatrend univerziteta, gde je lakše doktorirati, nego završiti KPA.         
Smatram da ukoliko uvodite sektor za ljudske resurse, ukoliko planirate kadrove i potrebe za pravljenje tzv. kadrovske piramide, ukoliko planirate karijerno napredovanje, onda morate da planirate i tačno brojno stanje policajaca budućih, a samim tim i onih koje školujete na KPA. Ukoliko ljudi koji se školuju na KPA nemaju prioritet u zapošljavanju, već se tretiraju kao svi ostali koji završe fakultete, da ne nabrajam koje sve fakultete, evo gospodin Bečić najbolje zna šta je on završio, inače bi imao prednost ispred kriminologa sa KPA, za nas je to potpuno neprihvatljivo.
Dakle, smatramo da svi koji se upisuju treba da se upisuju na poseban način uz posebnu trijažu, a da nakon toga imaju apsolutnu prohodnost kao mladi kriminolozi u Policiji Srbije. Policija Srbije i celo ministarstvo broj preko 40.000 ljudi, njih ima par stotina godišnje. Dakle, to nije broj koji će negativno da utiče, naprotiv mislim da je to potpuno prirodno da ukoliko je formirana kriminalističko policijska akademija sa idejom da se školuju budući mladi policajci za potrebe bezbednosti građana Srbije, da se oni primaju na posao pre bilo koga drugog. Znači, da za njih konkurs kao klasičan konkurs ne važi, jer oni trebaju da polažu taj konkurs kada se upisuju na KPA.

Hvala.
Reč ima ministar.