Hvala.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov i Vesna Martinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić, Jovan Marković, Jovana Jovanović i Vesna Marjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ja sam se javio.)
Ja sam već prošao taj amandman, gospodine Šutanovac?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Nema veze.)
Nije problem da ja vratim, ali moram ponovo da ga pročitam.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Dajte mi reč.)
Da li želite reč? (Da.)
Bez obzira što niste bili u sistemu, pročitaću ga još jednom.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić, Jovan Marković, Jovana Jovanović i Vesna Marjanović.
Izvolite, gospodine Šutanovac.

Član 3. definiše mesta gde mogu da se održavaju javni skupovi, najavljeni javni skupovi i ja imam potpuno razumevanje, težnju zakonopisca da ograniči mogućnost održavanja javnih skupova na određenim mestima.
(Nebojša Stefanović, s mesta: To je član 4.)
Izvinjavam se.

Hvala.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 5. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman je podneo narodni poslanik prof. dr Janko Veselinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov i Vesna Martinović.
Da li neko želi reč?
(Dragan Šutanovac, s mesta: Ja želim reč.)
Gospodine Šutanovac, vi niste podnosilac amandmana. Nemate vreme.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Kako to mislite? Ja sam ovlašćeni ispred poslaničke grupe.)
Na član 6. niste podnosilac amandmana. Podnosioci su: Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov i Vesna Martinović.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Treba da imam svoj amandman.)
Idemo dalje.
Na član 6. amandman, u istovetnom tekstu, podneli su narodni poslanici Aida Ćorović i zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević.
Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, član 6. se svojom sadržinom tiče mesta okupljanja i, po našem sudu, nije dobra ova sadržina gde se kaže u stavu 2. člana 6. - da nije dozvoljeno javno okupljanje u prostoru ispred škole ili, na primer, u prostoru ispred neke zdravstvene ustanove.
Ministre Stefanoviću, nudim dva argumenta zašto mislim da to ne treba da stoji. Najpre, mislimo da se ovo tiče neustavnog ograničenja slobode okupljanja. Druga stvar, zamislimo jednu situaciju, kažu da je zamišljanje odlika inteligentnih ljudi, pa da se svi malo zamislimo oko toga.
Zamislimo da postoji problem, neki konkretni, vezan za funkcionisanje jedne srednje škole, na primer, jedne gimnazije. Recimo da se taj problem tiče izbora direktora te škole za koji, na primer, roditelji, nastavnici, kolege procenjuju da ne bi trebalo da teče tim načinom na koji teče.
Ministre Stefanoviću, pa šta je prirodnije, nego da se obezbedi jedna vrsta okupljanja ispred te škole, kao jedna vrsta reakcije, na primer, na jedno nepravično delanje povodom zamišljenog izbora veoma lošeg direktora te škole. Šta bi bio problem da se jedno okupljanje, koje je vremenski ograničeno, povodom, vrlo direktnim, koji se tiče funkcionisanja te škole, organizuje i u prostoru iste škole i, kada vreme za to istekne, raziđu se ljudi, nema nikakvih problema.
Nama se čini da ovaj stav 2. u članu 6. treba da se briše, jer procenjujemo da postoje neke situacije koje podrazumevaju delanje građana zainteresovanih za konkretnu temu, a upravo vezanu za funkcionisanje te institucije, na primer, te škole, poštovana gospodo. Ne treba neustavno da ograničavamo i mesto okupljanja. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Nebojša Stefanović.

Prvo, što se Ustava tiče, Ustav je tu vrlo jasan i Ustav kaže da je sloboda javnog okupljanja nešto što jeste potpuno slobodno, ali može se zakonom ograničiti. Mi to upravo predlažemo ovim zakonom.
Zašto da se neko okuplja ispred škole? Zamislite sad stotine prvačića koji dolaze u školu i vide tu neku grupu ljudi koja viče nešto ispred ulaza, zamislite da je to vaše dete, kako biste se osećali. Šta će oni u školskom dvorištu? Šta će ispred škole? Neka idu ispred Vlade, neka idu ispred Gradskog sekretarijata za obrazovanje, neka idu ispred Ministarstva, neka idu na Trg, neka idu gde god žele. Nemojte da okupljamo ljude u školskim dvorištima. Tu su nam deca, tu se neko igra, tu neko uči. Nema šta politika okupljanja, protesti, narušavanje javnog reda i mira da radi u školi. U školi ne može, u predškolskoj ustanovi ne može.
Ispred zdravstvene ustanove, a onda dozvoljavate i tamo gde se rađaju deca da se okupljaju, da viču, da pište. Znači, nema šta da se tu radi. Neka idu ispred Ministarstva za zdravlje, ispred Vlade, ispred Skupštine, tu neka se okupljaju. Ispred škola, tamo gde su naša deca, ne može, i to važi za sve, i to je najbolje, iako razumem vašu želju da se time napravi demokratija u smislu da imamo veći stepen mogućnosti izražavanja neslaganja. Apsolutno mislim da je bolje da se niko ne okuplja ispred škola, tu nemaju šta da rade.

Hvala.
Na član 6. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dragan Šutanovac, Goran Ćirić, Jovan Marković, Jovana Jovanović i Vesna Marjanović.
Izvolite, gospodine Šutanovac.

Mislio sam da ste malopre pročitali moje ime.
Smatram da je kolega Pavićević potpuno u pravu i obrazloženje koje ste dali, mislim, ne stoji, jer ukoliko se roditelji skupljaju ispred škole, zbog nečega što se dešava loše u školi, ne verujem da bi njihova deca time trpela. Naprotiv, mislim da je to verovatno u korist dece.
U ovom članu, za koji mi predlažemo da se briše, stoji - kao i prostor ispred objekata od strateškog je posebno značaja za odbranu, bezbednost Republike Srbije. Izvinite, Vlada Republike Srbije jeste objekat od posebnog značaja za odbranu i bezbednost. Siguran sam da je definisano u planovima odbrane, kao objekat od izuzetnog značaja, isto kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Gde će sutra policajci koje otpuštate da se okupe, ako neće ispred Ministarstva unutrašnjih poslova? Po ovome im ukidate to pravo. Gde se okupljaju lekari kada imaju neki štrajk? Isto ispred bolnice. Ja ne znam kako mislite da se to izvede, jer svi skupovi zaposlenih po određenim institucijama se dešavaju ispred tih institucija. Vi želite da kažete da ne mogu da se skupe tu, nego mogu da odu na neku drugu adresu, ne znam, na Ušće, ispred sekretarijata, itd, itd. Nema ovde ni malo logike.
Druga stvar, ja ne znam kako mislite da ovo sprovedete u delo. Kako će sutra, Policijska brigada grada Beograda ili Uprava policije da sprovede ovu zabranu, ukoliko vam dođu policajci kojima dajete otkaz ovih dana, ispred Ministarstva unutrašnjih poslova. Ministarstvo je sigurno objekat od strateški važnog značaja za odbranu zemlje. Šta ćete da radite? Kako ćete? Da ih hapsite, da ih privodite, da im pišete krivične prijave, prekršajne prijave?
Ovo je loše. Mi smatramo da ovaj deo člana 6. stav 2, odnosno ceo stav 2. treba da se obriše, jer je on neprimenljiv. Videćete koliko u narednih mesec dana. A šta ćemo onda? Onda ćemo kršiti zakon svi zajedno. Kršiće zakon i oni koji se okupljaju i oni koji dopuštaju okupljanje, a to ćete biti vi. Hvala.

Hvala.
Reč ima ministar Nebojša Stefanović.

Policija ne odobrava skupove. Policija može samo da ih zabrani, ako postoje elementi zabrane.
Što se tiče objekata, naravno da ljudi mogu da se okupe ispred Vlade, ispred ministarstava. Bilo je tih skupova. Imali smo već proteste, nimalo onoliko masovne koliko su to bili u vreme dok ste vi bili na vlasti, ali bilo je tih protesta, skupio se određeni broj ljudi, i to je za poštovanje. Sa tim ljudima se razgovaralo.
Što se tiče MUP-a aktivno su uključeni svi sindikati, bar oni najveći ne možemo uključiti svakog koji se formiraju sa 10 članova i sindikati u najvećoj meri bili zadovoljni rešenjima koje smo doneli, te nikakvih ozbiljnijih okupljanja i protesta nije bilo i ne vidim da će ih biti.
Što se tiče onih rešenja, ovde sam mislio na one objekte od posebnog strateškog značaja, kao što su objekti postrojenja za proizvodnju vode, struje, vojni objekti, kasarne, policijski objekti, specijalne jedinice i itd, pošto tu nema šta ko da se okuplja, tu nam ugrožava nacionalnu bezbednost.
Što se tiče zgrade Vlade, administrativnih zgrada, što se tiče ministarstva, što se tiče svih tih državnih zgrada tog nivoa, nek se okuplja ko god želi i kako god želi i koliko god želi, niti ćemo kome to ograničavati, niti sprečavati i ovde kad se kaže prostor ispred objekata od strateškog je od posebnog značaja za odbranu, ti objekti možda imaju poseban strateški značaj za odbranu u širem smislu, ali ne u smislu ovog zakona. U smislu ovog zakona su to oni koji neposredno učestvuju, a to su ovi objekti o kojima sam maločas govorio.
Dakle, zgrada Vlade je administrativna zgrada sedišta Vlade. Možete sve posmatrati kao nešto što ima poseban značaj za odbranu, ali faktički ovde smo želeli da sprečimo da bilo ko dolazi u škole, ispred vrtića. Vi kažete – roditelj. Jeste, ali ajde onda da delimo roditelje onih koji se okupljaju i čija deca to možda podržavaju, misle da imaju interes i onda oni roditelji koji to ne žele, pa najbolje da se potuku u školskom dvorištu. Šta će okupljanje u školskom dvorištu? Neka se okupe na drugom mestu, a ono što organizuje škola to je potpuno u redu.