Reč ima narodna poslanici Mira Petrović.

Hvala predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, ja bih htela zbog istine i građana Srbije koji gledaju ovaj program da kažem da taj sindikat na koga se poslednji kolega poziva u žargonu ga svi u gradu zovu – fantomska organizacija. Od 300 hiljada članova samo može da sanja.
Prosto, mislim da građani Srbije to treba da znaju, treba da znaju da su zaista penzioneri bili građani Srbije koji su znali šta je to što mora da se uradi za ovu zemlju, što mora da se podnese. Uvek disciplinovano su to radili, te tako smatram da sam prosto htela da skrenem pažnju na neistine koje su se ovde izgovorile.

Zahvaljujem se.  
Na član 7. amandman u istovetnom tekstu podneli su narodni poslanik Aida Ćorović, zajedno narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević, zajedno narodni poslanici Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov i Vesna Martinović.
Reč ima narodni poslanik Zoran Živković.
Izvolite gospodine Živkoviću.

A da obezbedite prisustvo ministra?

Ministar je izašao na trenutak.

Da prekinemo na trenutak. Potpuno je besmisleno da govorim ako ministar nije tu.
To je osnovno pravilo amandmanske rasprave. Niko drugi ne može da odgovori osim ministra. Niko drugi ne može da odlučuje o tome. Pet minuta pauze. Dva minuta pauze. Sačekaću.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Dajte pet minuta pauze.)

Gospodine Šutanovac, ministar će se vratiti. Izašao je na trenutak ispred sale. Vratiće se vrlo brzo u salu, tako da vas molim da sačekate. Imajte strpljenje.
(Dragan Šutanovac, s mesta: Mogli smo na pauzu.)
Izvolite gospodine Šutanovac, zamislite da je pauza pa prošetajte.
Da li još neko osim gospodina Živkovića želi po ovom amandmanu da govori? (Ne.)
Izvolite gospodine Živkoviću, ministar je u sali.

Član 7. definiše vreme za javna okupljanja i kaže da se ona mogu održavati po pravilu u vremenu između šest časova i 24 časa. Čim imate u nekom propisu nešto „po pravilu“, to znači bolje da nemate taj član, to znači da može i u nekom drugom vremenu. Ako može i u nekom drugom vremenu, to znači da može od 00 do 24, a ako može od 00 do 24 časa, onda nema potrebe da imate ovaj član. Ovde se daje mogućnost za arbitrarnost, da opet neko odlučuje ko može između 24 i 6 časova, a ko ne može.
U obrazloženju za odbijanje amandmana se kaže da ti skupovi mogu biti održavani i u vremenu od 24 do 6 časova, u zavisnosti od prirode i svrhe okupljanja – nova godina, sportski susreti i drugo. Zašto onda stavljate ovaj član u ovaj zakon? To je potpuno besmisleno, osim u slučaju arbitrarnosti. Imate primere koje su dale kolege. Osnovni problem je u tome što ovaj zakon važi za sva okupljanja.
Kada ste pričali malo pre o okupljanjima ispred škole, ispred obdaništa, naravno da je moguće okupljanje ispred škole, recimo kada škola pravi sportske igre, kada se pravi gimnazijada, naravno da su to okupljanja. Ne govori se ovde samo o političkim okupljanjima i to je bila primedba na ceo zakon, šta on definiše?
Prema tome, da bi ovaj zakon bio rasterećen ove glupe norme koja kaže – može, a ne mora, a ja ću da odlučim kako može, a kako ne može, predlažem vam da brišete ovaj zakon. Imate puno parametara u drugim članovima kojima možete da ograničite skupove.

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima ministar. Izvolite.

U krajnjoj instanci odlučuje sud i sud je taj koji definiše da li nešto može ili ne može. Zašto je ova norma iz policijskog ugla i ugla bezbednosti građana potrebna?
Prvo, vi imate normu koja kaže da faktički po pravilu se održava skup od 6 do 24 časa, kada imate i dovoljan broj policijskih službenika koji mogu biti na raspolaganju za obezbeđenje, bez dodatnih troškova za Republiku Srbiju. Kada imate pripravnost od 00 do 24 časa imate mogućnost da svako kome padne napamet u dva noću održi skup i treba da držite jednu celu policijsku brigadu u pripravnosti, da platite više da svi oni koji se ubiše ovde od brige za policijske službenike, da tražimo njihovo dodatno iznurivanje i mučenje itd. Sa druge strane, naravno da imamo vreme u kome je dosadašnje iskustvo pokazalo da zaista nema preveliki broj javnih okupljanja od 24 sata do 6 ujutru, stvarno nema veliki broj okupljanja ljudi u tom periodu.
S druge strane, postoji naravno za mesta koja organizuju ugostitelji itd, postoje drugi zakoni koji to regulišu, pa to nije javno okupljanje u tom smislu, pogotovo što javno okupljanje u zatvorenom prostoru više ne podleže prijavljivanju. Naravno da imamo mogućnost da se i vanredno odobri okupljanje nakon 24 časa, odnosno da se ne zabrani, pošto policija ne odobrava, da se ne zabrani okupljanje zato što je to potpuno prirodno i potpuno normalno.
Imamo spontano okupljanje, zbog čega smo želeli to posebno da uvedemo, zato što naši fudbaleri, kako su to svi istakli, u tri ujutru mogu da pobede na nekom drugom kontinentu, pa da onda dođe do spontanog javnog okupljanja na ulicama i da to javno okupljanje ne bi bilo nezakonito, onda imamo i mogućnost da se ljudi okupe u to vreme.
U svakom slučaju, najveći broj javnih okupljanja po dosadašnjem zakonu su bila od 7 do 23 časa, mi smo proširili od 6 do 24 časa, dakle nova dva sata, veća sloboda i veća širina nego što je bila u vreme od 2000. pa na ovamo, više slobode za okupljanje. Čudi me da neki koji to danas predlažu to nisu predložili sami u izmenama raznih zakona kada su bili sve i upravljali ovom zemljom. Mi smo se pokazali da smo eto za dva sata dali više prava građanima da se okupe, a čak po pravilu, što znači da mogu da se okupe i tokom noći. To do sada nije bilo moguće.