Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.

Hvala predsedavajući.
Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, kolege poslanici, na Odboru za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku smo dosta toga razgovarali, o svim amandmanima koji su prihvaćeni. Želim da se zahvalim ovom prilikom i ministru što je imao razumevanja ne samo od strane članova Odbora, već i od strane predstavnika svih stranaka koje činu ekonomski kokus, da prihvati ovoliki broj amandmana, čime suštinski ste pokazali da jednostavno u tom političkom dijalogu zaista može da se uradi neki predlog zakona sa kojim će i opozicija biti zadovoljna i podržati i glasati za njega. To je ono što je dobro.
Kada govorimo konkretno o amandmanu na član 11. koji govori o lažnom predstavljanju, govori o obmanjujućem oglašavanju koje je striktno zabranjeno članom 11. onda treba reći da je predlagač amandmana suviše otišao u jednu, kako bih rekla, jedan deo oblasti oglašavanja isključivo koja se odnosi na određene preparate koji su u domenu medicine.
Kada govorimo o njima, negde mislim da je i predlagač zaboravio da svi ti preparati koji izlaze na tržište moraju da imaju određene deklaracije, dozvole. Bez takvih deklaracija u kojima piše tačno definisano za šta se koristi, isključive namene, znači ne može da izađe na tržište. To je jedna stvar.
Sa druge strane, vi ste i u ovom zakonu u kasnijim amandmanima naveli da te deklaracije će morati da budu sastavni deo oglašavanja. Tako da mislim da ovaj amandman, ako se posmatra tako usko isključivo kroz deo koji se odnosi na medicinske, odnosno pomoćne preparate jednostavno ne stoji.
Kada govorimo o lažnom oglašavanju, mi moramo da gledamo to ekonomsko ponašanje koje predstavlja u stvari potrošače u onom delu kada se opredeljuju da kupe nešto. Zbog toga se zove i ekonomsko ponašanje. Svako drugo ponašanje je predmet nekih drugih zakona. I ona se negde sankcionišu, mi smo imali u prošlom setu zakona ponašanja koja se odnose recimo i na prosjačenje, gatanje, proricanje. Znači, ne možete sve obuhvatiti jednim zakonom. Morate u svakom zakonu da navedete tačno na šta mislite.
Ovim ste tačno naveli šta je ekonomsko ponašanje. Da je uvek bilo marketinga i u prošlom veku po pitanju preparata, pogotovo biljnih čajeva, bilo je i sada, i uvek će. Prema tome, mi to ne možemo da sprečimo, ali možemo da sprečimo da oni koji nemaju dozvolu, koji nemaju deklaraciju, koji se lažno predstavljaju sa svojim preparatima da leče ono što ne leče. Tu mislim da se svi slažemo i da tu zaista nema niko ništa protiv.
Zbog toga nije dobro da se ovakav amandman prihvati. Kada pričamo o lažnom predstavljanju, na kraju moram da kažem da ipak politika nije matematika, jer ako bi uzeli u obzir da je 33 amandmana „Kokusa“ prihvaćeno od 84, onda izlazite na nekih 37%, što naravno nije realna slika ni o bilo kojim političkim dešavanjima, niti predstavljanjima, a o tome koliko ko podržava koga u političkom smislu imaćemo prilike već na sledećim izborima da vidimo. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima dr Aleksadar Radojević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, gospodine ministre, koleginice i kolege, zaista mislim da je bio poslednji trenutak da se uđe u ovu priču sa regulisanjem ove materije jer oglašavanje i obmanjivanje javnosti, a naročito pacijenata mislim da je u poslednje vreme poprimilo zabrinjavajuće razmere.
Od onoga što su moje kolege pre mene rekle da se zarađuje, u krajnjoj instanci se zarađuje na taj način što se prodaje neko lekovito sredstvo koje je tako kršteno od strane proizvođača, a da pre toga nije prošlo zvanične medicinske provere, pa do toga da se raznoraznim reklamama pokušava reći da imate jedan lek za sve vrste kašlja.
Primera radi, slučajno sam pulmolog pa mi to upadne u oči. Ako znate za jedan jedini entitet u medicini tipa kašlja, možete da imate na desetine razloga, a da imate samo jedan jedini lek koji leči sve te tipove, odmah ste ušli u takvu neku priču.
U krajnjem slučaju, naravno, ubacili u amandman termin - ekonomski ili ne, sve se svodi na kraju na ekonomski. Tako da mislim da neće biti neke štete ako se to ne izbaci, ako ostane ovako kao što je i sada definisano.
Ali, zaista je nešto što je dobro i u ovom trenutku neophodno da se zaštite naši sugrađani, a naročito pacijenti od lažnog oglašavanja i obmanjivanja, čak i ako nije lažno ako je polu-istinito ono nanosi štetu i pacijentima a i ekonomiji jedne države. Hvala.

Zahvaljujem se.
Na član 12. amandman su podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Izvolite gospodine Pavićeviću.

Poštovane dame i gospodo, ovo je jedini prihvaćeni amandman o kome ću ja diskutovati. Dakle, preostala tri prihvaćena amandmana ostaviću za dan za glasanje kada će mi biti veliko zadovoljstvo, poštovana gospodo, što će i narodni poslanici SNS glasajući za ovaj Predlog zakona u celosti, ministre Ljajiću, glasati i za amandman koji smo podneli mi narodni poslanici Nove stranke. To je za mene, moram da vam kažem, veliko zadovoljstvo ovde kao jednog narodnog poslanica koji je posvećen ovde i zakonodavnom radu, i ovoj funkciji Skupštine koja se tiče i kontrole delovanja izvršne vlasti.
I hteo bih ovim povodom samo jednu napomenu ovde da saopštim. Primetio sam, pre svega kod narodnih poslanica i narodnih poslanika SNS, da kada se pojavi neko u ime izvršne vlasti, pa prihvati na primer njihov amandman, ministre Ljajiću, onda se oni javljaju da se strašno zahvale ministru, predstavniku izvršne vlasti. Smatram, poštovana gospodo, da to nije primereno, jer nije posao jednog narodnog poslanika da se zahvaljuje ministru. Obaveza je, ja mislim ministra, koga mi biramo ovde u Narodnoj skupštini, da kada jedan narodni poslanik, kao što sam ja uradio, gospodine Babiću, povodom amandmana na član 12, podnese amandman koji doprinosi preciznosti zakona, koji vezuje taj zakon za vladavinu prava još čvršće, da ministar kada dođe, kaže u svojoj prvoj reči – hvala narodni poslaniče, u ovom slučaju gospodine Pavićeviću, što ste doprineli da zakonodavni projekat koji sam ja pripremio, predložio bude sadržinski bolji, jezički precizniji, usaglašen sa vladavinom prava.
To bi bilo primereno poštovana gospodo, u uslovima postojanja jedne konsolidovane, savremene, demokratske države, a ne da se narodni poslanici zahvaljuju ministrima što prihvataju naše amandmane. To nema u demokratiji poštovana gospodo. Hvala.

Zahvaljujem se gospodine Pavićeviću zato što je ministar prihvatio vaš amandman.

Hvala gospodine Bečiću.

Na član 13. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Izvolite gospodine Pavićeviću.

Poštovane dame i gospodo, ja sam najavio malopre da neću diskutovati po amandmanima koji su prihvaćeni, ali ostaje mi još nekoliko amandmana koji nisu prihvaćeni i uvažavam npr. ovu argumentaciju koju sam sada čuo oko ekonomskog ponašanja ljudi koji slušaju jednu poruku koja može da bude obmanjujuća, ali mi se čini, ministre Ljajiću, na primer da u članu 13. imamo gomilanje reči i rečenica, a to nikada nije dobro za jedan zakonodavni projekat.
Na primer, u članu 13. u stavu 3. piše – primenom oznake prepoznatljivosti se isključuje prikriveno oglašavanje u konkretnoj situaciji. Nama se čini da je ovo podrazumevajuće, da je to već uneseno u sadržinu ovog Predloga zakona i da ukoliko bismo izbrisali ovaj stav da ništa tu ne bi promenilo u ovom zakonodavnom projektu.
Šta mi smatramo budući da vladavina prava predstavlja i načelo naše države, pa našeg Ustavu u članu 3. piše fino – vladavina prava je osnovan pretpostavka Ustava, vladavina prava se ostvaruje povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. Ti zakoni ne treba da obiluju nekim rečima i rečenicama koje su suvišne. Gomilanje reči može samo da našteti onome što je kvalitet sadržine zakona.
Ako ostane ovaj stav, ništa se specijalno neće promeniti, osim što će neko čitati malo više teksta, ali je bolje kada su zakoni i malo koncizniji, mislim, pa i za Ustav se kaže, gospodine Ljajiću, nekada da i Ustav treba da bude maltene u džepnom formati, da građanin može da ga stavi, da ga ponese sa sobom, da se podseti, pa i zakoni.
Ne treba da gomilamo neke reči. Sve što je suvišno da se briše, a ono što doprinosi preciznosti naravno da ostane tu. Nama se čini da je ovaj stav 3. suvišan, pa ako vi smatrate da ipak postoji argumentacija da ostane, ja ću uvažiti ako čujem tu vrstu argumenata. Hvala poštovana gospodo.