Zahvaljuje se gospodine ministre.
Reč ima prof. dr Žarko Obradović, predstavnik SPS.
Izvolite gospodine Obradoviću.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre i ostali članovi ministarstva, poštovane kolege narodni poslanici, pre svega ću, govoreći danas o Zakonu o sportu i svemu onom što Zakon o sportu znači za sportski sistem Srbije, iskoristiti priliku da još jedanput čestitam Novaku Đokoviću na pobedi koju je ostvario u Melburnu, da čestitam našim vaterpolistima koji su prošle nedelje postali po treći put za redom prvaci Evrope. Da kažem da je danas u Beogradu zvanično započelo Evropsko prvenstvo u futsolu. Da pomenem da je Beograd dobio organizaciju Predolimpijskog košarkaškog turnira, a time i naša reprezentacija veliku šansu da ponovo bude učesnik Olimpijskih igara.
Novaka Đokovića sam ne slučajno pomenuo. Novak Đoković je najbolji brend koji Srbija ima, pa možda u istoriji. Možda Nikola Tesla i Novak Đoković. Drugi su tu negde, ali mislim da se Novak izdvaja iz razloga što je reč o čoveku koji ima 28 godina i koji je već pet godina objektivno suvereni vladar teniskog sveta i koga svet prepoznaje, a preko njega prepoznaje i Srbiju.
Moram da kažem da zahvaljujući sportu koji imamo u Srbiji mi smo daleko poznatiji nego što mislimo, jer sam pravio jednu uporednu analizu – Srbija ima sedam i po miliona stanovnika, registrovanih sportista je 250 hiljada. To je 3,3%. Vrhunskih sportista unutar tih 250 hiljada je 1.117 ili 4,5%. Rezultati koje oni ostvaruju su takvi da oni apsolutno moraju biti vredni poštovanja, a poštovanje podrazumeva i stalno isticanje, jer to je deo sistema vrednosti u jednom društvu koji pomaže i razvoju sporta.
Potpuno sam uveren, to je moje lično mišljenje, da nije bilo pobede reprezentacije u košarci 1970. godine u Ljubljani kada smo postali svetski prvaci, pitanje je da li bi bili olimpijski pobednici u Moskvi i da li bi bili posle više puta svetski prvaci i olimpijski prvaci. Da nije bilo vaterpolista, čini mi se, u Meksiko Sitiju 1968. godine, pitanje je šta bi se desilo posle.
Vi ste vrhunski sportista i razumete ove reči. Vi ste ujedno i promoter, ne samo ministarstva i sporta koji ste zastupali, ne vaterpola, nego sporta uopšte i moramo učiniti sve da sport dobije ono mestu u društvu koje zaslužuje.
Ovo govorim zato što sam u zakonu prepoznao veliku želju da se unapredi sistem sporta u Republici Srbiji. U svim rešenjima koja su ponuđena vidi se jasna želja predlagača, vas, kao ministra, Ministarstvo Vlada Republike Srbije, da sport dobije takav normativan okvir da može poslužiti samo kao dalji osnov za razvoj sporta. To je nešto što mi cenimo.
Ima puno razloga zašto će SPS glasati za ovaj zakon, mislimo da je zakon dobar i mislimo da je sveobuhvatan i mislimo da reguliše sva ona pitanja koja su od značaja za sistem sporta u Srbiji i mislimo da zakon stvara uslov za kvalitetno bavljenje sportom, da unapređuje sistemski okvir za razvoj, da pravi okviri gde će klubovi, zdravi klubovi i država moći da radi svako svoj deo posla, a državi ne od poreskih obaveznika biti zaštićeni o neracionalnog trošenja, da definiše odgovornost svih učesnika u sistemu sporta, da reguliše rad sa decom i njihovu zaštitu, pomenuo bih i ove lekarske preglede za decu od šest do 14 godina, koji su besplatni, koji su jako, jako važni, da se reguliše uloga menadžera u sportu, da se ističe poštovanje ugovornih obaveza, promoviše stručnost u radu sa sportistima kao jedan od najvažnijih činilaca sportskog sistema, naravno, da zakon reguliše sistemsku brigu od deci, da oni koji rade sa decom treba da budu stručni, da treba baza da nam bude što kvalitetnija, da precizno definiše nadležnosti sporskog saveza, jer ono što Ministarstvo propiše, ono što Ministarstvo želi, sportski savez i drugi teritorijalni savezi, Olimpijski komitet ili Paraolimpijski komitet Srbije treba kasnije da realizuje.
Ono što treba pomenuti jeste da, gledajući ove brojke, a znajući kakva je ekonomska situacija, svi znamo ili bar većina može pretpostaviti da iza ovakvih rezultata kakve postižu naši vrhunski sportisti stoji veliki, veliki rad, talenat, ali talenat bez rada ne može doći do izražaja, stoji dobra organizacija i podrška, a da bi sve to funkcionisalo treba da postoji i baza, osnova. Zato ću ja svoje izlaganje o zakonu o sportu, pored ovog što sam već do sada rekao, usredsrediti na temu školskog sporta, univerzitetskog sporta, na temu školskih i rekreativnih aktivnosti. Vrhunski sportisti su neko ko promoviše sport, a da bi postali vrhunski sportista, vi se morate pre toga baviti nekim sportom.
Drago mi je što ste kao predlagač u članu 112, koji govori o opštem interesu, istakli stvari koje smatram da su jako važne. Naime, govoreći o opštem interesu vi govorite o stvarima koje su uslov razvoja i napretka sporta, a to je izgradnja, opremanje i održavanje sportskih objekata koji su od značaja za razne sportove na celom području Republike Srbije, vodeći računa, što je jako važno, o regionalnoj pokrivenosti i stepenu razvoja sportske infrastrukture u jedinicama lokane samouprave. Pominjemo da je za ravnomeran razvoj sporta potrebna naravno i odgovarajuća infrastruktura, ali nisam siguran da je u prošlosti vođeno računa o ravnomernom rasporedu sportskih objekata vezano za razvoj pojedinih sportova.
Ono što mi se jako dopada jeste i vaše propisivanje potrebe obezbeđivanja uslova za organizovanje i održavanje školskih i univerzitetskih sportskih takmičenja, unapređenje sportske rekreacije, promocije i podsticanje bavljenje sportom svih građana Republike Srbije, ističem, naročito dece, žena, mladih i osoba sa invaliditetom, takođe i borba protiv negativnih pojava u sportu, doping, nasilje i nedolično ponašanje, nameštanje sportskih rezultata i drugo.
Ovo su za mene jako važne i povezane stvari, jer sport ne može biti vrhunski i ne može biti vrednost koju promovišemo ako se istovremeo ne borimo protiv onih negativnih stvari koje sport sa sobom nosi, odnosno koje pojedinci unose u sport u želji da postignu svoje rezultate.
Kada je reč o školskom sportu, važno je istaći da ovaj zakon daje osnov za razvoj školskog i univerzitetskog sporta. Stalno govorim, mislim da to nije nešto što treba posebno dokazivati, da je školski sport strašno važan, ne samo za zdravlje dece, ako hoćete, i za mentalnu snagu, za način razmišljanja, za način života. Ko god se bavio sportom u bilo kom delu svog života, u bilo kom uzrastu, znaće šta znači baviti se sportom, naučiti da pobeđujete, ali i da gubite, takav je i život. Kažem da se ne može pobediti ako niste izgubili, jer poraz vam daje energiju, želju da pobedite, naravno ukoliko želite da se stvarno bavite tim stvarima, ali tako je i u životu. Ništa ne ide pravolinijski, moramo se naučiti i na uspone i na padove.
Ono što mi je drago je što vaše Ministarstvo promoviše školski sport. O tome niste rekli u velikoj meri zbog ograničenog vremena koje ste imali, niste dovoljno istakli, ali ja to mogu, kao jedan od učesnika ove rasprave mogu da promovišem ono što se radi u školama, da kažem da je školski sport veoma prisutan, da je tokom 2015. godine oko 150 hiljada devojčica i dečaka bilo obuhvaćeno školskim sportom, da je na nivou opštinskih prvenstava učestvovalo 96.765 đaka, da je na okružnim prvenstvima učestvovalo preko 28.800 đaka, na međuokružnim 7.224 učenika, na republičkim prvenstvima je učestvovalo 5.584 učenika, da su među omiljenim sportovima, odnosno sportovi koji se primenjuju u školskim takmičenjima je i atletika, kao kraljica, bazična disciplina, plivanje, sportska gimnastika, mali fudbal, košarka, odbojka, rukomet, stoni tenis, streljaštvo, male olimpijske igre, tenis, džudo, karate.
Zanimljivo je pomenuti da je među učenicama najomiljeniji sport odbojka, potom, na iznenađenje mnogih, statistika tako govori, mali fudbal, potom rukomet, a među učenicima mali fudbal, košarka i odbojka.
Pomenuo bih i podatak koji ste saopštili u ovom materijalu, ali koji vi kao ministar niste javno istakli, da je okrug sa procentualno najvećim učešćem dece na školskim takmičenjima Sremski okrug, Pomoravski okrug i Pirotski okrug, što je jako važno, jer govori o jednoj, ako mogu reći, ravnomernoj raspodeljenosti i značaja sporta na teritoriji Republike Srbije.
Drago mi je što u ovom materijalu koje je Ministarstvo napravilo i koji govori o školskom sportu vidim i sliku našeg selektora košarkaške reprezentacije gospodina Aleksandra Đorđevića, zato što mislim da ljudi koji su aktivni u sportu, a koji su ostvarili vrhunske rezultate, a tu računam i vas i predsednika Olimpijskog komiteta gospodina Divca i braću Grbić i sve ostale, znam da mogu neke povrediti ako ih ne pomenem, a ima toliko mnogo ljudi koji su doprineli uspehu u sportu u Srbiji, oni treba da budu neko ko promoviše sport, jer oni su postali slavni zahvaljujući sportu i to se mora reći. Napomenuo sam braću Grbić, mnogi ljudi u Vojvodini znaju za klek pre svega preko porodice Grbić. Kada pomenete odbojkaše, svi znamo ili bar većina onih koji prate odbojkaše znaju za „Slogu“ iz Kraljeva kao centar odbojkaškog sporta i mesto odakle je nastao veliki broj talenata i sadašnjih članova naše reprezentacije.
Kada je reč o školskom sportu, mene, kao čoveka koji ima dve ćerke i koji se bavio uređenjem pitanja prosvete, samim tim i školskog sporta, jako raduje što vaše Ministarstvo sarađuje sa Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i što se promoviše sport u školama, školski sport. Video sam, pažljivo sam čitao zakon, na stranici 168 ovog zakona dali ste objašnjenje zašto taj pravilnik nije do sada napravljen o školskom sportu. Dopada mi se obrazloženje koje ste ovde napisali i pročitaću ga – suštinska novina ovog zakona je da se škola stavlja u centar svih aktivnosti na razvoju školskog sporta, uz potenciranje na obuhvatu bavljenja đaka i studenata školskim i univerzitetskim sportom. To ne negira značaj školskih i univerzitetskih sportskih takmičenja, ali ih ne stavlja u prvi plan. Svako dete u školi treba da dobije mogućnost da se bavi nekim sportom, a oni koji se bave sportovima koji su deo sportskih takmičenja na nivou škole, regiona ili šire, oni će biti posebni učesnici, ali svakom treba dati mogućnost da učestvuje, jer to onda jeste pravi razvoj školskog sporta.
Ne mogu da ne pomenem potrebu razvoja sporta i na univerzitetu. U vreme kada sam ja bio student, jedna od obaveza koju smo imali jeste da je obaveza fizičko vaspitanje, održavanje časova i podrazumevali su se i časovi plivanja na Banjici. Ono što je zanimljivo, i to sam vama rekao, gospodine ministre, na odboru kada smo razgovarali o ovom sportu, te časove plivanja, ako mogu reći, vodio nam je proslavljeni reprezentativac gospodin Siniša Belamarić. To vam govori koliko su stručni ljudi bili angažovani na realizaciji obaveza studenata. Žao mi je što toga danas nema. Pozdravljam vašu ideju da se u zakonu to napiše i pozdravljam unapred vašu inicijativu da se, ukoliko je moguće, na nivou visokog obrazovanja ponovo da mogućnost studentima da se bave sportskim aktivnostima preko ove obaveze. Neće škoditi u ovom globalnom svetu. I sami ste pomenuli da se deca danas više bave telefonima, ajpedovima, televizorima i ostalim stvarima, a sport nekako ostaje po strani. Moramo ih motivisati, negde preko obaveznih časova, negde preko sportskih sekcija, vannastavnih aktivnosti, negde preko rekreativnih aktivnosti. Mislim da je sport jako važan za zdravlje i za budućnost dece.
Dozvolite mi, gospodine ministre, da pomenem još jednu aktivnost iza koje stoji vaše ministarstvo, zajedno sa Ministarstvom prosvete takođe, a koja možda nije u dovoljnoj meri afirmisana kod nas. Reč je o Krosu RTS-a, manifestaciji koja postoji već 25 godina, koja je nastala davne 1991. godine, u vreme SFRJ, koja je od jednodnevnog takmičenja prerasla u takmičenje koje traje tokom cele godine, od aprila jedne do aprila sledeće godine, koja se odvija kroz pet različitih manifestacija. Jedna od njih je Kros RTS-a „Kroz Srbiju“, gde je prošle godine bilo preko pola miliona devojčica i dečaka. Pazite, pola miliona devojčica i dečaka, preko 94% školske populacije je učestvovalo na tom krosu, deviza je bila - da trčanje, ne droga i nasilje.
Naravno, drugi deo tog krosa je kros „U dijaspori“ koji se organizuje u 15 zemalja Evrope, gde trče deca sa roditeljima koji žive izvan Srbije, a onda oni kasnije imaju mogućnost da budu naši gosti i u svojoj domovini. Onda kros serija RTS-a, takmičarska završnica kros RTS-a koja se održava u jesen, četiri do pet subota zaredom u toliko gradova i opština gde trči dve do tri hiljade, čak u ovom slučaju i predškolaca, od kojih su samo dve trke seniorske. Kamp za decu i objekti Ministarstva prosvete i nauke su deo ovog projekta održavanja Kros RTS-a. Moram pomenuti i kamp za darovitu decu, trkačku decu, „Aleksandar Petrović“.
Pomenuo sam Kros RTS iz prostog razloga što je reč o atletici, kraljici sportova, o jednoj sportskoj manifestaciji koja rađa mnoge šampione. Našao sam podatak od ljudi koji se bave ovim krosom da je 90% atletske reprezentacije Srbije učestvovalo na ovim takmičenjima, da su mnogi naši poznati sportisti bili takođe učesnici Kros RTS-a, da je Kros RTS-a pomogao da se razvija atletika i u mnogim gradovima Republike Srbije.
Dozvolite mi, gospodine ministre, na samom kraju da pomenem još jednu aktivnost koja je rekreativnog tipa, ali zaslužuje da bude pomenuta, takođe ima vašu podršku, podršku Ministarstva sporta i omladine, to je deo posla koji radi Asocijacija „Sporta za sve“ Srbije, a ja bih spomenuo Svetski dan izazova. Mislim da to vredi pomenuti jer ima puno stvari koje oni rade. Ali, ja bih pomenuo Svetski dan izazova koji se održava svake godine, poslednje srede meseca maja u celom svetu. Koordinaciju ovog najmasovnijeg sportskog događaja na planeti vodi Evropska organizacija za međunarodni sport i najrazličitijim programskim sadržajima animira oko 70 država sa učešćem preko 60 miliona sportista, rekreativaca i zaljubljenika u fizičku aktivnost.
U Srbiji, organizacija Asocijacija „Sport za sve“, pod pokroviteljstvom ministarstva koje vi vodite i Sportskog saveza Srbije, opštine i gradovi međusobno se takmiče u pet kategorija, promoviše se fizička aktivnost radi zdravlja, bez obzira na polne, rasne i socijalne, ekonomske i druge različitosti, kroz široku lepezu sadržaja i ukazuje na neiscrpnost infrastrukturnih objekata i zemnih površina za realizaciju svakog od kreiranih sadržaja, uz ambiciju da to postane svakodnevna potreba građana brojnih lokalnih zajednica.
Oprostićete mi što sam citirao ovaj deo sadržaja koji radi Asocijacija „Sport za sve“, ali sam smatrao da je potrebno jer ostale kolege poslanici su danas, govoreći o zakonu, obratili pažnju na druge aspekte zakona. Mislim da je ovo zakon oko kojeg se svi slažemo. Kao što ste videli, nema nerazumevanja niti, mogu reći, teških pitanja.
Možda je vama lako ili vašem kolegi s leve strane gospodinu Perušiću, vi ste vrhunski sportisti pa razumete bolje od drugih materiju koja se predstavlja, ali morate razumeti nas. I mi volimo sport, bar ovi poslanici koji su se danas obratili do sada, a vidim i da se prijavio veliki broj. Svi želimo jedno – da nam sport u Srbiji bude bolji nego što jeste, a već sada je najbolji od svih, ako mogu reći, ovih javnih oblasti koje postoje i želimo, naravno, da se afirmiše sport, kao važan deo kulture življenja, kao važan deo ličnosti svakog čoveka, ali i kao važan deo identiteta Republike Srbije.
Zahvaljujući sportu, ali opet pominjem, zahvaljujući sportu, Srbija je u proteklim decenijama bilo toliko puta afirmisana da ja stvarno ne znam da li nacionalna priznanja ili novčane naknade mogu biti adekvatna nagrada za sve one ljudi koji su se bavili različitim sportovima i koji su potrošili mnogo toga u svojim životima da bi postali vrhunski sportisti. Nije lako biti prvi.
Sport je, s druge strane, veoma surov. Ja nisam slučajno danas spomenuo Novaka kao prvu temu i potrebu da mu čestitam jer, znate kako je u sportu, danas ste prvi, sutra već neka druga vest je vest dana i onda se brzo zaboravlja. Mi ne treba da zaboravljamo naše sportske asove. Mi ne treba da zaboravljamo naše sportske veličine, niti sportske rezultate i treba da ih afirmišemo na pravi način jer time promovišemo i sport i promovišemo Srbiju.

Vreme, gospodine Obradoviću.

Mislim da je ovaj zakon jedan odličan zakon. Naša poslanička grupa, poslanička grupa SPS će u danu za glasanje dati podršku ovom zakonu, a time i svemu onome što vi činite kao ministarstvo i Vlada Republike Srbije na razvoju sporta u Srbiji. Hvala lepo.

Zahvaljujem, profesore Obradoviću.
Reč ima ministar. Izvolite, gospodine Udovičiću.

Hvala vam na lepim rečima i podršci i sa vaše strane prepoznatim značajem samog zakona. Delim vaše mišljenje o Novaku i ostalim spomenutim sportistima.
Takođe, zahvaljujem se i na vrlo detaljnom sagledavanju i konstruktivnim predlozima. Ono što jeste za cilj imao ovaj zakon jeste da unapredi sistem sporta, kao što ste rekli. Zato i jesmo, upravo i ove norme koje ste vi spomenuli, najviše pažnje obratili baš na te norme, da bi nam sport bio pristupačniji i da bi ambijent u kome se sprovodi ovaj zakon bio kvalitetniji. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine ministre.
Reč ima ovlašćeni predstavnik SNS narodna poslanica Adrijana Anastasov. Izvolite, gospođo Anastasov.

Hvala, predsedavajući. Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, zaista je veliko zadovoljstvo što danas imamo ovako kvalitetan Predlog zakona o sportu koji je imao zaista najširu moguću javnu raspravu. Kao što smo čuli danas od svih ovlašćenih predlagača, zaista niko nema konkretnu zamerku na ovaj Predlog zakona, drago mi je da će imati podršku svih poslaničkih grupa i svih poslanika i da se možemo složiti oko nečega ovako bitnog danas u ovoj sali.

Zaista bih želela da kažem da je zaista velika čast imati jednog vrhunskog sportistu na čelu ovako bitnog i važnog ministarstva - Ministarstva omladine i sporta, sportistu čijim smo se sportskim podvizima zaista svi zajedno radovali, a danas u radu na mestu ministra omladine i sporta imamo zaista značajne, velike rezultate u oblasti razvoja i unapređenja sistema sporta, ali i u oblasti razvoja omladinske politike i podrške mladim ljudima jer sada zaista imamo priliku da ministar obilazi sve krajeve naše divne zemlje i da zaista, pored razvoja u sportu, brine i o mladim ljudima i o razvoju omladinske politike.

Pre nego što se osvrnem na mnogobrojne uspehe koje smo imali u prethodnoj 2015. godini, dakle, u jednoj istorijskoj, sportskoj godini za nas, najuspešnijoj, moram da se osvrnem na održavanje Evropskog prvenstva u vaterpolu, koje je održano od 10. do 23. januara, koje je zaista bila jedna izvanredna promocija vaterpola Srbije i u Srbiji i u Evropi i u svetu, gde zaista po mnogim procenama, imali smo najuspešniju i najbolju organizaciju do sada. Odigrano je preko 100 mečeva. Svaki meč je bio izuzetno posećen, sa više hiljada ljudi, a naravno, kruna ove organizacije, finale Evropskog prvenstva, gde su igrale dve reprezentacije Srbije i Crne Gore, gde je bilo preko 17.000 gledaoca.

Pričajući o rezultatima naših sportista, zaista to nije politizacija, ali jeste da u poslednje dve godine zaista imamo odlične rezultate. Pre svega, 30 medalja, rekordnih 30 medalja u 10 sportova na evropskim i svetskim prvenstvima. Trećina medalja u zadnjih godinu i po dana, od 173 medalje, 56 u zadnjih godinu i po dana, ali ono što je najbitnije i najvažnije, kako i na koji način se Vlada Republike Srbije i Ministarstvo omladine i sporta odnosi prema sportistima u Srbiji, jeste da nije bilo ni jednog kašnjenja novčane naknade, ni jednog kašnjenja po bilo kojoj vrsti isplate u sportu. Da li je to za redovne programe saveza, kampova, nacionalnih priznanja i nagrada ili međunarodnih takmičenja, ali zaista, ni jedan sportista nije bio oštećen, ni jedan sportski savez, ni jedan klub.

Čak naprotiv, evropski finalisti, tj. evropski osvajači zlatne medalje u vaterpolu su samo nekoliko dana posle finala, dobili svoje novčane naknade, to pokazuje jedan odličan odnos Vlade Republike Srbije i Ministarstva omladine i sporta prema našim vrhunskim sportistima.

Kažem, nije bilo ni jednog kašnjenja za isplate, vezano za finansiranje nacionalnih granskih sportskih saveza, za 2016. godinu, izdvojena je 1.585.000.000 dinara. Moram da kažem da, ministar je to napomenuo, da je ove godine prvu ratu, tj. prvi iznos finansiranja od strane države, čak 15. januara preneto određenim sportskim savezima, ako ne i svim, i da se Atletski savez tom prilikom oglasio i rekao da su, prvi put za osam godina, na vreme izvršena transferna sredstva, da će to omogućiti jednu mirnoću i stabilnost u redovnim programima Atletskog saveza Srbije.

Mi smo zaista ponosni na sve naše šampione, na sve naše vrhunske sportiste, oni jesu naši najbolji ambasadori i naši najbolji predstavnici u svetu, i zaista, ko ne bi želeo da poseti zemlju Novaka Đokovića, Vanje Udovičića, Predraga Peruničića, Milice Mandić, Ivane Španović, Ivane Maksimovići i svih naših sjajnih mladih fudbalera, košarkaša, rukometaša, odbojkaša, odbojkašica, svih naših sportista. Iz svih delova naše zemlje imamo zaista fantastične mlade sportiste, fantastične vrhunske sportiste, iz mog grada naravno, poslednji u nizu jeste i Andrija Živković, mladi fudbaler sa Palilule, odakle ja dolazim i zaista država i Vlada Republike Srbije i Ministarstvo omladine i sporta vode računa o takvim našim talentima.

Ono što sam htela da kažem, što su svi zaista pomenuli, da se dosta ulaže i u školski sport. Preko 140.000 učenika osnovnih i srednjih škola je prošlo kroz sistem sporta u 2015. godini. Dosta se finansira i univerzitetski sport i takođe i stipendije vrhunskim sportistima amatera, kojih ima u 2015. godini preko 360 iz 48 različitih granskih sportskih saveza, što na godišnjem nivou iznosi oko 262 miliona dinara.

U toku 2015. godine, Ministarstvo omladine i sporta je isplaćivalo i nacionalna priznanja nosiocima nacionalnih priznanja kojih ima 552 iz 20 različitih sportova.

Kada govorimo konkretno, sada o ovom Predlogu zakona sporta, imamo javnu raspravu koja je trajala, kao što su svi napomenuli, dosta dugo. Bio je uključen veliki broj relevantnih subjekata u sportu. Rasprava je trajala od 20. aprila do 1. juna 2015. godine u svim gradovima, u 10 gradova na teritoriji Republike Srbije. Rasprave su trajale po šest, sedam sati, u Novom Sadu i u Beogradu i preko devet sati i na svim raspravama, sve rasprave je vodio lično ministar omladine i sporta Vanja Udovičić, na svim raspravama je davao uvodna obrazloženja i odgovarao na pojedinačna pitanja. Bila sam prisutna na raspravi u Nišu, to je zaista bilo kvalitetno. Ni jedan učesnik rasprave nije otišao bez dobijenog kvalitetnog odgovora. Direktno učešće je uzelo preko 1.500 ljudi. Stiglo je preko 88 pisanih predloga vezano za opšte stavove o sistemu sporta i o ovom Predlogu zakona.

Kao što sam rekla, podršku zakonu dali su svi relevantni subjekti u sportu, dakle, preko Sportskog saveza Srbije, Olimpijskog komiteta Srbije, Fudbalskog saveza, Košarkaškog saveza, svih većih nacionalnih saveza, teritorijalnih saveza, Zavod za sport i medicinu Republike Srbije, Antidoping agencija, Pokrajinski sekretarijat za sport Vojvodine, i što je najbitnije, zakon nije dobio osporavanje ni od jednog saveza iz sistema, od ukupno 104, a 15 najvećih saveza dostavilo je pismenu podršku ovom zakonu.

Puno poslanika je govorilo o konkretnim rešenjima koja su kvalitetna, zaista nisam čula ni jednu zamerku na ova predložena rešenja. Oni koji su dali amandmane, svakako ćemo u danu za raspravu o amandmanima u pojedinostima, razgovarati o tim predlozima. Mnogi amandmani su i usvojeni, kada su u pitanju neka kvalitetna rešenja.

Napomenuću nekoliko suštinskih izmena i predloga u okviru Predloga zakona o sportu. Svakako, najbitniji u članu 19. ovog Predloga zakona za mene jeste, da se u buduće zdravstveni predlozi za decu od šest do 14 godina jesu besplatni i biće u okviru redovnog zdravstvenog osiguranja. To će svakako olakšati budžet roditelja čija se deca bave sportom, a takođe i predloženo rešenje da visina članarine za maloletnike ne može da bude veća od 10% od prosečne zarade. Svakako neko ko ima u porodici jednog ili više dece koja se bave sportom, svakako će doprineti njihovom budžetu i mislim da je ovo zaista jedna pozitivna stvar.

Kada govorimo o ugovorima, zaista se misli na zloupotrebu koja se dešava u sportskom životu, a to je da kada se zaključuju doživotni menadžerski ugovori ovom prilikom uvodi se da ugovori o posredovanju sa menadžerom ne mogu biti zaključeni na više od dve godine. Moraju biti uvereni u skladu sa zakonom, a da maloletnici svakako moraju da dobiju saglasnost oba roditelja da bi zaključili taj ugovor.

Transferi iz kluba, naravno, veoma aktuelni ne samo sada nego i uvek, brojne zloupotrebe dešavale su se, sada ovim zakonom se uvode brojne izmene između ostalog, da se transferi iz kluba u klub su dozvoljeni pod vrlo strogim kriterijumima misleći na obezbeđivanje adekvatnog smeštaja, zdravstvenog osiguranja, ishrane i adekvatnog nastavka školovanja, što je takođe jako bitno. Međunarodni transferi maloletnih sportista zabranjeni su osim u posebnim slučajevima i u posebnim kriterijumima. Uvod se obaveza da savezi moraju da evidentiraju sve transfere i obaveste Ministarstvo u roku od 15 dana o svakom izvršenom transferu.

Takođe, ugovori između sportista i kluba, uvodi se novina da ubuduće svi ugovori moraju da budu overeni sa zakonom, ne samo ugovori već i aneksi ugovora što se ranije radilo. Misleći na zaštitu u sportista, na njihovu zloupotrebu, na to da imaju radni staž nakon završetka sportske karijere, da ostvare pravo na penziju i adekvatnu zdravstvenu zaštitu.

Drago mi je da se sada sportisti koji su članovi reprezentacije koji učestvuju u reprezentaciji osiguravaju. Naravno mišljenje klubova, stav većine klubova je bio da bi u ovom momentu zaista osiguranje svih sportista bio preveliki namet, ali je uvedena novina da svaki sportista koji nije osiguran od strane kluba za vreme nastupa za reprezentaciju mora da bude osiguran od strane nadležnog saveza.

Takođe, uvođenje jedinstvenog vizuelnog identiteta reprezentacije je jako bitno. Sponzori jesu bitni, sponzori reprezentacija, ali je jako bitno da se grb i zastava adekvatno vide i da se vidi koju zemlju predstavljaju naše reprezentativni timovi. Ono što se pokušava da se uradi u politici uradiće se u sportu. Nemogućnost reforme i unapređenja sistema sporta unazad 30, 40 godina, razlog je zapravo malo broj ljudi koji se nalaze na funkcijama unazad 30, 40 godina i sada se uvodi da jedna čovek može da obavlja samo jednu funkciju.

Ono što je takođe bitno i što daje mogućnost obzirom da menjamo sistem finansiranja na lokalnom nivou od strane jedinica lokalne samouprave, da ne može više od 20% ukupnog budžeta za sport da bude dato jednoj sportskoj organizaciji.

U članu 71. uvodi se novina da ukoliko klub ne može da nastavi sa radom iz bilo kog razloga, može da ponudi jedinici lokalne samouprave da ga preuzme sa svim pravima i obavezama koje ima i na taj način da se transformiše u sportsko privredno društvo.

Ovakva mogućnost data je upravo zato što određeni klubovi preko 80, 90 posto budžeta daju svojim tzv. „gradskim klubovima“ i prosto ne postoji mogućnost razvijanja drugih sportova, rada drugih granskih sportskih saveza i drugih klubova, a to su najčešće fudbalski klubovi. Zbog toga je ova mogućnost i data kao jedna novina u ovom sportu.

Takođe, jedan od pozitivnijih stvari gde su se dešavale zloupotrebe i gde su ispaštali sportisti, jeste nepostojanje jasnih kriterijuma koji se sada uvode, da postoji jedan nadležni nacionalni granski sportski savez, jer problem koji postoji u praksi npr. u boksu ili karateu je da više nacionalnih prvaka postoji, te s toga nisu adekvatno finansirani, nisu adekvatno sagledani i to je sve u cilju zaštite sporta.

Takođe, jako bitno je da se uvodi taj stručni sportski ispit koji će moći da se realizuje u zavodima za sport. Stručni sportski ispit nije neka velika novina, ali prosto je neophodno je da savezi, profesionalni klubovi imaju angažovana ili zaposlena lica koja će položiti stručni sportski ispit koji će obuhvatati samo poznavanje zakona, pravila, odluka, propisa koji se tiču funkcionisanja sporta. Tako da to nije ništa čudno, već je zaista jako pozitivno.

Takođe, uvodi se veća transparentnost u radu saveza, u radu klubova, jer se uvodi obaveza objavljivanja kako sportskih pravila tako i finansijskih i revizorskih izveštaja saveza, pored jedinstvene baze podataka u sportu koja će sadržati sve one informacije koje su nam potrebne da građani zaista sagledaju koliko se ulaže u pojedinca, u klub, u određenu sportsku granu.

Nadzor koji se uvodi i gde se daju šira ovlašćenja sportskoj inspekciji, o tome smo već pričali, to je preko potrebno da bi se zaista implementacija ovog zakona vršila na pravi način.

Predlaže se da se privatizacija u sportu uradi posebnim zakonom, ali ograničenje da organizacije u oblasti sporta mogu da raspolažu nepokretnostima kako i na koji način, daje se u prelaznim i završnim odredbama samo uz prethodnu saglasnost Vlade i na predlog ministarstva do donošenja tog zakona.

Ono što je jako bitno, što će se nastaviti u daljem periodu nakon primene ovog novog predloga zakona i zaista kvalitetnog predloga, jeste rad na izgradnji sportske infrastrukture.

U 2014. i 2015. godini uloženo je preko 411 miliona dinara u sportsku infrastrukturu, u razne projekte, između ostalog atletske dvorane u Beogradu, Omladinskog sportskog centra Karataš, sportske hale u Bojniku, u Užicu, brojne rekonstrukcije objekata naročito, što je jako posebno bitno obzirom da dolazim sa juga Srbije, u jedinicama lokalne samouprave iz četvrte kategorije razvijenosti.

Brojni omladinski projekti koji imaju elemente sportske infrastrukture, a za 2016. godinu, za realizaciju svih ovih projekata koje sam navela i mnogih drugih, odvojeno je preko 290 miliona dinara.

Drago mi je da Ministarstvo omladine i sporta zaista sprovodi strategiju razvoja sporta od 2014. do 2018. godine gde imamo četiri osnovna prioriteta koja smo čuli od jednog od poslanika koji je govorio pre mene, a to jesu unapređenje školskog i univerzitetskog sporta, razvoj sportske infrastrukture, obezbeđivanje uslova za povećanje bavljenja sportom u svim segmentima stanovništva, dakle za decu, omladinu, žene, osobe sa invaliditetom i obezbeđivanje uslova za razvoj vrhunskog i profesionalnog sporta.

Sport ne sme da bude ekskluzivno pravo samo povlašćenog sloja, mora biti dostupan svima i čuli smo i podatke da se jedno nedeljno u Srbiji samo 10% stanovništva bavi rekreativnim sportom i to ćemo nadam se promeniti daljim rezultatima i daljim aktivnostima u radu ovog Ministarstva, a implementacijom ovog Predloga zakona.

Nadam se da će sve poslaničke grupe i svi poslanici glasati za ovaj zakon u danu za glasanje i da će podržati ovaj kvalitetan predlog i drago mi je da smo se oko nečega složili, a to jeste budućnost srpskog sporta i razvoja omladine u narednom periodu. Hvala.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar. Izvolite.

Hvala vam na lepim rečima i na podršci i na sagledavanju, prvenstveno izrade, tj. procesa izrade nacrta zakona i na detaljnoj analizi ovog Predloga zakona, ali i na sagledavanju dosadašnjeg rada Ministarstva omladine i sporta. Hvala.