Ja sam se prepoznao, neka bude da sam se ja prepoznao, jer ne želim da tako nešto govorite drugim narodnim poslanicima. Sve što želite u vašem izlaganju do uvreda da kažete, ja bih vas zamolio da uputite samo predsedavajućem, nemojte narodnim poslanicima.

Ne, ja pričam sa potpredsednikom Vlade. Znači, njemu se obraćam. A reč „bizarnost“ nije uvredljiva.

To je tek sramota, gospodine Živkoviću.

Ma to što vi mislite, to je vaš problem. Reč „bizarnost“ nije nikakva ružna reč, to je jedna definicija nečega što se dešava.
Prema tome, bilo je u ovom zdanju puno poslanika, menjale su se vlasti, menjala se i opozicija i ovo zdanje bi trebalo da bude vrh neke parlamentarne državne vlasti u ovoj državi, tako što će ga ljudi koji sede u njemu činiti takvim, te bih ja zamolio bar poslanike koji imaju to, da kažem, dvomilenijumsko iskustvo, a to znači da su počeli svoju karijeru u devedesetim godinama prošlog veka, još uvek su ovde, da bar u svojim raspravama drže taj neki, što bi rekli moderni analitičari, nivo.
Što se tiče samog zakona, zakon je dobar. Mene čudi kako to na kraju mandata tek da dođemo do jednog zakona koji će da jasno i javno definiše naše obaveze prema nečemu što se zovu, kolokvijalno, međunarodne sankcije. No, kad god, dobro je i da se desilo i sada.
Primedba na naše amandmane, gospodina Pavićevića i moje, koji popravljaju tekst, su neutemeljene. Mi popravljamo tekst na razne načine. Najbolji amandmani su nam „briše se“, jer time ukazujemo da je deo nekog zakona ili ceo zakon katastrofalan i da mu pomoći nema i da je najbolje da bude povučen iz procedure ili da ga ne potpiše predsednik države, kao što smo imali bar u jednom slučaju. To je predsednik države, izbor parlamentarne većine, na to mesto, je bar jednom uvažio naše amandmane i odbio da potpiše zakon koji je trebalo da omogući krađu nečeg malo što je preostalo na Dedinju od javnih zgrada.
Bilo je i nekih drugih mesta, gde su amandmani „briše se“ bili prihvaćeni, recimo od NBS.
(Aleksandar Martinović, s mesta: Da li je ovo tema?)
Tema je, i samo onaj ko zna da shvati temu će da pronikne u ovu moju hermetičnu priču.
Što se tiče izbora i pošto sam čuo strah nekih poslanika da će biti uhvaćeni u izbornoj građi, ja vam garantujem da ako se to slučajno desi, ponavljam, ako se to slučajno desi, da ćete biti uhvaćeni. Ja sam ekspert za to. Ja sam to radio 1996. godine i 1997. godine, i 1999. godine.

Gospodine Živkoviću, ja vas molim da se vratite na temu i da govorite o predloženom amandmanu, koji je prihvaćen.

Ja ću da se vratim na temu, naravno. Međunarodna mera ograničenja sprovodi se na sredstvima u svojini, državini ili na neki drugi način koristi subjekt prema kojem se mera primenjuje. To je jasno kao dan, član 13. Ali, te međunarodne sankcije ne isključuju domaće sankcije, koje mogu da budu i političke i krivične.
Dobro je što su se neki javili. Dobro je što se potresao ceo jedan establišment od prekjuče mojom izjavom od juče o tome kada su …

Gospodine Živkoviću, molim vas, možda vi mislite da je vaša izjava važna, ali imamo i puno ljudi koje ovde vidimo, da smatraju da je vaša izjava koju ste izneli potpuno besmislena.

A otkud vama pravo da sa mnom …

Tako da vas molim da se vratite na temu. Zahvaljujem se, isteklo je vreme.
(Zoran Živković, s mesta: Isteklo vam je vreme, to je tačno.)
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić, po Poslovniku.

Poštovani gospodine potpredsedniče, povređen je član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine, jer je prethodnik uvredio narodnog poslanika Zorana Babića, rekavši da sablast ne znači nešto loše.
(Zoran Živković, s mesta: Dođi da vidiš!)