Uvaženom kolegi Antiću samo odgovor na ovaj amandman, pa i ministru. Ja sam upravo smatrao da je lođe započeti ovaj stav sa negacijom i da ta negacija u stvari sigurno u nekom trenutku stvara problem na relaciji sportska organizacija – roditelj i neko angažovanje tog deteta u nekom trenutku, jer će uvek roditelji smatrati da su oni mnogo više uložili nego što jesu možda u njegov razvoj i zanemariće se ono što je uloga sportskog kluba, trenera i njihov rad.
Takođe sam smatramo da je ključna stvar na tom najnižem uzrastu uvesti kontrolu funkcionisanja tih klubova. Ako pričamo o tome da ćemo povećati broj inspektora u sportu, koji će naravno imati i tu preventivnu ulogu, ali i ulogu da se organizuje na terenu organizacija rada sa decom, onda ćemo doći u situaciju da je normalno da sportski klub, odnosno organizacija ima pravila po kojima će učlaniti dete u sportski klub, naplaćivati članarinu, reći da li roditelji kupuju opremu ili je to stvar kluba. Znači, ti odnosi, po mom mišljenju, moraju da se urede na najnižem mogućem nivou da bismo uveli ozbiljnost.
Ako to povežemo kasnije sa finansiranjem koje nam je ovde sporno, pa povežemo i sa učešćem kadrova koje je takođe sporno, onda ćemo videti da su to dva područja koja su jako važna i na kojima smo mogli da ispravimo neke stvari. Ovako dolazimo do toga da roditelji sa olakim pristupom daju decu u te klubove. Kaže se – plati članarinu na ruke, kupi opremu ovakvu, kupi onakvu. Potpuno je druga stvar ako te stvari uredimo i roditeljima od prvog trenutka pokažemo jednu vrstu ozbiljnosti koja se odnosi prema njihovom detetu na svakom koraku. Onda ćemo imati situaciju da se kaže – ne možete davati članarinu na ruke, nego to mora biti preko uplatnica ili na neki drugi način, ne možete imati osiguranje ovakvo itd. Mislim, to su stvari koje sam hteo da postignemo i sa ovim amandmanom. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Na član 12. amandman je podneo narodni poslanik Milan Petrić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite.

U članu 12. u stavu 1. smatramo da je nepotrebno propisati da se predmeti i ugovori moraju overavati u skladu sa zakonom, jer za tu vrstu ugovora mi smo ipak mišljenja da ta forma nije baš potpuno neophodna. Dovoljno je da se isti overe kod nadležnog organa Nacionalnog granskog saveza, kao što je bilo i do sada, jer bi se, kako smatramo, ipak izbegli nepotrebni troškovi overe kod javnog beležnika ili kod suda. Eto, to je naše mišljenje.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar.
Izvolite, gospodine Udovičiću.

Mi smo se vodili time da uvedemo sport apsolutno u pravne tokove. Neosporno je da je sport u sivoj zoni. Šta se događalo u praksi? Mogu da vam kažem iz svog ličnog primera, a i iz drugih primera. Do sada je bilo neophodno i jedino validno i na arbitraži na sudu ako je ugovor bio deponovan u Savezu. Dešavalo se da se ugovori ne deponuju u određenom roku, da se deponuje samo osnovni ugovor, a da se ne deponuju aneksi. Onda je u situaciji spora dolazilo do toga da je apsolutno bio oštećen sportista, jer u osnovnom ugovoru su potpisivali svi samo osnovne obaveze koje imaju, a sve ostalo je bilo regulisano aneksom. Zbog toga uvodimo da moraju da bude i svi ugovori u sportu i aneksi overeni u skladu sa zakonom. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Adriana Anastasov. Izvolite.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Upravo ovo što je ministar rekao i kako je dao obrazloženje. Dakle, zloupotreba ugovora, zloupotreba aneksa ugovora koji se nisu registrovali uopšte, koje su sportski savezi zloupotrebljavali i vršile su se malverzacije. Zaista, da bi se zaštitili sportisti, morao je upravo da se odbije ovaj amandman, jer zakonom nisu ti aneksi ugovora registrovani, sportisti su bili oštećeni, primanja koja su imali nisu bila registrovana i nakon tog njihovog bavljenja sportom nisu mogli da ostvare pravo na penziju, na adekvatnu zdravstvenu zaštitu i sve ostalo što tim ugovorima nije bilo rešeno na adekvatan način, niti overeno u skladu sa zakonom. Hvala.

Zahvaljujem se.
Na član 13. amandman je podneo narodni poslanik Žika Gojković. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, gospodine Udovičiću, gospodine Peruničiću sa saradnicima, dame i gospodo poslanici i poštovani građani koji su zainteresovani za današnju temu o kojoj raspravljamo, mogu samo da kažem da kada je u pitanju amandman koji sam podneo, u potpunosti prihvatam objašnjenje kojim je amandman odbijen, ali isključivo zarad pojedinih situacija u praksi, želim ipak da kažem nekoliko reči zbog čega sam ovaj amandman napisao i šta sam želeo time da promenim.
Još pre nekoliko meseci sam postavio poslaničko pitanje koje se odnosilo, objasnio sam ga na jednom primeru i sada ću to da ponovim, ali ukratko, na primeru sportistkinje Dunje Žeravić Lalić iz Sombora, koja je kao karatistkinja ostvarila vrhunske rezultate kada su u pitanju međunarodna takmičenja, koja je samim tim dobila sportsku stipendiju i koja je na osnovu te stipendije ne samo što je nastavila da daje dobre rezultate, nego je nastavila na fakultetu izuzetno dobro da radi i završila je Ekonomski fakultet u Subotici.
Šta se dešava? Kod osoba ženskog pola koje se bave sportom, gotovo svaka od njih ima želju da jednoga dana zatrudni. U onom momentu kada ona zatrudni, ona gubi priliku da u toj godini ima stipendiju. Ja razumem da je cilj stipendije da sportisti imaju priliku na sportsko usavršavanje, ali, realno gledajući, u praksi je veliki problem kada osoba u toj godini izgubi možda jedini način finansiranja koji je imala do sada. Mi imamo za cilj da je to jedan vid sportskog usavršavanja. U toj godini možda nije, ali je izuzetna prilika da se vrati i postiže sportske rezultate koje je i do tada imala. To je jedan primer koji imamo u raznim sredinama, a ja sam naveo samo jedno ime i prezime.
Razumem čak da ovo možda i nije prilika, kada govorimo o ovom zakonu, i da možda ne možete da u potpunosti definišete ovaj problem bez nekih drugih promena zakona i možda čak i nekih podzakonskih akata koji bi kasnije mogli dal budu doneseni i ja ne sumnjam da ćete pokušati da u budućnosti ovaj problem rešite. Jer, i sami znate, lokalne samouprave koje su opterećene ogromnim problemima, jednostavno, ovakve stvari ne mogu da preuzmu na sebe. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar. Izvolite.