Ne, pardon, bilo je to po prethodnom amandmanu.

Zahvaljujem.
Reč ima dr. Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, ja sam radostan što je prihvaćen amandman kolege koji je prethodno govorio, ali ne vidim razloga da misi da mi koji smo sa ove strane u poziciji, imamo nešto protiv da budu prihvaćeni njihovi amandmani. Taman posla, mi smo radosni kada vi date konkretne i kvalitetne…

Uvaženi profesore, ja vas molim da ne činite ono što radi gospodin Pavićević, on nema nikakve argumente i zato govori nešto što nije u amandmanu, ali bih vas molio, ili se skoncentrišite na amandman, ili nekom drugom prilikom kada bude zakon u načelu.

Nema problema, taman ste me prekinuli kada sam to hteo da kažem. Veoma je važno voditi računa o mladim sportistima, o deci koja stasavaju i kreću da se bave sportom. Pozdravljam njihov amandman i drago mi je da ga je predlagač zakona prihvatio.

Zahvaljujem.
Na član 19. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i mr. dr Blagoje Bradić.
Reč ima dr Blagoje Bradić.

Zahvaljujem gospodine predsedavaju.
Uvaženi ministre, poštovane koleginice i kolege, građani Srbije, član 19. govori o sportskim takmičenjima i zdravstvenim sposobnostima koja se proverava kod sportista. Kaže: „u sportskim takmičenjima može učestvovati sportista, odnosno sportski stručnjak kome je u periodu od šest meseci pre održavanja sportskog takmičenja utvrđena opšta zdravstvena sposobnost. Zatim, posebna zdravstvena sposobnost utvrđuje se pored opšte zdravstvene sposobnosti za određene sportske grane. Obaveza za utvrđivanje opšte zdravstvene sposobnosti iz stava 1. ovog člana postoji za sportiste koji se uključuju u organizovanje sportskih aktivnosti itd.
Onda stav koji smo mi pokušali da popravimo amandmanom, kaže – troškovi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti iz stava 1, 2. i 5. ovog člana snosi sportska organizacija ili druga organizacija u oblasti sporta, sportista ili sportski stručnjak, s tim da su troškovi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti iz stava 1, 2. i 5. ovog člana za maloletne sportiste uzrasta od 6 do 14 godina obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem u skladu sa zakonom kada se zdravstvena sposobnost utvrđuje u zdravstvenoj ustanovi iz plana mreže zdravstvene ustanove ili zavodu nadležnom za sport i medicinu sporta. Pitam, a šta se dešava ako se ne obavi u ustanovama iz plana mreže i zavoda za medicinu sporta, ko će onda da plati, ali dobro to ćemo raspraviti.
Mi predlažemo da ovaj član izgleda ovako – Troškovi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti iz stava 1, 2. i 5. ovog člana snosi sportska organizacija ili druga organizacija u oblasti sporta, odnosno sportista koji se sportskim aktivnostima bavi samostalno ili sportski stručnjak koji stručni rad, odnosno stručne poslove u sportu obavlja samostalno s tim da su troškovi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti iz stava 1, 2. i 5. ovog člana za maloletne sportiste uzrasta od 6 do 14 godina obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem u skladu sa zakonom kada se zdravstvena sposobnost utvrđuje u zdravstvenoj ustanovi iz plana mreže zdravstvenih ustanova ili zavodu nadležnom za sportsku medicinu. To ne radimo zato što smatramo da troškovi utvrđivanja zdravstvene sposobnosti iz stava 1, 2. i 5. ne treba da padaju na teret sportiste.
Što se tiče stručnjaka predlažemo da te troškove snosi samo oni stručnjaci koji samostalno obavljaju stručni rad, odnosno stručne poslove u sportu. Ovim smo završili jezičku i logičku korekciju ovog stava.
Vratiću se na diskusiju u načelu kada smo govorili o ovoj problematici. Pristalica sam stava da specijalistički pregledi koji se obavljaju za sportiste, periodični sistematski, tipični sistematski periodični pregledi treba da budu na teret RFZO. Ne vidim razlog da u momentu kada govorimo o tome da nemamo dovoljno novca u sportu, kada govorimo o tome samo određeni klubovi, veliki klubovi mogu sebi da priušte lekare, sportske lekare koji prate ekipe, ne govorim o reprezentaciji jer to radi država, kada imamo situacije da nam treniraju sportove ljudi koji nisu proverili svoje zdravstveno stanje da li mogu da se bave sa određenim sportom, da mi to stavljamo na teret ili sportiste ili sportskog stručnjaka ili sportskog kluba to jest sportske organizacije. Smatram da to treba da se radi preko RFZO jer brinući o sportistima mi direktno brinemo o zdravlju populacije Republike Srbije.
Ono što je vrlo bitno je ono što sam vam govorio da se vrati sportska medicina na mesto kojoj pripada.
Dobio sam podatak, pozdravili su vas Nišlije, dosta mi se njih javilo posle naše načelne rasprave da ste vi, pretpostavljam vi bili pre dve godine i obilazili Niš da bi se otvorio Regionalni centar za sportsku medicinu, da su vas vodili na periferiju, to ja mislim da je Niška Banja i novi Dom zdravlja.
Ja insistiram na tome i to su mi rekli kolege da vam prenesem da Nišlije traže da taj centar bude u Čairu.
Grad Niš je to radio, počeo pre 30 godina, a započeo da završava pre šest godina. To je Centar za sportsku medicinu, to je preko 800 kvadrata u dva nivoa, gde su sugestije davali jedan Bata Stojković koji je, lekar sportske reprezentacije. Jedan gospodin Bošković, specijalista sportske medicine, gospodin Jerkan, kolega iz sportske medicine koji je i u nastavi.
Tako da bi trebalo da grad Niš dobije i da bude Regionalni centar i oni insistiraju da dođete ponovo i da razgovarate sa sportskim radnicima i medicinskim radnicima koji će apsolutno podržati, jer Niš poseduje i prostorne i ljudske kapacitete, i strukovne i kakve god hoćete i on to zaslužuje, a ja vas molim da razmislite o ovome, da rasteretimo klubove davanja i da ono što sam vam predložio u dogovoru sa gospodinom Lončarom i Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje vratite to u okviru finansiranja iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.
Reč ima ministar.
Izvolite, gospodine ministre.

Mislim da mi upravo poznajemo značaj lekara sportske medicine i moram da napomenem da smo imali vrlo kvalitetnu i detaljnu raspravu, javnu raspravu u Nišu i jeste, razmatrali smo opciju o otvaranju takve jedne ambulante, kupljena je oprema, oprema stoji u Beogradu zbog adaptacije pomenutog prostora i jednog i drugog, jer nam jeste tendencija da Niš postane Regionalni centar kada je reč o sportskoj medicini, jer smatramo da ima potencijal u toj oblasti.
Ono što Predlog zakona na član 19. prepoznaje, jeste privatna mogućnost obavljanje zdravstvene zaštite u privatnoj praksi i mi otvaramo mogućnost zdravstvenim službama da mogu da obavljaju zdravstveni pregled.
Pa, da se vratim da vam odgovorim na amandman zbog vremena, mi ne želimo da ograničavamo ko plaća pregled, jer bi onda ugrozili pravo na zaključenju ugovora i udruženja samih građanina na sve ono što proizilazi. Mi želimo da otvorimo mogućnost da može i neko treće lice da plati te preglede, jer imamo sada situaciju da određene jedinice lokalne samouprave daju sredstva da se sprovode lekarski pregledi upravo u cilju zaštite naših najmlađih, dece, pa ona i svih u sistemu sporta.
Daću vam lični primer. Ja imam urođenu srčanu manu i imao sam priliku da idem na sve obavezne zdravstvene preglede koje propisuje zakon, ali sam želeo da uvek odem i kod svog kardiologa koji me prati od rođenja, jer imam poverenje upravo u njega i zašto bi mi klub ili neko treći plaćao pregled kod mog kardiologa, jer iskreno da vam kažem, više sam kao svaki sportista koji ima neka sujeverja i koji veruje u jednu putanju, želeo da mi on uradi EKG, jer ima po meni možda i najbolji aparat i zato što ja kao sportista želim da odem kod najboljeg doktora koji ja lično smatram da jeste, zašto bih ja opterećivao bilo koga drugog da mi plaća taj pregled? I zbog toga smo otvorili mogućnost da otvorimo da igrač sa klubom može se dogovori.
U ugovornoj je obavezi, jer ja iskreno nikada obavezan zdravstveni pregled osnovni nisam plaćao, jer to je uvek plaćao klub i to je uvek stavka koja se stavlja ili propisuje ugovorom koji potpisuje sportista sa sportskom organizacijom, ali ostavljamo mogućnost da sportista može sam sebi ili, evo ga sada Grad Beograd ima akciju, ne znam tačno koliko hiljada zdravstvenih pregleda, upravo za naše najmlađe i naša želja i tendencija, kroz ovaj zakon da je besplatan zdravstvena zaštita tj. besplatni pregledi za decu od šest do 14 godina, obuhvaćeni obaveznim zdravstvenim osiguranjem kada se sprovode kao što ste rekli u zdravstvenim ustanovama ili zavodima, je tendencija za zdravlje naše dece i za smanjenjem nameta, pa i u toj oblasti. Hvala vam.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima dr Ninoslav Girić. Izvolite gospodine Giriću.