Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, meni će biti jako teško da sada napravim nagli prelaz sa ove predstave koja je bila na ovo što je o amandmanima važno da se kaže, ali ću uložiti napor i da primetnu nervozu usmerimo u jednom dobrom pravcu. Mislim da je to dobro za sve nas.
Što se tiče člana 29, poštovani ministre, stava 5. ne znam zbog čega niste prihvatili ovaj deo amandmana. On jeste vezan za jezičku grešku ili tehničku, kako god, ali ovde se kaže - postupak za izdavanje odobrenja za obavljanje poslova stručnog osposobljavanja pokreće se zahtevom koji je, vi kažete, podnosi ministarstvo. Ja smatram da treba da stoji – koji se podnosi ministarstvu.
Drugo, ono što je važnije, taj stav 6. koji kaže da o zahtevu za izdavanje odobrenja, na osnovu utvrđene ispunjenosti uslova itd. odlučuje ministarstvo rešenjem u roku od dva meseca od dana podnošenja zahteva.
Ja sam smatrao, a to mislim i za druge zakone, predloge, da se mora ograničiti vreme odgovora administracije iz raznih razloga, da to vreme mora biti efikasno primereno i preciznije je reći da se u ovom slučaju taj rok odnosi na 30 dana. Mislim da postoji dosta službi, dosta ljudi u ministarstvu, da postoji veliki sistem koji na neki način, slažem se da je i to diskutabilno, ali koji mora da bude posvećen rešavanju pitanja sportista, sportskih radnika, problema u struci i da je nedopustivo da neko podnese zahtev i da čeka dva meseca na odgovor, pa onda imate rešenja, prigovore, pa žalbe i to onda može da traje u nedogled.
Ako biste prihvatili ovaj amandman, onda bi on bio pre svega u interesu struke i sportista. Hvala.

Reč ima ministar. Izvolite.

Mi smo skratili opšti rok od tri meseca na dva meseca koji je predviđen u Zakonu o obrazovanju odraslih. Iako je predviđeno tri meseca, upravo zbog složenosti situacije, brzine reagovanja, našli smo neki okvir koji je prihvatljiv od dva meseca. Sa druge strane, uzimajući u obzir složenost tog pitanja i davanja mogućnosti ministarstvu da u datom roku može na adekvatan način da sagleda sve moguće situacije i sve ono što predstavlja ta odluka koja se donosi.
Zbog toga smo ostali pri odluci od dva meseca u odnosu na skraćenje od 30 dana, jer se bojimo da nećemo moći na adekvatan način da sagledamo, upravo u odnosu na one argumente koje ste vi izneli, a to je, ne na posvećenost radnika u ministarstvu, jer moram da napomenem da su i te kako posvećeni, u odnosu na broj radnika koji se bavi pitanjem sporta u Ministarstvu omladine i sporta.

Zahvaljujem.
Na član 31. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Vlada i Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, uz osmeh na licu saopštavam da je ovo još jedan prihvaćeni amandman nas, narodnih poslanika Nove stranke, i nadam se da ću biti u prilici da iskoristim svoje pravo koje imam kao narodni poslanik da u dva minuta obavestim narodne poslanike i uvažene narodne poslanice šta je to prihvaćeno ovim amandmanom.
Mi smo predložili da se menja član 31. i to stav 1, i da glasi: „Sportski stručnjak može da zasnuje radni odnos sa organizacijom u oblasti sporta zaključenjem ugovora o radu, u skladu sa zakonom ili zaključuje ugovor o stručnom angažovanju“. Nama je ministar odgovorio da se ovaj amandman prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju našeg amandmana i ja čestitam ministru Udovičiću što je bio hrabar i prihvatio četiri amandmana, od sedam, koliko smo ih podneli na ovaj predlog zakona o sportu.
Da podsetim još jednom, to nas iz Nove stranke smešta na podršci u biračkom telu od 9,7%, poštovana gospodo, do kraja ovoga saziva, do kraja svih sednica ovoga saziva Narodne skupštine, da obavestim ministra Udovičića, sutra ću i predsednika Vlade gospodina Vučića – mi ćemo imati startnu poziciju, poštovana gospodo, od 10%, bez obzira na sve ove prepreke koje vi postavljate ovde, bez obzira na razne imaginacije oko toga ko je šta rekao povodom podnošenja amandmana, poštovana gospodo. Nema ni za koga dileme da sam ja ovde ne samo najaktivniji, nego i najmarljiviji, najposvećeniji i narodni poslanik posvećen čestitosti i čestitoj borbi i u Narodnoj skupštini, dame i gospodo narodni poslanici i poštovane gošće i gosti iz Ministarstva. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Radi javnosti Srbije, pročitaću amandman koji glasi: „U članu 31. stav 1. menja se i glasi: „Sportski stručnjak može da zasnuje radni odnos sa organizacijom u oblasti sporta zaključivanjem ugovora o radu, u skladu sa zakonom ili zaključuje ugovor o stručnom angažovanju“.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ukoliko akademski čestit predlagač dozvoli da obrazložim ovaj amandman, ja bih pohvalio Vladu što je prihvatila ovu vrstu amandmana i verujem da je doprinos mog kolege poljoprivrednika bio značajan, da se ovaj i drugi amandmani usvoje. Dakle, svojim prelaskom sa poljoprivrede na Vračar, umnogome je oplemenio, ne samo Narodnu skupštinu već i predlagače ovog amandmana i verujem da je zahvaljujući nama, poljoprivrednicima, taj procenat prihvaćenih amandmana na procentu o kome je govorio kolega predlagač. Amandmani su prihvaćeni od strane Vlade. O njima se nije glasalo.
Kad se već govori o 2.000 amandmana, treba reći da je sam predlagač glasao samo za osam svojih amandmana. Ostalih 200 prihvaćenih amandmana smo mi prihvatili i izglasali. To znači da mi delimo taj uspeh zajedno sa njima i ja hoću da pohvalim Vladu i narodne poslanike koji imaju snage da svaki dobar predlog koji naši istomišljenici predlože, prihvate, pretoče i da ta ispravka bude uvrštena u zakon.
Kad smo već kod procenata, ja moram reći da oni nisu rezultat glasanja ni u ovom parlamentu, a posebno to nije rezultat poverenja građana i verujem da će se kolega predlagač, a ja ga još jednom pozivam, samostalno, zajedno sa mojim kolegom poljoprivrednikom, da se izloži mišljenju birača, posebno posle ovog svog mišljenja koje je ovde rekao o ženama i verujem da će se vrlo brzo uveriti da procenat prihvaćenih amandmana, odnosno procenat za koji su oni glasali i procenat u biračkom telu od 0,4% se apsolutno slaže.
Što se tiče poljoprivrede i sporta, ja moram reći da će nam seoski sport biti u krizi. Naime, 200 naslednih mesta je nestalo. Ne znam ko će tamo sklapati ovaj ugovor, u skladu s ovim članom? Hiljadu je pred nestajanjem, od 4.600 naslednih mesta. Prosečna starost stanovništva na selu je 59 godina. Ja koji se bavim poljoprivredom i moj kolega, jedan od predlagača, poljoprivrednik, svakako ćemo se zalagati za to, svaki sa svoje pozicije, svaki iz svog sela – ja iz Novih Karlovaca, on sa vračarskog pašnjaluka.
Mi bitno ne možemo popraviti situaciju, zato što veliki gradovi, bez obzira što imaju nizak natalitet, prelaskom poljoprivrednika kao što je moj kolega, u grad, gubimo stanovništvo i sa starošću prosečnom od 59 godina mi smo za sport otpisani. Mi više nismo ni za veterane. Mi nismo ni za olimpijske igre za invalide. Dakle, mi smo u potpunosti van sportskih aktivnosti.
Mislim da to više nije pitanje poljoprivrede, to je pitanje bezbednosti zemlje, ali je to pitanje i sporta, a samim tim i sklapanja ovih ugovora. Koji će trener, stručnjak, doći na selo da trenira nas od 59 godina? Ovom zemljom 12 godina je vladala bruka i sramota i baš zahvaljujući tome, doprineli su da naše stanovništvo stari, da selo kopni, a svedoci smo, barem bi mi trebalo da znamo, da je bela kuga najefikasnije etničko čišćenje, da je najuspešnija agresija – agresija kolevkama.
Ja moram da vas upozorim, kao pripadnik većinskog naroda, da te teritorije na selu, a posebno u istočnoj i južnoj Srbiji, kada se isprazne, naseliće neki drugi narod, a to nećemo biti mi. Ovo nije pitanje poljoprivrede, ovo nije pitanje samo iz sporta, ovo je pitanje opstanka ove države a vezano je za sport.
Moram vas podsetiti da je mnogo velikih sportista došlo u Beograd, ja ih zovem tzv. divljani, da su došli sa svojim načinom bavljenja određenom vrstom sporta, da su oplemenili Beograd, Novi Sad, Niš i Kragujevac, da su doprineli rezultatima naše reprezentacije, bilo da su se bavili individualnim sportom ili kolektivnim igrama, da je umnogome seosko stanovništvo dalo mnogo vrhunskih sportista koji su započeli na poljančetu da se bave igrama, loptanjem, fizičkom kulturom itd.
Mi ćemo to izgubiti. Mi ćemo izgubiti kao država. Mi ćemo izgubiti kao sportska nacija, a bojim se da će biti ugrožen i sam suverenitet i opstanak države Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87, st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova, zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese zakone iz dnevnog reda ove sednice.
Na član 32. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Zoran Živković i Vladimir Pavićević.
Reč ima dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, amandman koji smo mi, narodni poslanici Nove stranke, podneli na član 32. Predloga zakona o sportu je poslednji amandman koji smo mi podneli i koji ću ja danas obrazlagati ovde i za to imam samo jednu napomenu.
Mi smo ponudili jedno obrazloženje za prihvatanje ovog amandmana. Iz Ministarstva nam je stigao odgovor zašto ovaj amandman nije prihvatljiv. Ja sam, kao i sva druga obrazloženja, na primer i obrazloženje za neprihvatanje amandmana na član 25. pažljivo pročitao, od reči do reči, od slova do slova, i ovde želim da kažem da uvažavam tu argumentaciju.
Strašno cenim kada bilo koji gost u našoj Narodnoj skupštini, a i narodni poslanik ili narodna poslanica, u svom radu u Narodnoj skupštini ili inače u svom delanju pokazuje jednu strašnu ozbiljnost u pristupu i posvećenost svom radu. Ja sam to pročitao u obrazloženju za neprihvatanje ovog amandmana i uvažavam to obrazloženje. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Pavićeviću.
Reč ima narodni poslanik dr Marko Atlagić. Izvolite.