Hvala, gospodine predsedavajući.
Naš amandman se odnosi na član 147, koji definiše šta su to sportski objekti od nacionalnog značaja. Tu se u 1. stavu kaže da sportski objekti od nacionalnog značaja jesu objekti koji imaju nacionalnu i reprezentativnu ulogu u razvoju sporta i očuvanju sportskih vrednosti.
U stavu 2. – status sportskog objekta od nacionalnog značaja stiče se aktom Vlade, na predlog Ministarstva, a po pribavljenom mišljenju Olimpijskog komiteta Srbije, Sportskog saveza Srbije i Republičkog zavoda.
Mi smo svojim amandmanom predvideli novi stav 3. koji bi glasio: „Vlada podnosi akt iz stava 2. ovog člana na saglasnost Narodnoj skupštini u roku od 15 dana od dana donošenja“.
Dobili smo odgovor koji ja čitam, da je prosto nepotrebno da Skupština učestvuje u identifikovanju i izglasavanju predloženih objekata od nacionalnog značaja, što se tiče sporta.
Mislim i moja poslanička grupa, da je neophodno da se i Skupština, bez obzira što je to kako vi kažete u narednom članu uredba Vlade da to bude oblik prilagođen Skupštini i da i ona bude obaveštena o tome koji su objekti od nacionalnog značaja za sport ove zemlje. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Vanja Udovičić.

Svrha proglašenja objekta od nacionalnog značaja jeste da ne može da mu se promeni namena. To je osnovna svrha, a smatramo da Skupština treba da se bavi pitanjem namene objekta, ništa drugo.

Na član 148. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Dejan Nikolić, Jovan Marković, Vesna Martinović, Goran Ćirić, Balša Božović, mr Aleksandra Jerkov, Dragan Šutanovac i Vesna Marjanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik mr Jovan Marković. Izvolite.

Poštovani ministre, član 148. govori o sportskim objektima od nacionalnog značaja, ali smatrali smo da ovom prvom stavu treba dodati i društveni značaj utvrđenim aktom Vlade itd.
Vi u drugom stavu kažete koji su to objekti i odnosno koji su uslovi koji dovode do toga da se taj objekat proglasi da može da bude promenjena namena ako se ne koristi za obavljanje delatnosti ako nije u funkciji ostvarivanja sportskih ciljeva itd, itd, ako je u stanju održavanja koji omogućava odgovarajući nivo obavljanja tih aktivnosti itd.
Znači, sa predlog da se doda i termin „društvenog značaja“ smatrali smo da treba ukazati na taj problem zašto samo nacionalni značaj i šta je sa svim drugim objektima, opet napominjem na lokalnom nivou koji su jako važni za čitave regije, za gradove i koji sutra u procesu privatizacije ili na neki drugi način nebrigom lokalnog rukovodstva, opet pominjem primer Užica po ko zna koji put, recimo, da stadion ili bazen na kome ste bili može doći u situaciju da neko sutra proglasi kao nefunkcionalan objekat koji se ne koristi u svrhe za koje je izgrađen i da dođemo u situaciju da neko to prenameni, da neko koristi iz raznih svojih koristi i potreba.
Znači, sa terminom sa kojim smo ovde predložili uvodimo mogućnost da se i na drugim nivoima određuje značaj objekata, da ti objekti koji su u funkciji građana, u ovom slučaju funkciji sporta ne mogu biti sa promenjenom namenom bez obzira na neku političku pripadnost, bez obzira na neki koncept koji se u nekom trenutku nudio nekoj oblasti, odnosno nekom gradu, opštini ili regiji. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar Vanja Udovičić. Izvolite.

Amandman koji ste podneli ima reč o nacionalnom značaju, ne lokalnom, a mi ga zaista čitamo, kada kažemo da je nešto od nacionalnog značaja kao društveno i nacionalno, tako da ga mi čitamo isto kao vi, i apsolutno se slažemo jer ga mi čitamo kad kažemo da je nešto od nacionalnog značaja, ili od  nacionalnog društvenog značaja za celokupnu Republiku Srbiju.

Zahvaljujem.
Na član 148. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Aleksandar Senić, akademik Ninoslav Stojadinović, Branka Karavidić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, Ivan Karić i mr dr Blagoje Bradić.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege, dakle, član 148. kaže – sportskim objektima od nacionalnog značaja utvrđenim aktom Vlade ne može se menjati namena. Sledeći stav kaže – sportskom objektu iz stava 1. ovog člana može se oduzeti status objekta od nacionalnog značaja ako se ne koristi za obavljanje sportskih aktivnosti i sportskih delatnosti i ostvarivanja sportskih ciljeva ne održava u stanju koji omogućava odgovarajući nivo obavljanja tih aktivnosti, ne osigurava bezbedno korišćenje u skladu sa ovim zakonom.
Vlada bliže uređuje uslove, kriterijume i način sticanja, odnosno oduzimanja statusa sportskog objekta od nacionalnog značaja. Mi smo dodali stav da Vlada podnosi akt iz stava 3. ovog člana na saglasnost Narodnoj skupštini u roku od 15 dana od dana donošenja. A da ne bih ponavljao što je moj uvaženi kolega poslanik govorio neposredno pre moje diskusije, što veći broj ljudi bude odlučivao o oduzimanju statusa, što više ljudi bude o tome razmišljalo i donosilo odluke, manje će biti mogućnosti greške. Ne vidim zašto Skupština ne bi mogla, vi kažete da je to akt Vlade i da ne može Skupština o tome da odlučuje. Skupština donosi zakone. Skupština odlučuje šta može, a šta ne može. Mislim da je u interesu javnosti, korektnosti, tačnosti i smanjenja greške da se takve odluke donose na nivou parlamenta.
Kada već govorimo o objektima od nacionalnog značaja i ponoviću ono iz načelne rasprave, gospodine ministre, vas Srbija prepoznaje kao vrhunskog sportistu i imate u ovoj raspravi maksimalno uvažavanje poslanika kao vrhunski sportista. Da bi ostali upamćeni kao vrhunski ministar, iskoristite novac za izgradnju terena po Srbiji i promenite onih 0,4% budžeta za sport u 1% i onih 0,0005% za školski sport u 1%. Tada ćete biti upamćeni i kao dobar ministar. Zahvaljujem.

Reč ima ministar.