Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Trećeg decembra prošle godine obeležen je međunarodni dan osoba sa invaliditetom u svim lokalnim samoupravama, pod sloganom „Za život bez barijere“, a moto prošlogodišnjem obeležavanja bila je inkluzija, osnaživanje i pristupačnost, pa se stoga položaj invalida mora stalno unapređivati, posebno kada se govori o njihovom pravnom i društvenom položaju.
U Srbiji postoji dobar zakonski okvir, ali i pored toga do diskriminacije invalida dolazi u mnogim oblastima društvenog života.
S obzirom da će u skorije vreme biti otvorena prva pregovaračka poglavlja, a fokus će biti baš na Poglavlju 23. koje se u najširem smislu bavi pitanjem postojanja osnovnih ljudskih prava, pa i manjinskih prava, kao i prava manjinskih grupa u koje spadaju i osobe sa invaliditetom, pa shodno tome i naša zemlja mora pokrenuti postupke kako bi se sprečio bilo kakav oblik diskriminacije invalida.
Kada već govorimo o otvaranju poglavlja, za nas je vrlo bitno i otvaranje Poglavlja 19. koje se bavi socijalnom politikom i politikom zapošljavanja, gde opet položaj invalida zauzima posebno mesto.
Moram danas istaći da smo mi, shodno tome, i u Zakonu o bezbednosti zdravlja na radu poseban akcenat i brigu dali na status i položaj invalida prilikom zapošljavanja, a i onih invalida koji već rade.
Za donošenje zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije invalida postoji ustavno pravni osnov, ali sa valjanim razlozima za njegovo donošenje. Ustavni osnov za donošenje ovog Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom sadržan je u odredbi Ustava Republike Srbije, kojim se uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalne i invalidske zaštite.
Sprečavanje diskriminacije i ostvarivanje prava u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom treba reći da predstavlja jednu trajnu opredeljenost Republike Srbije koja je iskazana u prioritetnim ciljevima, u okviru zakonske regulative koja se odnosi na unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i sprečavanje bilo kakvog oblika diskriminacije nad njima.
Naime, postoje bez obzira na stav Republike Srbije, i dalje rizici diskriminacija, marginalizacije, kao i socijalne isključenosti osoba sa invaliditetom koji nažalost imaju tendenciju porasta bez obzira na sve aktivnosti koje naša država vrši kako bi se ovakvi rizici nastanka sveli na najmanju moguću meru.
Ovaj zakon treba da uredi i obezbedi svim invalidima, bez obzira da li su u pitanju telesna ili senzorna oštećenja ili invalidnost nastanka usled bolesti, kao što su slepe, slabovide osobe, osobe obolele od različitih mišićnih i nervno mišićnih oboljenja, kvadriplegije, tako i osobe koje nemaju gornje ekstremitete, da li rođenjem ili su ih izgubili tokom nekakve povrede, da imaju pre svega ista prava kao i svi ostali građani.
Naime, problem se javlja kada se od invalida tražilo da se umesto svojeručnog potpisa na dokumenta stavljaju svoj otisak prsta čime su se narušavala ljudska prava i slobode invalida. Isto tako, do sada se nije dozvoljavalo stavljanje otiska, faksimila ili pečata sa podacima o ličnom identitetu ili sa ugraviranim potpisom, već im je to u praksi vrlo često onemogućeno i zahtevalo se potpisivanje otiskom prsta. Time se narušavalo načelo jednakosti prava i obaveza, jer invalidi nisu mogli na taj način da ostvare prava koja su uslovljena overom potpisa.
U skladu sa navedenim, pravna regulisanja oblasti kojom bi se omogućilo korišćenje odgovarajućeg pečata ili faksimila koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili je u pitanju ugraviran lični potpis kao svojeručnog potpisa na svim dokumentima, a tu se pre svega misli na slučajeve gde invalidnim licima nije omogućeno njihovo prihvatanje u društvu kao dela ljudske raznolikosti. Recimo kod upotrebe pečata u bankama, u pošti, u turističkim objektima i sl. Treba naglasiti da korišćenje ovakvog pečata ne isključuje dokazivanje identiteta na osnovu lične karte ili uvidom u telesni ili senzorni invaliditet.
Osobe sa invaliditetom koje imaju gornje ekstremitete, a time izvesno ali i ograničenu mogućnost da se potpišu, bilo iz razloga što su ti ekstremiteti ograničeno pokretni ili su u pitanju slepa i slabovida lica. Zbog toga se takav njihov potpis ugravira na pečat i koristi se u konkretnim situacijama. Ako pak osobe sa invaliditetom nemaju mogućnost korišćenja gornjih ekstremiteta, tada bi pečat koji koriste kao potpis sadržao sve podatke o ličnom identitetu, odnosno imenom i prezimenom.
U danu za glasanje, poslanička grupa SNS će podržati ovaj zakon. Hvala.