Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Olivera Pešić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama danas na dnevnom redu je Zakon o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Predloženim dopunama ovog Zakona sprečava se diskriminacija osoba sa invaliditetom, koji zbog prirode svoje invalidnosti nisu u mogućnosti da se svojeručno potpišu u situacijama kada se to od njih traži, u situacijama kada se od njih traži potpis za ostvarivanje nekog prava, obavljanje nekog posla ili pružanje usluga.
Članom 1. ovog Zakona vrši se dopuna člana 34. važećeg Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Dodavanjem dva stava koji se odnose na obavezu organa javne vlasti da osobi sa invaliditetom koje ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti, pored potpisivanja isprava na način koji je uređen posebnim propisom, omogući potpisivanje isprava uz pomoć pečata koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom.
Članom 2. ovog Zakona vrši se dopuna važećeg Zakona o sprečavanju diskriminacije osobe sa invaliditetom, a na osnovu koje se utvrđuje obaveza pravnih i fizičkih lica koja se bave pružanjem usluga da osobi sa invaliditetom koje ima trajne posledice telesnog ili senzornog oštećenja ili bolesti omogući korišćenje tih usluga, potpisivanjem uz pomoć pečata koji sadrži podatak o ličnom identitetu ili uz pomoć pečata sa ugraviranim potpisom.
Pojam usluge obuhvaćen je u širokom smislu i on omogućava upotrebu pečata u bankama, turističkim objektima i drugim sličnim mestima. Dopuna ovog zakona, takođe, se odnosi na propisivanje kazne za fizička i pravna lica, kao i odgovorno lice u pravnom licu za odbijanje omogućavanja usluga potpisivanjem uz pomoć pečata osoba sa invaliditetom na koje se ove dopune odnose.
Za prekršaj, koji sam pomenula, pravno lice se kažnjava u iznosu od 10.000 do 100.000 dinara, odgovorno lice u pravnom licu u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara, a fizičko lice za prekršaj, odnosno onemogućavanje usluge osobi sa invaliditetom na koje se ove dopune odnose u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara.
U bazi podataka Saveza paraplegičara i kvadriplegičara Srbije, od 830 evidentiranih članova sa povredom kičmene moždine, njih 197 su osobe sa tetraplegijom. Statistika kaže da 40 osoba na godišnjem nivou zadobija povrede kičmene moždine u saobraćajnim nezgodama koje za posledice imaju to da povređeni postanu korisnici invalidskih kolica, a od tog broja jedna trećina su osobe sa tetraplegijom.
Mnogi od njih tehnički nisu u mogućnosti da se potpišu ili je za samo jedan potpis potrebno da ulože mnogo napora i do 15 minuta svog vremena. Takav potpis se lako falsifikuje, jer svaki put izgleda drugačije. Ne dešava se često da osobi sa ovom vrstom invaliditeta traže da se potpiše otiskom palca, što je za njih ponižavajuće.
Ovim dopunama menjaju se samo tri člana, ali smatram da se dopunom ova tri člana može poboljšati u mnogome kvalitet života osoba sa ovom vrstom invaliditeta. U savezima na nivou Srbije ima registrovanih oko 12.000 slepih i slabovidih, 1715 lica obolelih od distrofije i 1300 paraplegičara i kvadriplegičara ali, nažalost, ovaj broj je mnogo veći on je oko 800.000. Nadam se da će izmene i dopune ovog Zakona poboljšati bar malo kvalitet života ovih lica.
Ministar je govorio o naporima koje Ministarstvo ulaže da se generalno poboljša kvalitet života osoba sa invaliditetom u Srbiji, a ja želim da istaknem da grad Leskovac, koji predstavljam u ovom visokom Domu, takođe u cilju poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom sprovodi aktivnu meru politike zapošljavanja i subvencioniše privrednike koji zapošljavaju osobe sa invaliditetom u iznosu od 150.000 dinara na godišnjem nivou i ova mera aktivne politike zapošljavanja se u gradu Leskovcu sprovodi od 2013. godine do danas, sprovodiće se i u 2016. i u 2017. godini. Poboljšanje života osoba sa invaliditetom treba da bude zajednički cilj svih nas i zato ću u danu za glasanje podržati ovaj Predlog zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vlado Babić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, cenjeni gospodine ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, danas je na dnevnom redu Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom. Trećeg decembra prošle godine obeležen je međunarodni dan osoba sa invaliditetom u svim lokalnim samoupravama, pod sloganom „Za život bez barijere“, a moto prošlogodišnjem obeležavanja bila je inkluzija, osnaživanje i pristupačnost, pa se stoga položaj invalida mora stalno unapređivati, posebno kada se govori o njihovom pravnom i društvenom položaju.
U Srbiji postoji dobar zakonski okvir, ali i pored toga do diskriminacije invalida dolazi u mnogim oblastima društvenog života.
S obzirom da će u skorije vreme biti otvorena prva pregovaračka poglavlja, a fokus će biti baš na Poglavlju 23. koje se u najširem smislu bavi pitanjem postojanja osnovnih ljudskih prava, pa i manjinskih prava, kao i prava manjinskih grupa u koje spadaju i osobe sa invaliditetom, pa shodno tome i naša zemlja mora pokrenuti postupke kako bi se sprečio bilo kakav oblik diskriminacije invalida.
Kada već govorimo o otvaranju poglavlja, za nas je vrlo bitno i otvaranje Poglavlja 19. koje se bavi socijalnom politikom i politikom zapošljavanja, gde opet položaj invalida zauzima posebno mesto.
Moram danas istaći da smo mi, shodno tome, i u Zakonu o bezbednosti zdravlja na radu poseban akcenat i brigu dali na status i položaj invalida prilikom zapošljavanja, a i onih invalida koji već rade.
Za donošenje zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije invalida postoji ustavno pravni osnov, ali sa valjanim razlozima za njegovo donošenje. Ustavni osnov za donošenje ovog Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom sadržan je u odredbi Ustava Republike Srbije, kojim se uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalne i invalidske zaštite.
Sprečavanje diskriminacije i ostvarivanje prava u skladu sa potrebama osoba sa invaliditetom treba reći da predstavlja jednu trajnu opredeljenost Republike Srbije koja je iskazana u prioritetnim ciljevima, u okviru zakonske regulative koja se odnosi na unapređenje položaja osoba sa invaliditetom i sprečavanje bilo kakvog oblika diskriminacije nad njima.
Naime, postoje bez obzira na stav Republike Srbije, i dalje rizici diskriminacija, marginalizacije, kao i socijalne isključenosti osoba sa invaliditetom koji nažalost imaju tendenciju porasta bez obzira na sve aktivnosti koje naša država vrši kako bi se ovakvi rizici nastanka sveli na najmanju moguću meru.
Ovaj zakon treba da uredi i obezbedi svim invalidima, bez obzira da li su u pitanju telesna ili senzorna oštećenja ili invalidnost nastanka usled bolesti, kao što su slepe, slabovide osobe, osobe obolele od različitih mišićnih i nervno mišićnih oboljenja, kvadriplegije, tako i osobe koje nemaju gornje ekstremitete, da li rođenjem ili su ih izgubili tokom nekakve povrede, da imaju pre svega ista prava kao i svi ostali građani.
Naime, problem se javlja kada se od invalida tražilo da se umesto svojeručnog potpisa na dokumenta stavljaju svoj otisak prsta čime su se narušavala ljudska prava i slobode invalida. Isto tako, do sada se nije dozvoljavalo stavljanje otiska, faksimila ili pečata sa podacima o ličnom identitetu ili sa ugraviranim potpisom, već im je to u praksi vrlo često onemogućeno i zahtevalo se potpisivanje otiskom prsta. Time se narušavalo načelo jednakosti prava i obaveza, jer invalidi nisu mogli na taj način da ostvare prava koja su uslovljena overom potpisa.
U skladu sa navedenim, pravna regulisanja oblasti kojom bi se omogućilo korišćenje odgovarajućeg pečata ili faksimila koji sadrži podatke o ličnom identitetu ili je u pitanju ugraviran lični potpis kao svojeručnog potpisa na svim dokumentima, a tu se pre svega misli na slučajeve gde invalidnim licima nije omogućeno njihovo prihvatanje u društvu kao dela ljudske raznolikosti. Recimo kod upotrebe pečata u bankama, u pošti, u turističkim objektima i sl. Treba naglasiti da korišćenje ovakvog pečata ne isključuje dokazivanje identiteta na osnovu lične karte ili uvidom u telesni ili senzorni invaliditet.
Osobe sa invaliditetom koje imaju gornje ekstremitete, a time izvesno ali i ograničenu mogućnost da se potpišu, bilo iz razloga što su ti ekstremiteti ograničeno pokretni ili su u pitanju slepa i slabovida lica. Zbog toga se takav njihov potpis ugravira na pečat i koristi se u konkretnim situacijama. Ako pak osobe sa invaliditetom nemaju mogućnost korišćenja gornjih ekstremiteta, tada bi pečat koji koriste kao potpis sadržao sve podatke o ličnom identitetu, odnosno imenom i prezimenom.
U danu za glasanje, poslanička grupa SNS će podržati ovaj zakon. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ninoslav Girić. Izvolite.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, pred nama je Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Dakle, na početku treba reći da donošenje i izglasavanje ovog predloga zakona je praktično jedini način da se reguliše oblast upotrebe pečata i na taj način sve osobe sa invaliditetom mogu da ostvare svoja prava na ravnopravan način.
Upotrebom pečata, invalidne osobe ostvariće svoja prava, kako pred organima javne vlasti, tako i u institucijama za pružanje različitih usluga. Napominjem da zloupotreba pečata sa ličnim identitetom praktično nije moguć, jer invalidno lice može i ličnom kartom da potvrdi identitet, a postoje i invaliditeti koji su neposredno vidljivi. Naravno da se ovaj predlog zakona odnosi baš na tu kategoriju osoba sa invaliditetom. Dakle, ovaj predlog zakona značajno će unaprediti položaj osoba sa invaliditetom i omogući će ravnopravnost građana sa svim pravima i odgovornostima.
Takođe je značajno reći da osobe sa invaliditetom u svakodnevnom funkcionisanju, odnosno aktivnostima svakodnevnog života zbog fizičkih ili senzornih oštećenja, kao i zbog bolesti, pa u te bolesti spadaju slepe i slabovide osobe obolele od mišićnih, odnosno muskularnih i neuromišićnih, odnosno neuromuskularnih bolesti, zatim kvadriplegije, odnosno osobe sa potpuno oduzetim ekstremitetima, kao i osobe sa amputiranim gornjim ekstremitetima ili osobe sa urođenim nedostatkom gornjih ekstremiteta, bude u sitauciji da se potpišu na određenim dokumentima, a da to nisu u stanju. Naravno da nije razlog nepismenost tih osoba nego se radi o osobama koje fizički nisu u stanju potpišu određeni dokument.
Ovim predlogom zakona, naravno, ovakve situacije će se prevazići. Ja bih želeo samo da kratko dodam, gospodine ministre znam da ste dosta angažovani na svim ovim poslovima i olakšavanju života osobama sa invaliditetom. Ono što je problem unutar zdravstvenih institucija i odeljenja i službi koja se bave, gde invalidne osobe dolaze na kontrole, na propisivanje određenih pomagala, da su zgrade projektovane i rađenje zaista pre mnogo godina. I sada, tu je otežavajuća okolnost da se arhitektonski prilagode zgrade da bi se olakšalo osobama sa invaliditetom. Nadam se da će u narednom periodu i to biti prevaziđeno.
Očigledno je da će sve poslaničke grupe glasati za ovaj zakon, naravno i poslanička grupa SNS. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Dragan Todorović.

Zahvaljujem se poštovani predsedavajući.
Dame i gospodo, s obzirom da potičem iz porodice invalida, mislim da imam puno pravo da kažem nekoliko reči, pre svega zahvalnosti kako ministru Vulinu, tako i predsedniku Vlade Aleksandru Vučiću na činjenici da uprkos tome što su u našoj zemlji morale da budu sprovedene drastične mere štednje, ni jedno socijalno davanje nije umanjeno, niti smanjeno, niti su bilo koje kategorije socijalno ugroženih stanovnika trpele uprkos činjenici da smo morali da štedimo da bismo sprečili bankrot koji se nadvio nad svima nama kao potencijalna opasnost.
I ovaj Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom jeste samo jedan korak u nizu koji želi da ostvari zaštitu osoba sa posebnim potrebama. Kao što znamo, takvih osoba je zaista mnogo u našoj zemlji. Ja kao poslanik, pokreta socijalista iz Pirota mogu samo da kažem da ističući onu potrebu da se ostvari što tešnja saradnja između ministarstava, konkretno Ministarstva rada i socijalnih pitanja, sa lokalnim samoupravama vidim šansu na predstojećim izborima koji su pred nama da se našoj zajedničkom aktivnošću dođe u situaciju da se predupredi činjenica ili situacija koja je prisutna u mnogim lokalnim samoupravama u kojima su na vlasti oni koji nisu dovoljno odgovorno shvatili svoju funkciju, funkciju lokalnih funkcionera, funkciju lokalne vlasti, poput onih koji su u Pirotu, kao kada su u crtanom filmu „Lajon king“ došle hijene na vlast pa su opustele mnoge plodne oranice, prostori koji su nekada bili za ponos, preduzeća koja su nekada bila za ponos, ne samo Pirotu nego i celoj Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, propala nalaze se u bezveznom stanju.
Pred svima nama je mogućnost da na predstojećim izborima zajedničkom aktivnošću promenimo to stanje i dođemo u situaciju da zajedničkom aktivnošću i ministarstava i lokalnim samouprava u kojima treba da dođu na vlast odgovorni, pravi ljudi, promenimo na bolje situaciju na terenu i da nemamo problema kakvi se javljaju recimo, u udaljenim planinskim selima Pirota u kojima ne samo da su ugrožena prava onih osoba sa invaliditetom ili onih osoba koje imaju posebne potrebe, nego su ugrožena prava i onih običnih građana koji nemaju prilike da se snabdeju ni osnovnim životnim namirnicama jer ne postoje ni prodavnice, pa za kupovinu hleba moraju da pešače ili da idu po desetak kilometara u susedna sela.
Dakle, pred nama je velika šansa, pred nama je veliki zadatak. Zajedničkom delatnošću i zajedničkom saradnjom svih nas možemo da dođemo do ostvarenja cilja, a to je poboljšanje uslova za život svih, posebno onih osoba koje imaju posebne potrebe.
Kao što sam rekao, zasluga ove Vlade jeste upravo u tome što se posebno potencira i vodi računa o potrebama onih kojima je to najpotrebnije.
Znači, još jednom ističem činjenicu da sam i kao poslanik Pokreta socijalista ponosan zbog toga što smo uspeli da, uprkos svim nedaćama i teškoćama u ekonomskoj sferi, zadržimo isti nivo socijalnih davanja za sve socijalne kategorije i nadam se da ćemo i u narednom periodu imati rezultate bolje nego što su bili do sada, sa većom i snažnijom podrškom svih građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik dr Vladimir Pavićević. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre Vulin, poštovane gošće i gosti iz Ministarstva, uvaženi potpredsedniče i predsedavajući današnjoj sednici, gospodine Arsiću, najpre vama da kažem. Dobro je što vi predsedavate danas. Imamo jedno loše iskustvo sa predsedavanjem gospodina Bečića, koji je prošle nedelje nama oduzimao reč, i ministar Vulin da čuje, kada jedan osmeh neko pokaže na licu.