Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja Zapisnika i utvrđivanje dnevnog reda postoje ako je na sednici prisutno većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 129 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine.
(Dragan Šormaz, s mesta: Mikrofon.)
Ne čujete, zato što galamite.
Samo utorkom i četvrtkom, nakon otvaranja sednice i utvrđivanja broja narodnih poslanika koji prisustvuju sednici, a pre prelaska na dalju raspravu, pitam da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničke grupe želi da zatraži obaveštenje i objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, želim da uputim pitanje Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, ali u isto vreme i Vladi Republike Srbije, a povod je bila zabrana gajenja stoke u Alibunaru.
Naime, opština Alibunar spada u onih 18 siromašnih opština na teritoriji Vojvodine i odbornici u ovoj opštini, koju predvode SNS i SPS, su 2. februara doneli odluku kojom se stočarima iz te opštine ograničava broj grla stoke koju mogu da uzgajaju.
Ova odluka predviđa da u naseljenim mestima na teritoriji cele opštine Alibunar sme da se drži maksimalno pet krava, odnosno 10 svinja, koza ili ovaca i do 60 komada živine, što znači da će vlasnici poljoprivrednih gazdinstava, koji imaju više od ovog broja morati da pokolju ili bud zašto prodaju sve krave muzare, tovne svinje i svu ostalu stoku koja je ovom odlukom proglašena za višak. Ako ova odluka zaživi, stočari koji gaje krave muzare izgubili bi pravo prečeg zakupa na državno poljoprivredno zemljište, jer je uslov za to da imaju najmanje 15 matičnih krava.
Zašto je Skupština opštine Alibunar donela ovakvu odluku? Naime, na osnovu pet peticija, kako se kaže u medijima, pet peticija građana, koji se guše u smradu od stoke doneta je ova odluka i kaže stoka nije zabranjena u nenaseljenim mestima, a odluka je u skladu sa više zakona o komunalnim delatnostima, ekologiji i veterini. Ja kao neko ko se bavi ekologijom veoma sam zadovoljna kad negde čujem da neko se poziva i postupa u skladu sa ekološkim zahtevima, ali u tom slučaju, umesto ove zabrane, bilo je potrebno primenjivati principe dobre poljoprivredne prakse i zaštiti vazduh, a za to postoji struka koja se time bavi.
U ovom slučaju Ministarstvo se oglasilo nenadležnim, ali ću podsetiti kao paralelu da se u leto 2014. godine u Pančevu takođe širio neprijatan miris. Zbog toga su se sugrađani javili Centru za obaveštavanje i tada se ispostavilo da smrad dolazi iz pravca Beograda, odnosno sa farme Poljoprivrednog kombinata Beograd.
Znači, moje pitanje, praveći komparaciju sa ovim, upućujem Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine i odnosi se na dolazak nemačke kompanije „Tenis“ koja planira izgradnju 20 farmi svinja u Srbiji, od čega za početak pet na teritoriji Banata i to u Kikindi, Vršcu, Pančevu, Kovinu i Zrenjaninu i predviđeno je prema ovogodišnjim, odnosno prema medijskim vestima, oko tri miliona svinja. Prošle godine kada sam slično pitanje postavila bilo je milion i 500, a sad više ne znam da li će biti tri miliona ili milion i 500. Ako bude tri miliona, to će značiti da ćemo u Vojvodini imati više svinja, nego stanovnika.
Dakle, pitanje koje upućujem Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine glasi – kako će se sprečiti neprijatni mirisi iz ovih farmi, gde će se odlagati otpadne vode i otpad sa ovih farmi i da li će građani opštine Pančevo, Kikinda, Vršac, Kovin i Zrenjanin moći da pišu peticiju protiv smrada i izdejstvuju odluku o zabrini gajenja svinja preko nekog broja ili će se u tom slučaju iseljavati žitelji najbližih naselja? Ako ostane ovako, odnosno ovaj dogovor i ovoliki broj svinja koji će se gajiti na toj teritoriji, taj smrad može da bude čak i prekogranični problem. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Hadži Milorad Tošić. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, imam poslaničko pitanje za ministra Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, potpredsednika Vlade Republike Srbije gospodina dr Rasima Ljajića, a tiče se Uredbe o uslovima dodele i načina korišćenja sredstava za podsticanje razvoja domaćeg turizma, a koje je doneta 18. juna 2015. godine.
Ovom uredbom propisuju se podsticanje razvoja domaćeg turizma. Podsticanje razvoja domaćeg turizma sprovodi se kroz dodelu vaučera za subvencionisano korišćenje usluga smeštaja u ugostiteljskim objektima u trajanju od najmanje pet noćenja izvan prebivališta korisnika vaučera. Ova uredba Vlade svakako doprinosi razvoju domaćeg turizma i ima puno opravdanje što je jedna takva Uredba doneta.
Međutim, nije dobro što se ovom Uredbom ograničavaju ugostiteljski objekti i mesta koja mogu pružiti ovu vrstu usluga. Naime, članom 2. ove Uredbe je definisano – vaučer se može koristiti na teritoriji Republike Srbije, osim u ugostiteljskim objektima na teritoriji grada Beograda, Novog Sada, Niša i Kragujevca. Mislim da je neophodno da se promeni ovaj član i omogući korišćenje vaučera bez isključivanja Beograda, Novog Sada, Kragujevca i Niša. Mislim da je neophodno isključiti one opštine u gradovima koje su u statusu devastiranih.
Zadržao bih se na Nišu i objasnio ne održivost ove uredbe. Niš je pored Beograd jedini grad sa više gradskih opština, odnosno u Nišu postoji pet gradskih opština, između ostalih, Niška banja i opština Crveni krst koje na svojoj teritoriji imaju određene banje koje mogu pružiti usluge koje se predviđaju ovom uredbom.
Niška banja je daleko poznata po svojim banjsko-rekreativnim i banjsko-klimatološkim svojstvima, a u opštini Crveni Krst postoji manje poznata banja zvana Topilo, ali ništa manje značajna, pre svega za pružanje usluga u reumatološkim bolestima.
Drugi faktor koji ukazuje na neodrživost, isključivanje pojedinih centara je da je u uredbi definisano da broj prijava za dodelu vaučera je ograničen raspoloživim budžetskim sredstvima i kreće se do 100 hiljada korisnika. Iz izjave Ministarstva ministra Ljajića za RTS da je prošle godine podeljeno svega 14 hiljada vaučera i ostvareno 118 noćenja, ukazuje da je mnogo manji broj građana koristio ovu subvenciju, s obzirom da su sredstva bila obezbeđena za 100 hiljada korisnika.
Podatak da se u prvih 20 dana januara, ove godine, prijavilo 1100 građana za dodelu vaučera kazuje da će u ovoj godini biti veći broj zainteresovanih za ove subvencije i očekuje se da će u toku godine biti 46 hiljada vaučera, takođe manje od predviđenog. Dobra informacija je da je oko milion evra izdvojeno za pomoć domaćim agencijama za organizovanje i dolazak stranih turista, kao gostiju koji mogu da računaju na 10 evra po turistu za pet noćenja i 15 evra preko pet noćenja.
Ovo su samo neki od argumenata koji ukazuju na potrebu izmene uredbe i omogućavanje korišćenja vaučera na celoj teritoriji Srbije. Pitanje za ministra, gospodina Rasima Ljajića – da li se razmišlja o izmeni uredbe, kako bi se omogućilo, pre svega Niškoj banji i banji Topilo, kao devastiranim opštinama, da ravnopravno konkurišu za pružanje usluga smeštaja u svojim ugostiteljskim objektima?
Drugo pitanje – kada se očekuje izmena ove uredbe? Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pre nego što nastavimo rad, dozvolite mi da u vaše i u svoje ime pozdravim predstavnike Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije, koji trenutno prate deo današnje sednice sa galerije Velike sale.
Reč ima narodni poslanik Riza Halimi. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.
Preševo i selo Miratovac od prošle godine ponovo su aktuelni za širu javnost, zbog izbegličke krize. Naravno izbor geografskog položaja, jer kroz opštinu Preševo prolazi Koridor 10, a kroz Miratovac prolazi glavni lokalni put koji povezuje najveća naselja opštine Preševo sa naseljima u Makedoniji. Ovaj put kroz koji su ranije, dok nije postavljena državna granica deset puta dnevno saobraćali autobusi u okviru redovnih linija. Još uvek je zatvoren i ako 2005. godine je doneta odluka Vlade za otvaranje malograničnih prelaza, tri u Preševu, jedan u Trgovištu.
Dok građani susednih opština ne mogu već 24 godine, u okviru tako aktuelne prekogranične saradnje, već 24 godine ne mogu da koriste ovu životno važnu saobraćajnicu, a koju su vekovima koristili, dotle kao za vreme međunarodnog embarga kada se u ovom pravcu odvijao masovni šverc naftnih derivata i cigareta koje je bilo dirigovano i od strane države i sada se na isti način u ovom pravcu kreću samo migranti.
Neophodno je da ponovo pitam Vladu, ako su zaista za nju svi građani ravnopravni, zašto i u Preševu, upravo u Miratovcu, ne otvara malogranični prelaz, kao što je odavno već učinjeno u Trgovištu, iako je zajednička odluka, kako rekoh, doneta još pre 11 godina, u ekstremno nerazvijenoj opštini sa rekordnom stopom nezaposlenosti, koja je uz to pogranična opština, a tu je i Koridor 10, u vanrednim situacijama ko što je bila epizoda iz vremena embarga, ali i sadašnje krize sa migrantima, određen broj snalažljivijih građana iz ovog područja uspeva da se uključi u perifernim aktivnostima i da se privremeno samozapošljava.
Međutim, i u ovim situacijama kada dnevno po nekoliko hiljada izbeglica prolazi kroz Preševo, sa dosta kolateralnih šteta i u poljoprivredi i u oblasti očuvanja ambijenta i u drugim životnim oblastima, ova opština u kojoj se sve dešava, a budući da je njena lokalna samouprava totalno marginalizovana, ona će kao i u toku prethodnog međunarodnog embarga postati još degradiranija i devastiranija.
Zato postavljam pitanje Vladi u ovoj vanrednoj situaciji - zašto u ovoj vanrednoj situaciji nije ojačala protivpožarnu službu koja je aktuelno ne može sa prepolovljenim snagama ne može da odgovara ni najelementarnijim nepogodama i da rešava najosnovnije probleme?
Zatim, zašto se nije ozbiljnije radilo u ojačavanju kapaciteta komunalnog preduzeća, umesto što se dovode komunalna preduzeća iz drugih opština da reše ove aktuelne probleme i zašto nije ojačan dom zdravlja koji je takođe prvi koji bi morao da da neophodnu pomoć u nastaloj situaciji sa migrantima?
Dodao bih još jedno pitanje, a tiče se APR, pre četiri, pet godina trgovačko preduzeće Bratstvo je privatizovano pod diskriminatornim uslovima. Bilo je zatraženo da kupac mora da obavezno da ima hotel sa četiri zvezdice, što je bilo apsurdno. Kupac koji se snašao u to vreme i ispunio ovaj uslov, ubrzo zbog određenih manipulacija mu je ova privatizacija poništena. Međutim, u međuvremenu veliki broj poslovnih prostora su bili prodati, ali ne sve.
Moje pitanje je – koji je status ovog preduzeća, kakva je sudbina neprodatog poslovnog prostora i da li će konačno domaćim privrednicima da se omogući što je tada onemogućeno da ravnopravno učestvuju, da kupe poslovni prostor, a ne da jeftinim parama dodaju, po meni, neozbiljnim firmama, a koje su lokalni …

Vreme. Zahvaljujem.      
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, poštovane Nišlije, ja sam pre par nedelja postavio pitanje gospodinu Aleksandru Vučiću u vezi privrednog rasta i razvoja Grad Niša i izmeštanja železničke pruge iz centra grada. Pošto nisam dobio odgovor, verovatno se pitanje negde zaturilo odavde do Vlade, pa ću pitanje ponoviti.
Dakle, postavljam pitanje gospodinu Aleksandru Vučiću. Gospodin Aleksandar Vučić je u kampanji 2012. i 2014. godine građanima Niša, juga i jugoistoka Srbije obećao bolji život, više radnih mesta, grad u kome neće biti isključivana struja, grad koji će imati bulevare bez rupa, gde će postojati mnogo pošteniji i bolji odnos prema gradskom budžetu. To je isto obećavano i na lokalnim izborima od strane predstavnika vaše stranke SNS građanima Niša 2012. godine.
Od 2012. godine do sada, gospodine Vučiću, što se tiče privrednog rasta i razvoja Grada Niša u Gradu Nišu po zvaničnim evidencijama ima 365 privrednih subjekata manje, imate 201 privatnu radnju manje, zatvorene su. Preko 2000 radnih mesta imate manje u Gradu Nišu, a ono što je interesantno to je da je 2015. godine izašao podatak da u Gradu Nišu ima 8% manje nezaposlenih nego što je bilo godinu dana ranije.
Pitam se kako je to moguće ako znamo da je 2012. godine u gradski budžet na ime poreza na zarade, a to je osnovni prihod lokalne samouprave, bilo uplaćeno 3,6 milijardi dinara, da bi 2015. godine na istoj poziciji bilo uplaćeno tri milijarde i 200 miliona dinara, što je 400 miliona manje nego 2012. godine, što znači da je drastičan pad radnih mesta u Gradu Nišu za ove četiri godine.
Kada govorimo o poštenom odnosu prema budžetskim sredstvima grada Niša koje ste obećali vi i vaši članovi iz Niša na izborima 2012. godine, šta će biti sa izveštajem DRI i šta ćete vi kao premijer preduzeti? Jer, po tom izveštaju milijardu i 200 miliona gradskog budžeta je trošeno nenamenski. U gradu Nišu na poziciji privremenih i povremenih poslova je u prošloj godini bilo 800 miliona, a zarad građana Niša, to su privremeni i povremeni poslovi rezervisani isključivo bili za članove SNS. Šta ćete uraditi sa nalazom i tužbom koju je podneo Antikorupcijski forum grada Niša oko tendera za javni prevoz? To je jedan od najvećih tendera u zadnjoj deceniji u Nišu, od šest milijardi dinara, gde oni sumnjaju na zloupotrebu od preko 120 miliona dinara.
Drugo pitanje, gospodine Vučiću, jeste – zašto ništa niste uradili vi i SNS za izmeštanje pruga iz centra grada? Ja sam dosta uporan sa ovim pitanjem u ovoj skupštinskoj sali. Od gospođe Zorane Mihajlović sam dobio odgovore u smislu prepričavanja mog pitanja. A da bi i narodni poslanici u ovoj skupštinskoj sali, a i oni koji nisu bili u Nišu, znali o čemu ja pričam i zašto toliko insistiram u ime građana, zamislite, poštovane koleginice i kolege, da je Železnička stanica kod Vukovog spomenika, da pruga ide preko Slavije do Terazija, od Terazija da ide Knez Mihajlovom, pa dole prema Skadarliji i da tu imate preko deset prelaza u nivou, pružnih prelaza, i da tu ide sav teretni i putnički železnički saobraćaj. Pa, da se to dešava u gradu Beogradu, to bi bilo rešeno za tri meseca. Vi ste „Beograd na vodi“ rešili za jedan dan. Ove godine, uz sve ove mere stabilizacije, vi u republičkom budžetu za „Beograd na vodi“ imate četiri milijarde odvojene, a grad Niš ne može četiri godine na osnovu vaših obećanja bar da dobije nastavak postupka. Vi mrdnuli niste od onoga što ste zatekli 2012. godine, kada je u pitanju izmeštanje pruge.
Stoga vas pitam, gospodine Vučiću, da li ćete sa istim obećanjima o privrednom preporodu, da li ćete sa istim obećanjima o izmeštanju pruge ići i u novu kampanju koja se sprema za dva meseca? Da li mislite da će građani Niša ponovo dati poverenje koje ste dobili 2012. i 2014. godine? Ja vam se zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Balša Božović. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno predsedniku Vlade Republike Srbije, iz prostog razloga što smo isto pitanje postavili gradonačelniku Beogradu, gospodinu Siniši Malom. Međutim, on je rekao da vanredni izbori u Beogradu ne zavise od njega lično, niti od volje Skupštine grada Beograda, već isključivo zavise, po njegovom priznanju, od predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandara Vučića.
Iz toga razloga pitam predsednika Vlade, gospodina Aleksandra Vučića, zbog čega nema izbora u Beogradu? Zbog čega u Beogradu nema izbora, ako smo rekli da je mnogo jeftinije da izbori budu u jednom danu? Kada su svi lokalni izbori u Srbiji, kada su parlamentarni izbori u Srbiji, zbog čega grad Beograd tu predstavlja izuzetak? Zbog čega se SNS na čelu sa predsednikom Vlade boji raspisivanja izbora u Beogradu?
Za izbore u Beogradu, kao što znate, ima povoda i o tome smo govorili godinama unazad. Više puta do sada se očekivala ostavka gradonačelnika Beograda. Ne samo zbog afera koje nije objasnio, ne samo zbog katastrofalnog vođenja grada, jer je Beograd postao prvi grad u Evropi po korupciji, po zagađenosti, po broju otpuštenih, po broju poniženih. Ostavka gradonačelnika Beograda, koja isključivo zavisi po njegovom priznanju od predsednika Vlade Republike Srbije, treba da da objašnjenje zbog čega se neko dve godine nakon sunovrata grada Beograda i dalje drži za svoju fotelju. Zbog čega, kada znamo da u Beogradu isključivo i samo vrh SNS živi bolje, dok svi građani Beograda žive mnogo, mnogo lošije? Zbog čega, a da to nije „Beograd na vodi“, kako su rekli da će se taj projekat dovesti u pitanje? Taj projekat koji ne postoji već predstavlja prevaru veka, jer tamo sebi neko gradi šoping mol, kafanu i hotel. Da li je to jedini projekat koji je vredan toga da građani Beograda trpe poniženje još naredne dve godine?
Postavljamo pitanje za predsednika Vlade Republike Srbije – da li je moguće da svaki posao koji državna uprava grada Beograda preko gradonačelnika i gradske uprave sprovodi mogu da dobiju isključivo i samo one firme čiji su vlasnici bliski saradnici vrha SNS? Nebrojeno puta do sada se dešavalo da sve javne nabavke idu preko određenih firmi koje imaju licencu vrha SNS. Nije bitna konkurencija, nije bitna cena, isključivo se radi samo da bi se jedna mala grupa ljudi obogatila, dok, ponavljam, svi ostali građani žive u bedi i siromaštvu.
Vlada Republike Srbije očigledno mora da da zeleno svetlo gradonačelniku Beograda da podnese ostavku, iako smo ga nekoliko puta molili da to uradi sam. Jer, mislim da ne treba da čeka predsednika Vlade da mu kaže šta da radi, pošto građani Beograda očekuju od svog gradonačelnika da sam donosi odluke. Ono što se dešava danas u glavnom gradu predstavlja to da je Beograd stao sa razvojem. Metro, čija je prva linija trebala da bude otvorena 2017. godine, nije ni počeo da se gradi, ni jedno novo radno mesto nije otvoreno. Prokop, kao što smo čuli, ni on nije završen. Sve se isključivo fokusiralo i koncentrisalo na privatnog partnera SNS, gospodina Alabara, koji je od „Beograda na vodi“ prisvojio zemljište vredno milijardu evra, dok građani Beograda imaju smanjene penzije, dok građani Beogradu imaju smanjenu prosečnu platu sa 470 evra 2012. godine na 420 evra danas. To je dokaz da građani Beograda žive sve gore i da ne žele više da žive u poniženju i naredne dve godine.
Iz tog razloga molimo predsednika Vlade Republike Srbije, kada već gradonačelnik ne može sam da donese odluku, da donese odluku umesto njega i da raspišemo izbore za grad Beograd. Zahvaljujem.