Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa današnjim radom.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju: Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja, Aleksandra Fulgosi, v.d. pomoćnika ministra kulture i informisanja, Igor Jovičić, sekretar Ministarstva kulture i informisanja, Predrag Blagojević, viši savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja, Tatjana Bojić Jurić, samostalni savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja, Vladimir Nedeljković, savetnik u Ministarstvu kulture i informisanja i Dragana Ignjatović, iz Ministarstva kulture i informisanja.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč, sa redosledom narodnih poslanika, u skladu sa članom 96. stav 4. Poslovnika.
Saglasno članu 157. stav 2. i čl. 192. i 193. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom primerku publikacija, Predlogu odluke o utvrđivanju prostorno kulturno-istorijske celine Kompleksa Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, Predlogu odluke o utvrđivanju granica zaštićene okoline i mera zaštite prostorno kulturno-istorijske celine „Gradsko jezgro Sremskih Karlovaca“, nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja i Predlogu autentičnog tumačenja odredbi člana 142. Zakona o javnom informisanju i medijima.
Da li želi reč predstavnik predlagača, ministar Ivan Tasovac? (Da)
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, danas imamo objedinjenu raspravu o Predlogu odluke o utvrđivanju prostorno kulturno-istorijske celine Kompleksa Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu za nepokretno kulturno dobro od izuzetnog značaja, Predlogu odluke o utvrđivanju granica zaštićene okoline i mera zaštite prostorno kulturno-istorijske celine „Gradsko jezgro Sremskih Karlovaca“, nepokretnog kulturnog dobra od izuzetnog značaja, takođe zakon o izmenama i dopunama Zakona o obaveznom primerku publikacija i izmene i dopune Zakona o kulturi.
Kultura je ogledalo svakog društva, materijalno i nematerijalno nasleđe kreativne industrije i različite forme umetničkog izraza u velikoj meri utiču na sliku koju pojedinci i čitave zajednice stvaraju kako o sebi, tako i o drugima. Kroz kulturu svi mi razvijamo snažan osećaj pripadnosti, ali i svest o izuzetnosti različitih tradicija, verovanja i pogleda na svet.
Kultura, međutim, nije samo izvor kolektivnog pamćenja. U globalizovanom svetu, kultura predstavlja jedan od ključnih faktora društveno-ekonomskog razvoja. Kultura je spona između idealizovane, sublimirane slike o prošlosti i odlučne, aktivne i dinamične vizije budućnosti, koju svako društvo želi da izgradi za sebe.
U vreme kada masovne migracije, ekonomska previranja i strukturalne promene i dalje potresaju čitav svet, negovanje i očuvanje kulture predstavlja jedan od kamena temeljaca za stvaranje društva koje je neopterećeno predrasudama i koje je okrenuto razvoju. Zato uređivanje i podrška sektoru kulture mora biti sastavni deo svake odgovorne politike.
Zakon o kulturi koji je stupio na snagu septembra 2009. godine bio je prvi akt opšteg karaktera, koji je uspostavio sistemske osnove za funkcionisanje sektora kulture u Republici Srbiji. Tokom njegove primene koja je započeta u martu 2010. godine, uočen je, međutim, niz nedostataka i praktičnih problema.
Cilj donošenja zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi je da se svi uočeni nedostaci prvobitnog zakona isprave i da na taj način on postane maksimalno primenjiv.
Od predloženih izmena i dopuna o kojima će danas raspravljati Narodna skupština, sistem kulture u našoj zemlji će dugoročno imati višestruke koristi.
Želeo bih da pre početka rasprave istaknem koje su to ključne izmene u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi preciznije utvrđuje načela kulturnog razvoja i uspostavlja jasne prioritete u vođenju kulturne politike. Preciznije se određuje opšti interes u kulturi i terminološki i suštinski. Redefinišu se pojmovi kulturnih delatnosti i kulturnih oblasti, ne samo zarad usaglašavanja sa evropskom praksom, već i radi kvalitetnijeg sadržinskog ustrojstva i pravednijeg ravnopravnog tretmana svih kulturnih delatnosti u našoj zemlji. Preciznije i jasnije se definiše procedura javnih konkursa za izbor direktora ustanova kulture, kao i odgovornosti i obaveze upravnih odbora i samog ministarstva.
Problemi uočeni u dosadašnjoj praksi sprovođenja konkursa za sufinansiranje projekata u kulturi nametnuli su obavezu da se preciznije reguliše taj postupak, kao i procedure za korišćenje budžetskih sredstava u sektoru kulture. Regulisanjem procedure finansiranja međunarodne saradnje stvoriće se i preduslovi za veću dostupnost sredstava iz međunarodnih fondova.
Izmene i dopune zakona koje se tiču Nacionalnog saveta za kulturu omogućuju ravnomernu zastupljenost svih kulturnih delatnosti u ovom telu i preciznije definišu ovlašćenja Nacionalnog saveta, kako bi se izbegla konfuzija u pogledu njegovih nadležnosti i odgovornosti. Ne manje značajno je i regulisanje finansijske nadoknade za rad članova Nacionalnog saveta.
Priznanje za vrhunski doprinos kulturi, što je zapravo bio samo sinonim za tzv. nacionalne penzije, status ustanova kulture od nacionalnog značaja i ugovori o radu na tri godine su od samog uvođenja izazivale najveće kontroverze, ne samo u stručnoj, već i u široj javnosti. Izmene i dopune Zakona o kulturi predviđaju brisanje ovih instituta. Njihova dalja primena unosila bi dodatnu konfuziju i podele u oblasti kulture, koja mora biti tačka konsenzusa svih nas.
U želji da se što više približimo toj tački konsenzusa Ministarstvo kulture i informisanja je u septembru 2014. godine formiralo Radnu grupu koja je izradila radni tekst nacrta i poslalo ga na mišljenje Nacionalnom savetu za kulturu. Nakon usvajanja dela primedbi Nacionalnog saveta, pripremljena je verzija koja je bila predmet javnih rasprava u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Pri tome su svi zainteresovani građani po prvi put imali priliku da svoje predloge i sugestije dostave Ministarstvu elektronskom ili običnom poštom. Posebno napominjem da su svi pristigli predlozi i odgovori na one koji nisu prihvaćeni bili objavljeni na sajtu Ministarstva kulture i informisanja.
Čitav proces je pratila otvorena debata u medijima, što je bez obzira na povremeno neodmerene izjave učesnika u debati dodatno doprinelo transparentnosti u procesu izrade predloženog teksta.
U sledećoj fazi organizovano je javno slušanje u Narodnoj skupštini Republike Srbije, nakon čega je tekst izmenjen u skladu sa predlozima prihvaćenim tokom javnih rasprava. Tako koncipiran tekst je poslat na mišljenje Evropskoj komisiji koja nije imala ni jednu jedinu primedbu na sadržaj.
Ista verzija nacrta u izmenama i dopunama Zakona o kulturi je prosleđena i nadležnim državnim organima na mišljenje. Nakon što su pristigli predlozi inkomporirani u tekst nacrta zakona, isti je prosleđen Vladi na usvajanje i nalazi se danas pred vama.
Kultura se ne stvara na nebu, nego na zemlji, a to znači da je profesionalan, odgovoran i održiv sistem kulture nemoguće zamisliti bez zakonskih okvira koji jasno definišu i uređuju njegovo funkcionisanje. Kao i u svakom drugom složenom sistemu, koji je deo javnog prostora, i u kulturi je neophodno da svi učesnici ne samo poznaju opšta pravila igre, nego i da ih se pridržavaju. Samo jedan pažljivo uređen sistem u kome se znaju prava i odgovornosti svih javnih aktera pruža jednaku šansu svima.
Predloženi zakon o izmenama i dopunama Zakona o kulturi je upravo odraz napor Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije u pravcu obezbeđivanja sistemskih rešenja i optimalnih uslova za uspešan i ravnomeran razvoj kulture u našoj zemlji. Hvala.

Zahvaljujem.
Da li drugi predlagač ispred Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine, dr Aleksandar Martinović, želi reč? (Ne.)
Da li žele reč izvestioci nadležnih odbora?
Reč ima narodni poslanik Vesna Marjanović. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, zahvaljujem.

Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za kulturu i informisanje nije prihvatio predlog izmena i dopuna Zakona o kulturi u načelu na svojoj današnjoj sednici. Kao što je većini kolega poznato, to je situacija koja se veoma retko dešava u Skupštini. Mislim da bi bilo važno da svi zajedno iz toga izvučemo neke pouke, posebno mislim da te pouke treba da izvuku predstavnici predlagača, odnosno ministar kulture i njegovi saradnici.

Po mom mišljenju, danas su narodni poslanici imali priliku da čuju obrazloženja predstavnika gotovo svih umetničkih udruženja u Srbiji, Nacionalnog saveta za kulturu, argumentima i amandmanima koje oni podnose već mesecima od kada se ovaj zakon nalazi u proceduri. Mislim da je Odbor odgovorno postupio, jer je očigledno da ima dobar broj rešenja oko kojih i dalje postoje dileme oko njihove primenjivosti i svrsishodnosti kada je u pitanju funkcionisanje ustanova kulture i samostalnosti, odnosno rada naših umetnika.

Pred nama su dva moguća scenarija koja nam daje Poslovnik i zakon. Jedan je da se razumno pogledaju svi amandmani koji su podneti, ako se ne varam ima ih oko 80, da se veliki broj usvoji, ukoliko mislimo da ovaj zakon popravimo. Druga mogućnost, naravno, je da se zakon povuče. Njega može da povuče samo predlagač. Moje je bilo da samo podsetim na mogućnosti koje su pred nama.

Da zaključim time što ću reći sledeće: da je gospodin ministar, ili bar državni sekretar, ili bar pomoćnik iz Ministarstva kulture, što bi bio red, kad se podnosi ovako važan zakon, a rekla bih i to da je ovo prvi zakon, jedini zakon iz oblasti kulture koje je ministar u svom mandatu predložio Skupštini, bio prisutan na sednici možda bi ishod glasanja na Odboru za kulturu bio drugačiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima ministar. Izvolite.

Meni se čini da je ovo zapravo potvrda demokratije i da će današnja rasprava biti potvrda u kakvom demokratskom društvu živimo i koliko je važno poštovati sve procedure.
Podsetiću, ovaj zakon je prošao, ne samo javne rasprave, već i javno slušanje, pratila ga je sve vreme otvorena debata. Danas je bila i debata na Odboru za kulturu i informisanje. Međutim, zakoni se donose u Skupštini i njih donosi 250 poslanika Skupštine. Dakle, oni se donose u plenumu.
Iskreno verujem i trudiću se da svim argumentima do kojih smo došli dugotrajnim radom i velikim brojem konsultacija sa strukom i korišćenjem najboljih primera međunarodne prakse, argumentima ubedim svih 250 poslanika da podrže i glasaju za izmene i dopune ovog zakona.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Anamarija Viček.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege i koleginice narodni poslanici, ja bih volela da govorim samo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o kulturi u ime poslaničke grupe SVM, iako je u dosadašnjoj raspravi veliki broj zakona koji ćemo prihvatiti u danu za glasanje.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o kulturi se menja i dopunjuje zakon koji je donet 31. avgusta 2009. godine, i to na istoj sednici na kojoj je donet i Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Nažalost, zakoni koji su istovremeno u proceduri se ne mogu usaglasiti međusobno, pa je tako došlo i do kolizije između ta dva zakona.
Ja sam na to u ime poslaničke grupe SVM ukazala još 14. jula 2014. godine, i to na javnom slušanju koje je održano u Skupštini po Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi, izrazila nadu da će se u skorijoj budućnosti poraditi na usaglašavanju ta dva zakona, kada već to u ovom predlogu zakona nije učinjeno.
Prošlo je poprilično dugo vremena od tog javnog slušanja, tako da je bilo dosta vremena da se sugestije stručne javnosti uvaže, a nažalost izmene i dopune ovog predloga se ne tiču odredaba zakona koje se odnose na nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, te se u ovoj fazi nije moglo raditi na sveobuhvatnoj harmonizaciji ovih zakona.
Kolizija između ovih zakona je od samog početka do danas stvarala problema u tri ključna pitanja koja su Zakonom o kulturi i Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina na drugačiji način regulisana ili nisu precizno definisana. Prvi je postupak za utvrđivanje neke već postojeće ustanove u oblasti kulture za ustanovu od posebnog značaja za očuvanje, unapređenje i razvoj kulturne posebno i očuvanje nacionalnog identiteta nacionalne manjine.
Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina je utvrđeno da nacionalni saveti nacionalnih manjina utvrđuju koje su ustanove kulture od posebnog značaja za očuvanje, unapređenje i razvoj kulturne posebnosti i očuvanje nacionalnog identiteta nacionalne manjine.
Zakonom o kulturi je utvrđeno da Republika Srbija, AP i jedinica lokalne samouprave utvrđuju koje su ustanove kulture od posebnog značaja za očuvanje, unapređenje i razvoj kulturne posebnosti i očuvanje nacionalnog identiteta nacionalne manjine i to na predlog nacionalnih saveta nacionalnih manjina putem izmene osnivačkog akta.
U praksi, međutim, u brojnim slučajevima dolazi do nemogućnosti vršenja nadležnosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina u oblasti upravljanja ustanovama koje su od posebnog značaja za očuvanje, unapređenje i razvoj kulturne posebnosti i očuvanje nacionalnog identiteta nacionalne manjine.
Postoji nekoliko primera kada je nacionalni savet određene nacionalne manjine utvrdio da je neka ustanova od posebnog značaja za tu nacionalnu manjinu, a osnivač po pravilu jedinica lokalne samouprave, zbog političkih razloga je odbijao da izmenom osnivačkog akta omogući implementaciju prava nacionalnog saveta za učešće u upravljanju tom ustanovom.
Kriterijumi za utvrđivanje ustanova kulture od posebnog značaja za očuvanje i unapređenje i razvoj kulturne posebnosti i očuvanje nacionalnog identiteta nacionalne manjine su 2. tačka koja je problematična. Zakonom o nacionalnim savetima i Zakonom o kulturi nisu utvrđeni kriterijumi čijom bi se primenom utvrđivala neka već postojeća ustanova u oblasti kulture za ustanovu od posebnog značaja za očuvanje, unapređenje i razvoj kulturne posebnosti i očuvanje nacionalnog identiteta nacionalne manjine.
I, treće, uređivanje situacije kada više nacionalnih saveta utvrdi da je neka ustanova u oblasti kulture od posebnog značaja za očuvanje, unapređenje i razvoj posebnosti i nacionalnog identiteta. Naime, u svakom slučaju kada više nacionalnih saveta odredi da je to ustanova u oblasti kulture od posebnog značaja za određenu nacionalnu manjinu, nacionalni saveti imenuju po jednog člana upravnog odbora na osnovu Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina.
Zakon o kulturi predviđa da u tom slučaju nacionalni saveti zajednički podnose kandidata za člana upravnog odbora. U praksi ovo rešenje pokazalo se kao potpuno necelishodno, budući da pojedine nacionalne manjine imaju potpuno različite, ponekad i suprotstavljene probleme ili interese koje taj zajednički član upravnog odbora jednostavno ne može da zastupa.
Zakon o kulturi, kao što sam napomenula, donet je u septembru 2009. godine. Primenjuje se od marta 2010. godine i za te četiri godine su se u više oblasti pokazale manjkavosti zakona, kao i problemi u primeni, iako je on bio prvi akt opšteg karaktera koji je imao za cilj sveobuhvatno zakonsko regulisanje u oblasti kulture.
Čini se da je najkritičnija oblast priznanja za vrhunski doprinos u kulturi zbog čega je i ovaj zakon naišao na izuzetno veliki otpor na Odboru za kulturu, tako da je glasanjem zakon i odbijen od strane odbora.
Volela bih da naglasim da je za pohvalu da uprkos odredbama Nacrta zakona, iako će se celokupna institucija priznanja za vrhunski doprinos u kulturi potpuno ukinuti, ipak će dobitnici koji su priznanje ranije stekli zadržati to pravo, a to je za poslaničku grupu SVM od značaja zbog toga jer u Vojvodini postoji znatan broj istaknutih umetnika, pripadnika mađarske nacionalne manjine, u raznim oblastima kulture koji su prethodnih godina dobili ovo priznanje, što je od izuzetnog značaja jer se na taj način afirmiše njihov doprinos i nacionalnoj kulturi Republike Srbije, a ne samo kulturi Mađarske nacionalne manjine.
U narednom delu izlaganja volela bih da se osvrnem na amandmane koje je predala poslanička grupa SVM, a o kojima smo sa gospodinom ministrom i saradnicima u novembru razgovarali detaljnije.
Prvi amandman se odnosi na član 15. kojim se menja član 35. Zakona o kulturi, a predlažemo da se doda stav koji određuje da u slučaju kada se radi o ustanovi od posebnog značaja za očuvanje i unapređenje i razvoj kulturne posebnosti, i očuvanje identiteta nacionalne manjine u procesu imenovanja direktora ustanove, javni konkurs se objavi i u jednom od štampanih medija na jeziku i pismu nacionalne manjine.
Naime, Ustav Republike Srbije pripadnicima nacionalne manjine garantuje pravo na potpuno blagovremeno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku, a Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina propisuje da pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na potpuno i nepristrasno obaveštavanje na svom jeziku, što se naravno odnosi i na informisanje putem štampe i drugih sredstava javnog obaveštavanja.
Kako bi se realizovali Ustavom i zakonom zagarantovana prava mi amandmanom predlažemo objavljivanje javnog konkursa za imenovanje direktora ustanove od posebnog značaja za očuvanje i unapređenje i razvoj kulturne posebnosti i očuvanje identiteta nacionalne manjine i u jednom od štampanih medija na jeziku i pismu odgovarajuće nacionalne manjine.
Drugi naš amandman se odnosi na član 42. Predloga zakona kojim se menja član 76. Zakona o kulturi i naš predlog je da se doda stav kojim će se bliže odrediti da nacionalni savet nacionalne manjine daje predlog za raspodelu sredstava koji se dodeljuju putem javnog konkursa budžeta Republike Srbije, AP ili jedinice lokalne samouprave, ustanovama, manifestacijama i udruženja nacionalne manjine u oblasti kulture.
Naime, Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina propisuje da nacionalni savet nacionalnih manjina daju predlog za raspodelu sredstava koja se dodeljuju putem javnog konkursa iz budžeta Republike, AP, odnosno jedinice lokalne samouprave, ustanovama, manifestacijama i udruženjima nacionalne manjine u oblasti kulture. Kako bi se uskladio zakon o kulturi sa Zakonom o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, mi predlažemo ovu dopunu.
Treba, naravno, napomenuti da je interesantno kako je ovo u određenom procentu slučajeva i do sada dobro funkcionisalo, znači nacionalni saveti su davali svoje predloge, ali bez toga da je to u Zakonu o kulturi bilo tako. Tako da mi sada samo predlažemo harmonizaciju zakona, da bi se u suštini u većem broju slučajeva to tako i radilo.
Drugi deo amandmana se odnosi na isti član i naš predlog se takođe odnosi na usklađivanje Zakona o kulturi i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Predlažemo da se na kraju poslednjeg stava koji određuje da bliža merila, kriterijume i način izbora projekata u kulturi koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, AP, odnosno jedinice lokalne samouprave utvrđuje Vlada.
Naš predlog je da se doda posle – utvrđuje Vlada, u skladu sa načelima kulturnog razvoja, a naročito uvažavanjem kulturnih i demokratskih vrednosti lokalne, regionalne i nacionalne tradicije, kulturne raznolikosti, očuvanjem kulture nacionalnih manjina i dobara od posebnog značaja za kulturu i istoriju srpskog naroda koji se nalazi van teritorije Republike Srbije.
Volela bih da istaknem da je u članu 4. i 5. Zakona o kulturi propisano da se AP stara o sprovođenju kulturne politike na svojoj teritoriji, jedinica lokalne samouprave stara se o zadovoljavanju potreba građana o kulturi na svojoj teritoriji, a nacionalni saveti nacionalnih manjina, se staraju u sprovođenju kulturne politike nacionalne manjine. S obzirom da Predlogom zakona Vlada na jedinstven način utvrđuje merila za izbor projekata u kulturi koji se finansiraju iz budžeta Republike Srbije, budžeta AP, odnosno budžeta jedinice lokalne samouprave, našim amandmanima želimo samo da se ti zakoni ponovo usaglase.
Na kraju da se podsetimo da je Ustavni sud 2014. godine, prilikom ocene ustavnosti Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina neke članove ocenio neustavnim a druge članove u potpunosti prihvatio kao u skladu sa Ustavom. Stoga, svaki novi zakon koji se donosi a odnosi se i na nacionalne manjine, odnosno nacionalne savete nacionalnih manjina, mora da uzme u obzir i odredbe tog zakona. Ne može da negira, ne može da ostavi van pažnje odredbe tog zakona, kao i da ne može da bude fakultativno da li će se uskladiti s njim ili ne.
Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina nije manje bitan od bilo kog drugog zakona pošto je donesen i prihvaćen od strane Narodne skupštine Republike Srbije i to većinom glasova svih narodnih poslanika. Apelujem da se naši amandmani prihvate i tako ćemo u danu za glasanje, naravno glasati za donošenje Zakona o kulturi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Mirjana Dragaš.

Hvala.
Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine ministre, poštovani poslanici, danas se pred nama nalazi i razgovaramo o veoma važnom zakonu, Zakonu o kulturi. On je donet svega pre nekoliko godina, 2009. godine, ali je pokazao određene svoje karakteristike iz kojih je prosto proizašlo da se o njemu mora razgovarati na nov način, usklađen sa novim vremenom.
U svakom slučaju, u ime poslaničke grupe SPS, vrlo rado i lično ću podržati svaki demokratski duh koji podrazumeva uvažavanje svih mišljenja, toleranciju, poštovanje svih, ali i istovremeno jasno poštovanje cilja koji želimo razvijajući kulturu da postignemo, i u tom pravcu ja mislim da je i danas u uvodnom izlaganju ministar dao jedan sasvim jasna pravac i usmerenje.
Kada je reč o samoj kulturi, moramo priznati da je ona široka, da ona angažuje i okuplja veliki broj umetnika i stvaralaca iz najrazličitijih oblasti. Kultura je i način života, vrednost u društvu koje delimo, personalne vrednosti koje poštujemo i po kojima živimo. To su i dela po kojima se kao narod prepoznajemo i trajemo. Zato je vrlo važno kako je u zakonu definišemo, kakav joj je okvir i kakve vrednosti neguje.
Najopštije, ali kako se to popularno kaže - krovni zakon je Zakon o kulturi koji je kao sistemski usvojen prvi put 2009. godine. Bez obzira što krovni zakon kao jedinstven nije postojao u prethodnom davnom periodu, recimo, u vreme socijalističke Jugoslavije, kultura je zauzimala vrlo važno mesto, razvijale su se institucije. Među njima, kao i u odnosu sa državom, postojao je red. Prepoznavali su se prioriteti, znali su se vrhunski dometi, bili poznati zaslužni umetnici, nagrade, bilo smo poznati i prisutni u svetu. Finansije su bile na održivom nivou, tako da je umetnost, kultura u celini funkcionisala na visokom nivou.
Takođe, prepoznavale su se, bez mešanja kriterijuma, institucije od nacionalnog značaja, bile su otvorene i dostupne građanima. Otvarale su se biblioteke, domovi kulture, film i televizija su negovale visoke estetske edukativne ciljeve i vrednosti po kojima smo bili prepoznatljivi i prisutni na međunarodnom sceni i u međunarodnoj razmeni.
Nažalost, proklamovani ciljevi demokratizacije, posle 2000. godine, višestranačkog sistema, kakav je uspostavljen, nagle i nekontrolisane privatizacije privrednih subjekata, razvijanje, uslovno rečeno, divljeg kapitalizma liberalnog tipa, stranačko upravljanje ministarstvima itd, naglo je poništilo sve prethodne vrednosti i ciljeve. Ukinute su u takozvanoj toj privatizaciji mnoge institucije kulture. Bioskopi su zatvarani, zatvoreni su mnogi domovi kulture, a naročito u malim gradovima u kojima su se, pored ostalog, negovali razni oblici amaterizma.
Zatim, osiromašene su ili su zatvorene manje biblioteke, zapostavljeni su i srušeni razni oblici umetničke baštine, uništene mnoge knjige, zatvoreni muzeji, a osiromašenom narodu razni oblici kulturnog stvaralaštva, na primer pozorišta, koncerti itd, postali su finansijski nedostupni. Nažalost, mediji su postali promoteri primitivizma, pod izgovorom da narod to želi, pod znacima navoda, ili da para nema, a regulatornih tela ima i ćute. Nemoguće je kao društvo da nemamo sredstva i načina da se tome odupremo.
Zakon o kulturi prvi put je, dakle, kao jedinstven, krovni, usvojen 2009. godine, a stupio je na snagu 2010. godine. Usvajanje ovog zakona bilo je od velikog značaja, jer su iz njega proizašli razni pojedinačni zakoni, a ja ću ovde da naglasim da je posebno značajno što je ustanovljen i usvojen prvi put Zakon o zadužbinama i fondacijama, Zakon o bibliotečkoj informativnoj delatnosti, Zakon o staroj i retkoj bibliotečkoj građi, Zakon o arhivskoj građi i arhivskoj službi. Doneta su i mnoga podzakonska akta.
I pored svih dobrih strana, ovaj zakon nije mogao sve da reši, a i mnogi odnosi su se tokom vremena menjali, što zahteva i promene u zakonu. Pri tome, hronični i sve veći nedostatak novca i urušavanje privrede doveli su i do osiromašenja umetnosti i umetnika.
Problematično, naravno, jeste opredeljivanje minimalnog iznosa budžetskih sredstava za kulturu, ali je još gore učiniti državnu kasnu praznom. U takim uslovima pate svi, sve delatnosti, a posebno one koje ne ostvaruju novu ekonomsku i finansijsku vrednost, ali stvaraju neku drugu, a tu su svakako i kultura i prosveta i zdravstvo, i stari i mladi. Skoro sve postaje siromašno i postaju socijalni slučajevi. Teško je podizanje sa dna i ono traje dugo.
Mi to sada radimo i upravo u tom vremenu živimo. Ovo je vreme koje traži podjednake napore svih, razumevanje koje mora da ima jasan cilj – oživljavanje proizvodnje, novu tzv. industrijalizaciju Srbije, nove proizvodnje vrste i kapacitete, zdravu privredu, novo dinamično tržište rada, nove proizvodne ciljeve za kojim Vlada neprekidno traga i stvara ih i koji će dati bolje uslove i za zdravstvo i za obrazovanje, ali i za kulturu.