Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Irena Aleksić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, pre svega, na početku svog izlaganja želela bih da istaknem da osnovni cilj zakona o kome danas diskutujemo jeste upravo unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.
Kao što je veliki broj mojih kolega istakao, nije ovo prvi zakon o kojem se diskutovalo u ovoj Skupštini koji ima isti takav cilj, a to je da se unapredi položaj osoba sa invaliditetom. Nedavno smo u ovom domu usvojili dva slična zakona – Zakon o kretanju uz pomoć psa vodiča i Zakon o upotrebi znakovnog jezika. Mislim da to, samo po sebi, dovoljno govori o određenim optužbama koje smo čuli danas na račun Ministarstva, da li se radi dovoljno brzo, da li se radi dovoljno predano. Smatram da to govori o relativno kratkom vremenskom periodu, da su usvojena tri zakona, da dovoljno govori o tome da se u resornom ministarstvu ne štedi ni energija ni trud da se zaista kvalitativno poboljša život osobama sa invaliditetom.
Konkretno kada je u pitanju Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom, ovaj zakon omogućiće osobama koje zbog specifičnosti svog invaliditeta nisu u mogućnosti da daju svojeručan potpis. Oni će to ubuduće, zahvaljujući ovom zakonu, moći da učine uz pomoć pečata na kome se nalazi ili ugravirano je njihovo ime ili uz pomoć pečata na kome se nalaze njihovi lični podaci.
Do sada su zaista osobe koje su imale takvu vrstu invaliditeta bile, da tako kažemo, u zaista nezavidnom položaju zato što se, kad god je trebalo napraviti svojeručan potpis, od njih tražilo da ili ostave otisak prsta, što je, slažemo se svi danas oko toga, samo po sebi dovoljno ponižavajuće, ne radi se o osobama koje su nepismene da bi prolazile kroz takav jedan tretman i kroz takvu jednu proceduru, ili su bile primorane da naprave punomoćje sa drugom osobom koja bi potpisala u njihovo ime, što je opet, samo po sebi, jedna određena procedura i opet jedno, ja bih rekla, nepotrebno komplikovanje.
Zaista, upotreba pečata, ono što je najbitnije, sprečiće diskriminaciju, ali olakšaće jedan svakodnevni život osobama sa invaliditetom. Jednostavno, sve će ići mnogo brže, mnogo jednostavnije, sve će im biti pristupačnije, što je jako bitno. Ono na šta smo mi svi osuđeni svakodnevno, znači, to je banka, pošta, različite institucije, svakodnevnica je zamarajuća dovoljno za sve nas i nema potrebe zaista da za naše sugrađane sa invaliditetom ta svakodnevnica bude teža i napornija, tako da ovaj zakon upravo radi na tome da ta njihova svakodnevica bude ista kao sa licima koja nemaju invaliditet.
Naravno da se postavilo pitanje da li postoji mogućnost zloupotrebe eventualne pečata. Naravno da ne postoji mogućnost ni najmanja zloupotrebe pečata, zato što se uz upotrebu pečata isto tako traži i lična karta ili neki drugi dokument koji će potvrditi identitet osobe koja nosi pečat, a samim tim i vidljivo je ko je osoba sa invaliditetom, tako da zaista ne postoji nikakva mogućnost eventualne zloupotrebe.
Ono što mislim da je jako dobro jeste da postoje novčane kazne u visini od 5.000 do 50.000 i u visini od 10.000 do 100.000 dinara. Smatram, kada su ovakvi zakoni u pitanju, da je zaista dobro da postoje novčane kazne jer ništa bolje ne podseća građane da treba poštovati zakon i ukoliko ga ne poštuju, ukoliko odluče da se ogluše o isti, da ignorišu isti, da i te kako mogu da plate. Tako da je to zaista najbolji motiv da se zakon poštuje onako kako treba.
Na samom kraju želela bih da istaknem ono što je poenta i u šta zaista duboko verujem, a veruju i svi ostali narodni poslanici kako pozicije, vladajuće strukture, jeste da država zaista treba da učini sve što je u njenoj moći, a to pre sve zakonom i vođenjem računa da li se zakoni sprovode efikasno na najbolje mogući način, a to je da treba zaista zaštititi lica sa bilo kakvim oblikom invaliditeta.
Ono o čemu se uglavnom priča, kada je diskriminacija u pitanju, uglavnom se priča o aktivnoj diskriminaciji, međutim, na šta bih ja skrenula, na samom kraju svog izlaganja, pažnju, to je možda još opasniji vid diskriminacije, a to je ona pasivna diskriminacija. Znate, ne morate uvek nekoga aktivno da povredite da biste mu naneli zlo. Ponekad je mnogo gore, mnogo opasnije, da kažem, mnogo podmuklije ne činjenje ili zaobilaženje sa kojima se, sigurna sam, da se lica sa invaliditetom često suočavaju. To je da budu redovno zaobiđena kada je neko napredovanje u karijeri, a koje su oni i te kako zaslužili ili da budu zaobiđeni pri nalaženju posla iako država, resorno ministarstvo radi sve u najboljoj svojoj moći tako što daje podsticaje da se zapošljavaju. Redovno ti ljudi ne činjenjem, zaobilaženjem, a to je ta tzv. pasivna diskriminacija koja dovodi prosto do toga da se lica sa invaliditetom obeshrabre, da se povuku.
Šta dolazi tada? Dolazi do klasične socijalne isključenosti. To je ono zaista protiv čega aktivno treba da se borimo i protiv čega aktivno moramo da se borimo. Tu bih zaista pohvalila resorno Ministarstvo za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, da zaista ne stoje nikakve optužbe, da je nešto moglo brže, bolje. Naravno, da uvek može bolje, ali i da i te kako ovo ministarstvo pokazalo je i entuzijazam i jedan konstruktivan i kreativan stav i zaista jednu veliku aktivnost kada je prevazilaženje tih i sličnih problema u pitanju. Tako da će ovakvi humani i slični zakoni zaista uvek naići na našu podršku. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Milena Turk.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su izmene Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom i do ovih izmena se došlo na osnovu brojnih zahteva osoba sa invaliditetom i na osnovu potrebe da se ovi propisi usklade sa Zakonom o zabrani diskriminacije, sa propisima i Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom i sa Ustavom Republike Srbije.
Naša je dužnost kao pojedinca da učinimo sve, da iskorenimo diskriminaciju, da učinimo sve da ovo društvo dostigne tačku u kojoj će moći da kaže da su svi građani sa istim pravima i sa jednakim mogućnostima. To je veliki posao koji nam predstoji, dakle, razbijanje barijera i predrasuda. Mi moramo puno da radimo na sebi. Moramo da prihvatimo osobe sa invaliditetom kao ravnopravne i punovažne članove našeg društva kao produktivne i korisne članove i da učinimo sve da im pomognemo da se osnaže, motivišu i uključe u sve aspekte našeg društva.
Ono što će doneti izmene zakona o kome danas raspravljamo je obezbeđivanje ravnopravnog položaja osoba sa invaliditetom pred institucijama. Ovo je jedan veliki korak u razvoju demokratije u Srbiji, jer je temelj svakog demokratskog društva upravo zabrana diskriminacije. To potvrđuju brojni međunarodni dokumenti. Ovim se ističe i trajno opredeljenje Vlade Republike Srbije da omogući jednaka prava svim svojim građanima i Srbija se obavezala da menja sve propise i sve zakone, običaje ili da ih stavi van snage ukoliko će to doprineti iskorenjivanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Sa ovim izmenama postiže se ostvarivanje jednakih prava osoba sa invaliditetom koje zbog prirode svoje invalidnosti bilo da je to senzorno ili telesno oštećenje nisu u mogućnosti da se potpišu. Ovde se ne radi o tome da osoba ne razume sadržaj koji treba da potpiše ili da je nepismena već da njihove mogućnosti da se potpišu fizički. Uočeno je da se kod osoba sa invaliditetom često zahteva da stave otisak prsta ili da ovlaste neko drugo lice, da mu daju punomoćje kada je u pitanju potpisivanje i ostvarivanje prava kroz taj potpis, međutim, time se zaista narušavaju ljudska prava. Korišćenje potpisa u alternativnom obliku nije precizirano u zakonu, ali onemogućavanje korišćenja faksimila zaista narušava ljudska prava i načelo jednakosti.
Korišćenjem pečata kao potpisa bilo da on sadrži ugraviran potpis ili ugravirane podatke omogućiće osobama sa invaliditetom poštovanje dostojanstva, osamostaljivanje i nezavisnost kao i učešće u društvu i njihovo prihvatanje. Postavlja se pitanje zloupotrebe, međutim, pošto se uz pečat zahteva i korišćenje nekog ličnog dokumenta kao i identifikacije, zloupotreba je svedena na minimum. Neophodno je još da izvršimo informisanje društva i institucija o obavezi omogućavanja potpisivanja osobama sa invaliditetom pomoću ovog pečata. Na taj način će se potpuno izvršiti implementacija. U danu za glasanje rado ću podržati ovaj predlog. Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Nevenka Milošević.

Zahvaljujem predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege i koleginice narodni poslanici, građani Republike Srbije koji pratite naš današnji rad, u Srbiji je negde preko 800.000 osoba sa invaliditetom. Opredeljenje ove Vlade Republike Srbije, ali i resornog ministarstva, Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja jeste upravo sprečavanje diskriminacije osoba sa invaliditetom, ali jeste i omogućavanje jednog ravnopravnog položaja osoba sa invaliditetom, što znači poštovanje njihovog dostojanstva, njihove samostalnosti, nezavisnosti, uključivanje u sve tokove društvenog života. To jeste upravo inkluzija o kojoj svi veoma mnogo pričamo, međutim, nije dovoljno samo pričati. Ova Vlada i ministarstvo ne samo što su prepoznali mnogobrojne probleme već na njima i te kako rade i rešavaju ih.
Kada pogledamo ovaj Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom vidimo da je on veoma kratak, ali to ne znači, to znači nešto drugo da on rešava jedan veoma bitan problem. Suština ovog Predloga zakona upravo jeste da omogućimo osobama sa invaliditetom onima koji imaju trajno telesno oštećenje ili senzorno ili pitanje bolesti da mogu da daju svoj potpis na određena dokumenta i to putem pečata koji će sadržati podatke o ličnom identitetu ili pečata koji će imati ugraviran potpis. To nije malo, to je zaista veliki korak napred u poboljšanju položaja sa invaliditetom.
Rečeno je dosta puta da smo već nekoliko zakonskih predloga ovde u Skupštini i usvojili, a koji idu u prilog poboljšanja položaja osoba sa invaliditetom, jedan od njih je upravo i ovaj. Moram reći da u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom još uvek se susreću sa mnogim problemima. Recimo, kada dođu u neke ustanove traži im se da daju svoj otisak prsta ili da odrede nekoga ko će ih zastupati i potpisivati umesto njih. Upravo ovim Predloga zakona to ćemo sprečiti i podići dostojanstvo ovim osobama.
Moram reći da ovim Predlogom zakona, dopunama Predloga zakona nisu potrebna nikakva dodatna sredstva naših građana ili privrede, da ovim Predlogom zakona nisu potrebna donošenja nekih drugih opštih akata ali su predviđene precizno kaznene mere za sve one koje će onemogućiti ostvarivanje jednog ovakvog prava.
Inače, ovaj Predlog zakona pored ostalih su inicirali i udruženja, to je Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom Srbije kao i Savez slepih Srbije. Mislim da je dobro što ćemo u samoj primeni ovog zakona, da je predviđena jedna informativna kampanja. Da ćemo na pravi način informisati naše građane, sve pravne subjekte, sve nosioce pružanja određenih usluga o bitnim stvarima kako se ovo pravo realizuje.
Poštovani ministre, želim da kažem da ste u veoma kratkom vremenskom periodu već dva puta posetili Ivanjicu. Nedavno ste bili u poseti dnevnom boravku „Sunce“ gde ste uručili licence gospođi Svetlani Glavinić koja se nalazi na čelu ove ustanove, koja ima brojne dobre rezultate.
Ovo je još jedan u nizu primera dobre prakse kako se radi sa osobama sa smetnjama i osobama sa invaliditetom. Sigurna sam da ćete vi tako i nastaviti. Jer, dobro je kada jedan ministar ide po Srbiji, u poseti je ustanovama, u poseti gradovima i opštinama, jer na taj način se najbolje sagleda realna slika po terenu.
Na samom kraju, ne dvosmisleno, ne sumnjivo, zajedno sa poslanicama i poslanicima Srpske napredne stranke, u Danu za glasanje svakako ćemo podržati ovaj Predlog zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacija osoba sa invaliditetom.

Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Samo bih da se zahvalim na dosadašnjim diskusijama i na razumevanju svega onoga što mi zapravo radimo, i kada je u pitanju generalna politika Ministarstva i kada je u pitanju zakon koji je pred vama.
Da, ja volim da dođem da vidim kako ljudi rade, da vidim šta im je potrebno i da vidim kako možemo da rešavamo probleme. I nijedno mesto gde sam ja bio, uključujući i Ivanjicu, nije bilo ne samo slučajno izabrano, nego nije bilo bez da smo nešto radili, nešto doprineli, nešto promenili, nešto obezbedili. Da li je to finansiranje, da li je to neka druga pomoć, ali nikada se ne ide, ili barem iz mog ministarstva, nikada ne idemo nigde a da nešto nismo uradili ili da se ne dogovaramo šta ćemo da uradimo u budućnosti. Mislim da se to malo razlikuje od nekih drugih ponašanja i nekih drugih oblika.
Ivanjica je sigurno prevazišla svoju veličinu kvalitetom usluga u zajednici koju ima, i to je nešto što bih voleo da istaknem kao primer i ostalim lokalnim samoupravama da treba ići u tom pravcu. Bez lokalne samouprave, nemoguće je rešiti problem uključenosti i nemoguće je rešiti problem pomoći osobama sa invaliditetom, bez učešća lokalne zajednice. Nama su potrebne usluge u zajednici. Delom će ih finansirati država, ali i lokalna samouprava mora da učestvuje u tome. Jednostavno, drugačije nije moguće.
Kao što znate, ove godine smo predvideli veliki konkurs za usluge u zajednici, nadam se da ćemo uspeti već do kraja februara da izađemo pred Srbiju sa njim, koji iznosi 400 miliona dinara. Prošle godine je on iznosio 50 miliona dinara. Sada 400, uz učešće lokalne samouprave. Mi ćemo biti u stanju da premrežimo čitavu Srbiju kvalitetnim uslugama u zajednici, da nijedna opština ne bude bez dnevnog boravka za decu ometenu u razvoju, da nijedna opština ne bude bez nekog od alternativnih oblika pomoći porodici i pomoći u zajednici. Za to nam svakako treba lokalna samouprava, za to nam treba podrška čitavog društva.
Da navedem još jedan primer, zbog poslanica koje su govorile. Vi ste iz socijalne zaštite, vi znate šta je sistem i kako on funkcioniše. Ima i nema veze sa osobama sa invaliditetom, ali ima veze sa našim sistemom. Drugo ime našeg sistema je humanost. Mi postojimo zbog ljudi i postojimo da budemo uz njih, zato što smo im potrebni. Ministarstvo je još nakon onih strašnih poplava, od Obrenovca pa nadalje, donelo jedan poseban pravilnik o postupanju u vanrednim situacijama. Evo, ove godine je pao sneg u jednom delu Srbije, na istoku, bilo je dosta neprijatno. Svaki od naših centara je u skladu sa pravilnikom koji je donet, ali ja sam siguran da bi to radili i bez pravilnika, ali sad smo to posebno uredili, i evo, već druga godina kako radimo uređeno, obezbedio da je obišao i proverio svakog korisnika novčane socijalne pomoći, svako dete iz hraniteljskih porodica, stare koji žive u nekim teško dostupnim prostorima, nekim selima u kojima se ne može doći.
Sistem socijalne zaštite, tamo gde je bio ugrožen, je učestvovao u svakodnevnom životu i javljao ministarstvu precizno, u broj i ime, da li je svako nahranjen, da li je svako imao grejanje, da li je sklonjen ukoliko nema grejanje ili hranu, gde nam je dete, gde nam je neko od onih o kojima smo dužni da brinemo. Ovo o čemu vam govorim – to ne može da se plati. I nije postojala stavka u budžetu – u slučaju vanrednih okolnosti pojačano angažovanje socijalnog radnika. Nije. Ali je svaki socijalni radnik ispunio svoju dužnost.
Ovim zakonom zapravo pokazujemo da ispunjavamo svoju dužnost i da smo ponosni kad to radimo.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Ljiljana Malušić. Izvolite.

Hvala predsedavajući.
Poštovani ministre sa gostima iz Ministarstva, dame i gospodo poslanici, danas ću govoriti o Predlogu zakona o dopunama Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Republika Srbija je pre svega zasnovana na vladavini prava, socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama, kao i vrednostima koje smo preuzeli iz EU. Naravno, mi smo pristupnica EU i kao takva uzimamo sve što je dobro iz te EU.
Divan zakon. Mnogo rasprava je vođeno oko ovog zakona, dopuna zakona, tako da ja danas sa jednom empatijom govorim o ovome, jer mi je jako drago. Znam da je u poslednjih pet godina zaposleno više od četiri hiljade i 900 ljudi, što je odlično, bravo za Ministarstvo.
Pre svega, treba reći da smo pred Ustavom i zakonom svi jednaki. Republika Srbija uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti socijalne i invalidske zaštite, što je vrlo važno. Republika Srbija se trajno opredelila za sprečavanje diskriminacije nad osobama sa invaliditetom. Diskriminacije u ovoj zemlji polako neće biti i to je odlično. Pre svega, naša strategija se sastoji takođe od poboljšavanja uslova za osobe sa invaliditetom i zabrane diskriminacije na bilo kom nivou. Odlično.
Biti različit, znači razlikovati se od nas, ali biti deo nas. Istina je da postoje rizici u našem društvu i da su marginalizovane grupe nekako nedovoljno zaštićene. Radi se na tome već pet godina i to se vidi da se menja. Ja sam srećna zbog toga. Biti različit, znači biti u susedstvu sa nama, a mi, ko zna kako nas neko posmatra. I mi smo različiti, ko zna šta sve nama fali. Nije teško biti fin. Lepo je pomoći ljudima, jer pomažući drugima pomažemo sebi. Zato smo valjda i na ovoj planeti.
Ono što bih ja naglasila, pre svega je da diskriminacije po bilo kom osnovu neće biti, jer Republika Srbija intenzivno radi na tome. Čak je i Povereništvo dalo svoj predlog, mnogo konvencija i dokumenata je upravo bazirano na boljem položaju osoba sa invaliditetom i da diskriminacije nikada više ne bude. To je naš stav i od toga nikada nećemo odustati.
Danas govorimo pre svega o osobama sa invaliditetom koje, nažalost, nemaju gornje ekstremitete, ali su jako inteligentni i prosto možda nisu u situaciji da potpišu bankovni račun ili bilo šta drugo. Mislim da je to jedna izopštenost iz društva i naravno da ćemo izglasati, zato sam danas i ovde, Predlog ovog zakona, jer treba da se uvede taj pečat sa ličnim podacima ili faksimilom potpisa. Pre svega, jer se čovek oseća nezavisnim. Bilo je do sada prilike i jedino je moglo da se funkcioniše tako što je osoba sa invaliditetom davala ovlašćenje nekom drugom da to uradi umesto nje.
E sada, kada izglasamo ovaj zakon kao jedan divan akt ljubavi, pre svega svih nas ovde u poslaništvu, čovek će se osetiti moćno, zaštićeno i samostalno i to je poenta. I to je inkluzija. Nije inkluzija sklanjanje barijere. Naravno, trudimo se i postoji već zakon o tome na lokalnim samoupravama. Lokalne samouprave su te koje će se baviti više ovom problematikom, jer to je baza. Međutim, nešto drugo, ta socijalna uključenost, to je poenta ovog zakona. Naravno, donošenjem ovog zakona i odobravanjem ovog pečata mi ćemo to danas i ostvariti, na veliku sreću.
Pečat sadrži podatke o ličnom identitetu ili overen faksimil potpisa. Ono što je vrlo bitno je da ne postoje samo barijere koje se tiču eto fizičke, tehničke prirode, nego postoje komunikacijske barijere, takođe i ekonomsko socijalne barijere, na tome radimo. Evo, već imamo pet hiljada zaposlenih. Radićemo na tome da ih bude mnogo više.
Ono što bih ja još naglasila je, pre svega, da su svi u obavezi da primaju pečat, pre svega organi javne vlasti, dužni su da osobama sa invaliditetom koji nemaju gornje ekstremitete, slabim i slabovidim, prime pečat. Ukoliko to ne bude tako, imaju sankcije koje se kreću od 10 do 100 hiljada. Slažem se sa tim i možda treba da budu i veće kazne. Takođe, pravna lica su dužna da prime pečat ili faksimil. Ukoliko se to ne desi, takođe i oni će biti sankcionisani.
Bravo za Ministarstvo, samo nastavite tako. Naravno, biće tu amandmana. Ko zna, za koji mesec ćemo doneti neki nov zakon, imam zadovoljstvo da će SNS, i ja sa njom, glasati za Predlog ovog zakona. Hvala.