Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, danas je pred nama set pravosudnih zakona, svi su izuzetno kvalitetni i, naravno, ja ću se, kao i većina mojih kolega, najviše osvrnuti na jedan od najvažnijih zakona, zakon od istorijskog značaja, a to je Zakon o otklanjanju posledica oduzimanja imovine žrtvama Holokausta koje nemaju živih zakonskih naslednika. Ovaj zakon svojom primenom pre svega ispraviće istorijsku nepravdu, ispraviće nepravdu koja se desila Jevrejima stradalim u Holokaustu i zaokružiće proces vraćanja imovine, koji je već započet Zakonom o vraćanju imovine i obeštećenju iz 2011. godine.
Ovo je, da na pomenem, jedan od formalnih razloga za donošenje ovog zakona. Drugi je zato što je Republika Srbija potpisnica, jedna od 47 potpisnica Terezinske deklaracije iz 2009. godine, kojom je ovo upravo i predviđeno i predviđeno je šta činiti sa imovinom koja će biti vraćena, a koja nema zakonskih naslednika. Ona je pre svega namenjena rešavanju materijalnih potreba ugroženih koji su preživeli Holokaust, zatim za obrazovanje u Holokaustu, kulturni, verski i nacionalni život Jevreja, kao i očuvanje održavanja komemoracija i memorijalnih mesta.
Ono što bih ja pre svega napomenula, to je da ovaj zakon, odnosno razlog za donošenje je pre svega naša moralna obaveza i duboko saosećanje našeg naroda i ove vlasti sa jevrejskim narodom koji je stradao u Drugom svetskom ratu, sa željom da se sve posledice Holokausta ukinu, odnosno da ne ostanu na snazi.
Iako Republika Srbija nije učestvovala u ovom progonu i ubijanju Jevreja, niti oduzimanju njihove imovine ni na koji način, definitivno treba napomenuti da je jako neophodno da se ovakav zakon donese. Pre svega, i Srbija je bila u jako teškoj situaciji te godine u Drugom svetskom ratu, 1941. godine, sva iscepkana, da bi nekome mogla da pruži pomoć. Nije mogla da pruži nikome, bez obzira koje nacionalnosti je bio narod, jer prosto je i sama je bila ugrožena. Ali, ono što smo danas potvrdili svi zajedno i mnogi spisi, jeste da su se Srbi i Jevreji zajedno čuvali i poštovali i to je ono što je na ponos ova dva naroda. Iz tog razloga je još značajniji ovaj zakon koji je pred nama.
Još jednom ću pomenuti činjenicu da je od 34.000 Jevreja koji su živeli na teritoriji Republike Srbije ostalo samo dvadesetak odsto živih naslednika, odnosno 80% je ubijeno u Holokaustu. Tako da, i sama individualna restitucija je jako redak slučaj prilikom povraćanja imovine.
Nakon rata veliki deo oduzete imovine upravo je ostao bez naslednika i ostao je u svojini Republike Srbije, jedinica lokalnih samouprava, državnih i javnih preduzeća, što svakako ne bi trebalo da je slučaj, zato što, kao što sam već napomenula, Srbija nije učestvovala u ovom zločinu ni na koji način i ne bi trebalo da ima nikakve koristi od posledica Holokausta.
Takođe, najveći broj ovih objekata treba napomenuti da je u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu, kao i da je naveden neki okvirni broj od oko 2.975 samo objekata nepokretnosti, ali tu su i brojna druga dobra. Vraćanje ove imovine će se vršiti u naturalnom obliku, kao što je već i predviđeno Zakonom o vraćanju imovine iz 2011. godine.
Takođe, kao vid otklanjanja ovih posledica, Republika Srbija je ovim zakonom predvidela i uplatu, odnosno iz budžeta će izdvajati oko 950.000 evra godišnje u narednih 25 godina. Ovo će se, naravno, trošiti transparentno, uplaćivaće se na račun Saveza jevrejskih opština i, naravno, namena je već, kao što sam rekla, definisana.
Pre svega, ovaj zakon bi trebalo da posluži i jako mi je drago što se danas donosi ovakav zakon, a videli smo da su i predstavnici jevrejskih opština jako zadovoljni ovim zakonom, tako da je kvalitetan zakon pred nama i svi su se pozitivno izjasnili. Pre svega, drago mi je što će predstavljati i primer ostalim zemljama kako treba da izvrše jednu svoju moralnu obavezu prema ovim velikim i nezapamćenim stradanjima, sa jasnim stavom, naravno, svake države, u ovom slučaju naše države kakvo je naše mišljenje i stav o tome. Vrlo je jasno izneto kroz ovaj zakon i, naravno, sa željom da se ovakva stradanja nikada više i nikome ne ponove.
Vrlo kratko ću se, pored toga, osvrnuti i na drugi zakon koji je pred nama, a to su izmene i dopune Zakona o prekršajima. Dakle, prekršajno zakonodavstvo se uvek menja sa ciljem da se ova vrsta delikta suzbije, odnosno smanji na najmanji mogući nivo, kao i da se obezbedi lakša i bolja naplata prekršajnih kazni. Zato pred nama danas nije veliki broj izmena, radi se već o kvalitetnom zakonu, ali su prosto ove odredbe naišle na malo lošiju primenu.
Ja ću se samo na par odredbi osvrnuti, jer se jednim brojem izmena i dopuna rešava pitanje dostavljanja pismena odsutnom licu, jer se to pokazalo kao značajan problem, pa je tako uvedeno da se, ukoliko se okrivljeni nakon dva pokušaja da mu se dostavi pismena i uz proveru, naravno, adrese od strane suda, ukoliko se to ne bude u mogućnosti, pismeno se ističe na oglasnoj tabli ili internet stranici i ili internoj stranici suda. Zatim, izmenama članova 170. i 172. predviđena je mogućnosti izdavanja prekršajnog naloga i u elektronskoj formi i to se definiše – overa ovakvog naloga i način dostave.
Takođe, ukoliko je okrivljeni u bekstvu i izbegava dovođenje, ovo je jako bitna izmena, dakle, od strane prekršajnog suda od sada će se moći izdati opšta naredba za dovođenje, koja se dostavlja i policiji radi potere. Do sada je policija samo mogla okrivljenog da traži na adresi koja je dostavljena u samom nalogu, a sada će okrivljeni moći da budu pronađeni i privedeni bilo kojom pretragom ili rutinskom kontrolom.
Posebno bih se osvrnula na veoma značajne izmene člana 20, gde se preciziraju posledice upisa u registar novčanih kazni, odnosno posledice na izdavanje i produžavanje dokumenata. Dakle, radi se o ličnoj karti, saobraćajnoj dozvoli ili izdavanju registarskih tablica. U prilog ovome ide portal koji je otvoren 27. januara ove godine, dostupan na internetu, a zove se „Portal neplaćenih kazni“, zbog kojeg nema više skrivenih prekršaja i ovo je veoma bitno. Dakle, to je jedna centralizovana elektronska baza koja je uvela sve podatke o nenaplaćenim kaznama, troškovima postupaka i drugim iznosima izrečenim putem konačnog i izvršnog prekršajnog naloga.
Dakle, svi prekršajni sudovi su sada umreženi, svi lako jednim klikom mogu da dođu do ovih informacija i nije potrebno više da se šalju dopisi po celoj Srbiji i da se gubi vreme za to. Ovo će omogućiti sudijama brži i bolji rad, a ujedno će omogućiti i da se njihova efikasnost, i samih sudija, a i sudova, prati.
Ako uzmemo u obzir da je država za dve godine od kako se primenjuje Zakon o prekršajima, od 1. marta 2014. godine, od kazni prihodovala oko 16,7 miliona evra, može se definitivno reći da se prekršajni sudovi nalaze među tri prva punioca državnog budžeta. E sada, ako vidimo da u sistemu ima trenutno oko 2 miliona predmeta iz cele Srbije, definitivno se zato može očekivati bolja naplata i brža naplata prekršajnih kazni, a samim tim i smanjenje ovakvih prekršaja.
Iz Ministarstva pravde nezvanično sam saznala i najavljen je uskoro i portal za praćenje toka predmeta za prekršajne sudove, što je zaista za svaku pohvalu, jer će građani imati mogućnost da prate dokle je njihov predmet stigao. Sve ovo je osnov za efikasnije, za transparentnije i pravičnije pravosuđe. Obzirom da su ovo samo dva u nizu jako kvalitetna zakona iz oblasti pravosuđa, tu je i ostalih 13 i očekujemo još mnogo, svakako da ćemo glasati u danu za glasanje. Zahvaljujem.