Gospodine Bečiću, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, po mom skromnom mišljenju u jednom demokratskom društvu da je različitost mišljenja dobra stvar. Taj stih različitih mišljenja uvek dođe kvalitet i uvek dođe najbolje rešenje. Ali, malopre smo od narodne poslanice, uvažene narodne poslanice čuli da je različitost mišljenja za nju zbunjujuća. Od kad je zbunjujuće imati različita mišljenja, voditi dijalog o tim različitim mišljenjima i dolaziti do najboljih rešenja?
Od istih tih narodnih poslanika kada postoji saglasje, oni kažu – e, to je jednoumlje. Recite ljudi šta vam odgovara? Kakav postupak prilikom donošenja nekog zakona vam je dobar, a da nije jednoumlje, a da nije zbunjujuće, a da ne dobije takav neki epitet? Ja bih najradije govorio o amandmanu i pročitao bih član 12. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o kulturi na koji je podnet amandman i koje predlagači žele da izbrišu.
Žele da izbrišu da je obaveza ustanova kulture čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, je da svojim radom doprinesu u očuvanju, istraživanju, proučavanju, predstavljanju, prikupljanju i podsticanju domaćeg, kulturnog i umetničkog nasleđa, kao i domaćeg kulturnog i umetničkog savremenog stvaralaštva.
Šta je u tome sporno? Pa čime će da se bave ustanove iz oblasti kulture bilo ko da ih osnuje, jedinica lokalne samouprave, autonomne pokrajine ili Republika? Koja će obaveza da im bude? Šta će ti ljudi da rade, osim ovoga što je definisano ovim Predlogom zakona? Ili ćemo da napišemo u nekom zakonu, pa znate osnivamo ustanove kulture u kojima ćemo zapošljavati partijske kadrove ili će obaveza ustanova kulture će biti šta, da promovišu lokalne političare. Zašto vam ovakva formulacija ne odgovara?
Mogu da očekujem da možemo da razgovaramo o nekoj boljoj formulaciji, o proširenju opsega poslova i za tako nešto bih rekao da je u redu. Ali, izbrisati ovo, znači staviti šta, prazan papir, beli papir, da ne rade ništa. Mislim da to, a razgovarao sam sa ljudima iz lokalne samouprave u kojoj živim i razgovarao sam sa ljudima koji zaista, već ne mogu da kažem godinama, mogu da kažem decenijama kreiraju kulturni život u lokalnoj sredini iz koje sam u Vrnjačkoj Banji. To su ljudi koji rade, bez obzira koja je politička garnitura bila.
Jel jedan Boško Ruđinčanin, jedna Jelena Borović Dinić, jedan Milan Nikodijević koji je učestvovao u radu i u pravljenju većine, a evo ove godine će biti 40 godina Festivala filmskog scenarija. Svi su se saglasili sa ovakvom definicijom, jer koja bi druga definicija bila? Šta bi drugo odgovaralo, nego ovako kako je definisano Predlogom zakona? Zbog toga mislim da je sama strategija amandmana – briše se, bez predloga kako treba i šta treba ili je možda bilo bolje da se izuzme Autonomna Pokrajina, jer ipak Autonomna Pokrajina pod vođstvom gospodina Pajtića ima neke druge obaveze oko Heterlenda, oko Razvojne banke, Fonda za kapitalna ulaganja, ima tih prečih stvari preko kojih trpa novac u svoje džepove i verujem da im ovakva definicija ustanova kulture i obaveza ustanova kulture ne odgovara i zbog toga će poslanička grupa SNS odbiti ovakav amandman.
