Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Četvrtog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 86 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim da ubacite svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 108 narodnih poslanika, odnosno da imamo uslove za dalji rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Čotrić. Izvolite.

Poštovana gospođo predsednice, dame i gospodo narodne poslanice i poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu rada, socijalne politike i zapošljavanja, a glasi – da li ovo Ministarstvo i Vlada Republike Srbije planiraju finansiranje izgradnje memorijalnog centra koji bi bio posvećen srpskim žrtvama u Prvom i Drugom svetskom ratu?
Dakle, nad našim narodom je u oba svetska rata počinjen genocid. U Prvom, odnosno Velikom svetskom ratu - preko milion i 250 hiljada je bilo srpskih žrtava, a u Drugom svetskom ratu…

Poslaniče, molim vas, samo priđite mikrofonu. Ništa vas ne čujem.

Hvala. Molim samo za malo pažnje, koleginice i kolege, s obzirom na to da je ovo pitanje koje se odnosi na naše sunarodnike stradale u Prvom i Drugom svetskom ratu, a glasi – da li Vlada Republike Srbije, odnosno pre svega resorno Ministarstvo za rad, socijalnu politiku i zapošljavanje, u čijoj nadležnosti je i održavanje vojničkih i drugih memorijala, planira izgradnju memorijalnog centra posvećenog srpskim žrtvama u Prvom i Drugom svetskom ratu?
Hoću da istaknem da je naročito u Drugom svetskom ratu na tlu bivše Jugoslavije počinjen jedan od najstrašnijih genocida u istoriji čovečanstva, odnosno da je više od milion srpskih žrtava umoreno i da je među njima veliki broj bio civila, žene, dece i starih ljudi, da je samo u Jasenovcu, prema raspoloživim dokumentima, ubijeno 700 hiljada Srba, ali i Jevreja i Roma.
Smatram da je potrebno da se sačuva trajna uspomena na ove žrtve i da se u Beogradu, kao glavnom gradu Srbije i glavnom gradu matične zemlje svih Srba, podigne memorijalni centar po uzoru na Jad Vašem u Jerusalimu, u Izraelu, koji je osnovan 1953. godine ili po uzoru na Cicernakaberd koji je 1967. godine izgrađen u Jerevanu, glavnom gradu Jermenije.
Reći ću samo nekoliko rečenica zbog čega smatram da je ovo značajno. Mi u Srpskom pokretu obnove smatramo da moramo da čuvamo uspomenu na ove žrtve, kako se zločini nad našim narodom više nikada ne bi ponovili. U ovom memorijalnom centru bili bi izloženi dokumenti, artefakti, fotografije, evidentirana imena ubijenih. Ove žrtve zaslužuju saosećanje za patnje koje su podneli. U okviru ovog memorijalnog centra trebalo bi da postoji institut koji bi se stalno bavio proučavanjem ovog velikog zločina, koji bi organizovao simpozijume, kongrese, okrugle stolove, koji bi organizovao izložbe širom sveta o stradanju našeg naroda, kako bi bila upoznata domaća i svetska javnost.
Potrebno je takođe ustanoviti opštenacionalni dan sećanja na naše žrtve u ovim ratovima, a smatram da oni zaslužuju da se po njima nazovu i ulice, trgovi u našim gradovima, kao i institucije od nacionalnog značaja. Pogotovo je to značajno sada u vreme kada se negiraju srpske žrtve, kada vidimo to u susednoj Republici Hrvatskoj, oživljavaju neke aveti prošlosti iz Drugog svetskog rata, kada pokušavaju da rehabilituju tzv. Nezavisnu državu Hrvatsku, u čemu nažalost učestvuju i neki predstavnici Vlade Republike Hrvatske. Vidimo da jedan od promotera takvih tendencija ministar kulture, što je posebno žalosno, u Vladi Hrvatske i odgovor naš na takve pokušaje - istina i dokumenti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima Enis Imamović.

Hvala, uvažena predsednice.
Svoje današnje pitanje upućujem ministru kulture. S obzirom da će ovih dana biti sa nama, verujem da mu neće biti teško da nam konačno odgovori na pitanja u vezi kriminalne privatizacije Regionalne televizije Novi Pazar. Zbog ozbiljnosti ovih pitanja, tražim i da se o njima izjasne i premijer i ministri policije i pravde. O tome kako se krade novac građana Novog Pazara preko ove televizije ovde smo govorili već nekoliko puta, konkretno 2. aprila i 19. marta smo čak i postavili poslaničko pitanje na koje još uvek nismo dobili odgovor.
S obzirom da do danas nije urađeno ništa po tom pitanju i da je kriminalna privatizacija Regionalne televizije Novi Pazar nesmetano sprovedena do kraja, nedvosmislena je umešanost najviših državnih funkcionera, u ovom slučaju ministra trgovine i telekomunikacija, gradonačelnika, uz direktno učešće zamenika gradonačelnika, direktora televizije i direktora novopazarskog zavoda za zapošljavanje. Sve su to članovi nekakvog fantomskog konzorcijuma koji je kupio ovu televiziju. Kako je to vladajuća režimska stranka sama sebi prodala tu televiziju?
Vlada i Ministarstvo kulture su najpre ignorisali odluke Bošnjačkog nacionalnog vijeća, po kojima je ova televizija proglašena od posebnog značaja za Bošnjake. Zatim su ignorisani i pozivi da se iz tog razloga ova televizija izuzme iz procesa privatizacije. Mimo svega toga, oglašena je prodaja Regionalne televizije za iznos od 460.000 evra. U tu cenu uračunat je i socijalni program za višak zaposlenih radnika koje je trebalo da plati kupac.
Nakon utvrđivanja ukupne cene, a pre prodaje Regionalne televizije, koalicija u Novom Pazaru donela je odluku o otpuštanju 51 radnika kojima će otpremnine, umesto kupac, isplatiti budžet grada Novog Pazara. Neposredno pre prodaje ove televizije, rebalansom gradskog budžeta za 2015. godinu, pored 68 miliona evra koji su predviđeni u 2015. godini, na račun ovog preduzeća uplaćeno je još dodatnih 16 miliona dinara. Regionalna televizija je potom prodata za 90 hiljada evra, što je pet puta manje od oglašene cene. Zatim, stranke vladajućeg režima donose odluku da se ovoj privatizovanoj televiziji iz budžeta grada Novog Pazara od novca građana svakog meseca isplaćuje 37.400 evra.
Napominjem da se ova koalicija u Novom Pazaru i obavezala da taj novac isplaćuje u naredne tri godine, znači 37.400 evra u narednih 36 meseci. Na ovaj način, ti navodni kupci će taj svoj navodno uloženi novac povratiti za manje od tri meseca, a ostatak ovog novca će završiti ili u njihove privatne džepove ili u partijsku kasu.
Ovo je vrhunski primer organizovanog kriminala i zbog toga tražim da se Tužilaštvo za organizovani kriminal izjasni po ovom pitanju. Ovde se ne završavaju slučajevi krađe novca građana Novog Pazara. Naime, koalicija u Novom Pazaru je na nameštenom konkursu dodelila 36.200 eura nekakvoj fantomskoj organizaciji pod imenom – Kulturno prosvetna zajednica Novi Pazar i to za navodne projekte na polju sporta i socijalnih davanja. Međutim, ovde se radi o potpuno anonimnoj organizaciji kako u oblasti kulture tako i u oblasti sporta i socijalnih davanja. Uostalom, šifra pod kojom je registrovan u APR-u 9499 joj ne dozvoljava da se bavi tim oblastima. Na čelu ovog udruženja je član stranke Rasima Ljajića, njegovo ime neću spominjati zbog toga što je očigledno zloupotrebljen za ove malverzacije.
Zbog svega ovoga po ko zna koji put tražim od Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu da sprovede upravni nadzor nad odlukama i radom Gradske uprave u Novom Pazaru i od Vlade da se izjasni ko je taj dug dozvolio?

Zahvaljujem.
Prosledićemo pitanje.
Reč ima narodni poslanik Nada Lazić.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, želim da postavim pitanje Ministarstvu privrede i Vladi Republike Srbije, a povod za to je sudbina preduzeća „Luka“ Novi Sad, a povod je položaj malih akcionara, odnosno inicijativa malih akcionara ovog preduzeća.
Naime, prošlog leta u novembru pojavila se informacija o tome kako je „Luka“ Novi Sad jedino profitabilno državno preduzeće u Novom Sadu koje državi kao većinskom vlasniku isplatila dividende od oko šest miliona i 100.000 dinara. Država je vlasnik 99,38% kapitala, a manjinski vlasnici su radnici i penzioneri koji drže oko 0,62% tako da su dobili dividendu po jednoj akciji od 0,75 dinara i taj iznos se još umanjuje za porez. Pa je tako, primera radi, jedan od akcionara, penzioner koji ima 61 akciju, odnosno 61 komad običnih akcija kako se to kaže, ostvario dividendu od 38,86 dinara. Bilo bi smešno da nije tužno.
Podsetiću da na teritoriji Srbije postoji 11 luka od kojih je osam na Dunavu, sve luke su privatizovane osim „Luke“ Novi Sad. U većini zemalja Amerika, Nemačka, Francuska kao primeri, luke su u rukama države koja pravi infrastrukturu i onda privatni kapital dolazi i ima svoju imovinu u okviru luke. Gradnja infrastrukture je izuzetno skupa tako na primer izgradnja sto metara vertikalnog keja košta od dva do tri miliona evra i mislimo da je jedan od razloga što se rečni promet u Srbiji slabo koristi upravo to veliko investiranje u luke, a čuli smo da su one i privatizovane.
Među 24 najspornije privatizacije, podsetiću, nalazi se i „Luka“ Beograd, o čemu se vodi sudski postupak, a o ostalim privatizacijama lučne infrastrukture više se i ne priča. „Luka“ Novi Sad je osnovana 1953. godine, pokušaji da se ona privatizuje počeli su još 2003. godine. Izvršno veće AP Vojvodine i grad Novi Sad su 2009. godine zatražili od tadašnjeg Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja i Agencije za privatizaciju da se „Luka“ Novi Sad izuzme iz privatizacije i poveri na upravljanje gradu i Pokrajini kao dobro od opšteg interesa i u opštoj upotrebi.
Podsetiću isto tako, za one koje ne znaju, a pretpostavljam da većina ne zna, u jeku krize luka je ostvarila najveći promet kada je na kraju, primera radi, 2012. godine premašila milion tona pretovara. Ključnu ulogu u sprečavanju privatizacije imali su radnici „Luke“ Novi Sad koji su svojim sindikalnim aktivnostima pokazali otpor koji je doveo do toga da se privatizacija do sada izbegne. U junu 2013. godine SNS je smenila tadašnjeg direktora bez konsultacije pokrajinskih i gradskih vlasti koje su pored države bili vlasnici „Luke“. Nakon zamene direktora upravljanje je omogućeno isključivo državi s obzirom da je većinski vlasnik sada ona sa 99,38% kapitala. Novi direktor je bivši direktor Instituta za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici, lekar specijalista. Uz svo poštovanje lekara, ali mislim da sa rečnim saobraćajem nema nikakve veze.
Mali akcionari o kojima sam rekla na početku, a videli ste koliko male dividende imaju, uložili su prigovore Vladi Republike Srbije na postupak privatizacije i načina rada Akcionarskog društva „Luka“ Novi Sad, a dobili su odgovor 26. januara 2015. godine od Ministarstva privrede u kome se kaže – da je Vladi Republike Srbije data zakonska mogućnost da odluči da li će pokrenuti postupak privatizacije u privrednim društvima u kojima je većinski vlasnik, te samim tim i da odluči o eventualnoj budućoj privatizaciji „Luke“ Novi Sad, odnosno da li će se tom prilikom deo kapitala preneti zaposlenima i bivšim zaposlenima bez naknade.
Zato postavljam pitanje Ministarstvu privrede i Vladi Republike Srbije, šta Vlada Republike Srbije planira da uradi sa „Lukom“ Novi Sad, da li će uvažiti zahteve malih akcionara, jednog ovakvog profitabilnog preduzeća ili će „Luka“ Novi Sad doživeti sudbinu ostalih luka u Srbiji, a radnici biti otpušteni? Hvala lepo.

Reč ima narodni poslanik Dragan Jovanović.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, moje prvo pitanje je upućeno ministarki za državnu upravu i lokalnu samoupravu, a tiče se jednog zakona, a to je Zakon o matičnim područjima na teritoriji Republike Srbije koji je usvojen negde 2008. godine na 2009. godinu i koji se u praksi pokazao kao veoma loš.
Šta je taj zakon konkretno doneo, a zbog čega ja smatram da je on izuzetno loš? Pre svega, do donošenja tog zakona na teritoriji lokalnih samouprava su postojale mesne zajednice koje su u svom okviru imale tzv. mesne kancelarije, a te mesne kancelarije imale su svoje referente. Ti referenti su bili u svakoj mesnoj zajednici, znači, bez obzira da li je u pitanju malo selo, veće ili manje naseljeno mesto, a donošenjem ovog zakona koji je donet u vreme Vlade Mirka Cvetkovića, mi smo dobili tzv. matična područja i matičare umesto referenata mesnih zajednica.
Šta je to konkretno donelo u praksi? Donelo je da nažalost mi više nemamo mesne kancelarije u manjim selima, da nažalost imamo da se ta manja naseljena mesta gase, jer kad nemate referenta mesne kancelarije u kome možete da izvadite papire npr. potvrdu o porodičnoj zajednici gde vam je potrebno za dete, za školovanje ili za nešto drugo ili treće, to automatski povlači da se ljudi iz tog mesta dodatno iseljavaju.
Dodatni problem je, uvažene dame i gospodo što umesto tih, to sam već rekao, referenata imamo matičare, a zakon je predvideo da matičari moraju biti diplomirani pravnici. Ili referenti koji su se zatekli na tom mestu u vreme donošenja zakona, a položili su tzv. stručni ispit. Sada zamislite vi u jednom manjem mestu bilo gde u Srbiji u brdsko-planinskom podruju gde postoji mesto koje ima 1.000 stanovnika punoletnih, ali imaju problem sa kadrom, da prosto nema diplomiranog pravnika za mesto matičara.
Kada čujete sve ove probleme onda nije čudo što nam se sela gase i zbog toga ja još jednom molim ministarsku za lokalnu samoupravu da se pripremi izmena ovog zakona i da se omogući to što je bilo i pre 2008. godine, da jednostavno postoje referenti mesnih zajednica, da oni mogu biti i sa četvrtim stepenom stručne spreme tzv. srednjom školom i da to potpuno normalno funkcioniše. Ovo smo videli da jednostavno nije dobro, a kada nešto nije dobro treba ga što hitnije menjati.
Moje drugo pitanje upućeno je Ministarstvu privrede i Ministarstvu poljoprivrede, a tiče se jednog problema koji sam ja više puta u ovoj Narodnoj skupštini iznosio kada smo raspravljali o izmenama iz Zakona o privatizaciji, a to su preduzeća koja se nalaze u stečaju. Naročito se to odnosi na tzv. poljoprivredne kombinate koji su bili u stečaju i koje su tzv. preduzimači ili investitori kupovali iz stečaja.
U stečajnoj masi kada su preuzimali dokumentaciju stečajnih upravnika stajalo je da to zemljište gde imate od desetine hektara pa do i preko hiljadu hektara zemljišta u tim poljoprivrednim kombinatima se vodi kao zemljište na korišćenju. Ljudi su kupili pravna lica, uložili su ogroman novac, ja takav primer imam sa preduzećem PIK Oplenac u Topoli gde su strani investitori u pitanju i firme koje nisu radile desetinama godina su pokrenute, a sad je nastao problem sa zemljištem gde se pojavljuje Uprava za zemljište Ministarstva poljoprivrede i kaže da je to zemljište u državnom vlasništvu i da mora da ponovo ići na javni konkurs za dodelu tog poljoprivrednog zemljišta.
Pitam ja i ministra privrede, a i ministra poljoprivrede – pa, koji je onda osnov da ti investitori ostanu, naročito u manjim sredinama da šire proizvodnju, da pokreću, da zapošljavaju ljude, ako je osnov zbog čega su došli, a to je zemljište njima jednim dekretom Ministarstva poljoprivrede oduzeto?
I zato jednostavno molim i ministra privrede i ministarku poljoprivrede da se napravi jedan koordinacioni tim da se ovi problemi sagledaju i da se što hitnije ti problemi reše, jer se bojim da ćemo u suprotnom imati da jedan broj ljudi koji su došli sa ozbiljnim investicijama u Srbiju jednostavno se okrenu i odu. Hvala puno.