Zahvaljujem se.
Reč ima narodna poslanica dr Vesna Rakonjac. Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicom, uvažene kolege narodni poslanici, ovaj amandman trebamo svakako da odbijemo jer nije poenta kaznenih odredbi da one budu neprimenljive.
Ovo što ste vi predložili za jednog razvodnika u pozorištu će biti neprimenljivo ako znamo kolika je plata tog razvodnika, a ova Vlada ne želi da strahovlada, nego da edukacijom naših građana približi probleme osoba sa invaliditetom.
Ne možete meriti nekom novčanom vrednošću duševnu bol tog deteta ili njegovih roditelja, a koje je bilo izbačeno iz pozorišta. Znači, ne postoji novčanica kojom to može da se plati, ali na drugi način možemo obavestiti naše građane kako da se ophode prema osobama sa invaliditetom, da ih jednostavno prihvate kao sebi ravne i da u tom pravcu i delujemo.
Neće nikakva oštra kaznena politika doprineti boljem odnosu. Edukacija, preventiva, život sa njima i omogućiti im da budu ravnopravni sa nama. To je cilj ove Vlade, a to što imate malo amandmana na zakone koji dolaze iz Ministarstva rada je samo pokazatelj da Ministarstvo rada radi dobro svoj posao , kako u onom pravcu koji se odnosi na poslove iz rada i socijalne politike, tako i u onom drugom delu koji se odnosi na lekturisanje tekstova. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Rakonjac.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević. Izvolite gospođo Milošević.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, ja mogu da razumem dobru želju i dobru nameru predlagača i svi smo se složili da ovo jeste jedno dobro zakonsko rešenje, da je potrebna i promena svesti, barijera u našim glavama.
Međutim, što se tiče amandmana na član 3. ovog zakona, a tiče se kaznenih odredbi, ja predlažem i pozivam sve narodne poslanike da odbijemo ovaj predlog, ne što možda ne smatram da te kazne i treba da budu veće, međutim, glavni razlog zbog čega ja to predlažem jeste što u krovnom zakonu iz ove oblasti, a to je Zakon o zabrani diskriminacije, upravo su propisane iste odredbe, kaznene odredbe, isti raspon odredbi kao što se nalazi i u ovom Predlogu dopune Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom.
Zbog toga ja pozivam sve kolege da ovaj amandman odbijemo. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik, profesor dr Janko Veselinović.
Reč ima dr Janko Veselinović.

Evo mene u sali. Dokaz za one koji slikaju da opozicija nije u sali, a u stvari njih nema u sali, živ i zdrav i želim da obelodanim šta sam mislio da kažem vezano za amandman na član 4.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u „Službenom glasniku“ Republike Srbije. Zašto Pokret za preokret stalno u svojim amandmanima iznosi, odnosno predviđa da u zakonu stoji klauzula kojom će se Vlada obavezati da jednom godišnje podnese izveštaj šta je uradila po primeni tog zakona?
To nije praksa koja bi bila u Srbiji ustanovljena, a da ne postoji paralelno u drugim zemljama. Ta klauzula je normalna svuda u svetu u ozbiljnim zemljama i to je obaveza i predstavlja čin nadzorne funkcije parlamenta nad Vladom.
To znači da bi naša današnja diskusija mogla da se posmatra ovako – dobro, svi ste vi rekli ono što ste mislili, opozicija kritikovala zakon, u ovom slučaju vrlo umereno na način da ga popravi i zato što su praktično svi rekli da će glasati, pozicija hvalila zakon, Vladu itd.
Međutim, za godinu dana dolazi ta ista Vlada i kaže – evo efekata primene zakona, toliko i toliko dokumenata overeno na taj način sa pečatom, toliko ljudi iskoristilo to i to, itd. Jedan od ministara u ovoj Vladi mi je rekao da ova Vlada nema, gospodin Vujović, nema kapaciteta da ispoštuje tu odredbu. Zašto ona ima kapacitet, ako ne može da iskontroliše primenu zakona?

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
Izvolite, gospodine Markoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kaže predlagač amandmana – za godinu dana dolazi ista Vlada. Da, za godinu dana dolazi ista Vlada, nikakav problem, samo i pre.
Predlažem da se odbije ovaj amandman iz svih onih razloga koje nam je Vlada Republike Srbije dostavila u svom obrazloženju.
A, kada je reč o slikama i o prisustvu poslanika u sali, mene raduje što su neki poslanici opozicije konačno u sali, između ostalog i predlagač amandmana. Nije to bio tako čest slučaj u poslednje vreme. Uglavnom nisu u sali. Imali smo prilike i sinoć da vidimo prazne obe klupe opozicionih poslanika, ali dobro, to je nešto što govori o njima.
Rekao sam već, predlažem da se odbije ovaj amandman iz svih onih razloga koje smo pročitali u obrazloženju. Želeo bih samo da istaknem razliku između političkih stranaka i pokreta raznih, odnosno udruženja građana.

Gospodine Markoviću, molim vas da se vratite na amandman. Molim vas, zato što imam prijavljenih puno poslanika, javljaju se za repliku. Molim vas da govorite o amandmanu.

Kaže amandman – Vlada podnosi Narodnoj skupštini preko nadležnog odbora godišnji izveštaj o efektima primene ovog zakona. Vlada svakako podnosi izveštaj Narodnoj skupštini. Ne znam šta je tu nejasno i ne znam da li iko ima tu dilemu u tom smislu?
Dakle, na stranu što je obrazloženje amandmana opet puno pismenih grešaka. Predlog amandmana u obrazloženju kaže – s obrzirom, ne znam šta znači to s obrzirom, dakle, ne znam da li je kolega Rističević pročitao i uočio greške. Dakle, razlika između pokreta i stranke je u tome da stranka da bi postojala mora da ima program, statut, ideologiju, članstvo. Pokret, koji je predlagač ovog amandmana, dakle, program nismo videli, statut verovatno ima, ideologiju nema jer je lider pokreta promenio sve moguće stranke. Članova ima devet.
Dakle, iz svih tih razloga predlažem da odbijemo ovaj amandman.