Zahvaljujem.
Reč ima dr Blagoje Bradić.
Izvolite, gospodine Bradiću.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani Srbije, po ko zna koji put ću uputiti pitanje predsedniku Vlade, gospodinu Aleksandru Vučiću, ovog puta ću ga pitati dokle se stalo sa rešavanjem problem dospelih, a ne izmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama? Ja sam to pitao još 10. decembra prošle godine po treći put i umesto predsednika Vlade odgovorio mi je gospodin Sertić koji je u svom dopisu, po starom dobrom običaju ministarstava, ove Vlade, umesto da odgovori na postavljeno pitanje prepričava moje pitanje da bi u zadnjem pasusu odgovorio - s tim u vezi napominjemo da je u toku priprema izveštaja o evidentiranju dospelih, ne izmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnog odnosa od strane Radne grupe, nakon čega će ovaj izveštaj biti dostavljen Vladi na razmatranje.
Evo, o čemu se radi. Vlada Republike Srbije donela je odluku o formiranju Radne grupe za analizu stanja u vezi sa izvršavanjem presuda za potraživanje iz radnog odnosa. Kako u Republici Srbiji nije postojala jedinstvena i relevantna evidencija izvršnih sudskih presuda za potraživanje iz radnog odnosa koja nisu izmirena, Radna grupa je predložila Vladi donošenje uredbe o evidentiranju dospelih ne izmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnog odnosa, kojim bi se utvrdila ukupna obaveza kao osnov za predlaganje propisa i za njihovo izmirenje.
Napominjem da se radi, u pitanju je 82.486 radnika iz Republike Srbije, a iz mog Niša ih ima preko 4.000.
Predmet evidentiranja po uredbi za dospele, ne izmirene obaveze na dan 31. decembar 2011. godine koji ima društveno preduzeće po presudi za potraživanje iz radnog odnosa koja je postala izvršna do 30. juna 2012. godine obuhvata presuđenu glavnicu, kamatu obračunatu prema presudi i troškove postupka. To su obaveze koje treba da se isplate tim ljudima.
Nakon izvršenog evidentiranja stalo se sa rešavanjem ovog problema, te je ova Vlada 25. juna 2015. godine formirala Radnu grupu za pripremu propisa kojim će se urediti način regulisanja dospelih, a ne izmirenih obaveza društvenih preduzeća po izvršnim presudama za potraživanje iz radnog odnosa.
Od 25. juna 2015. godine do danas, evo, vidite šta je odgovorio gospodin Sertić u ime Vlade da je u toku priprema izveštaja o evidentiranju dospelih, a ne izmirenih obaveza društvenih preduzeća. Znači, prevedeno na srpski jezik, da svi razumemo, da od isplate nema ništa. Znači, da ova Vlada nije sposobna da reši ovaj problem.
Ja bih predložio ovoj Vladi, jer stanje je neodrživo i neizdrživo za te ljude. Imate primer da u Nišu već 22 dana Zoran Nešić, bivši radnik MIN-a specijalna vozila, koji potražuje šest i po miliona dinara na ime zaostalih zarada, sudskih presuda, taksi i kamata, štrajkuje čovek glađu, da svoju porodicu izdržava od materijalnog obezbeđenja koje dobija u visini od deset hiljada dinara. Samo za kiriju daje 12 hiljada dinara. Ima ženu i maloletno dete. Radi fizičke poslove kako bi uspeo da skrpi kraj sa krajem i nema novaca za plaćanje komunalnih usluga i javnim preduzećima, misli se na EDB.
Ja bih predložio ovoj Vladi, gospodinu Vučiću ako želi da prihvati moj predlog, pošto od ove isplate koliko vidim nema ništa, da ova Skupština donese leks specijalis kojim će se omogućiti cesija između javnih preduzeća, komunalnih preduzeća, poverilaca, onih koji su dužni i države koja duguje tim ljudima koji duguju javnim preduzećima, kako bi bar se odbranili od moguće zaplene sudskih izvršitelja, onoga što im je još ostalo od pokućstva i nameštaja.
Molim narodne poslanike, ako smo mogli da ekspresno izglasamo leks specijalis za „Beograd na vodi“, gde se privatna imovina oduzima da bi se dala drugom privatniku da pravi profit, onda možemo da izglasamo leks specijalis kojim ćemo omogućiti da ljudi mogu da plate potraživanja prema javnim preduzećima i komunalnim preduzećima od onog novca koji im duguje država, a koja je u suštini osnivač javnih preduzeća i komunalnih preduzeća preko lokalnih samouprava.
Ja vas molim kolege poslanici da o ovome razmislite. Ovo nije političko pitanje ni stranačko pitanje. Ovo je pitanje koje je direktno vezano za 82.486 sudbina u Srbiji, a od toga četiri hiljade u Nišu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Bradiću.
Reč ima narodna poslanica mr Aleksandra Jerkov. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine Bečiću.
Ja sam nameravala da uputim pitanje predsednici Narodne skupštine, ali mogu i vama, a moje pitanje je upućeno i kolegama narodnim poslanicima, bilo kojih 80 kolega može da se pridruži mom zahtevu da se pokrene, ne da se pokrene inicijativa, nego da smenimo predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, koji je u ovoj Skupštini izabran pre nepuna dva meseca.
Radi se o profesoru dr Aleksandru Lipkovskom, koji je pre nepuna dva meseca izabran za predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, a koji je inače pre toga 2009. godine jednoglasnom odlukom svih članova Odbora za obrazovanje i nakon toga zajedničkom odlukom Narodne skupštine, izbačen iz Nacionalnog prosvetnog saveta, kao nedostojan da obavlja tu funkciju, zaključak da je svojim postupcima povredio ugled dužnosti koju je obavljao kao član Saveta.
Naime, saznalo se da je gospodin Lipkovski tom prilikom mimo zakona i tajno obavljao više funkcija, primao više naknada za rad i tada je Narodna skupština 2009. godine, u sastavu u kom je bila, zaključila da on nije dostojan da bude član Nacionalnog prosvetnog saveta.
Ova Narodna skupština je zaključila da je on dostojan da bude predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, međutim ne predlažem ja da mi njega razrešimo zbog nečega što se desilo pre sedam godina, nego zbog jednog intervjua koji je gospodin Lipkovski dao, kao član Dveri. Ja ne znam da li je vama bilo poznato kada ste ga birali za predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta, da je on član Dveri, što je u suprotnosti sa zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, gde iznosi, biću vrlo blaga pa ću reći da iznosi problematične stavove u vezi sa obrazovanjem.
Naime, naš predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, kolege molim vas da saslušate jer smo ga mi izabrali i mi možemo da ga smenimo, smatra da, kaže - znači li to da se vi zalažete za elitistički sistem u obrazovanju? A gospodin Lipkovski, predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta odgovara – apsolutno i takav stav sam imao tokom čitavog svog radnog veka. U našu zemlju je dolazio izvesni finski „ekspert“ i zagovarao obrazovanje „za sve“, odmah je shvatio da se naši stavovi razilaze i rekao mi da sam ja elitista. Bio je potpuno u pravu, jer kada je obrazovanje u pitanju, zaista smatram da njegov glavni cilj nije masovnost, nego formiranje intelektualne elite određenog naroda.
Dakle, mi imamo predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta koji smatra da obrazovanje ne treba da bude dostupno svima, nego treba da bude privilegija elite. Imamo predsednika Nacionalnog prosvetnog saveta koji smatra da postoje nekakve međunarodne zavere protiv obrazovanja u Srbiji sa ciljem da se uništi srpski narod, da reforma obrazovanja ide u cilju toga da se izgradi novi u skladu sa interesima globalističkog poretka, govori o novom svetskom poretku, naravno o Soroševom fondu za otvoreno društvo, kritikuje koncepciju obrazovanja za sve, koja ja mislim da treba da bude ideal kom svi mi treba da težimo, bez obzira na to kojoj stranci pripadamo, jer govori da je parola obrazovanja za sve opasna tendencija proširivanja obuhvata na račun smanjivanja kvaliteta.
Naš predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta, kolege, koga ste vi izabrali, i dalje govori o tome kako treba da imamo 5% ljudi koji se obrazuju, a na drugu stranu onih 95% širokih masa kojima ne treba obrazovanje, koji samo treba da gledaju televiziju i prihvataju ono što im se tamo servira. Naime, reformi prosvete Srbije se uključio deo naučno neuspešnih psihologa, motivisanih finansijama koje su pristizale iz inostranstva, oštro se protivi, mislim da će tu biti interesantno kada ministar Vulin dođe, govori da je sistem inkluzije u obrazovanju najveći protivnik izgradnje elitističkog obrazovanja za koji se zalaže.
Tako da, poštovane kolege, 80 poslanika je dovoljno kada smo u vanrednom zasedanju da podnesemo zahtev za smenu ovog čoveka, koji je predsednik Nacionalnog prosvetnog saveta i da ga smenimo, jer verujete da on sa ovakvim stavovima ne sme biti čovek koji će odlučivati o obrazovanju naše dece.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milan Novaković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, postavljam pitanje Ministarstvu zdravlja, Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Po kom osnovu je zaposlen doktor Oliver Dulić na Kliniku za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu? Da li je zaposlen po osnovu konkursa? Gde i kada je bio objavljen taj konkurs? Da li je poštovana Uredba o zabrani zapošljavanja i da li je pribavljena saglasnost komisije Vlade Republike Srbije?
Ako znamo da se vodi sudski postupak protiv dr Dulića, da li je pribavio neophodne potvrde da se ne vodi sudski postupak, koji zakon nalaže prilikom zapošljavanja? Da li je možda zaposlen preko nekog konkursa Vlade AP Vojvodine?
Prema nezvaničnim informacijama, dr Dulić je konkurisao na projektu u svojoj matičnoj bolnici u Subotici, koja je odbila taj projekat, da bi projekat prihvatio KC Vojvodine, tj. Klinika za ortopediju, a taj projekat bi se radio u Urgentnom centru KC Vojvodine, gde je direktor dr Vesna Pajtić, supruga pokrajinskog predsednika Vlade Bojana Pajtića.
Upravnik Klinike za ortopediju prof. dr Savić je podneo ostavku na mesto upravnika Klinike za ortopediju, jer nije hteo da učestvuje u nezakonitim radnjama. Svi zaposleni na klinici su bili protiv prijema dr Dulića, s obzirom da je van struke 10 godina i ne ispunjava uslove da bi radio na univerzitetskoj klinici.
Pre ovoga, dr Dulić je bio zaposlen na mestu zamenika direktora Banje Termal iz Vrdnika, gde je DRI utvrdila da mu je vršena isplata zarada u visini četiri prosečne zarade, što je protivzakonito i prekršen je član 2. Zakona o platama u državnim organima i javnim službama.
Juče je imenovan novi VD upravnik Klinike za ortopediju, dr Aleksandar Lažetić, koji ne ispunjava uslove po statutu KC Vojvodine za to radno mesto, s obzirom da nema zvanje nastavnika na Medicinskom fakultetu ili doktora nauka. Taj isti doktor Lažetić je smenjen sa mesta direktora filijale južnobačkog okruga Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje zbog raznih malverzacija za koje čekamo odgovor istražnih organa.
Slična situacija kršenja statuta i postavljanje na mesto upravnika Abdominalne hirurgije KC dr Gorana Ilića, iz Sremske Mitrovice, koji takođe nije ispunjavao uslove za to radno mesto. Da podsetim javnost, pre toga dr Ilić je bio zaposlen u bolnici u Sremskoj Mitrovici i kada su istražni organi počeli da ispituju nabavke opreme na istoj bolnici, desio se požar gde je izgoreo ceo četvrti sprat te bolnice. Kao kadar Bojana Pajtića nagrađen i prebačen u Novi Sad, na pomenuto radno mesto.
Specijalna bolnica za plućne bolesti dr Budisav Babić iz Bele Crkve, započeta izgradnja nove bolnice 2008. godine sredstvima Fonda za kapitalna ulaganja u vrednosti od oko milion i po evra, trebala je biti završena do 31. decembra 2009. godine, ali nažalost, do dan danas nije završena. Direktor bolnice dr Lidija Laketić, ugledan član DS Bela Crkva, je zbog zloupotrebe službenog položaja i malverzacija bila u pritvoru i nakon toga se zapošljava na Institut za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici.
Možemo navesti još mnogo ovakvih primera bahatog ponašanja Pajtić dr Bojana, koji ne poštuje ni struku, ni statute ni zakone, već je važno samo udomljavanje kadrova DS, a koji prouzrokuju ozbiljne posledice kako u materijalnom, tako i u pogledu pružanja zdravstvenih usluga građana Vojvodine. Nekorektno i krajnje loše je ovo sve prema svim zaposlenima u Kliničkom centru Vojvodine, gde rade izuzetno vredni i stručni kadrovi, a da samovolja jednog čoveka i njegove supruge, koja je direktor Urgentnog centra u Novom Sadu, čine to što čine sa kadrovima, kadriranjem i zapošljavanjem kadrova DS.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Siniša Maksimović.

Zahvaljujem.
Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, imam pitanje za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja – kakav status ima gospodin Đorđe Mihajlović, čovek koji se više od 45 godina brine o Srpskom vojničkom groblju u Solunu, s obzirom da je skoro postavljen nov čovek koji će u buduće da radi ovaj posao?
Svi mi koji ovde sedimo, a i celokupna srpska javnost zna o kom čoveku je reč. Reč je o čoveku čiji je deda bio predsednik Odbora za izgradnju Srpskog vojničkog groblja u Solunu, čiji se otac kasnije brinuo o njemu, a više od 45 godina gospodin Đorđe Mihajlović.
Ja predlažem da Ministarstvo za rad, socijalna i boračka pitanja formira odbor za izgradnju spomenika gospodinu Đorđu Milićeviću na onom prostoru Srpskog vojničkog groblja, a da narodni poslanici učestvuju sa početnim sredstvima za izgradnju ovog spomenika.
Imam još jedno pitanje za gospodina ministra prosvete – da li je tačno da u prosveti ima radnika koji su ispunili oba uslova za odlazak u penziju, 40 godina radnog staža i preko 65 godina života? Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto više nema prijavljenih za postavljanje pitanja, obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Konstantin Arsenović.
Nastavljamo rad i prelazimo na pretres u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O SPREČAVANjU DISKRIMINACIJE OSOBA SA INVALIDITETOM
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da današnjoj sednici prisustvuju Aleksandar Vulin, ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Vladimir Pešić, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Tijana Prijić, rukovodilac grupe u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Primili ste amandmane koje su na Predlog zakona podneli narodni poslanici.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman, sa ispravkom, zajedno su podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Hvala, predsedavajući.
Poštovani gospodine ministre, ovo je jedini amandman koji poslanička grupa Boris Tadić – SDS, ZZS, ZS podnela na Predlog zakona i ja sam kratko o tome govorio u načelnoj raspravi. Znači, podržavamo Predlog zakona i spremnost Vlade da se promenom Zakona o sprečavanju diskriminacije nad osobama sa invaliditetom omogući korišćenje faksimila, praktično, u pristupanju tih osoba državnim organima, odnosno javnim organima i, kako ste vi govorili, bankama i nekim drugim institucijama.
Mi smo našim amandmanom predvideli tu mogućnost kod overavanja ugovora kod javnih beležnika. Obrazloženje za ne prihvatanje ovog amandmana je slično onome što ste rekli u raspravi da je Sekretarijat zakonodavstva u Vladi, pretpostavljam, smatrao da je prvo potrebno uvesti ovu promenu u ovom zakonu, a onda kasnije promeniti i Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Na kraju obrazloženja za ne prihvatenje našeg amandmana govorite da je potrebno pokrenuti inicijativu za izmenu i dopunu zakona. Ja se jedino bojim, pošto nam slede izbori, da te inicijative neće biti skoro, da će ostvarivanje ovog prava, a ono polazi, ponavljam, iz Konvencije o zaštiti prava osoba sa invaliditetom koja govori o tome da država mora da im omogući slobodno raspolaganje imovinom i ostvarivanje svih drugih prava, da će ostati ova ideja i ostvarivanje ove ideje sa promenom zakona, da se neće desiti skoro, pogotovo imajući u vidu da je direktor Sekretarijata za zakonodavstvo, koji je i dao ovu preporuku i Vladi prilikom usvajanja zakona i kod odbijanja ovog amandmana, zauzeta osoba, predsedava RIK, iako je u ostavci već godinu i po dana, pa je pitanje kako će moći bilo šta vezano za rad u Vladi da postigne u ova dva meseca za vreme intenzivnog rada RIK.
Nevezano sada sa tim, mislimo da je sam ovaj zakon leks specijalis i da je moglo, po našem mišljenju, ovim zakonom direktno uvesti tu mogućnost i pozvati se prilikom overe potpisa kod javnih beležnika na mogućnost koju ovaj zakon sada uvodi u pristupu kod potpisivanja kod javnih organa, znači pri opštinama, bankama i drugim institucijama. Smatramo da je zakonodavac mogao da ima i malo sveksibilniji stav i da prihvati naš amandman. Uostalom, vi ste sami rekli da ste razmišljali u tom pravcu, ali da je zakonodavstvo reklo da mora nekim drugim redosledom da se radi. Mi mislimo da je moglo i ovim zakonom i u danu za glasanje glasaćemo za naš amandman i pozivamo poslanike da nas podrže u tome. Hvala.