Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, gosti iz Ministarstva, koleginice i kolege narodni poslanici, ovim amandmanom smo želeli da povećamo, da pooštrimo kazne za ustanove koje ne poštuju ovo zakonsko rešenje. Želja je da i kroz ovaj amandman, a i da ukažemo na primere nekih zakona koje smo donosili i u nekim ranijim sazivima, gde firme, ustanove, preduzeća, da li republička, da li gradska, nisu poštovala, lakše im je bilo da plaćaju kazne nego da zaposle osobu sa invaliditetom. Tako su izbegavale zakonsku obavezu i tako su praktično obesmislile jedan dobar predlog zakona, gde je država želela da doprinese poboljšanju zapošljavanja osoba sa invaliditetom. To, nažalost, u Srbiji nije retko da se mnoga zakonska rešenja izbegavaju na ovaj ili onaj način.
Ovde su mnoge firme našle način kako će da izbegnu to zakonsko rešenje tako što će platiti kaznu i time biti čiste pred zakonom, a osobe sa invaliditetom su ostajale u istom položaju. Znači, ostale su u tom položaju da nemaju mogućnost tog zakona da podstiče to zapošljavanje. To je ono što mislim da smo se složili pre dva dana, kada smo pričali da su mnogo teže za rušenje ne arhitektonske, nego barijere u glavama ljudi i da mnogi poslodavci razmišljaju da mu osoba sa invaliditetom nije od koristi, da mu je lakše da plati neku novčanu kaznu nego da upravo pruži šansu za jedan dostojanstven rad, za jedno dostojanstveno življenje te osobe. Tako da, kroz ovaj amandman mi samo skrećemo pažnju na te neke primere iz prošlosti i plašimo se za primere koji će slediti u budućnosti.
Jedan zakon za koji smo svi ovde glasali jednoglasno je bio Zakon o psima vodičima. To je jedan evropski zakon, jedan odličan zakon. Kroz nekoliko meseci nakon donošenja tog zakona smo imali u medijima informaciju da je predsednica Udruženja slepih i slabovidih „Beli štap“ gospođa Vesna Nestorović, zvana Coka, bila praktično izbačena iz gradskog tramvaja, gde vozač nije bio informisan, gde praktično firma, gradsko preduzeće koje se bavi saobraćajem nije obavestilo svoje radnike da slepa i slabovida lica imaju pravo na psa vodiča i da oni praktično bez njega ne mogu da funkcionišu, ne mogu da odu u bolnicu, ne mogu da odu do banke, ne mogu da se voze ako nisu sa njim.
To je jedan od primera gde se vrlo brzo nakon donošenja zakona ušlo u kršenje tog zakona i na nama je da i pooštravanje kazni, ali ono što je važnije pričom i edukacijom stanovništva, razgovorom sa građanima, propagiramo važnost brige o osobama sa invaliditetom.
Reći ću vam jedan primer iz Niša. U Nišu postoji štamparija u kojoj rade osobe sa invaliditetom. Štamparija se zove „Vuk Karadžić“. Štamparija, kao svaka štamparija štampa knjige, štampa kalendare, štampa sve što neka štamparija radi. Oni rade u jako teškim uslovima i mogu vam reći, da država određena sredstva daje, pomaže i podržava takav način rada osoba sa invaliditetom. Ono što mene boli, što me nervira kao narodnog poslanika, to je nebriga direktora republičkih firmi, gradskih firmi, kojima je lakše da odu kod neke druge štamparije da urade posao sa nekom privatnom štamparijom, a ova štamparija koja je praktično pod pokroviteljstvom pa i vašeg ministarstva, republičke Vlade, gde država stoji iza nje, nije u prioritetu mnogih direktora.
Znam da ti ljudi tamo koji su osobe sa invaliditetom rade u teškim uslovima, rade pristojan posao, a to je širenje svesti, to su te barijere u glavama naših građana, naših funkcionera u određenim samoupravama, određenim firmama da im je, ne znam kako to da objasnim, zašto oni to ne naručuju u toj štampariji i zašto prioritete daju nekim privatnim štamparijama, neću želeti da pomislim da je možda neki procenat u pitanju ili da je neka firma koja je bliska nekome od tih direktora, ali hoću da se borim za osobe sa invaliditetom da imaju priliku da rade, da dostojanstveno zarade taj svoj novac i da se osete ravnopravnim članom ovog našeg društva.
Tako da kroz nekoliko primera sam vam pokazao gde mi imamo dobre zakone, gde država stane iza osoba sa invaliditetom, a na terenu, a u praksi se to ne poštuje. Tako da kroz ovaj amandman mi provlačimo malo veće kazne za ustanove koje ne bi poštovale primenu ovog zakona, ali kroz ovaj amandman šaljemo poruku i Vladi, vama da moramo da budemo još jači u podršci osoba sa invaliditetom. Hvala vam puno.