Zahvaljujem.
Reč ima ministar Aleksandar Vulin. Izvolite.

Zahvaljujem se predlagaču ali moram još jednom da ponovim razloge zašto odbijamo i ovaj amandman. Predlog koji je pred vama ne služi za to da se izmeni drugi zakon. Dakle, ovo o čemu govorimo je predmet regulisanja drugog zakona. Ono što smo mogli da uradimo mi smo uradili u okviru zakona koji je pred vama. Dakle, ispunjavamo odredbe konvencije koja je trebala još davno da se usvoji.
Ne možemo ovde da promenimo, može, Skupština sve može, ali ne vidimo političku opravdanost i ne vidimo pravnu opravdanost da se Zakon o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa izmeni ovim zakonom. To reguliše Ministarstvo pravde, ono će to uraditi, siguran sam u najskorije vreme, od nas imaju tu inicijativu. Tako da na ovaj način smo omogućili da postojeći pravni okvir bude sačuvan, ali da u isto vreme omogućimo ipak jednu posebnost za osobe sa invaliditetom i da rešimo problem koji je dugi niz godina pritiskao osobe sa invaliditetom i ovo je dobar način da se to reši. Ali, ne na taj način što ćemo mi sada preuzimati tuđa ovlašćenja i preuzimati tuđe ingerencije i mi ovde kroz jedan zakon početi da menjamo drugi zakon. Tu se ne stvara pravna sigurnost.
Ovo što je urađeno je dobro, što ste i sami priznali, hvala vam na tome. siguran sam da će vrlo brzo i Ministarstvo pravde prepoznati potrebu da se nastavi sa produbljivanjem ovog instituta o kome ste i vi govorili, a o kome govori naš zakon.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković, po amandmanu.

Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, hajde redom. Prvo, ne stoji činjenica da je Vlada, kao što smo malopre čuli od ministra, prihvatila ovaj amandman, kao što je to predlagač amandmana rekao. Ja se zahvaljujem ministru koji je malopre dao jedno da kažem, sadržajno obrazloženje zašto ne treba prihvatiti ovaj amandman.
Po mom mišljenju ovaj amandman ne treba prihvatiti ni iz suštinskih, ali ni iz formalnih razloga. Suštinski razlozi su sadržani u obrazloženju, odnosno u mišljenju koje nam je Vlada dostavila. Ako je predlagač amandmana pročitao mišljenje mogao je da zaključi zbog čega treba odbiti odnosno, zbog čega je neprihvatljiv njegov amandman. Da ne bih čitao sada obrazloženje, malopre je ministar to lepo obrazložio, a i obrazloženje je dugačko.
Međutim, kada je reč o formalnim razlozima, nemam ništa protiv da se predlagač amandmana oslovljava ili potpisuje kako god želi, pa i kao lider nevladine organizacije, u privatnoj prepisci. Kada se privatno sa nekim dopisuje može da se oslovljava, može da se potpisuje kako god želi. Može da se potpiše i kao Napoleon, kao Bog sunca, kao kralj i ne znam ni ja kako.
Ali, kakve to veze ima sa Narodnom skupštinom? Dakle, u zvaničnim skupštinskim aktima to nije dozvoljeno. Zamislite sada kada bi svaki poslanik napustio svoju poslaničku grupu, pa osnovao nevladinu organizaciju i krenuo da podnosi amandmane i da se potpisuje kao lider te nevladine organizacije. To je nemoguće, to je nedopustivo.
Već jako dugo vremena gospodine predsedavajući ukazujemo i gospodin Rističević i ja na ovu situaciju. Mislim da je krajnje vreme da prekinemo sa tom praksom.
Još jedna rečenica, s obzirom da je izgovorena sintagma da je Vlada u ostavci ili tako nešto. Vlada nije u ostavci, ali postoje poslanici koji su u odlasku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

 Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, Sokrat beše, gospodine Martinoviću, rekao – ko zna da ne zna, taj već nešto zna. Predlagač amandmana još nije shvatio velikog Sokrata, ali mislim da u ovoj Narodnoj skupštini narednih decenija neće ni shvatiti. Teško će se takva politička gromada povratiti u ovaj parlament posle narednih izbora.
Naime, ja smatram da je ovaj amandman neuredan. Gospodine Martinoviću, ja sam vama već govorio da na vašem odboru povedete računa o tome. Evo vidite, Republika Srbija, Narodna skupština, poslanik prof. dr ime i prezime, pa povlaka Pokret za preokret. Mi nemamo poslanike. Naša funkcija se zove, kako? Narodni poslanik. Pokrajinski parlament ima osobe čije je zvanje poslanik. Znači, ili je pokrajinski poslanik zalutao u ovaj parlament, ili jednostavno takva funkcija ovde ne postoji. Ako ne postoji funkcija poslanika, onda ne postoji ni amandman poslanika, jer amandmane mogu da predlažu narodni poslanici, i to piše u Poslovniku.
Za razliku od predlagača amandmana, ja nisam predavač na Pravnom fakultetu ili već profesor prava na fakultetu u Novom Sadu. Ja ne znam šta ti studenti nauče, ali ja ništa nisam naučio, naučio sam sve suprotno od onoga što pravo govori. Pravo govori, takođe, da je zabranjeno plagiranje, posebno političkih stranaka. Političke stranke imaju svoje obaveze. Zamislite sutra da neki poslanik, recimo, predloži sa taštom, svastikom ili sa sobom formira udruženje - Paja Patak, Miki, Šilja, Politikin zabavnik, pa da dođe ovde i da podnese amandmane kao Paja Patak.
Vama je smešno, ali ne postoji u Zakonu o NGO, nevladinim organizacijama, tzv. udruženjima građana, za koje je potrebno tri člana, ne postoji odrednica da je zabranjeno da se u nazivu stranaka, u nazivu stranaka je zabranjeno da budu imena stranaka kako sam već naveo - Paja Patak, Miki, Šilja, Politikin zabavnik, ali za udruženja građana takva odredba ne važi.
Dakle, sutra može da nam se pojavi stvarno Paja Patak, Miki, Šilja, a možda se već i pojavio, vidim ima čudnih predlagača amandmana, može da se pojavi ovde i da nam predlaže amandmane. Zamislite sada da mi to moramo da razmatramo. To je jedno.
Drugo, političke stranke imaju svoje obaveze, ne samo prema biračima, već prema Agenciji za borbu protiv korupcije, da podnose izveštaje itd, što udruženja ne moraju. Postoji više obaveza. Recimo, postoji obaveza političke stranke da ne sme da se finansira iz inostranstva, a udruženja to mogu. Političke stranke ne mogu van izbornih termina da se reklamiraju. Udruženja mogu. Zato vam govorim da je ovo nevešt pokušaj plagiranja političke stranke.
Mi kao narodni poslanici, predstavnici partija i izbornih lista nemamo ništa protiv da narodni poslanik bilo koji predloži amandman i da se potpiše svojim imenom i prezimenom. Čak nemamo ništa protiv da posle izbora osnuju političke stranke i da se ponašaju kao šefovi i predstavnici političkih stranaka. Ovako je za mene to i iz ovog pravnog, a objašnjavam profesoru koji predaje pravo, iz pravnih razloga je ovo neprihvatljivo.
Drugo, po pitanju overe, ja se slažem sa mišljenjem Vlade. Mislim da nije samo teretni posao u pitanju, već da su i drugi poslovi, ali to je teško objasniti pravniku. Sto pravnika, sto mišljenja, a ovo je 101. Njemu je najteže objasniti, jer da može da mu se objasni, nama bi bilo daleko lakše ovde. Dakle, verujem da je Vlada u pravu kada je ovo predložila.
I na kraju da završim. Gospodo studenti, vi koji učite pravo, treba takođe od Sokrata da naučite da je bolje malo primenljivog znanja, nego puno neprimenljivog. Zbog tog neprimenljivog znanja, ja tražim da se ovaj amandman odbije. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
(Janko Veselinović, s mesta: Replika.)
Gospodine Veselinoviću, ono što sam uspeo da razumem u izlaganju, pomenut je profesor Pravnog fakulteta, što vi niste. Nije vaše ime i prezime pomenuto, tako da ja nemam osnov za repliku.
Povreda Poslovnika, narodni poslanik Vladimir Pavićević. Izvolite.

Poštovane dame i gospodo, uvaženi ministre Vulin, poštovana gošćo iz Ministarstva, poštovani potpredsedniče Narodne skupštine i predsedavajući današnjoj sednici, gospodine Bečiću, povređen je član 104. Poslovnika kojim se definiše pravo jednog narodnog poslanika na repliku.
Očigledno je, gospodine Bečiću, da su gospoda Marković i Rističević komentarisali amandman koji je na ovaj predlog zakona podneo naš kolega i vaš kolega, gospodin Janko Veselinović. Ni za jednu osobu ovde nema dileme da su oni uputili niz primedbi i kritika, čak i uvreda na račun predlagača amandmana, gospodina Janka Veselinovića. Najmanje što je vi trebalo da uradite, gospodine Bečiću, je da sada gospodinu Janku Veselinoviću date pravo na jednu repliku u trajanju od dva minuta. Ja mislim da bi to bilo potpuno dosledno pridržavanje sadržine Poslovnika naše Narodne skupštine. Hvala.

Gospodine Pavićeviću, vi ste upravo i u jednoj rečenici rekli da su narodni poslanici koji su govorili o amandmanu govorili o tom amandmanu i komentarisali svoje razloge, u stvari izrekli svoje razloge zbog čega taj amandman ne treba prihvatiti. Pažljivo sam slušao gospodina Rističevića i gospodina Markovića, pominjali su amandman, ali ni u jednom trenutku nisu pomenuli ime i prezime gospodina Veselinovića. U jednom trenutku sam pomislio da ima osnova za repliku, kada je gospodin Rističević pomenuo profesora na fakultetu, ali je pomenuo profesora prava na Pravnom fakultetu, što gospodin Veselinović nije, on je profesor na Poljoprivrednom fakultetu, tako da sam onda shvatio da se ne radi o gospodinu Veselinoviću i ne mogu dati pravo na repliku gospodinu Veselinoviću kada se radi o nekom profesoru na Pravnom fakultetu, a ne o profesoru Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.
Da li želite da se Skupština izjasni?
(Vladimir Pavićević, s mesta: Nužno je.)
Zahvaljujem.
Reč ima gospodin Veselinović, povreda Poslovnika. Izvolite.

Hvala.
Član 107. Poslovnika. Dakle, jasno je da je kroz diskusije prethodna dva govornika sa liste SNS bilo najmanje reči od amandmanu i da je njihov cilj bio omalovažavanje i diskreditovanje predlagača amandmana. Na taj način i vređanja dostojanstva Narodne skupštine, jer čak u diskusiji ministra, s kojim nisam u bog zna kakvim odnosima, bilo je izvesne doze uvažavanja zbog zakona koji je na dnevnom redu i tiče se osoba sa invaliditetom. Nisam dozvolio ni ja, a čak ni ministar, da taj politički animozitet spuštamo na nivo da se prepucavamo preko leđa ljudi sa invaliditetom. A znam ja šta njih boli. Bole ih busije. Tamo gde su u sali prošle nedelje uspeli da okupe sedam ljudi, a ja sam sinoć napunio salu u njihovom uporištu.