Zahvaljujem, doktore Marinković.
Izvolite, ministre.

Baš dobro zvuči. Jedini je problem što postoji problem o budžetu i što svake godine se donosi budžet. Kako možete preuzeti obaveze, to je identična stvar, kao sa raspisivanjem konkursa koji sam pominjao?
Tako da, ja vas molim da se držimo onoga što je realno i da shvatimo da Zakon o kulturi nije umetničko delo sam po sebi, nego jednostavno mora da bude i deo pravnog sistema, a mi se maksimalno trudimo da u okviru njega napravimo što širi spektar mogućnosti upravo za razvoj kompletnog sistema kulture, znači i institucija kulture i civilnog sektora različitih institucija. Tako da upravo ovo je primer onome što govorim. Znači, ovo je zakon koji je pravljen na realnim osnovama i ovo je zakon koji možemo dalje da nadograđujemo.

Zahvaljujem.
Na član 42. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Mirjana Dragaš i Miletić Mihajlović.
Zahvaljujem.
Na član 43. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Vesna Marjanović, Nataša Vučković, Jovana Jovanović, Balša Božović i Dejan Nikolić.
Zahvaljujem.
Na član 44. amandman u istovetnom tekstu podneli su zajedno narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić, Ivan Karić i zajedno narodni poslanici Vesna Marjanović, Nataša Vučković, Jovana Jovanović, Balša Božović i Dejan Nikolić.
Reč ima narodni poslanik Marko Đurišić.

Pa, član 44. onako kako je predložilo ministarstvo trebalo je da označi kraj nacionalnih penzija koje mogu da se dodeljuju po Zakonu o kulturi, a govori o tome da one penzije koje su do stupanja na snagu novog zakona važile da oni korisnici zadržavaju to pravo.
Na kraju da kažem srećom, ne znam kojom srećom, sticajem okolnosti, došli smo do toga da ovaj član praktično nije suštinski neophodan, jer je premijer zamolio poslanike vladajuće većine da ipak se zadrži rešenje da se izuzetno može dodeliti priznanje u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja.
Mi smo bili predložili da se ovaj član briše, kao što smo bili predložili da se briše i član 7. zakona. To što Vlada ne prihvat brisanje našeg člana, mi i možemo da se složimo sa tim, jer u međuvremenu podnošenjem amandmana odbora na članove 7. i 44. ovog zakona praktično je to ta namera zakonodavca, ministra pre svega da ukine nacionalne penzije i same Vlade koji je takav zakon poslala nama u Skupštinu, negde čini mi se u avgustu mesecu prošle godine.
Ipak, na kraju je, kao u jednom dobrom umetničkom delu, književnom ili filmskom, u poslednjim sekundama filma ili na poslednjim stranama knjige dobila pozitivan rasplet ili hepiend, kako se to kaže kolokvijalno. Nadam se da su ovaj izraz mogle sve kolege da razumeju. Dobićemo da će i u buduće biti moguće najvećim umetnicima u Srbiji dodeljivati, koda steknu uslove za penziju doživotno mesečno novčano primanje.
Sa te strane, to je možda i jedina srećna okolnost koja je pratila raspravu o usvajanju izmena i dopuna Zakona o kulturi. Nažalost druga rešenja koja nisu dobila tako dobar epilog, jer verujem da premijer, pošto od njega očigledno sve zavisi, jer da je do ministra, ovo se ne bi desilo, neće biti sprečena, verovatno će kada budemo glasali, biti i usvojeno od strane i u svojoj praksi pokazati negativne posledice.
Srećom, idu nam izbori, stvari će se vrlo brzo u Srbiji promeniti, pa verujem da će i negativne posledice ovakvih izmena Zakona o kulturi vrlo brzo moći da se saniraju. Hvala.

Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se i što ste zahvalili premijeru na doprinosu kod donošenja ovog zakona, u stvari ovog člana.
Reč ima narodna poslanica Vesna Marjanović.

Zahvaljujem.
Evo pošto je ovo poslednji član ovog zakona, koji se odnosi na nacionalna priznanja, kao što je rekao moj kolega Đurišić, koja su nekako postala lajt motiv ove rasprave o izmenama i dopunama Zakona o kulturi i gde je pre svega zahvaljujući medijima, kulturnoj javnosti premijer shvatio na vreme da treba da interveniše i bar smo jedan institut ovog zakona spasli.
Ono što želim da vam kažem i budite uvereni da to govorim iz iskustva i razgovora sa kulturnom javnošću i umetnicima, da će kulturna javnost biti ogorčena sa druge strane, zahvalna što je ovaj institut ostao, ali ogorčena što se ceo zakon ovako važan koji se odnosi na njihov rad, delovanje i život sveo samo na nacionalna priznanja.
Mislim da će ova rasprava takođe biti upamćena po tome što smo danas imali devetočasovnu raspravu na nadležnom odboru, po mom mišljenju jedna od najboljih rasprava koju smo imali u Skupštini Srbije, bar od kada sam ja poslanik, a da njoj nije prisustvovao ministar Tasovac. Želim da se zahvalim njegovim saradnicima koji su danas strpljivo sa nama sedeli i radili, zapravo njegov posao.
Takođe želim da kažem i sledeće, ja sam jutros želela da pokažem kao poslanica opozicije i kao neko kome je stalo da nacionalna priznanja ostanu u zakonu, da prihvatim zajednički amandman koji su predložile kolege iz SNS. Iako, da se razumemo je bilo amandmana opozicije koju mogli biti prihvaćeni i rezultat bi bio sasvim isti. Smatrala sam da je znam dobre volje da oko jedne takve stvari glasamo zajednički.
Nažalost sa druge strane, nije postojala ni najmanja želja da se uvaži ni jedan jedini argument koji smo podnosili devet sati, ostaće stenogram u istoriji ove Skupštine, da se vidi koliko je loših rešenja u zakonu ostalo, a koja smo mogli da ispravimo. Vrlo mi je žao zbog toga. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine predsedavajući, kultura je reći nekome u lice šta misliš, bilo to dobro ili loše. Nekultura je dok mi raspravljamo ovde o Zakonu o kulturi na društvenim mrežama izbaciti i napisati jedan tvit, koji glasi – ispred SNS Predlog zakona o kulturi brane Marijan Rističević i Zoran Babić, toliko. Potpisnik Vesna Marjanović, toliko.
Toliko o kulturi. Zašto nije izašla, a imala je priliku ovde da kaže zbog čega lično neko nema pravo da govori o kulturi, o Zakonu o kulturi? Zbog čega ovde za te kulturne postoje poslanici prvog i drugog reda? Zbog čega ti kulturni daju sebi za pravo da nas odstranjuju iz bilo koje oblasti?
Zbog čega se ti kulturni ne okrenu oko sebe, pa kolegi Šutanovcu, koji nažalost nije tu i neprijatno mi je da govorim o nekome ko nije tu, ali videli smo kako i on preko društvenih mreža toliko hrabro i kulturno napada narodne poslanice, napada predsednicu Narodne skupštine na najvulgarniji mogući način. Da li je to kultura? Da li je kultura tih kulturnih kada se kite trbušne plesačice, a onaj ko je pokazao tu sliku je nekulturan? Ne onaj koji je kitio, a kitio je Dragan Šutanovac, nego je nekulturan onaj koji je tu sliku pokazao.
Da li je kulturan potpredsednik Demokratske stranke, gospodin Ješić, koji je na jedno normalno pitanje novinarke odgovorio onako kako ne želim ni da prepričam? Da li je kulturan gospodin Todorić, jedan od istaknutih funkcionera DS, koji je i danas tako hrabro na društvenim mrežama pozvao premijera Vlade i ministra inostranih poslova Austrije i rekao – pa, momci, uzmite sobu? E, to su ti kulturni koji imaju ekskluzivno pravo na kulturu i jedino oni mogu da govore o kulturi.
Znate, svi smo mi došli sa nekog brda. Svi smo mi sišli sa neke grane za njih i nemamo pravo ni o čemu, ali to pravo nam ne daje DS. Pravo da govorimo nam daju građani Republike Srbije. Time što vi vređate gospodina Rističevića, mene, gospođu Gojković, gospodina Bečića, bilo koga od nas ovde, vi u stvari vređate one ljude koji su nas poslali ovde. Odakle vam to pravo, vama kulturnima?
Odakle vama kulturnima pravo da obmanjujete i da kažete da je neko hteo da ukine nacionalne penzije? Pa, pogledajte amandman koji ste predložili. Pročitajte, uvažena koleginice, amandman na član 44. koji su predložili, brisanje člana 44, brisanje stava 2. člana 44. koji glasi – sva lica koja su stekla pravo na dodelu priznanja za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, odnosno kulturi nacionalnih manjina u vidu doživotnog mesečnog novčanog primanja, do početka primene ovog zakona, zadržavaju to pravo. Vi hoćete da izbrišete zadržavanje tog prava? Je li to taj amandman?
Sada vam je problem to što premijer Vlade Republike Srbije i predsednik SNS komunicira sa narodnim poslanicima njegove SNS. Nije ovo vreme kada se sa predsednikom komuniciralo preko šefa kabineta. Nije ovo vreme kada su narodni poslanici bivšeg režima mogli samo da prođu pored zgrade u kojoj je sedeo njihov predsednik. Zašto vam je to strano? Zašto vam je kultura dijaloga, vama tako kulturnima strana? Zašto vam je jedino ostalo od politike mržnja, samo vređanje? I to baš predstavljate kao kulturu i time stavljate tapiju i na kulturu i na ljude u kulturi.
Ovde pričamo o Zakonu o kulturi. Daleko smo mi od kulture. Tamo su oni ljudi koji su ostavili svoj život, svoje karijere i danas grade karijere kao radnici u kulturi. I sada je neko ko je došao iz ne znam koje branše, i ja kao diplomirani mašinski inženjer moram da stanem mirno pred imenom Ivana Tasovca i pred svim onim što je on uradio u kulturi. Siguran sam da se svi ovde zbrojimo i da svi saberemo sve ono što smo radili u kulturi, nećemo moći da imamo tu težinu kao što je uradio gospodin Tasovac u okviru filharmonije, a da ne govorim o njegovoj porodici i onome šta su i kakav trag su ostavili. Onda će nam oni koji su nam uveli kulturu vređanja, kulturu ponižavanja, kulturu mržnje, ovde govoriti o kulturi i uzimati za sebe ekskluzivno pravo da govore i da imaju tapiju na kulturu. Ne, nemate.
Sve dok forsirate, sve dok upražnjavate takvu političku mržnju, takvo vređanje, zbog koje se, verujem, građanima Republike Srbije ponekad i gadi kada slušaju prenose Narodne skupštine Republike Srbije, nemate to pravo. Sve dok ne želite da se dogovaramo, sve dok ne želite da komuniciramo, sve dok delite poslanike na prvog i drugog reda, ne zaslužujete to pravo. I džabe vam je što pokazujete mišiće. Ja ih nikada nisam pokazivao, u smislu političkih mišića, naravno. Nikada nisam govorio – videćete vi posle narednih izbora. Građani Srbije će odlučiti, građani Srbije će reći. Ja u ime SNS jedino to mogu da kažem je da ćemo tu odluku i to mišljenje uvek ispoštovati. Ta odluka i mišljenje građana Srbije je za nas svetinja. Nismo se super lepkom vezali za ove fotelje, ni za poslaničke, ni za ministarske, ni za bilo koje druge. Nismo se rodili u njima, nećemo ni u njima završiti, a vama kojima je sudbina funkcija, ljudi su i 2012. i 2014, a verujem i ove 2016. godine će reći šta misle i kako misle. Ali, ostavite to pumpanje mišića i bolje menjajte tu politiku – mrzimo Vučića. Menjajte je za politiku dijaloga, za ponuđena rešenja, za taj „hepi end“ koji mislim da svi građani očekuju od nas. Do tada bar pokažite onu osnovnu kulturu, da ono što mislite o nekome kažete to u lice.
Bio sam od početka do kraja ovde. Imali ste priliku da mi kažete šta god želite, i gospodinu Rističeviću, i gospodinu Bečiću, i gospodinu Tasovcu, i gospođi Dušici Stojković. Zašto su vam potrebne društvene mreže vama tako kulturnima? Zašto to ne pokažete i ovde? Mogu sada svakoga u lice da pogledam i da kažem ime i da izazovem na repliku. Recite to ovde. Zašto ste hrabri u nekom virtuelnom svetu? Zašto vam je jedini odgovor vređanje? Zašto otrov da prosipamo više? Zašto se ne dogovaramo? Zašto ne postoji za tako nešto bar elementarna dobra volja?
Ovaj zakon možda nije najbolji i najidealniji, ali je iskorak u oblasti kulture. Ovaj zakon i takva reakcija premijera gospodina Vučića je doprinela da, bez obzira na greške iz prošlosti, bez obzira na te neke tamne puteve, kako su neki pojedinci dolazili do nacionalnih penzija i nacionalnih priznanja, nećemo zbog nekoliko anomalija da ostavimo neke ljude koji će u budućnosti ostaviti trag u srpskoj kulturi bez te i takve nadoknade. To i jeste posao premijera. To i jeste posao narodnih poslanika. To i jeste posao ministra. A to kako će ljudi u Srbiji odlučiti, ma kako odlučili, ta odluka će za nas biti svetinja, zato što prvenstveno poštujemo one ljude koje predstavljamo u Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem.
Još jednom bih zamolio narodne poslanike da se izostavi ta praksa da po društvenim mrežama vređaju jedni druge kao narodni poslanici, jer po Ustavu narodnim poslanicima je pravo i obaveza da zastupaju građene koji su ih birali i da predlažu amandmane i zakone i glasaju za predloge akata, tako da to pravo ne može niko da im uskrati.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih prvo da zahvalim onima koji su pokušali da me uvrede. Nije prvi put da mi spočitavaju pravo da govorim o amandmanima bilo koje vrste, a posebno mi prigovaraju na mojoj obavezi i ustavnom pravu da predlažem, tumačim akte, amandmane, ispravke, sve što Narodna skupština ovde treba da odluči i da razmatra. O kvalitetu i ovog amandmana i drugih amandmana najbolje govori prisustvo onih koji su amandmane podneli. Ni sami ne veruju u ono što su napisali. Pogledajte koliko prisustvo je njihovih kolega, u želji da podrže tako kvalitetne amandmane, kako oni smatraju da su podneti.
Nije prvi put da meni, kao poljoprivredniku, osporavaju da nemam pravo da pričam o kulturi. Taj čuveni praziluk koji je njima stalno nešto na umu, sticajem okolnosti, raste na selu, ne raste na pašnjaku. Na pašnjaku rastu zgrade. Onda oni koji uzgajaju zgrade na pašnjaku spočitavaju meni da nemam pravo da se bavim kulturom. Nisam ja ovo izmislio. To je čovek koji mi je osporio pravo da govorim o kulturi, a pri tome, iz ovoga se vidi da sam treba da razmisli da li je ovo kulturno ili ne, za mene nije. Za mene nije kulturan ni kohiba, dok jadna devojčica igra polugola ili gotovo gola. Za mene nije kulturno da neko dobije zlatnu šerpu, ili kako se zove to priznanje, Filip Cepter. Za mene nije kulturno da neko rashlađuje devojke i na njima poslužuje hranu, da budu ancer, poslužavnik, ili kako se to zove. Oni su to pisali kao kulturni događaj, a ne ja. Ovo je za pravosuđe, gle čuda, zabava za pravosuđe, to je bilo u njihovo vreme.
Danas oni govore o tome da ministar kulture nije bio na sednici Odbora. Kod njih ministar kulture i drugi ministri nisu dolazili na Vladu. Da li se vi sećate da su oni vladali SMS porukama? To je bila SMS Vlada, koja kada je trebalo da se zaduži, oni poste poruku – da li ste za to da se zadužimo 500, 600, 700 miliona evra, da dignemo inflaciju na 10%, veštački dignemo penzije, inflacija to pojede itd? Tako su oni vladali. To nije bilo kulturno ni za vladanje.
Oni pričaju o premijeru. Jednom ga optužuju da treba po pitanju ministra Gašića da nam naredi kako da glasamo, a drugi put mu osporavaju da apeluje na nas da razmislimo o glasanju za neki njegov predlog, pokušaj da nas uvredi. Završavam. Ne može nas uvrediti svako, može pokušati. Nije svako, gospodine Babiću, dostojan naše pažnje. Mudrog čoveka teško je uvrediti i poniziti. Možete samo da me ponizite ako ja to dopustim, a vama sigurno to neću dopustiti. Hvala.