Zahvaljujem se, gospodine Rističeviću.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik, kao što mogu da kažem da sam ponosan na sve ono što piše u mojoj biografiji na sajtu Narodne skupštine Republike Srbije.
Izvolite, da li neko još po Poslovniku?
Gospodin Janko Veselinović.

I prethodni govornik i govornik pre njega je prekršio, odnosno vi ste prekršili član 107, tako što ih niste prekinuli. Ja sam možda na ovoj strani opozicionoj sam i možda ostale ne zanimaju uvrede koje stižu na moj račun i na moj lični račun i na račun mog znanja i zvanja.
Vi se smeškate predsedavajući, vi se smeškate na to. Smeškali ste se i malopre kad je prethodni govornik i pre njega govorio na najmogući uvredljiviji način na moj račun.
Ovo je naravno, autokratija. Ovo je režim koji ne dozvoljava normalnu diskusiju, koji vređa sve što je drugačije…

Zahvaljujem se.
Gospodine Veselinoviću, da ste nastavili uvrede na moj račun ne bih vas prekinuo, ali ovako moram. Jedino moj smešak može da bude u pravcu domaćeg vaspitanja jednog narodnog poslanika koji je samo 15 minuta ili pet minuta pre ovoga izrekao uvrede na račun drugih, a sada se žali da je neko vređao njega. Ali kažem, kao što sam rekao, to više govori i to dolazi, to je domaće vaspitanje jednog poslanika koji na takav način unizuje ovaj visoki dom.
Zahvaljujem se.
(Janko Veselinović, s mesta: Poslovnik.)
Ne možete u istom trenutku dva puta da se…
(Janko Veselinović, s mesta: Vi ste sada povredili Poslovnik.)
U pravu ste.
Na član 15. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Goran Ćirić, Balša Božović, magistar Aleksandra Jerkov, Vesna Martinović, Jovan Marković i Dragan Šutanovac.
Reč ima narodni poslanik Vesna Martinović. Izvolite.
(Janko Veselinović, s mesta: Poslovnik. )
Vi kao pravnik, gospodine, morate da znate da kao predsedavajući po Poslovniku u obrazloženju ne mogu ponovo da prekršim Poslovnik. Tako da, nažalost morate da sačekate neki drugi put.
Izvolite, gospođo Martinović.

Zahvaljujem.
Dakle, predloženim amandmanom mi smo sugerisali isto kao i prilikom rasprave u načelu o predloženim izmenama Zakona o prekršaju, da se predlogom Vlade krši odredba Ustava koja propisuje obavezu, odnosno mogućnost žalbe na odluke organa državnih, kojima se odlučuje o nekom pravu, pravnom interesu itd.
Preduslov za ostvarivanje tog prava na žalbu jeste dostavljanje. Po trenutno važećem Zakonu o prekršajima, postoji obaveza prekršajnog suda da oštećenom i njegovom punomoćniku, ukoliko ga ima, dostavi odluku o sporazumu bez obzira na to da li je tom odlukom predlog za sporazum usvojen, odbačen ili odbijen.
Ja mislim da, s obzirom na to da u velikom broju prekršajnih postupaka okrivljenih nema, da ovo ne iziskuje posebne ni materijalne, ni ljudske resurse, bitno ne odugovlači postupak, a doprinosi poštovanju Ustava Republike Srbije.
Da je moje mišljenje ispravno, potvrđuje i mišljenje nekih sudija prekršajnog suda sa kojima sam u međuvremenu razgovarala od pretresa u načelu do danas i mislim da će ova odredba, kao što je Vlada predložila i bude usvojena, biti razmatrana od strane Ustavnog suda i vrlo brzo menjana u ovoj Narodnoj skupštini.

Zahvaljujem se, gospođo Martinović.
Reč ima ministar. Izvolite, gospodine Selakoviću.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, mislio sam i da se ne javim s obzirom da smo u raspravi u načelu prilično pretresli pitanje koje je predmet ovog amandmana. Samo želim da napomenem da su u radnoj grupi koja je pripremala nacrt koji je sada pred vama kao predlog, članovi bili i predsednik Prekršajnog apelacionog suda u Beogradu, gospodin Zoran Pašalić i predsednik Prekršajnog suda u Beogradu, gospodin Marinović i predsednik Prekršajnog suda u Novom Sadu, gospodin Kozarski. I da su upravo ova rešenja, koja se nalaze pred vama, rešenja koja su predlagali, a koja su pravno tehnički uobličena naknadno i opet dobila njihovu podršku, dakle predsednika najvećih prekršajnih sudova u Srbiji. Te s toga, ne stoji nikakav razlog da su sudije te koje sada tvrde da ovo rešenje nije dobro, a da je Vlada to nametnula.
Ne, mi smo uspostavili princip, zaista, što se to moderno kaže, i u inkluzivnosti, odnosno uključenosti svih relevantnih subjekata prilikom izrade ovog nacrta zakona i slušali na prvom mestu reč struke.
Priznaćete da dve godine prakse u primeni ovog zakona je bilo sasvim dovoljno da se vidi koji su to kameni spoticanja da bi ovom prilikom bili korigovani. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine ministre.
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović. Izvolite.

Zahvaljujem.
Dakle, uz svo poštovanje ovoga što ste rekli, predsednici sudova ne učestvuju svakodnevno u prekršajnim postupcima kao sudije, kao što to rade kolege sa kojima sam ja razgovarala i koje se samo bave vođenjem prekršajnih postupaka.
Pokušala sam da vas ubedim i pokušaću ponovo. Dakle, vi ste rekli da sud prilikom odlučivanja o sporazumu vodi računa o interesima oštećenog i to je u redu, ali je nelogično da isti taj oštećeni o čijim interesima i pravima sud vodi računa prilikom odlučivanja o sporazumu, nema pravo da bude informisan time što će mu se dostaviti odluka prekršajnog suda o tome na koji način i kako je prekršajni sud brinuo o njegovim pravima.
To zaista nema nikakvo ni pravničko ni finansijsko ni ljudsko niti bilo kakvo drugo obrazloženje. Mi sada možemo da se pozivamo na koga god želimo, ali to nije logično, pogotovo napominjem zbog toga što najveći broj prekršajnih postupaka nema oštećene, a tamo gde ih ima su vrlo osetljive oblasti kao što su rad, kao što su zdravstveno i socijalno osiguranje, javna bezbednost, uprava i tome slično.
Dakle, u malobrojnim postupcima gde postoji oštećeni, mislim da je protivno Ustavu isključivati njihovo pravo na dostavljanje odluke suda o sporazumu i time im uskraćivati mogućnost da u nekim drugim postupcima, na primer parničnom postupku ostvaruju dalje neka svoja prava i pravne interese. Hvala.

Zahvaljujem.
Replika ministar. Izvolite.

Zahvaljujem se.
Ceneći svakoga i, naravno, spremnost uvažene prethodnice da učestvuje u raspravama i predlaže neka dobra rešenja, ja ipak kao resorni ministar više imam poverenja u glas sudija koji mi prenose predsednici sudova, nego, uz puno poštovanje, koleginice i kolege narodni poslanici, zato što su upravo predsednici sudova oni koji odgovaraju za blagovremeni zakonit rad suda na čije čelo su izabrani, a uostalom, izabrani su upravo od strane ovog uzvišenog doma, odnosno glasovima narodnih poslanika.
Mislim da sam ostatak teme prilično apsolvirao u raspravi u načelu, kada sam i skrenuo pažnju da je reč o prekršajnom postupku. Ako je reč o oštećenom koji smatra da sporazum o priznanju prekršaja nije zaključen u njegovu korist ili da je on tu prilično oštećen, on ostvaruje pravo i na vanredni pravni lek i na parnicu. U toj parnici sporazum o priznanju prekršaja je neoboriva dokazna isprava. Prema tome, ne vidim šta bi tu bilo sporno.
Samo još jednom skrećem pažnju da nije reč o krivičnom postupku, da je reč o prekršajnom postupku, da se broj prekršajnih postupaka u Srbiji meri stotinama hiljada, nekada i milionima. U svakom slučaju, tvrdim da je rešenje koje su nam predložili predsednici i sudije prekršajnih sudova, koje se pred vama danas nalazi kao deo Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o prekršajima, adekvatnije.