Zahvaljujem.
Reč po amandmanu ponovo želi narodna poslanica Vesna Martinović.

Zahvaljujem.
Nema potrebe da omalovažavate moju želju kao nekoga ko vrlo često kroz posao kojim se bavi učestvuje u prekršajnim postupcima ne kao sudija, ali vrlo često da kao punomoćnik oštećenih. Zbog toga što su neke od kolega sudija učestvovale u izradi ovog zakona, odnosno izmeni zakona, nema potrebe da omalovažavate bilo koga, a naročito ne nekoga ko u tom istom postupku učestvuje, ali možda sa druge strane, kao branilac okrivljenog ili punomoćnik oštećenog.
Ali, sada ste upravo izrekli jednu protivrečnost, jer ste rekli da ovaj sporazum, odnosno presuda kojom se sporazum usvaja, predstavlja u parničnom postupku neoborivu dokaznu ispravu. Ja vas pitam – kako će oštećeni u parničnom postupku da tu istu ispravu koristi ako mu nije dostavljena?
Ne razumem tu tvrdoglavu potrebu da se oštećeni izostavlja iz prekršajnog postupka koji se zaključuje sporazumno. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 16. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Nataša Vučković, Gordana Čomić, Dejan Nikolić, Goran Ćirić, Balša Božović, Aleksandra Jerkov, Vesna Martinović, Jovan Marković i Dragan Šutanovac.
Reč ima narodna poslanica Vesna Martinović.

Zahvaljujem.
Kao logična posledica predloga Vlade da se oštećeni svede na nivo svedoka i kao logična posledica toga da mu se presuda, odnosno odluka suda o sporazumu ne dostavlja, je i posledica da se oštećenom i njegovom punomoćniku ukida pravo žalbe, koje po važećem zakonu postoji, vi ste rekli da pošto sud brine o interesima oštećenog prilikom odlučivanja o tome da li će sporazum usvojiti ili ne, da je to sasvim dovoljno.
Ja vam kažem da sudovi, pa ni prekršajni, nijedan sud, nisu bezgrešni, jer kada bi sudovi bili bezgrešni, pravo na žalbu ne bi trebalo ni da postoji, ali to pravo postoji i predstavlja jednu pravnu tekovinu, civilizacijsku tekovinu, a i ustavnu obavezu i poštovanje prava na žalbu, pa i oštećenog, nije samo ustavna obaveza, nego jedan rezultat koji je proistekao… Ministre, da li me slušate?
(Nikola Selaković, s mesta: Naravno.)
Dobro.
Dakle, pravo na žalbu, koje je ovim vašim predlogom ukinuto, je u suprotnosti sa članom 36. Ustava, koji garantuje jednaku zaštitu i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo svakome o čijem se pravu, obavezi ili, i sada idemo na deo koji je za oštećenog važan, na zakonom zasnovanom interesu odlučuje.
Presudom kojom se usvaja sporazum odlučuje se o interesima oštećenog. On ima pravo na dostavljanja presude i treba da ima pravo i na žalbu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dragan Nikolić.

Gospodine predsedavajući, predlažem da Narodna skupština odbije ovaj amandman, jer je potpuno neutemeljen i potpuno je prihvatljivo obrazloženje koje je dala Vlada, pogotovo ako se ima u vidu da se radi o prekršajnom postupku, dakle, o prekršajima koji imaju mnogo manju društvenu opasnost od krivičnih dela.
Podsetio bih javnost Srbije, naravno i sve kolege narodne poslanike, da u krivičnom postupku i za lakša, a i za teža dela, oštećeni nemaju prava žalbe onde gde se eks oficio postupa, gde osnovno, odnosno više tužilaštvo zastupa njihove interese. Čim nemaju prava u krivičnom postupku, zašta bi imali prava u prekršajnom postupku, gde je društvena opasnost daleko manja, a imate ogroman broj predmeta gde bi nastalo opšte zagušenje zbog pisanja žalbi. Prema tome, pozdravljam odluku Ministarstva i ne treba prihvatiti ovaj amandmana. Hvala.