Opet se bavimo pojedincima, a ne temom.

Bavimo se pojedincima koji su učestvovali u progonu i uništavanju Jevreja i njihove imovine.

Znam, ali ne možete na takav način, moramo da se držimo člana 3.

Evo, vraćam se na temu.
Dakle, učešće policije i Nedićevih odreda u racijama i hapšenjima Jevreja imalo je važnu ulogu. U tu svrhu bio je obrazovan i poseban sedmi odsek specijalne policije koji je bio zadužen samo isključivo za Jevreje i Rome. Nekoliko stotina agenata radilo je na registraciji beogradskih Jevreja i Roma, a zatim pružalo pomoć nemačkim vlastima u njihovoj likvidaciji.
Spiskove talaca za streljanje predstavnici nemačkih okupacionih vlasti sastavljali u saradnji sa Dragim Jovanovićem svi, dakle, zajedno, Gestapo, Vermaht, specijalna policija, uključujući ostale domaće učesnike i saradnike i sproveli su jedno od najradikalnijih, pod navodnicima, konačnih rešenja jevrejskog pitanja u Evropi. Gestapo i Specijalna kvislinška policija produžili su aktivnost protiv malobrojnih preostalih skrivenih Jevreja…

Gospodine Omeroviću, možete da se naljutite koliko god želite na mene, ja ću vas prekinuti.

Protiv skrivenih Jevreja…(Isključen mikrofon.)

Ja neću dopustiti više da govorite.
(Meho Omeroviću, s mesta: Molim vas, ovo je tema.)
Nije, gospodine Omeroviću, jednostavno negoduju svi poslanici u sali. Ne možete na ovakav način da otvarate replike. Završavamo sa ovim članom.
Na član 7. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, akademik Ninoslav Stojadinović, Aleksandar Senić, Biljana Hasanović Korać, Goran Bogdanović, Branka Karavidić, Slobodan Homen, Miroslav Marinković, mr dr Blagoje Bradić i Ivan Karić.
Da li neko želi po ovom amandmanu?
(Meho Omerović, s mesta: Na šta ovo liči?)
Budite korektni, budite parlamentarni i poštujte svoje kolege.
(Meho Omerović, s mesta: Prekidate me.)
Moram da vas prekidam kad ne govorite o temi. Moram da vas prekinem, gospodine. Mogu samo da vas kaznim sada. Negoduju svi poslanici u sali.
(Meho Omerović, s mesta: Koji svi? Marijan Rističević?)
Poštujte svoje kolege. Nije pomenuo gospodin Rističević. Poštujte svoje kolege, gospodine Omeroviću, dugo ste u parlamentu. Mislim da to što radite nije korektno.
Reč ima dr Miroslav Marinković. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, bilo je zadovoljstvo slušati na momente ovu raspravu koja je dala mnoge činjenice koje neki od nas znaju već 30 godina, tako da sam ja zadovoljan što je toga bilo. Međutim, prilično vremena je prošlo da mi ne pričamo i da na neki način dezavuišemo jedan izuzetno važan zakon koji se tiče ispravljanja jedne nepravde koja se desila, nažalost, kod nas.
Amandmanom na član 7. posle reči: „podnošenje zahteva za izdavanje“ dodaju se reči: „odnosno, od prijema zahteva agencije“. Predloženi amandman ima za cilj da pored prava podnosioca zahteva, pribavlja dokumentaciju, dokumenta i podatke, uspostavi i nadležnost agenciji u pogledu prikupljanja potrebne dokumentacije, odnosno da agencija podnosi zahtev za dostavu potrebne dokumentacije, što je u skladu sa idejom da državni organi i drugi subjekti koji vrše javna ovlašćenja sami pribavljaju dokumenta koja su u posedu države. Na ovaj način se olakšava ostvarenje prava. Smatram da rasprava na ovaj način i o ovome treba da olakša rešavanje ovog problema i realizaciju zakona o kome mi danas raspravljamo.
Očekujem da će u daljoj raspravi i uvaženi gospodin ministar i njegovi saradnici imati razumevanja za ovaj naš amandman, kojim želimo da olakšamo i poboljšamo rešenje koje ovaj zakon donosi, a koji je, kažem još jedanput, ispravljanje jedne istorijske nepravde koja se, nažalost, desila kod nas. I neka detaljna elaboracija u smislu prethodnih govornika može da ima koristi, ali u nekim drugim možda uslovima, a ovako smo mi dragoceno vreme u kojem smo trebali da pomognemo ljudima, odnosno da pomognemo verskoj zajednici koja je nažalost ostala kao jedini pravni sledbenik jer živih naslednika nema, da mogu što pre da ostvare ta svoja prava i zaštite i očuvaju sećanje na te ljude. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Marinkoviću.
Reč ima narodni poslanik Vučeta Tošković, po amandmanu. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, po amandmanu 7. ću reći samo da ga ne treba prihvatiti, iz prostog razloga što se nešto i podrazumeva ako se kaže. Pa, sada bih citirao ovaj član zakona – svi organi Republike Srbije, organi AP Vojvodine, organe lokalne jedinice, samouprave i drugih organa i organizacija, kao i u arhivi dužni su da u okviru svojih nadležnosti i bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana podnošenjem zahteva za izdavanje izdaju za potrebe sprovođenja postupka vraćanja imovine u skladu odredbi ovog zakona. Dakle, ovde se kaže – od dana podnošenja zahteva. Taj zahtev se u tom trenutku i verifikuje negde, a vi samo dajete da se od prijema.
Dakle, prijam je isto i kada se podnese bilo kojem sudu, vi dobijate overu i zato kažem ne bi trebalo prihvatiti ovaj amandman.