Na pitanje kakva je Vlada čiji sam član. Vlada čiji sam ja član je odlična Vlada. Vlada koja ima rezultate. Vlada koja je spremna o rezultatima razgovara sa poslanicima i sa građanima. Ja sam danas ovde došla sa svojim saradnicima da pričamo o rezultatima iz oblasti poljoprivrede, životne sredine. Pripremila sam opsežan materijala, podatke, grafikone. Od poslanika sam očekivala da se uključe u razmatranje onoga što smo predložili. Da nam pomognu da imamo još bolje predloge.
Nisam očekivala da ozbiljna pitanja za građane Srbije, za njihovo zdravlje. Pitanja uređenja životne sredine su pitanja zdravstvene bezbednosti naših građana. Da se ta pitanja politizuju i da naši poslanici u kontekstu ovih pitanja postavljaju pitanja čiste promocije, politikanstva, pitanja štamparskih greški. Prosto očekujem jedan sasvim drugi pristup.
Znate, ja moram da kažem opet ima onih koji to ne vole da čuju, ali zaista mi smo kao ministri preuzeli jako veliki teret nasleđenih problema, nasleđenih obaveza i mi smo taj posao radili maksimalno odgovorno, profesionalno, korektno. Trudili smo se da zaista u ove dve godine uradimo maksimalno moguće, pritom vi znate da smo se suočili sa pitanjima koja su bila otvorena u proteklom periodu, a vi znate, pominjete danas i Zeleni fond i uređenje životne sredine, a ne sećate se nerešenih pitanja i problema koje niste ni pokušavali, a nekad ste pokušali pa donekle rešili pa ostavili nama da taj ostatak dovršimo. Hvala lepo.

Zahvaljujem.
Gospodine Nikoliću da li želite repliku?
(Dejan Nikolić, s mesta: Da.)
Izvolite.

Pa ne znam gde te bili ministre od 2008. do 2012. godine. Zaista ne želim sa vama da repliciram. Mislim da sa gospodinom Babićem pominje Vojvodinu, Bojana Pajtića, pa se po tom kontekstu javljam.
Da li ste čitali Sterijinu „Lažu i paralažu“? Interesantna komedija, ako vas mrzi da čitate knjigu, imate film i predstavu u Narodnom pozorištu.
Aman ljudi, četiri godine ste na vlasti. Naučnici su na putu da pronađu novu planetu, vama je Demokratska stranka i dalje kriva za sve. Sve teče, samo SNS nizašta nije kriva.
Hoće to da se iz službenih automobila i zatamljenih stakala malo izgubi privid realnosti ili stanje u Srbiji. Mrak je, po vama, bio nadvijen nad Srbijom do 2012. godine, a onda je pobedom SNS Sunce obasjalo Srbiju, privredni procvat se desio, čak i cveće bolje miriše.
Nijedan proizvod niste napravili, nijednu vrednost niste stvorili. Sve ste uzeli od građana, podigli ste sve poreze, poskupeli ste struju, poskupela je hrana, oteli ste penzije penzionerima, plate zaposlenima. Nema tu, gospodine Babiću, ni mirišljavog cveća ni ničeg dobrog. Pustoš ostaje posle vas.
Vrlo živopisno će vam odgovoriti građani aprila meseca.

Reč ima šef poslaničke grupe SNS, narodni poslanik Zoran Babić. Izvolite.

Neko se žali za povećanje struje, a podsetiću i vas, ali i sve građane Republike Srbije da dok je Demokratska stranka vodila ovu državu, cene električne energije porasla je 600 puta. Oprostite, 600%. Šest stotina procenata je porasla struja, koju ste vi gospodine Nikoliću, za koju ste vi gospodine Nikoliću glasali. Šest stotina procenata.
Sa druge strane, kada govorite o tim zatamljenim automobilima, sa zatamljenim staklima, a u kojem se to automobilu vozi Bojan Pajtić?
Ja sam pre nekoliko dana, vozeći moj auto 11 godina star i nikada nisam imao službeni auto, kao što nemojte da obmanjujete javnost, nemate ni vi službeni auto, nema niko od narodnih poslanika službeni auto i ko ga onda obmanjujete? Ali sam zato na Auto komandi video u radno vreme Bojana Pajtića da u automobilu sa rotacijom odlazi verovatno na ručak kao što je bio pre nekoliko dana, a uslikali su ga ljudi na ručku u „Maderi“ sa nezavisnim novinarima, predstavnicima Udruženja nezavisnih novinara.
Ne znam, nisam išao na tu predstavu u Narodnom pozorištu, ali ne znam u kojem će pozorištu se davati predstava „Heterlend“. Predstava „Heterlend“ kada ste i od dece ometene u razvoju oteli 1.200.000 evra, kada ste i tu muku pretočili u vaše džepove, u Maldive, u Brione i u ne znam ti kakva letovališta, a te porodice i tu decu ostavili bez krova nad glavom.
Ja mislim da to niko neće pretočiti u pozorišnu predstavu, ali u sudski epilog da, definitivno.

Zahvaljujem.
Sada ću morati da dam pauzu, jer drugačije ne mogu da se vratim na dnevni red.
(Dejan Nikolić, s mesta: Još jednu repliku.)
Gospodine Nikoliću, vi ste izazvali repliku i gospodin Babić je dobio pravo na repliku i time se završava krug replika. Dao sam pauzu.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Ljubiša Stojmirović.
Izvolite, profesore Stojmiroviću.

Poštovane koleginice i kolege, pa, bili smo čuli jednu interesantnu bajku za kojom sam ja mislio da će samo u nju poverovati deca, ako eventualno gledaju ovaj prenos, o nečijoj budućoj pobedi na ovim izborima. Međutim, to se pretvorilo u pola sata ili čak i više, u jedno poluvreme, u neko uzburkano stanje ovog prostora koje možemo da povežemo sa ovim Zakonom o zaštiti životne sredine.
Problem životne sredine nije problem novijeg datuma, to su uglavnom problemi koji su nastali tokom 200 godina ekskluzivnog, naučno-tehnološkog razvoja i prateće industrijske revolucije.
Čovek je u jednom trenutku pomislio da je jači od Boga i da će on moći po svojoj želji da sređuje i uređuje prirodu onako kako njemu to odgovara. Međutim, najverovatnije da su Bog i priroda mnogo jači od nas ljudi i da ne dozvoljavaju tako lako da se igramo sa njima, što je najteže i najčudnije, trebaće da prođe mnogo desetina godina, možda čak i vekova da bi se to stanje prirodno vratilo u neku normalu.
Najčešći ekološki problemi današnjice su zagađenje vazduha, zemljišta nadzemnih i podzemnih vodotokova, produktima industrijske obrade sirovina, kao i proizvodima industrijske proizvodnje kojima je istekao rok korišćenja.
Zagađenost zemljišta u regionima u kojima je nastala industrijska revolucija u Evropi je tolika da se podzemne vode mogu upotrebljavati samo uz ozbiljnu i skupu obradu, a rok za samoregeneraciju tog podstistema se procenjuje na više vekova.
Nedavno sam bio u Crnoj Travi, koja je jedno pitomo i lepo mesto, za koje sam mislio da je zaštićeno od svih ovih zala. Međutim, video sam tom prilikom više izvora na kojima piše da nije voda za piće. Čak smo i takva mesta uspeli da upropastimo.
E, sad, svugde oko nas, čini mi se da je koleginica Lazić govorila o tome, srećemo se sa situacijom da je na svakom koraku đubre, raznorazni otpad koga mi čak i ne pokušavamo da rešimo na jedan normalan i ljudski način.
Nedavno sam bio na jednom međunarodnom kongresu, gde je kolega Zarije Bulatović imao interesantno izlaganje o uništavanju otpada sa sistemom plazma-gasifikacija otpadnih materija, kako je on rekao. Ja ću u kratkim crtama pokušati da kažem šta on tu predlaže.
Kaže: „Rešenje ovog Gordijevog čvora leži u umerenosti, proizvodnja malih mobilnih postrojenja koja mogu da zadovolje potrebe malih naselja 30 do 50 hiljada stanovnika koja se mogu modularno spajati i premeštati prema potrebi. Takvo se postrojenje može spakovati zajedno sa pratećim agregatima, mlinovima za otpad, generatorima struje za napajanje postrojenja, hladnjacima itd, u jedan standardni kontejner. Lakoća transportovanja standardnih kontejnera i skoro svuda raspoloživa transportna infrastruktura omogućuje skoro trenutno reagovanje na potrebe uklanjanja nepoželjnih materija tamo gde je potrebno“.
Ja ću biti slobodan, s obzirom da je to i gospođa ministar predložila, da svako od nas može da dođe ili da predloži nekome da dođe u ministarstvo, pa ću gospodinu Zariju predložiti, sa ovim njegovim projektom da se pojavi u ministarstvu i verujem da će taj projekat zaživeti.
U izlaganju kolege Blažića čuo sam nešto o čemu ja stalno govorim. Ne moramo mi slepo da poštujemo svaku direktivu EU i ne moramo sve to odjednom da uradimo. Ja sam bio u Strazburu u Evropskom parlamentu i tamo sam dobro zapamtio kada je jedan od govornika rekao – vi to što radite ne radite zbog EU, nego treba da radite zbog svoje zemlje i svojih stanovnika. Tako i mi moramo da se ponašamo u ovom i u svim drugim prilikama vezanim za zaštitu životne sredine. Sve što radimo, treba da radimo u interesu naših građana i naše zemlje.
Normalno, imali smo problema. Bilo je onih koji su bili na odgovornim položajima. Nisu se ponašali onako kako su zahtevali ti položaji od njih i doveli su nas u situaciju kakva je danas. Nadam se da ćemo u budućnosti zajedničkim snagama uspeti da prevaziđemo ove probleme i da ćemo od Srbije zbilja napraviti jednu lepu zemlju, čistu zemlju, onakvu kakva ona treba da bude i kakvu zaslužuju njeni građani.
Što se tiče izmene zakona vezanih za stočarstvo, evidentno je da je stočarstvo glavna grana poljoprivrede Srbije. Da li smo se mi ponašali u toj oblasti onako kako ta oblast od nas zahteva? Mislim da nismo. Dakle, 80% poljoprivrednih gazdinstava ima makar jednu liniju stočarstva. Tu je najmanje zastupljeno živinarstvo, jer ono je bilo zastupljeno preko ovih državnih firmi i kombinata, a sve ove druge vidove imala su poljoprivredna gazdinstva.
Šta je veliki problem u stočarstvu? Veliki problem je to što je nizak stepen obrazovanosti poljoprivrednika i što je starosna struktura jako nepovoljna. Ja mislim da ministarstvo, odnosno Vlada i zemlja u celini mora da pronađe modus kako da vrati ljude na selo, kako da im omogući da se bave ovim poslom i kako da od tog posla imaju korist svi.
Moj kolega Rističević, i čini mi se još jedan kolega, je rekao da je veliki problem što ima malo goveda u Srbiji. Ja se ne slažem sa njima. Ja mislim da je problem Srbije što je bilo mnogo goveda, što su ta goveda zauzimala bitna i važna mesta i donosili odluke koje su upropastile Srbiju i stočarstvo u Srbiji, odnosno poljoprivredu. Ne odnosi se to ni na ovu Vladu, ni na prethodnu Vladu, ni na ljude iz pet ili tri godine unazad, to je mnogo dalje u prošlost otišlo i mnogo toga su oni učinili loše i za našu poljoprivredu i za državu u celini.
Jedan od primera koji mi jako smeta, nešto što sam pročitao u novinama, a kao neko ko je dugo godina u prosveti, uglavnom se trudim da ne verujem novinama, internetu itd, obično tražim te podatke na drugoj strani, ali nedavno sam u jednom dnevnom listu pročitao da je Srbija pojela 20.000 tona mesnog otpada. To je bilo živinsko meso, to je bilo goveđe meso, meso iz uvoza koje je došlo, nekvalitetno, bez određene kontrole. Iz svega toga, kada govorimo o problemu stočnog fonda i stoke, opet mogu da kažem da je Srbija imala muku što je bilo mnogo stoke koja je odlučivala o njenoj budućnosti, o njenom razvoju i dovela nas u ovu situaciju.
Nadam se da više nikada ni u novinama, ni u životu, se neće pojaviti ovakva vest da je neko uvezao 20.000 tona, odnosno da su Srbija i njeni građani pojeli 20.000 tona neispravnog mesa. Ne samo u ovoj oblasti, u svakoj oblasti moramo da se potrudimo svi zajedno da sprečimo da se nešto takvo dešava u budućnosti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima gospođa ministar.

Zahvaljujem.
Samo želim da napravim kratak osvrt na informaciju koju ste pročitali u novinama i koju ste nama saopštili, a i meni su poznate te informacije. Zarad javnosti, želim da kažem da apsolutno nije tačno da je Srbija uvezla meso koje nije zdravstveno bezbedno. Dakle, svo meso, sve pošiljke koje stižu iz inostranstva se kontrolišu, podložne su kontroli počev od momenta ulaska, odnosno prelaska carine, pa nadalje, do onog krajnjeg korisnika koji to meso dalje plasira bilo na tržište kao sveže ili kao obrađeno.
Uglavnom u prethodnom periodu u najvećem procentu uveženo meso je prerađivano u razne vrste mesnih proizvoda, prerađevina itd. Pri tom, vi treba da znate i javnost treba da zna, veterinarski inspektori kontrolišu zdravstvenu bezbednost. Dakle, zdravstvena bezbednost koja se potvrđuje odgovarajućom dokumentacijom, odgovarajućim potvrdama, je apsolutno dovoljna da možemo pred građane da izađemo i da kažemo da je meso zdravstveno bezbedno.
Ono što se govorilo i što često u javnosti izaziva nedoumicu i sumnju odnosi se na kvalitet, odnosno na sadržaj pojedinih vrednih hranljivih materija u pojedinim komadima mesa koji se nadalje prerađuju u prerađevine. U tom kontekstu, mi smo izašli u susret javnosti, tako da smo izmenili pravilnik, pravilnik koji sada podrazumeva veće standarde kada se radi o kvalitetu. Pri tome, još jednom podvlačim, zdravstvena bezbednost nikada nije dovedena u pitanje. Izmena pravilnika u pravcu kvaliteta podrazumeva sadržaj kalcijuma u mesu, odnosno u onim produktima koji se koriste za preradu. Do izmene pravilnika dozvoljen nivo je bio 0,15% kalcijuma. Izmenili smo pravilnik i sada je dozvoljeni nivo kalcijuma u mesu 0,10%.
Treba da kažem i to da taj kalcijum nije posledica onoga što se često u javnosti misli, da se prosto i kosti melju da bi se dobila određena masa koja se dalje prerađuje uz dodatke raznih konzervanasa i raznih aromatičnih materija, kako bi se dobio neki mesni proizvod.
Dakle, sadržaj kalcijuma u mesu je posledica tehnologije koja se primenjuje kod odvajanja mesnog tkiva, masnog tkiva od kostiju. Ukoliko se primenjuje tehnologija odvajanja, visok pritisak koji se koristi za odvajanje mesnog, masnog tkiva, itd, kožnog tkiva, onda je i sadržaj kalcijuma veći nego što je sada dozvoljeno. Znači, naša mesna industrija se prilagođava novim zahtevima, uvodi tehnologije koje će primeniti niži pritisak u odvajanju mesa, odnosno masnog tkiva od kostiju i na taj način ćemo ispuniti taj standard.
Dakle, zarad istine, zarad javnosti, svo meso koje je u legalnim tokovima, a država Srbija se trudi da svo bude u legalnim tokovima, uspešno radimo na suzbijanju sivih zona, svo meso je bilo i biće zdravstveno bezbedno. Naše inspekcijske službe, naše kontrole su apsolutno verodostojne. Kontrole se sprovode po metodama koje su usaglašene sa metodama EU i prema tome možete u potpunosti biti sigurni da pojedini novinski članci nisu u potpunosti tačni, ne odgovaraju stvarnosti, jer nije dobro i nije lepo da građani misle da se svašta nešto prerađuje i da oni dobijaju loše proizvode, zdravstveno ne bezbedne. To nije tačno.