Zahvaljujem. Pošto nemamo više prijavljenih za reč po listi, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Imate četiri minuta vremena.

Dovoljno, da ne dužim.
Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da ispravim pitanje zaštite životne sredine, svoj lapsus. Radi se o Zoranu Cvijanoviću, glumcu. To sam preneo na neko drugo ime. Čisto da ispravim zbog gledala koji to budu gledali u odloženom prenosu.
Takođe, da ispravim i mogući lapsus da se zalivanjem dobija 500 kilograma više kukuruza vrednih 650 evra. Radi se o 5.000 kilograma i da ispravim da Srbija nema 225.000 traktora, nego 410 dvoosovinskih i 186.000 jednoosovinskih traktora, ima dva i po miliona priključnih uređaja, dakle, ima šansu da razvije i mašinsku industriju, odnosno prateće industrije koje treba da snabdevaju farmu sa mašinama, opremom, mehanizacijom, traktorima. Nažalost, uz privatizaciju nestale su i fabrike za proizvodnju mehanizacije. Nestalo je 400.000 radnih mesta, od toga mnogo je bilo u metalskoj industriju u kojoj sam radio sam u IMT-u. Mislim da sam dokazao da smo pretrpeli gubitak stočnog fonda od gotovo milijardu evra godišnje. Dakle, nije samo jedne godine nestalo milijardu, već je u 12 godina. Kada to pomnožite, imali ste štetu u fizičkom obimu žive vage oko 10 do 12 milijardi, a prerađeno onih 400.000 radnika to je trebalo da preradi i opremi. To je vredelo oko dve milijarde svake godine. Dakle, izgubili smo oko 20 do 24 milijarde u poslednjih 12 godina zahvaljujući tome što su građani predali vlast neodgovornim ljudima koji sem sebe, svojih novčanika i svojih prijatelja ništa nisu drugo videli, koji nisu razmišljali umom, već su razmišljali svojim novčanikom i novčanikom svojih partijskih prijatelja.
Što se tiče stočarstva, mnogo će vode proteći. Teško je to obnoviti. Subvencije, da ne bi bilo tajne, a prerađivačka industrija je ta i proizvodnja opreme koja je trebala da povuče poljoprivrednu proizvodnju. Podsticaji su mali. Oni su gotovo osam puta manji od evropskih. S obzirom da su ovi pre nas potpisali nesretni SSP, gde je prerana i preterana liberalizacija dozvoljena devet godina pre ulaska u EU. Oni su izložili naše poljoprivrednike koji imaju osam puta manje podsticaje poljoprivrednicima koji imaju osam puta veće podsticaje i to na našem tržištu su dozvolili, da naši poljoprivrednici budu ugroženi dampingom. Cene poljoprivrednih proizvoda u Evropi su ispod proizvodnih cena, odnosno ispod cena koštanja i to se zove damping. Mi prelevmanima ne možemo u potpunosti zaštiti poljoprivrednike iz prostog razloga što prvo mora doći do poremećaja na tržištu.
Na kraju, da kažem da je poljoprivreda velika šansa za Srbiju, takođe i prerađivačka industrija i energetika, opremanje i servisiranje, što mehanizacijom, što novim tehnologijama, što naukom, servisiranje jednog, drugog i trećeg, na takav način svako od nas ima pravo da stekne pravo na pošten posao, pristojnu zaradu, čestiti dom, svako od nas zahvaljujući tom novcu može da obezbedi dostupno školstvo i zdravstvo i svako od penzionera, zahvaljujući tome, mogao bi da ima pravo na dostojanstvenu starost. Mi moramo da siđemo sa puta koji je vodio nikuda i doveo nas nigde, da pređemo na put koji vodi nekuda, a ko je na dobrom putu brzo će naći saputnike. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar, Snežana Bogosavljević Bošković, izvolite.

Mislila sam na kraju samo da se zahvalim svim poslanicima koji su ostali ovako dugo i koji su pokazali veliku želju i energiju da dodatno promovišu i objasne zakone našim poslanicima i našim gledaocima, ali sam sad prepoznala iz izlaganja poslanika Rističevića neke svoje eventualne greške u prethodnom izlaganju. Odnose se na statističke podatke.
Jesam rekla podatak koji se odnosi na podatke do kojih sam ja došla, a radi se o faktorima srednje kategorije. Moguće da u onom žaru diskusije nisam stigla da istaknem sve performanse kategorije traktora o kojoj govorim. Dakle, mi smo preračunavali udružena sredstva sa podsticaje za bitnu proizvodnju u traktore, u voćne zasade i tačno je da nisam rekla da se radi o onim traktorima niže, odnosno slabije kategorije, odnosno kategorije čija se cena kreće od 15 do 30, 40 hiljada evra.
Što se tiče prinosa, jedan paušalan primer sam navodila da smo povećali prinos samo za 10%. Moguće da sam napravila grešku. Ako se dobro sećam, rekla sam da je prosečan prinos kukuruza ove godine bio 5,7 tona po ha, da smo 10% povećali. To su bili orijentacioni i prinosi, odnosno orijentaciona povećanja. Znači tih 0,5 tona bi bilo za samo 10% minimalno povećanje prinosa. Sve ovo nije imalo za cilj da se tačna izvodi računica. Tačna računica može da se izvede, ali prosto ovim sam želela da ukažem na važnost i značaj primene agrotehničkih mera, primene navodnjavanja i šta sve to može da znači u ukupnom prihodu, odnosno u ukupnom dohotku naših poljoprivrednika. Pri tom, još jednom se ograđujem, ukoliko neki od podataka nije dovoljno precizan, ali opet kažem, moj cilj je bio da pokažem trend.
U svakom slučaju svima se zahvaljujem još jednom. Vidimo se u petak kada bude rasprava o amandmanima. Hvala puno svima. Nije bilo lako izdržati do deset sati večeras, mislim da smo svi iz ovoga imali i koristi i da smo se odgovorno poneli prema našim gledaocima i prema našim poljoprivrednicima, odnosno našim poslenicima u oblasti zaštite životne sredine. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo ministar.
Zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1. do 6. dnevnog reda.
Zahvaljujem se svim narodnim poslanicima.
Zahvaljujem se gospođi ministar i članovima njenog kabineta.
Nastavak je u petak u 10,00 časova.