Zahvaljujem gospođo Aleksić.
Reč ima narodna poslanica Gordana Topić, a neka se pripremi narodna poslanica Mirjana Đoković.
Izvolite gospođo Topić.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarsko sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, u svom današnjem obraćanju osvrnuću se na predloge zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, Zakona o zaštiti prirode i Zakona o upravljanju otpadom.
Radi se o tri pojedinačna zakona koji u suštini čine celinu. Međusobno su povezani i tek njihovo integralno sprovođenje može dati kvalitet, naravno, zasnovan na planskim i programskim dokumentima. Cilj je da se u Srbiji uspostavi održivi sistem zaštite životne sredine, kao i značajna uključenost ove politike u ostale sektore. Na ovaj način obezbeđuju se preduslovi za bolje zdravlje, bolji kvalitet života građana, konkurentnu privredu, zdraviju prirodu i raznovrsniju floru i faunu.
Posebna vrednost ovih zakona odnosi se na usklađivanje sa drugim sistemskim zakonima, sa Zakonom o budžetskom sistemu, kojim se predviđa osnivanje zelenog fonda Republike Srbije, usklađenost nacionalnog zakonodavstva sa propisima EU vezano za otvaranje pregovaračkog Poglavlja 27, uređivanje pravnog okvira sa obavezama preuzetim iz međunarodnih ugovora.
Moramo biti svesni toga da je jedno od najznačajnijih poglavlja u pregovorima sa EU upravo zaštita životne sredine, a sve iz razloga što se jedna trećina ukupnog zakonodavstva EU odnosi na životnu sredinu, a naročito što je primena principa integracije životne sredine u svim drugim sektorskim politikama u cilju dostizanja održivog razvoja.
Pored zakonskih regulativa i usklađivanja propisa, posebno su značajna ulaganja, kao i stručni kadrovi, dobra administracija, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou. Ovim zakonima želi se unaprediti zaštita životne sredine i održivog razvoja za sadašnje i buduće generacije. Preduzimanjem zakonskih mera utiče se na preventivne aktivnosti po principu da zagađivač plaća, borbi ekološke štete na izvoru, zajedničkoj odgovornosti, integrisanju ekološke zaštite u druge politike, a u cilju što bolje zaštite zdravlja ljudi. Od zdravlja prirode zavisi kako opstanak biljnog i životinjskog sveta, tako i nas samih.
Fond za zaštitu životne sredine je ukinut zbog zloupotreba, netransparentnog i lošeg poslovanja, ukinut na predlog ministra Dinkića 2012. godine, stvarao je velike troškove i nije ispunjavao funkciju za koju je bio namenjen. Nije realizovao preko 2.200 potpisanih ugovora i na taj način stvorio dug od pet i po milijardi dinara. Dobro rešenje finansiranja je formiranje zelenog fonda kao budžetskog fonda kojim upravlja ministarstvo, zatim primena načela – zagađivač plaća pod jednakim uslovima za sva pravna lica koja obavljaju privrednu delatnost na teritoriji Republike Srbije i obezbeđivanje sredstava kroz donacije ili kredite namenjene finansiranju projekata i programa, aktivnosti koje se odnose na zaštitu i unapređivanje zaštite životne sredine.
Predloženom izmenom člana 100, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, u skladu sa zakonom kojim se uređuje budžetski sistem, otvaraju budžetski fond koji se finansira iz prihoda ostvarenih na teritoriji autonomne pokrajine, a za budžetski fond jedinica lokalne samouprave po osnovu naknada propisanih zakonom.
Konkretno, što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštiti životne sredine vezanih za opšti cilj unapređenja zaštite životne sredine, prirodnih resursa i zdravlja ljudi, napomenula bih da se dosadašnji sistem EMAS zamenjuje novim rešenjima EU pod nazivom EMAS 3 kojim se stiče pravo dobijanja sertifikata zemalja koje nisu članice EU. EMAS je dobrovoljni sistem upravljanja životnom sredinom u organizacijama koje žele da poboljšaju svoje ekološke performanse i da izveštavaju o njima.
Izmene i dopune ovog zakona precizno definišu način sprovođenja sanacije i remedijacije degradirane životne sredine, tako da lica koja degradiraju životnu sredinu imaju obavezu da izvršavaju sanaciju i remedijaciju i to po projektu na koji saglasnost daje Ministarstvo životne sredine, osim za projekte remedijacije i sanacije rudarskih objekata.
Zatim, predloženo je da lokalna samouprava uređuje opšte uslove zaštite, održavanja, obnove zelenih površina, radi efikasnijeg uređivanja javnih zelenih površina.
Predlaže se uređenija kontrola prečišćavanja otpadnih voda, a posebno kada je u pitanju mulj koji ostaje od prečišćavanja, a mora se tretirati, odlagati i koristiti na način koji ne ugrožava životnu sredinu.
U cilju usaglašenosti sa odredbom CITES Konvencija menja se i član 28. koji se odnosi na sve vidove prekograničnog prometa i trgovine ugroženih i zaštićenih vrsta, koji se odnosi i na uvoz i izvoz, a ne samo na izvoz, kako je trenutno regulisano važećim odredbama zakona.
Takođe, brisanje člana 79. koji se odnosi na dostavljanje informacija i zamenjuje se u skladu sa Direktivom 2003/4/EC o dostupnosti informacija o životnoj sredini, što predstavlja usklađivanje sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tj. da informacije o životnoj sredini postanu dostupne u vidu elektronskih baza podataka koje su lako dostupne javnosti.
Što se tiče izmena i dopuna Zakona o zaštiti prirode, u prvi plan stavlja prirodu i njene vrednosti kao dobra od opšteg interesa. Izmenama i dopunama ovog zakona želi se postići bolja zaštita očuvanja prirode i njenih vrednosti, biološke, geološke i predeo neraznovrsnosti kao dela životne sredine.
Pored navedenih opštih usaglašavanja, vezanih za sva tri zakona iz ovog seta o unapređivanju pravnog okvira, sa obavezama preuzetih iz međunarodnih ugovora i zahteva EU, popunjavanjem pravnih praznina, ovim dopunama precizirana su materijalno-pravna rešenja koja se odnose na zaštitu prirodnih staništa flore i faune u prekograničnom prometu, trgovina, uzgoj i držanje životinja u zoo vrtovima, unapređenje nadzora i kontrole inspekcijskih službi, policije i carinske kontrole.
Za našu zemlju, posebno su značajna područja proglašena zaštićenim prirodnim vrstama, uglavnom kao spomenici prirode, predeli izuzetnih odlika unutar kojih se nalazi značajan deo geonasleđa, nacionalni parkovi, parkovi rezervati prirode. Veliki je značaj geo parkova područja u kojima se čuvaju, štite i promovišu objekti geonasleđa kao kulturno-istorijske vrednosti značajne za nauku, obrazovanje, kulturu i ekonomiju.
Izmena i dopunama takođe se precizira uvođenje obaveze očuvanja prirodnih staništa ili obnavljanja, radi čuvanja retkih vrsta flore i faune kojima preti izumiranje. Posebno se definiše pravo i način držanja živih primeraka divljih vrsta u zatočeništvu, obezbeđivanjem uslova koji odgovaraju rasi, vrsti polu, starosti, što se odnosi i na rad i davanje dozvola zooloških vrtova.
Po pitanju izmena i dopuna Zakona o upravljanju otpadom, ključna izmena se odnosi na usklađivanje sa drugim važećim propisima u oblasti zaštite životne sredine i obezbeđivanje kasnije primene propisa, što se posebno odnosi na Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađenja.
Ekonomski princip - zagađivač plaća, je način kojim se utvrđuje finansiranje upravljanja otpada, a što sam već napomenula je da je za sva pravna lica pod jednakim uslovima koja obavljaju privrednu delatnost na teritoriji Republike Srbije i u skladu sa predloženim izmenama i dopunama kojima se uređuje zaštita životne sredine, ako im se uspostavlja budžetski fond, Zeleni fond za te namene.
Posebno su značajne izmene i dopune po pitanju troškova upravljanja medicinskim otpadom kao i uređenje organizovanog transporta otpada, stvaranje konkurencije i zdravih tržišnih uslova kao velike razvojne šanse za Srbiju kroz uspostavljanje zelene ekonomije to jest organizovanog tržišta otpadom, razvoj sakupljačke mreže, što je od nacionalnog značaja za promet sekundarnih sirovina i razvoj reciklažne industrije kao trenda savremenog društava što ima veliki značaj u održivosti resursa i njihovom ponovnom primenom.
Što se tiče rešenja kojima se vrši klasifikacija operatera cilj je unapređivanje celokupnog sistema upravljanja otpada kroz jasno uvedena pravila i procedure i smanjenje rizika kao neadekvatnog zbrinjavanja otpada. Kao veliki problem u praksi javljaju se nesanitarne deponije smetlišta za koje se moraju raditi projekti sanacije, a njihovo nastajanje sprečiti izgradnjom regionalnih deponija u cilju veće pokrivenosti teritorija.
Izmene i dopune zakona tačno definišu obaveze posrednika i trgovaca, delatnost posredovanja u upravljanju otpadom, način plaćanja za upravljanje otpadom, dokumentacija kao i sakupljanje i razvrstanje otpada u skladu sa budućim tretmanom, ispitivanje otpada, pa sve do uvođenja pravnog instituta prestanka statusa otpada. U cilju zaštite resursa posebno se reguliše zabrana odlaganja i spaljivanja otpada koji ispunjava standarde za ponovnu upotrebu ili ponovno korišćenje.
Posebna pažnja je posvećena uređenju postupka sa opasnim otpadom gde se tačno definiše pakovanje, transport, zabrana, mešanje različitih kategorija otpada, kao i zabrana mešanja opasnog otpada sa neopasnim. Kako je o samom otpadu tako se mora voditi računa i o lokacijama kojima se grade postrojenja za upravljanje otpadom, a ona moraju biti u skladu sa urbanističkim planovima.
Zaštita bio raznolikosti i uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja otpada samo su neke od dobrobiti koje ćemo imati na području zaštite životne sredine. Važno je da apsolutno svi građani, a naročito privredni subjekti postanu svesni da više ne mogu funkcionisati onako kako su to činili do sada sa lošim navikama i bez odgovornosti za okolinu, prirodu i okruženje, sa jeftinom i prljavom tehnologijom i tradicionalnim načinom tretiranja otpada bez reciklaže. Moramo se kvalitetno i blagovremeno upotpunosti prilagoditi novim standardima i propisima i načinima rada koji tretiraju oblasti životne sredine, a to je velika šansa za životnu sredinu Srbije i sve njene građane.
Kao što se moje kolege već napomenule, kolega Milićević, Mihajlović, koleginica Maraš, poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržaće predložene zakone. Hvala vam.

Zahvaljujem se, gospođo Topić, vaša poslanička grupa više nema vremena.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Đoković, a neka se pripremi narodni poslanik Vučeta Tošković.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarsko sa saradnicima, kolege poslanici, na današnjem plenumu koji već traje osam sati i više imamo zaista značajne predloge zakona. U potpunosti je jasno da ovi zakoni sa načelom održivog razvoja treba da obezbede zaštitu životne sredine, prirodnih resursa i zdravlja ljudi.
Težište politike zaštite životne sredine razvijenih zemalja uključujući zemlje EU je visok nivo zaštite životne sredine i njeno utemeljenje na ekonomskim principima. Znamo da je zeleni fond ukinut zakonom 2012. godine i prava fonda su prešla na Vladu Republike Srbije i dalju nadležnost su preuzela ministarstva u okviru svojih nadležnosti utvrđenih Zakonom o ministarstvima. Ovim se praktično obezbeđuje zakonodavni organizacioni institucionalni okvir za nesmetano funkcionisanje sistema životne sredine u Republici Srbiji i postiže se blagovremeno usklađivanje sa propisima EU donošenjem podzakonskih akata.
Ovim izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine stvaraju se opšti ciljevi ustanovljeni zakonom, odnosno primenom ustanovljenih načela. Ove izmene i dopune zakona se usklađuju sa evropskim propisima EU, uspostavljanjem efikasnog sistema izdavanja izmena i oduzimanja dozvola za upravljanje otpadom. Uspostavljanje sistema izdavanja privremene dozvole za velike zagađivače obezbeđuje se osnov za pristup sertifikovanom sistemu upravljanja i kontroli zaštite životne sredine, EMAC sistemu uvođenja novih instituta nusproizvoda i prestanak statusa otpada predstavljaju neke od novina u ovom zakonu.
Izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine izvršeno je usklađivanje sa Zakonom o potvrđivanju Konvencije o dostupnosti informacija, direktivom o dostupnosti informacija o životnoj sredini 2003/04 EC, direktivom 2003/35 EC i učešću javnosti u donošenju odluka i prava na pravnu zaštitu kada je u pitanju životna sredina.
Arhus konvencija, kao i usklađivanje sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i pogledu ujednačavanja rokova sa dostavljanje informacija i troškova izdavanja informacija i ostalih izuzetaka. Ovim izmenama i dopunama Zakona upravljanjem otpada predviđeno je dodatno usklađivanje sa propisima EU i usklađivanje sa drugim zakonima i usklađivanje odredaba zakona radi efikasne implementacije pre svega u oblasti upravljanja medicinskim i farmaceutskim otpadom.
Kada sam na početku izlaganja rekao – zaštite životne sredine, ostvaruju se opšti ciljevi ustanovljeni zakonom. Evo nekih načela koji treba da se primenjuju, usvojeni ovim zakonom. U nekim zemljama Evrope, EU i razvijenim zemljama sveta je visok nivo zaštite životne sredine, njeno utemeljenje je na ekonomskim principima, zagađivač plaća, a politika zaštite životne sredine usmerena je na izvor zagađivanja sa namerom da se obezbedi uravnoteženi odnos između razvojnih interesa i potreba zaštite životne sredine na njihovom održavanju.
Donošenjem Zakona o prestanku važenja Zakona o Fondu za zaštitu životne sredine, time je prestao da radi Fond. Zakon je donet 2012. godine. Zakonom je propisano da nadležnost fonda preuzme Republika Srbija, a da prava i obaveze preuzme Vlada, kao i da će se o izvršenju obaveza fonda preuzeti i starati u skladu sa Zakonom o ministarstvu u okviru svojih nadležnosti.
Ukidanjem fonda nastala je potreba da se pronađu rešenja za stabilno finansiranje zaštite životne sredine sa Zakonom o budžetskom sistemu, važeći Zakon o zaštiti životne sredine ne sadrži odredbe koje su donešene na dodelu državne pomoći. To je jedan od razloga za izmene i dopune ovog zakona i njegovo usklađivanje sa propisima o dodeli državne pomoći.
Delimično usklađivanje i Direktive 86278 EC o zaštiti životne sredine, posebno zaštita pri korišćenju kanalizacionog mulja u poljoprivredi kako bi se tehnološkim tretmanom taj kanalizacioni mulj ponovo koristio.
Da zaključim, ovaj zakon treba da reši naročito pitanje koje se odnosi na usaglašavanje propisa u oblasti zaštite voda od zagađenja u pogledu mulja, kao i efikasnu implementaciju odredaba koje se odnose na granične vrednosti misije zagađujućih materijala u vodi. Kroz sistem planskih akata, rokova, nadzora, predloženim rešenjima u ovom zakonu olakšaće se dostizanje propisanih graničnih vrednosti misije tako što će se privrednim subjektima omogućiti utvrđivanje njihovog stepena dostizanja putem akcionih planova koje će pripremiti i doneti pravna lica i preduzetnici koji svoje otpatke voda ispuštaju u kanalizaciju.
U cilju efikasne primene odredaba predviđa se i inspekcijski nadzor i sistem sankcija. Ovim zakonom pravno se regulišu obaveze i tretmani odlaganja i korišćenja mulja koji nastaju u procesu prečišćavanja otpadnih voda i način da se ne ugrozi životna sredina i zdravlje ljudi itd.
Donošenjem ovog zakona, izmena i dopuna zakona o njegovom striktnom primenjivanju, neće biti ugrožena životna sredina.
Na kraju, moram nešto da kažem, s obzirom da je danas bilo velikih kritika na Vladu i na njenog predsednika Aleksandra Vučića, bez obzira na sve te njihove kritike, Aleksandar Vučić je krenuo sa reformama i završiće te reforme u određenom roku, tako da će Srbija stati na noge. Dakle, ovaj zakon će SNS prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Nevenka Milošević.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Poštovana ministarko sa saradnicima, drage kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani Srbije koji ćete ovo sve gledati u odloženom prenosu, pred nama su danas izuzetno važni zakoni iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Krenuću kratkim osvrtom na izmene i dopune Zakona o zaštiti životne sredine. Ovo jeste jedan sistemski zakon iz ove oblasti, a ja bih rekla da osnovni cilj ovog Predloga zakona upravo jeste poštovanje načela održivog razvoja kako bi obezbedili zdravu životnu sredinu, prirodne resurse, ali ono što je možda iznad svega i u svakom trenutku najvažnije za naše građane, to je zdravlje naših građana.
Naravno, očekuje nas to Poglavlje 27 u oblasti životne sredine i ono jeste izuzetno skupo, izuzetno komplikovano, izazovno, mnogo projekata iz ove oblasti treba da se realizuje, ali sigurna sam da ćemo uspeti i u tome, s obzirom da su ciljevi koje smo postavili izuzetno visoki.
Moram da ukažem na to da je dobro što imamo zeleni fond, budžetski fond. U ovom trenutku je to dobro, jer ćemo na jedan odgovoran način imati stabilno finansiranje u ovoj oblasti, ali je dobro da nam ove izmene i dopune zakona donose i mogućnost lokalnim samoupravama da i one mogu osnovati svoj budžetski fond.
Mislim da je poštovanje principa – zagađivač pluća, kao i principa odgovornosti izuzetno važno, ali moje poštovane kolege danas su mnogo toga rekle, tako da ja ne bih da se ponavljam samo bih istakla stanje na terenu. Mnogo je po Srbiji primera ugroženosti životne sredine i ti problemi jesu uglavnom nasleđeni. Ova Vlada rešila je da sve te probleme deo po deo rešava.
Moram da istaknem evidentan problem iz opštine Ivanjica, jer naravno, ja sam lokal-patriota, pa ko će ako ne ja da kaže o problemima svoje opštine. Evidentan je zagađivač „Špik Iverica“ i to je preduzeće koje je ostalo posle neuspešne privatizacije nekada poznatog kombinata, giganta u drvnoj industriji „Špik“. Danas su ostali hektari prazni, kao i svuda po Srbiji, nije ovo jedinstven slučaj. Mašine su posečene i prodate u staro gvožđe, a u ovom preduzeću koje je vlasništvo italijanske kompanije ostalo je da radi manje od 100 ljudi.
Danas ovo preduzeće ugrožava životnu sredinu, ugrožava život ljudi. Oni svakodnevno apeluju pišu peticije. Neke mere jesu preduzete, ali se konačno problem još nije rešio i mnogo je važno učešće i inspekcija i lokalne samouprave, ali i resornog ministarstva.
Problem je u buci koje je najviše u noćnim uslovima. Nekad je to problem, rekla bih, i ljudski faktor izražen, što se može rešiti, ja bar tako mislim, ali problem jeste i aerozagađenje, sitne čestice koje ugrožavaju život ljudi, piralen je još uvek u trafostanici kao potencijalna opasnost. Ja, evo, koristim još jednom priliku da apelujem i na resorno Ministarstvo, ukoliko ima svoje nadležnosti, da konačno ovaj problem i rešimo.
Što se tiče drugog predloga zakona, to su izmene i dopune Zakona o upravljanju otpadom. Samo ću izneti tri činjenice i ništa drugo, jer je sve drugo, ja mislim, rečeno.
Prvo da kažem da je projekat deponije Duboko realizovan kreditom, jer tako se nekad radilo, zaduživali smo se, kreditirali se, u iznosu od pet miliona evra i sada, naravno, naše opštine to imaju obavezu da plaćaju.
Pod broj dva, istaći ću rezultate ovog Ministarstva na čelu sa uvaženom ministarkom, ali istakla bih, naravno, i doprinos gospođe Stane Božović, u resoru životne sredine, koji su zajedno sa svojim saradnicima obezbedili podršku za Duboko i to: jedan milion evra za transfer stanicu u Čačku, dva i po miliona evra za sanaciju klizišta i proširenje dela deponije na lokaciji Duboko, petsto hiljada evra za separaciju otpada u Arilju, dvesta hiljada evra za reciklažno dvorište u Bajinoj Bašti.
Pod broj tri, ja bih apelovala i zamolila nadležno Ministarstvo, ako bude u mogućnosti, da razmotrite i mogućnost transfer stanice u Ivanjici, naročito ako nam se u budućnosti pridruže i susedne opštine, a to su: Sjenica, Nova Varoš, Priboj i Prijepolje.
Svoje dalje izlaganje usmeriću na još jedan izuzetno važan zakon, a svi su važni, to su izmene i dopune Zakona o stočarstvu. Jedna od grana poljoprivrede, ne znam da li smem da se usudim, najvažnija grana poljoprivrede jeste stočarstvo i upravo kakvi su rezultati u ovoj grani to je odraz i razvoja jednog društva, rekla bih pogotovo našeg društva.
Čuli smo kakvo je trenutno stanje, da je došlo do urušavanja stočnog fonda, podaci o tome govore, ne samo broj grla, to direktno proizvodi da imamo i manje proizvoda, da je i manja proizvodnja mesa. Recimo, proizvodnja goveda, koliko sam ja uspela iz podataka da saznam, u zadnjih pet godina je smanjena za 30%, svinjskog mesa za oko 14%.
To moramo da menjamo svi zajedno i nadam se da će ovaj predlog zakona upravo i dovesti do toga. Razloge za to, naravno, treba pronalaziti i u tome što je sve manje stanovništva ostalo na selu, a tome je doprinela migracija prema gradskim centrima, ali naravno i bela kuga je uzela svoj danak.
Urušena su i preduzeća koja su postojala u ovoj oblasti, ali i zemljoradničke zadruge. Međutim, doneli smo Zakon o zadrugarstvu, tako da se nadam da ćemo sada uspeti da probijemo ovu barijeru. I ono što je veoma važno za naše poljoprivredne proizvođače jeste da imaju organizovan nastup na tržištu. Izuzetno važno.
Ciljevi ovog zakona, naravno, jesu da se sve to promeni, da imamo i kvantitet, ali apostrofirala bih na kvalitetu proizvoda stočarskih. Dobrobiti od ovog zakona imaju najpre odgajivači, naši stočari, ali imaju sve organizacije koje nude mnogobrojne programe i regionalne i domaće, ali imaju i udruženja pčelara, imaju proizvođači ribe, odgajivači divljači, ali i nadležno Ministarstvo poljoprivede i zaštite životne sredine, jer će na ovaj način imati mnogo bolje informacije koje će dobijati sa terena.
Naravno, istočna Srbija možda u Srbiji najveće mogućnosti ima, ali bih rekla da i opština Ivanjica ima izuzetne potencijalne mogućnosti da oživimo naša sela, da konačno pomognemo našem seljaku i na ovaj način, jer on očekuje pomoć od države, očekuje podršku i u subvencijama, i u podsticajima i u boljem nastupu na tržištu, ali naravno i u edukaciji.
Da zaključim, za dalji razvoj Srbije, napredak Srbije u mnogome je važan razvoj poljoprivrede i stočarstvo.
Naravno, ne sumnjivo u danu za glasanje zajedno sa kolegama i koleginicama iz SNS ću podržati svih šest predloga zakona iz oblasti poljoprivrede i zaštite životne sredine. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Milena Turk.
Nije u sali.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Nikolić.
Nije u sali.
Reč ima ministar.
Izvolite.

Samo kratko.
Želela sam da se osvrnem na izlaganje poslanice Milošević i da kažem da ste bili u potpunosti u pravu da mi želimo da oživimo srpska sela, ali da je degradacija i iseljavanje iz srpskih sela proces koji traje, ne godinama, nego decenijama.
Mi smo uvereni da možemo da pokrenemo stvari u pozitivnom smeru i zbog toga sve ovo i radimo. Tačno je da su naši rezultati u stočarstvu pozitivni, da imamo pozitivan trend, ali naravno da znamo koliko je ta oblast ranjiva i potrebno je još godina da se taj pozitivan trend nastavi da bismo rekli da smo došli do konačnog rezultata.
Što se tiče vašeg lokal-patriotizma i Ivanjice, naravno, i ja sam posvećena i Ivanjici, i Čačku, i zapadnoj Srbiji, ali kao ministar i svim delovima Srbije. Znam koliko je nekada na području Ivanjice uzgajano domaćih životinja. Da li vi znate koliko je sad? Znam koliko je ovaj kraj bio poznat po krompiru, nadaleko čuvenom i poznatom, a koliko je sad. Dobro je da naši Ivanjičani sada vide svoju šansu u proizvodnji maline i dobro je da u toj proizvodnji imamo izvanredne rezultate i nadam se da će i ova srpska sela, odnosno naša sela u okolini Ivanjice i u okruženju povratiti onu staru tradiciju, stari duh bavljenja i stočarstvom, a nema boljeg sira, nema boljeg kajmaka nego iz ovih područja.
Što se tiče pitanja zaštite životne sredine, ta pitanja su važna i drago mi je da Ivanjičani pokazuju veliku zainteresovanost za još jače, još veće, još bolje uključivanje u sistem sakupljanja otpada i ja ću sa svojim saradnicima razmotriti vašu ideju i budite sigurni da ćemo maksimalno podržati i Ivanjicu, kao što smo podržali i druge opštine, ali prosto morate da znate da i lokalne samouprave moraju da hoće, moraju da znaju šta hoće, moraju da se obrate nama, a mi smo uvek tu da na svaki zahtev, na svaku ideju uvek i odgovorimo.
Pitanje zagađenja koje prouzrokuje „Špik“ trenutno je pitanje o kome smo mi već razgovarali. Naše inspekcije su stalno na terenu, kontrolišu, pišu i kazne i nalažu da se stanje popravi. Nije uvek lako i jednostavno doći do rešenja koje bi zadovoljilo građane, ali mi ćemo i dalje istrajavati u ovom poslu i dalje ćemo biti na terenu i dalje ćemo ukazivati na one koji zagađuju životnu sredinu i borićemo se da životna sredina bude, što je moguće više zdrava, da je štitimo i čuvamo. Da radimo na tome, dovoljno govore i ovi zakoni koje danas predlažemo, ali i svi oni projekti koje smo u prethodnom periodu, u prethodne dve godine, uspeli da završimo ili da započnemo, pa su sada u toku.
Još jednom, hvala vam puno i drago mi je da Ivanjičani budu ovako aktivni u ovoj skupštinskoj sali. Hvala puno.

Zahvaljujem, gospođo ministar.
Reč ima narodni poslanik Milan Petrić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade, poštovane kolege i koleginice, pokušaću da u svom izlaganju obuhvatim sva tri zakona, odnosno predloge izmena i dopuna Zakona o zaštiti životne sredine, o zaštiti prirode i o upravljanju otpadom.
Energetski sistemi u Srbiji su i dalje bazirani na dotrajalim kapacitetima i prljavim tehnologijama, tako da najvećim delom koriste neefikasan ugalj slabog kvaliteta, lignit, čije spaljivanje u termoelektranama stvara zagađenje koje škodi zdravlju građana direktnim oštećenjem njihovog respiratornog sistema ulaskom u krvni i limfni sistem.
Prema Izveštaju Alijanse za zdravlje i životnu sredinu, srpske termoelektrane na ugalj znatno doprinose industrijskom zagađenju vazduha i s njim povezanim lošim zdravljem u Evropi. HIL je procenio da emisije sumpor-dioksida, azot-oksida i lebdećih čestica koje dolaze iz srpskih elektrana na ugalj mogu biti uzročnik 2.100 preventivnih smrti svake godine i dolaze do zdravstvenih troškova od 1,8 do skoro neverovatnih 5 milijardi evra.
Interesantno je da retko ko spominje komunalni otpad kao način za rešavanje ekoloških problema, uz istovremeno dobijanje električne i toplotne energije. Zaboravlja se da nije sav otpad smeće, već samo onaj deo koji se ne može ponovo upotrebiti. Mnoge evropske prestonice komunalni otpad su odavno prepoznale kao značajan energetski resurs. Nemačka, recimo, ima 6.000 postrojenja za dobijanje toplotne i električne energije iz komunalnog otpada, dok je u Srbiji izgrađeno samo nekoliko objekata koji imaju tu namenu.
Iskorišćavanje komunalnog otpada za toplotnu i električnu energiju može da smanji u ukupnoj emisiji gasova sa efektom staklene bašte u Srbiji i taj program smatramo jednim od najprofitabilnijih sektora u savremenom svetu.
Inače, nažalost, svi znamo da je Srbija u svetskom vrhu po broju obolelih od kancerogenih bolesti. Osim posledica NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom, uzroci se nalaze i u sveprisutnom nuklearnom otpadu kojeg ima u blizini velikih gradskih centara. Da li postoji karta opasnih mesta sa lokacijama gde se nalazi nuklearni otpad, za koje država tvrdi da je privremeno uskladišten i da li te deponije imaju status državne tajne?
Napominjem da je član nemačkog Bundestaga iz stranke SPD, naš kolega Mihail Miler, nedavno izneo podatak da Nemačka ne planira da svoj nuklearni otpad smešta tek negde u kontejneru u dvorištu, nego u onim zemljama koje su iz ekonomskih razloga spremne da to prihvate, kao što su pojedine zemlje Balkana.
Povodom predloga o izmenama i dopunama Zakona o stočarstvu, smatramo da se tu radi o pukom usklađivanju sa propisima EU, koji kontrolišu ovu oblast. U delovima Predloga zakona vrši se usklađivanje sa čl. 27, 30. i 37. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i oni se uglavnom odnose na neograničen uvoz proizvoda iz EU koji može negativno uticati na našu poljoprivrednu proizvodnju. Mišljenja smo da je trebalo uvesti količinska ograničenja, zbog mogućnosti neograničenog uvoza poljoprivrednih proizvoda.
Domaća i pravna fizička lica su se sa ovim Predlogom zakona potpuno izjednačila sa stranim fizičkim i pravnim licima, što dovodi do zaključka da strana lica, nakon usvajanja ovog zakona, ostvaruju ista ovlašćenja kao i građani Srbije.
U okviru Predloga zakona o potvrđivanju Izmena i dopuna Konvencije o fizičkoj zaštiti nuklearnog materijala, mišljenja smo da razlozi za prihvatanje Izmena i dopuna Konvencije su sledeći: Konvencija će svakako biti aktivirana i za nas obavezujuća, kada je usvoji dve trećine zemalja članica MAEM; u našoj zemlji, nadležnost u nuklearnoj sigurnosti ima agenciju za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost, te nije potrebno formirati neko novo administrativno telo; izmenama i dopunama Konvencije neće se zahtevati neki novi troškovi u budžetu; tokom otpreme utrošenog nuklearnog goriva, reaktora RA iz Instituta u Vinči za Rusiju, a u okviru i sa nadležnosti javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije, sprovedene su sigurnosne i bezbedonosne mere koje odgovaraju zahtevima izmenjene i dopunjene Konvencije.
Srpska narodna partija će kroz glasanje izraziti svoje stavove o predložnim zakonima. Zahvaljujem.