Hvala.
Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, poštovane kolege poslanici, poštovani građani, ja ću pred kraj ove današnje načelne rasprave govoriti, pre svega, o setu šest ekonomskih zakona koji imaju za cilj ono što je postavljeno samim početkom delovanja ove Vlade, a to je, pre svega, promena ambijenta, poslovnog ambijenta i prilagođavanje i ispunjavanje svih onih uslova koji su potrebni da konačno preduzeća počnu da posluju na pravi način odnosno na način koji pred nas kreira i postavlja otvoreno tržište i u tom kontekstu i prvi zakon koji je na dnevnom redu, a to je Zakon o javnim preduzećima.
Konačno, zakon koji ukida dosadašnju praksu, poslovanje javnih preduzeća koja su u suštini postala i bila isključivo plen podele političkih stranaka. Razumem za građane koji to možda ne mogu da vide, čisto da znaju da u ovom trenutku u sali nema nijednog poslanika Demokratske stranke, koja se toliko silno zalaže za poslovanje javnih preduzeća. Žao mi je što nije tu koleginica da joj objasnim zašto i šta znači delatnost od opšteg interesa, pošto je ovlašćeni predstavnik Demokratske stranke, postavio upravo to pitanje.
Delatnost od opšteg interesa je upravo delatnost od interesa građana. I ovaj zakon omogućava osnovanje svih javnih preduzeća za kojim se ukaže potreba na lokalnom nivou, na regionalnom i republičkom nivou. Sve ono što bude bilo potrebno da i država i lokalne vlasti omoguće svojim građanima, moći će upravo kroz javna preduzeća i upravo kroz ovakav Zakon o poslovanju javnih preduzeća.
Razumem njihovu zabrinutost i za poslovanje javnih preduzeća, imajući u vidu kako su oni radili i poslovali u prethodnim godinama, ali moram da naglasim da dolazim iz grada Šapca, u kome su, nažalost, javna preduzeća posebna priča i u gradu Šapcu, direktor javnog preduzeća „Stan“ može da bude učiteljica, a direktor muzeja može da bude sa srednjom i sa višom školom.
Iz tog grada Šapca dolazi i čuveni ministar poljoprivrede koji može da bude sa Pravnim fakultetom. Upravo oni osporavaju jedan ovakav zakon, koji kao jednu od osnovnih postulata ovog zakona, insistira na depolitizaciji javnih preduzeća i na postavljenju, pre svega, stručnih, kvalitetnih i direktora koji mogu da vode javna preduzeća u pravcu rezultata koji su najpovoljniji, ne samo po to javno preduzeće nego i po građane.
Merilo za to da li će neko biti direktor ili neće, biće jasno, uvodi se osim nadzornog odbora koji će kontrolisati rad direktora i menadžmenta preduzeća, i jako bitna revizija čiji će predsednik biti nezavisni član nadzornog odbora. Upravo revizija, čiji će predsednik biti neko ko nije član ni jedne političke stranke i neko ko će moći realno i pošteno da kaže građanima da li je to javno radilo u njihovom interesu i da li je radilo na najbolji mogući način.
Ona javna preduzeća koja ne budu poslovala pozitivno će biti sigurno u situaciji da promene i direktora i nadzorni odbor, jer osnovno merilo poslovanja je upravo rezultat ali i odnos prema građanima.
Ponovo se vraćam na moj Šabac, gde bi recimo jedno javno preduzeće, „Toplana“ Šabac, verovatno mogao da uđe u Ginisovu knjigu rekorda, kao preduzeće koje u prethodnom periodu od 2012. do 2016. godine imalo najveći broj promena direktora od vršioca dužnosti pa do direktora koji je postavljen preko konkursa, pošto su vrlo često dopunjavali svoju odborničku većinu.
Uvek su u nekoj kombinaciji imali drugog direktora za novu kombinaciju i jednostavno u toj kombinatorici jedino su na gubitku upravo građani i ta toplana, ali ovim zakonom što bi naš narod rekao odzvonilo je svim nestručnim direktorima javnih preduzeća. Građani, da znate, po ovom zakonu biraće se najbolji, najstručniji i najkvalitetniji i to je jednostavno tako. Niko neće moći da postavi direktora ukoliko on ne ispunjava uslove koji su jasno i transparentno definisani ovim zakonom.
Između ostalog, neće biti mogućnost i nenamenskog trošenja sredstava, što je jako bitno, trošiće se u skladu sa planovima i biznis planovima, poslovanje javnih preduzeća i trošiće se ono što ima, a ne ono što nema.
Mi smo i zaista to je sigurno tako, prva stranka SNS čiji je predsednik po dolasku na mesto predsednika Republike, podneo ostavku na sve funkcije u strankama, odnosno u SNS. Mi smo stranka koja je upravo predložila i u danu za glasanje očekujem da će izglasati zakon kojim će sva javna preduzeća na svoje rukovodeće funkcije postaviti stručna i najkvalitetnije lica, a ne stranačke poslušnike. Mi smo stranka koja će konačno uvesti rad u javna preduzeća u Srbiji.
Samo bih se još osvrnuo i na još jedan jako bitan zakon, a to je upravo zakon, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javno privatnom partnerstvu i koncesiji. Budite sigurni da i kroz promenu ovog zakona upravo ponovo menjamo ambijent i to poslovni ambijent koji će omogućiti ljudima koji imaju sredstva bez obzira da li pričamo o domaćim ili stranim investitorima da pomognu kroz javno privatno partnerstvo svojim investiranjem, da sve ono što ne možemo kao država sami da uradimo da kroz ovaj zakon omogućimo onima koji hoće da ulažu, da pomognu i Srbiji i građanima i naravno sebi kao investitoru. Tu nema zaduženja države, privatni kapital jednostavno ulazi na velika vrata u Srbiju i kroz taj privatni kapital možemo uraditi mnoge kapitalne projekte, koji će kvalitet života u Srbiji podići na jedan mnogo viši nivo.
Od prvog zakona o kome pričamo 2011. samo su 34 ugovora o javnom privatnom partnerstvu i ovaj zakon će taj broj ugovora sigurno u vrlo kratkom roku povećati.
Pozivam sve koji misle dobro Srbiji, koji misle dobro građanima, da podrže ovaj set od šest ekonomskih zakona, i naravno da ću i sam u Danu za glasanje, glasati za ove zakone. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Mirjana Andrić.

Poštovani gospodine predsedavajući, drage kolege narodni poslanici, cenjeni građani Srbije, posle iscrpnog izlaganja resornih ministara, kao i mojih kolega ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, kao i mojih kolega poslanika, malo toga ima da se kaže novog o zakonima o kojima danas raspravljamo. Zato ću se ja u kratkim crtama samo osvrnuti na jedan od zakona, a to je Zakon o javnim preduzećima.
Rešavanje problema javnih preduzeća, kao što je poznato, je problem koji traje već 25 godina. Da je to lak posao, on bi naravno bio brzo završen, jer privatizacija baš toliko dugo traje. Pošto problem privatizacije do sada nismo rešili, ovoj Vladi je ostao, da tako kažem, vruć krompir u rukama. A šta je suština problema? Suština problema je nedostatak političke volje da se problem reši.
Svi prethodni režimi i stranke na vlasti, mogle su da ga reše, ali nisu hteli, jer bi onda izgubili mnoge benefite koje su do tada imali, a na to nisu bili spremni. A da su ga rešili, imali bi socijalne probleme, mnogo ne zaposlenih radnika, radnike na ulici, štrajkove i slično, a i za to nisu bili spremni.
Javna preduzeća su preduzeća koja obavljaju delatnost od opšteg interesa, čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
U Srbiji ima 37 javnih preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija i 691 preduzeće čiji je osnivač autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave.
Javna preduzeća su tvorevina i relikt socijalizma. Tada su bila neophodna i nužna. Prelaskom na kapitalistički neoliberalni sistem, njih je trebalo uklopiti u nove tržišno ekonomske tokove. Zbog socijalističkog načina poslovanja i socijalne neravnopravnosti, težilo se da se što više ljudi zaposli u javnom sektoru. Gotovo sva javna preduzeća su predimenzionirana, često nefunkcionalna, a nema ni dovoljne koordinacije između pojedinih sektora u preduzećima, zbog čega nema ni dobiti ni profita.
Do donošenja novog Zakona o javnim preduzećima, većina ljudi je zapošljavana po partijskoj liniji pa danas imamo višak zaposlenih u svim javnim preduzećima.
Vlada Srbije, MMF, a i naša ekonomska logika, traže racionalizaciju javnog sektora,a to jeste jedan od osnovnih ciljeva ovog zakona.
Ne samo da imamo višak zaposlenih, već su mnoga javna preduzeća i najveći gubitaši a samim tim i ogroman kamen oko vrata Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede a i stabilizaciji naše privrede.
Zbog svega toga, cilj ove Vlade i predloženog zakona o javnim preduzećima, o kome danas raspravljamo, je da se u skladu sa modernim trendovima rukovođenja i upravljanja od ovih preduzeća naprave funkcionalne organizacije sa profesionalnim menadžmentom, koji u svakom trenutku mogu da budu konkurent privatnim firmama iz iste delatnosti i da ostvaruju profit.
Da bi se taj cilj postigao, naša Vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem, zdušno se zalaže za profesionalizaciju upravljanja u javnim preduzećima i uvođenje odgovornog korporativnog upravljanja.
Direktor svakog javnog preduzeća treba da bude među najboljima i naj sposobniji u svojoj struci, da se ponaša kao dobar domaćin, da vodi preduzeće kao da je njegovo, a socijalnu politiku treba potpuno izmestiti iz javnih preduzeća.
Ako pak Vlada odluči da ta preduzeća treba da sprovode određenu socijalnu politiku, onda za to moraju da budu obezbeđena sredstva u budžetu Republike Srbije.
Jedna od novina u ovom zakonu je depolitizacija uloge direktora. On ne može biti član organa političke stranke, odnosno za vreme dok je direktor, miruju mu funkcije u organima stranke. Na ovaj način se iz prakse potpuno izbacuje partijsko zapošljavanje.
Direktori javnih preduzeća biraju se na osnovu javnog konkursa. Direktori moraju da imaju visoko obrazovanje, pet godina radnog iskustva i najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima kojim se javno preduzeće bavi.
Direktora imenuje Vlada na period od četiri godine nakon javnog konkursa koji sprovodi komisija od pet članova.
Sve ove odredbe zakona odnose se ne samo na javna preduzeća čiji je osnivač Republika Srbija, već i na ona preduzeća čiji je osnivač autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave.
Do donošenja ovog zakona, direktori javnog preduzeća, posebno na lokalnom nivou, dešavalo se da budu i ljudi sa kriminalnim dosijeima, bez odgovarajuće stručne spreme, kao i radnog iskustva.
Preciznim odredbama ovog zakona, sada je to onemogućeno, tako da će mogućnost korupcije, nameštanja direktora biti gotovo u potpunosti smanjena.
Napomenuću još jednu odredbu zakona koja sužava mogućnost za korupciju, a to je ukidanje izvršnog odbora javnog preduzeća. Sada će direktor koji je izabran na javnom konkursu moći sam da bira svoje saradnike, može da ima najviše sedam izvršnih direktora, i to iz redova zaposlenih u preduzeću gde je direktor.
Želja Ministarstva, kao predlagača zakona, a i nas poslanika vladajuće stranke, je da promenimo odnos prema poslu i radnim navikama. Rad, red i disciplina su osnov svakog napretka. Naš čovek kada ode na privremeni rad u inostranstvo u potpunosti se pridržava ovih principa, a pošto su oni inkorporirani u ovaj zakon i zato će poslanici SNS u danu za glasanje glasati ne samo za ovaj zakon, nego i za sve zakone o kojima smo danas raspravljali. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Tanja Tomašević Damnjanović. Izvolite.

Hvala poštovani predsedavajući.
Poštovani ministre sa saradnicom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, građani Srbije, danas je pred nama u ovom setu predloga zakona i Predlog zakona o javnim preduzećima, koji pokazuje rešenost ekonomske politike da se strukturne reforme javnih preduzeća na svim nivoima više ne udaraju na nepremostivi zid politike.
Pozitivna je činjenica da se kroz program ekonomskih reformi Vlada opredelila i za uvođenje profesionalizacije u poslovanju javnih preduzeća i odgovornog korporativnog upravljanja u onim preduzećima koja će ostati pod državnom kontrolom, uz izmeštanje socijalne politike iz javnih preduzeća u sistem socijalne zaštite. Novi zakon bolje uređuje sistem kontrole javnih preduzeća i uvodi sankcije za neodgovorno upravljanje, čega do sada nije bilo.
U slučaju da direktori ne ostvare projektovane poslovne rezultate, uvode se dodatne mere za njihovo razrešenje, kao i kaznene odredbe. Jasnije se definišu uslovi za izbor direktora, predsednika i članova nadzornog odbora, kako u pogledu radnog iskustva, tako i u slučaju odgovornosti, što doprinosi profesionalizaciji menadžmenta javnih preduzeća.
Ovaj Predlog zakona naime propisuje da direktor Javnog preduzeća mora da ima fakultetsku diplomu, pet godina radnog iskustva i da je bar tri godine radio u javnom preduzeću.
Pored toga, treba da poznaje korporativno upravljanje, da nije član političke stranke, da nije osuđivan na krivičnu kaznu, kao i da mu za neko delo nije izrečena mera psihijatrijskog lečenja.
Zbog efikasnijeg upravljanja u javnim preduzećima, ukinut je izvršni odbor. Na ovaj način se personalizuje odgovornost direktora, ali i izvršnih direktora.
Zakon takođe direktno ne podstiče stvaranje novih privrednih subjekata. Utvrđeno je da osnivač ne može osnovati drugo javno preduzeće za obavljanje iste delatnosti od opšteg interesa, osim u slučaju realizacije projekata javno privatnog partnerstva.
Na ovaj način sprečava se pre svega na lokalnom nivou nekontrolisano osnivanje javnih preduzeća, a ostavljen je već osnovanog javnog preduzeća sa na primer jednim zaposlenim i ogromnim gubicima.
Radi veće transparentnosti u radu, javna preduzeća su dužna da na svojoj internet stranici objave radne biografije direktora i izvršnih direktora, kao i članova nadzornog odbora, organizacionu strukturu, godišnji program poslovanja, kao i sve izmene i dopune, odnosno izvod iz tog programa, ako javno preduzeće ima konkurenciju na tržištu.
Imaju obavezu i da objavljuju tromesečne izveštaje o realizaciji godišnjeg programa poslovanja, godišnje finansijske izveštaje sa mišljenjem ovlašćenog revizora i druge informacije od javnog značaja.
Ovaj zakon će doprineti efikasnijoj kontroli javnih preduzeća, povećanju finansijskih performansi javnih preduzeća, efikasnijem planiranju poslovnih aktivnosti i unapređenju korporativnog upravljanja i većoj transparentnosti u poslovanju, kao i povećanju kvaliteta poslovanja javnih preduzeća, što će se odraziti na smanjenje izdataka budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave prema ovim preduzećima, ali i na doprinos ovih preduzeća većoj prihodnoj strani budžeta.
Zbog svega ovoga navedenog, SNS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona, kao i ostale predloge koji su danas pred nama na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Bojanić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Gospodine ministre, koleginice i kolege, pa koliko su dobri zakonski predlozi, gospodine ministre, govori nam ova slika u parlamentu. Sa one strane ne vidim ni jednog jedinog opozicionog poslanika. Znači, sve su klupe prazne. Nemamo sa kim da vodimo dijalog. Sve što ste imali da kažete, vi ste rekli i verovatno ste ih i dotukli i potukli, zato su svi izašli odavde.
Ja ću samo iskoristiti malo vremena koje imam, jer ne želim da oduzimam ljudima iza mene da govore, da kažem da ne treba ništa da vas čudi, posebno kada je u pitanju Zakon o javnim preduzećima.
Oni koji su postavljali direktore na taj način što su formirali krizne štabove i sa fantomkama i automatima ulazili i imenovali direktore, sasvim normalno je da su protiv toga da direktor bude izabran na jedan transparentan, vidljiv način, da ovim predlogom zakona se sve političke stranke povuku i sklone iz upravljanja javnim preduzećima, jer i decenijama su upravljali sa njima i znamo gde su ih doveli i kako su ih doveli. Javna preduzeća su bile partijske prćije. Delili su se po jačini, po snazi, a ja imam primer iz mog grada, gde u jednom javnom preduzeću, a ne želim da ga reklamiram, kada nisu imali gde da sklone svog kadra kada izgubi funkciju, oni su ga slali za zamenika direktora u to javno preduzeće, tako da je u jednom trenutku bilo više zamenika nego radnika. Ovaj zakon i ovaj predlog zakona upravo i eliminiše taj pojam zamenika direktora. Zna se, jedan je direktor, jedan odgovara za svoj rad, kao i nadzorni odbor.
Ono drugo što bih pomenuo, a što je bilo dosta povike dok ih je bilo u onim klupama prekoputa, a to je pominjanje zakona što se tiče „Železare Smederevo“ i čuđenja otkud to posle privatizacije, posle jedne prodaje, druge prodaje, da smo utvrdili da je ovakvo stanje sa zemljištem. Pa, ništa ne čudi. Nekada davno oni su prodali Fabriku vagona u Kraljevu i uz Fabriku vagona prodali su i Stratište, odnosno prodali su Spomen park i niko to nije ni primetio. Hvala bogu da ta privatizacija, nije dobro zbog radnika da je propala, ali da privatizacija nije uspela i da nismo prodali deo svoje istorije uz prodaju jedne propale fabrike.
Ono što danas niko pomenuo, a to je jedan dobar sed predloga zakona iz domena saobraćaja. Posebno bih tu apostrofirao Predlog zakona o potpisivanju Protokola između Turske i Republike Srbije, u pitanju je vazdušni saobraćaj, koji nam donosi dosta dobroga, posebno ako ste propratili, a nadam se da kolege koje ovako rade sami sa ove strane, sigurno jesu pročitali. To je aneks tog ugovora, gde imamo naš avio prevoznik „Er Srbija“ ima mogućnost, ne samo što će organizovati letove u destinacijama u Turskoj, nego i do Turske, sve pristanišne, odnosno zemlje kao što je Grčka na primer, ili iza Turske, imaćemo pravo da organizujemo letove i do tih zemalja.
Da stvarno ne bih više dužio, svih 14 zakonskih predloga su dobri i u danu za glasanje SNS i ja glasaćemo za to. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Radojević. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, ministre, koleginice i kolege, prethodni režim, koga sada više nema ovde ispred nas, je u zadnjih nekoliko godina, radeći na reformama zakona, jednu značajnu ustanovu, Zavod za javno zdravlje, praktično potpuno izbacio iz priče koju je radio godinama vrlo uspešno, a vezano za kontrolu životnih namirnica i svega onoga što se tiče života i zdravlja populacije i naroda.
Naime, raznim izmenama i kombinacijama prethodnog režima, zavodi za javno zdravlje su u velikoj meri ostali bez svojih nadležnosti, bez svojih obaveza i odgovornosti, bez posla koji su radili odlično, koji su znali da rade odlično i koji je funkcionisao čitav niz godina, da ne kažem decenija.
Sada je ovde ovim predlogom u jednom članu – životna sredina, zdravlje stanovništva, napisano da instituti i zavodi za javno zdravlje postaju nadležni za poslove iz stavova 1, 2, 3. i ostalih članova ovog zakona. Naime, praćenje nadležnih za kontrolu i praćenje kvaliteta zdravstvene ispravnosti vode za piće i procenu uticaja njenog zagađenja na zdravlje stanovništva i, još jednu takođe vrlo važnu stvar, a to je praćenje i kontrolu zdravstvene ispravnosti životnih namirnica i predmeta opšte upotrebe u cilju nadzora kroz posebne programe ministarstva. Ovo je nešto što je jako dobro i zavređuje da bude podržano i nešto što su zavodi radili odlično. Mislim da će nastaviti da rade kao i pre, kvalitetnije nego u ovom vakumu kada je bilo to nešto izmenjeno i podeljeno između više nadležnih institucija od zdravstvene do poljoprivredne.
U drugom zakonu, koji je vezan za infektivne bolesti, odnosno predlogu zakona, postoji nešto što meni moram priznati zvuči malo arhaično i sa čim se ja u nekom prethodnom periodu na jednom odboru nisam baš potpuno slagao, a radi se o obaveznoj imunizaciji. Definicija obavezne imunizacije je malo za moje uši prejaka. Obavezna imunizacija, dakle, imunizacija lica određenog uzrasta, kao i drugih lica određenih zakonom, koju lice koje treba da se imunizuje, kao ni roditelj, odnosno staratelj, ne može da odbije. To može u 21. veku da se primenjuje na čitav niz bolesti, onih virusnih, onih koje imaju dokazano dejstvo imunizacije i vakcinacije kao pozitivno.
Pošto se i sam bavim pulmologijom već 20 godina i veliki broj mojih kolega to zna, niko od nas koji se usko bavimo strukom nije siguran da je vakcinacija protiv tuberkuloze donela neki veliki benefit. Benefit za lečenje tuberkuloze su doneli lekovi koji su pronađeni posle Drugog svetskog rata, tako da je tuberkuloza sada praktično pred radikacijom i kod nas je negde broj obolelih od tuberkuloze sa tridesetak, 35, koliko je bilo kada sam ja počinjao da radim i da se bavim medicinom, sada pao na nekih 13 do 17 u Srbiji na 100 hiljada stanovnika.
Što se tiče difterije, vakcina protiv difterije je napravljena davne 1904. godine, kada kolege lekari nisu imali baš mnogo prilika da se bave time sa savremenim antibioticima, pa su praktično iz očaja došli do neke vakcine koja je u tom trenutku bila nešto što se zove revolucionarno otkriće, ali čini mi se da je lagano prevaziđena i da ne nabrajam jednu po jednu, dakle, tuberkuloza, difterija, tetanus, veliki kašalj i bolesti kojih praktično nema u našoj sredini u zadnjih tridesetak godina, su verovatno predmet za panel diskusiju stručnih krugova, a ovako, ja kao narodni poslanik i doktor medicine to naglašavam da imamo u vidu za nešto što eventualno može u budućnosti biti i korigovano.
Lica izložena određenim zaraznim bolestima koja rade na svom radnom mestu, kao mi lekari, i gripu i raznoraznim drugim bolestima, takođe nisu videli neku preveliku korist od obavezne imunizacije protiv gripa, jer njega ima nekoliko desetina vrsta, da ne elaboriram o tome.
Dakle, čini mi se da ovaj zakon na celishodan način reguliše materiju zaraznih bolesti, osim ovog dela koji je vezan za obaveznu imunizaciju koja može u ovom trenutku da bude prihvatljiva, ali bih molio sve one koji se bave usko stručnim zaraznim bolestima i ovom tematikom da uzmu učešća u nekoj budućoj javnoj raspravi, da se na tu temu izjasni i stručna javnost.
Na kraju ću se osvrnuti kratko na ono što se zove ekonomija u ovoj državi i izbor direktora za javna preduzeća. Moram da kažem da su neke lokalne samouprave i ovaj prethodni zakon dobro shvatale i poštovale, iako on nije bio dovoljno precizan.
Moram reći da su neke lokalne samouprave iz zapadne Srbije i u prethodnom i u ovom sazivu imale direktore javnih preduzeća koji su bili nepartijski kadrovi, a bili su vrlo stručni i obavljali su svoj posao vrlo dobro, ali u svakom slučaju dobro definisati, precizirati sve ono što je ministar u uvodnom izlaganju naveo i precizirao da neke bilo koje političke vrhuške, koje u datom trenutku osete da su ojačale, ne bi prisvojile sebi previše zakona u ruke i da ne bi previše mahale palicom onda kada im je povređena sujeta ili kada se osete da su nepotrebni ili nebitni u nekoj priči, kao što se desilo u Čačku, da jedan direktor koji je odlično radio svoj posao, zbog toga što se nekom zamerio od političkih moćnika, dođe do situacije da bude udruženim delovanjem sujete smenjen sa svom radnog mesta.
Dakle, pozdravljam ovo što je zaista do tančina precizirano, od izbora direktora i uslova za izbor direktora, do nadzornih odbora koji će, nadam se, uspešno kontrolisati sve ono što se zove kršenje zakona i politička moć koja je neutemeljena na zakonu. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Atlagić. Izvolite.