Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Arsiću, poštovani ministre Sertiću sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja neću govoriti o ovom Zakonu o javnim preduzećima, pošto su moje kolege to vrlo dobro obradile danas na ovom zasedanju Skupštine, ali ću na kraju da se osvrnem na diskusije pojedinih opozicionih narodnih poslanika, ali ću nešto reći o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije.
Poštovane dame i gospodo, i ovaj Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o uzajamnoj zaštiti intelektualne svojine tokom bilateralne vojno-tehničke saradnje ima svoje uporište u ekspozeu predsednika Vlade Republike Srbije gospodina Aleksandra Vučića, kojeg je on predstavio narodnim poslanicima u ovom visokom domu, Domu Narodne skupštine Republike Srbije, 27. aprila gospodnje 2014. godine.
Da ne zaboravimo, dame i gospodo narodni poslanici, ekspoze predsednika Vlade Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, je najsveobuhvatniji, najprecizniji, najkonkretniji, najtransprentniji i najveći, 52 gusto kucane strane, od svih 72 prethodna ekspozea predsednika vlada, od vremena prvog predsednika Vlade moderne Srbije prote Mateje Nenadovića, 1805. godine, do danas.
Dame i gospodo narodni poslanici, na stranici 48. ekspozea predsednika Vlade Aleksandra Vučića, pored ostalog, piše, citiram – Srbija nikada neće moći da odustane od prijateljstva sa Ruskom Federacijom. Završen citat.
Upravo, dame i gospodo, ovaj danas Predlog zakona ima svoje uporište u dugogodišnjim prijateljskim odnosima između Republike Srbije i Ruske Federacije. To prijateljstvo poštovani građani Srbije i narodni poslanici je na istorijskim, ratnim, kulturnim i duhovnim vezama građeno kroz istoriju.
Rusi nastanjeni u Srbiji, arhitekte, umetnici, naučnici, bukvalno su preporodili Srbiju i ostavili su izuzetan trag, dajući veliki doprinos razvoju, kako srpske nauke, srpskih univerziteta, baleta, opere, arhitekture, heraldike, pa čak i stripa.
Kralj Aleksandar Karađorđević smatran je prijateljem Rusa. Upravo je uz njegovu podršku i srpskog patrijarha Varnave otvoren 1933. godine Ruski dom, najstariji kulturni centar u Beogradu. U svetu, dame i gospodo, postoji 64 ruska doma, ali je samo beogradski namenjen druženju Srba i Rusa. Neke najlepše zgrade i kuće u Beogradu projektovali su upravo ruski arhitekti. Do 1925. godine u Kraljevini SHS funkcionisalo je 17 ruskih škola. Srbi i Rusi, podvlačim, kao dva naroda, nikada nisu bili u ratnom sukobu. Ponavljam još jednom, Srbi i Rusi kao dva naroda nikada nisu bili u ratnom sukobu.
Naprotiv, mnogi Srbi, prateći putokaz pravoslavne vere bežali su od unijaćenja i u 18. veku naselili dve oblasti u carskoj Rusiji Novoju Serbiju i Slaveno Serbiju.
Nadalje, Rusija je bila jedini spoljnopolitički saveznik Srbije od 1804. do 1813. godine, dakle za vreme ustanka. Isto tako, mnogi Srbi stvorili su i udarili temelje moderne ruske države. Da to ne zaboravimo, jer obično ističemo zasluge Srba za srpsku državu, ali malo govorimo zasluzi Srba za stvaranje moderne ruske države.
Dozvolite, dame i gospodo, dovoljno je da spomenem Savu Vladislavića Raguzinskog, u 17. i 18. veku, Srbina, grofa iz Hercegovine, koji je sudelovao u krojenju politike moćne ruske carevine. Upravo je on osnovao rusku obaveštajnu službu, možda niste znali. On je razgraničio Rusiju i Kinu, udario granicu između ove dve velike zemlje i do dana današnjega ta granica je ostala. Nedavno je Rusija pomerala oko toga zajedno sa Kinom. Bio je od najvećeg poverenja Petra Velikog i Katarine Velika, a i drugi grof Mihajlo Miloradović, 18. i početak 19. veka, predvodio je, verovali ili ne, od 37 deset srpskih generala protiv Napoleona 1812. godine u Borodinskoj bici i upravo je on najzaslužniji za odbranu Moskve. Mi se sa tim, dame i gospodo, dičimo, i to je naš doprinos bratskoj Rusiji, oslobađanje od Napoleona. Grof admiral Marko Vojinović je osnovao crnomorsku flotu 1783. godine. Dakle, to su zaista divne stvari srpskog naroda za udaranje temelja moderne ruske države.
Dozvolite na kraju da kažem da je Petar Petrović Njegoš, upućen amanetom Petra Cetinjskog, citiram, „mol se Bogu i drž se Rusije“, završen citat, 6. marta 1833. godine rukopoložen u Sankt Petersburgu za vladiku Crne Gore i brda. I u srpsko-turskom ratu 1876. godine učestvovalo je oko 20.000 dobrovoljaca iz Rusije. U Balkanskim ratovima Rusi su u srpskim redovima, kako znate.
Dame i gospodo, dan nakon austrijskog ultimatuma u Srbiji, 24. jula 1914. godine, srpski kralj Aleksandar Karađorđević traži savet od ruskog cara Nikolaja II Romanova, koji je 27. jula 1914. godine poslao čuveni odgovor, citiram, „Rusija ni u kom slučaju neće ostaviti Srbiju“.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, uloga Rusije u Drugom svetskom ratu je nemerljiva, dala je preko 26 miliona života Rusa za oslobođenje od fašizma i ugradila svoje živote u temelje slobode, kao i srpski narod. Svaki treći Srbin je poginuo u Drugom svetskom ratu. Srbi i Rusi su skoro isti narod, istog korena, iste krvi, vere, jezika i pisma, i to nas povezuje.
Veliki Dositej Obradović je bio izvor pokušaja da preokrene duhovni život srpskog naroda u jedno srednjoevropskom prozapadnom pravcu. On je, kako znate, bio prosvetitelj, zapadnjak, govorio je nekoliko svetskih jezika, u stvari sedam jezika je govorio, divio se engleskoj kulturi, tvrdio da su Engleskinje najbolje žene na svetu, ali čim je prešao u Srbiju na poziv Karađorđa rekao je Karađorđu, citiram – okreći se Rusiji, završen citat.
Ako iz svetskog slikarstva uklonimo rusko slikarstvo sve bi potamnelo. Ako bi svetske muzike uklonili rusku muziku, sve bi ogluvelo. Ako bi svetske književnosti uklonili rusku književnost, sve bi zanemelo.
Ova Vlada, dame i gospodo, Aleksandara Vučića učinila je na međunarodnom planu više nego sve vlade zadnjih 20 godina, ovo je odgovor gospodi narodnim poslanicima iz opozicije. Ona nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, odlično sarađuje i sa EU i sa SAD, sa Kinom, sa Ruskom Federacijom, sa čitavim svetom.
Na kraju da odgovorim gospodinu predsedniku poslaničke grupe Tadićeve stranke. Danas je predsednik poslaničke grupe izrekao jednu, da ne kažem, monstruoznu lažnu činjenicu, da je SNS i ova Vlada, ako se sećate jutros je izrekao – život zamrzla u Srbiji. E, gospodo, ja vam sad odgovaram, žalim što vas nema ovde večeras, ali vam odgovaram jer znam sigurno da gledate preko malih ekrana šta se dešava u ovoj Skupštini.
Vi ste gospodo zacementirali srpski narod nazad 10 godina, 400.000 radnih mesta ste ukinuli. Opljačkali javna preduzeća. Dozvolite, samo u Beogradu je presuda izvršena, tzv. đubretska mafija, 310 miliona pokradeno, a osuđeno zvanično na 73 godine. E, tako je radio vaš Dragan Đilas, a naš Siniša Mali, tako ne radi.
Opljačkali ste gospodo banke na čelu sa gospodinom Đelićem. Gde vam je sad gospodin Đelić? Možda znate, a možda ne znate. Verujem da će i njega pravda ruke sustići.
Zdravlje, najgore u Evropi zdravstvo. Mi smo sad sa 35 pomerili na 30, znači, pet stepenica smo ga poveli, od toga su iza nas čak tri članice EU. Ni jedna firma nije radila. Sproveli ste pljačkašku privatizaciju, a jedan deo firmi, vidite, niste hteli privatizovati, jer ste punili preko njih svoje džepove. Uništili ste školstvo, uništili sudstvo, najgore po oceni Evropske komisije u Evropi, a sada se znatno poboljšalo.
Posvađali ste nas sa svima u svetu. Niste dali da se sarađuje sa velikom Kinom, Rusijom i arapskim zemljama.
Dozvolite na kraju još da kažem, da pobijem ono što ste danas rekli. Istorija će sigurno zapisati da je ova Vlada gospodina Aleksandra Vučića smanjila fiskalni deficit, konsolidovala javne finansije, stvorila povoljni privredni ambijent na Biznis svetskoj listi sa 91 na 59 mesto, sa 32 pozicije se popravila i to je najveći uspeh jedne države u zadnjih 10 godina. Povećala je investicije u 2015. godini na milijardu i 700 miliona, a naša gospoda iz opozicionih klupa su govorili da nema, nego 200. Izborili su u UNESKO da KiM ne bude članica. Izborili su Rezoluciju o Srebrenici itd.
Ova Vlada nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji. Ostali smo vojno neutralna zemlja i na kraju smo počeli da proizvodimo brodove u Sremskoj Mitrovici nakon dve decenije.
Sve u svemu, dame i gospodo narodni poslanici, smatram da su ovi zakoni jako dobri, pogotovo dozvolite jednu rečenicu na kraju o Zakonu o javnim preduzećima, da citiram opet ekspoze gde na stranici 19. pored ostalog kaže se u ekspozeu predsednika Vlade, citiram – doneti zakon o javnim preduzećima, definisanje upravljanja i kontrole u javnim preduzećima, način izbora, smenjivanje i odgovornosti menadžera, završen citat. Upravo ovo gospodine ministre je realizacija ovoga iz ekspozea.
Poštovani građani Srbije i narodni poslanici tako to radi ova Vlada gospodina Vučića i SNS, po sistemu – napisano – ostvareno. Hvala vam lepo.

Reč ima narodni poslanik Slobodan Perić.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa kolegama, dragi moji prijatelji poslanici i poslanice, pokušaću da vam dočaram obične slike iz života naroda u istočnoj Srbiji i kako mi gledamo na ovaj zakon jer i sam pripadam tom narodu i delimično moram da mislim kao oni.
Mislim da je zakon dobar, ali da je trebao da se donese mnogo pre, da je situacija mnogo lošija u ovom momentu nego što je bila, ali je dobro što sada možemo da učinimo nešto da se stanje popravi.
Vi ćete gospodine ministre imati težak put da izvojete pobedu i da ovaj zakon uspe da ubere plodove. Imaćete mnogo prepreka, ali vi ste vizionar, čovek koji ima viziju i nadam se da ćete uz nas i sve ljude koji dobro misle ovoj zemlji uspeti u tome.
Situacija u istočnoj Srbiji je mnogo loša i pored toliko malo preduzeća koja su ugašena, tri ili četiri javna preduzeća su u lošem stanju. Nama je Zaječar na izdisaju, gori na kolenima. Ako je RTB zamišljen da bude motorna snaga razvoju istočne Srbije, on to mora da ostane, ali mora to drugačije da radi. Resavica treba da opstane i da ljudi koji tamo rade imaju mesto i imaju prihoda da prehrane svoje porodice.
Moramo shvatiti da više bacanja para i ulaganja bez smisla ne postoji i to ne daje nikakav rezultat. Danas su potrebni iskusni menadžeri sa puno energije, a ne ljudi koji misle da mogu čarobnim štapićem da urade sve.
Ako se opredelimo za takav prikaz ovome, mi ćemo uspeti jer imamo i mogućnosti i znanje i ljude koji to znaju da rade. Napravili smo posle izbora jednu veliku grešku. Dosta kadrova je iz prošle vlasti i mi smo ih ostavili da budu na istim radnim mestima sa nadom da ćemo ih mi kontrolisati, da ćemo moći da ih nateramo da rade ono što mi želimo. Nismo uspeli u tome. Mislim da je to bio pogrešan potez, ali zato od sada na dalje moramo raditi i misliti drugačije. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Branislav Blažić.

Zahvaljujem predsedavajući.
Gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, voleo bih da mogu da se obratim i poslanicima opozicije, ali nažalost u sali nema ni jednog predstavnika opozicije. Mogli su da ostave barem jednog, da pokažu poštovanje ne prema nama, nismo mi bitni tu, ali da pokažu poštovanje prema svojim biračima i prema ljudima koji to podržavaju. Ovako pokazuju elementarnu neodgovornost, ali dobro, kako seju tako će i da žanju.
Danas imamo nekoliko izuzetno važnih zakona koji su na dnevnom redu. Pokušaću da govorim pre svega o zdravstvu i odmah na startu da kažem smo u zdravstvu mnogo uradili i to je činjenici, ali da imamo još uvek mnogo toga da uradimo da bi zdravstvo bilo kvalitetnije i da bi zdravstvo bilo efikasnije.
Ono što daje nadu, što na neki način izaziva radost i optimizam to je da smo na objektivnoj lestvici Evrope, Evropa ima svoju instituciju koja se zove Evropski zdravstveni potrošački indeks, kako bi se to moglo prevesti, gde oni prate rad svih zemalja, 35 zemalja Evropa, a od toga je 28 zemalja članica EU.
Tu smo 2012. godine bili poslednje mesto, zakovani za dno Evrope. Danas smo uspeli da se podignemo pet mesta i uspeli smo da preteknemo čak i neke zemlje EU. To su objektivni kriterijumi, to je 48 pokazatelja u šest oblasti u zdravstvu koje se prate, pre svega prati se pravo na obaveštenost pacijenata i pravo na njihovo lečenje, zatim pristup zdravstvenoj zaštiti, treće - obim i područje usluga u zdravstvu, četvrto - ishod lečenja, pet - prevencija i šest je korišćenje farmaceutskih proizvoda.
Po tom izveštaju Srbija je 2015. godine ostvarila 554 boda od mogućih 1.000. Imali smo rast od 81 boda u odnosu na 2014. godinu, što je najveći rast koji je ikad jedna zemlja napravila u Evropi kada je u pitanju zdravstvena zaštita. To su izveštaji predsednika Erna Bjornberga, koji je javno pohvalio Srbiju i to su egzaktni podaci, to nisu priča ni naša ni priča opozicije, to je jednostavno ono što je život. Možda mi to u svakodnevnom životu se toliko ne primećuje, ali to je dokaz da Srbija svakako ide napred i to je dokaz koji niko ne može da obori.
Na kraju krajeva urađeno je jako mnogo, urađeno je u Srbiji i dato preko 1.000 specijalizacija, krenuo je program transplantacija, ugrađen je gama nož koji je na desetine i stotine naših pacijenata išlo u Tursku i zemlje Evrope da radi određene intervencije, kad su u pitanju metastaze na mozgu i druge neke stvari na mozgu. Danas to Srbija ima i svakodnevno radi. Zatim, od Zoinog zakona samo na lečenje u inostranstvo poslato je 200 dece. Do skoro to je bila misaona imenica da se odrede bilo kakva sredstva da bi se lečili, itd, itd.
Ali, ono što je strašno, izgubili smo bod u tom nekom kriterijumu koje ćemo mesto imati u Evropi, bod na davanje vakcina za decu. Zato što se broj vakcinisane dece prošle godine smanjio u našoj zemlji, a smanjio se zbog neke ludačke kampanje određenih ludaka i ludača po društvenim mrežama, koje su pozivale građane da ne izlaze da vakcinišu decu, tobož da će ih dovesti do autizma ili do nečega što je potpuno van svake pameti i neutemeljeno u bilo kojim naučnim i drugim razmišljanjima. Na taj način su uspeli da pokolebaju neke roditelje i evo, već je Evropa reagovala i smanjila nam je taj bod, a mi bismo sa tim bodom još više napredovali u toj lestvici.
Nadam se da će ovo društvo i da će svi razumni, umni ljudi, ljudi iz struke i znanja učiniti sve da ipak kroz to zdravstveno vaspitanje objasne koliko je važno to vakcinisanje i koliko je potrebno u toj borbi upravo protiv zaraznih bolesti o kojima danas i raspravljamo. Ono što bih još, samo vrlo kratko, želeo da kažem, a to je oko privatno-javnog partnerstva. Mislim da je Srbija najzad uspela da obezbedi uslove da može da ovakvim zakonom da ga izmeni i da krene aktivno u davanje mogućnosti privatnim kompanijama da zajedno sa javnim sektorom može da stvara i ulaže u velike investicije. Mi smo uspeli zemlju da stabilizujemo. Stabilizovane su javne finansije. Zemlji više ne preti nikakav bankrot, napravljen je poslovni privatni ambijent, privredni, koji može da napravi mogućnost da privatne kompanije, stvari da su na kraju krajeva međunarodni odnosi koji su takvi, koji garantuju stranim investitorima da ovde mogu da ulažu svoj novac. U tom smislu, ovaj zakon je svakako jedna velika podrška i mogućnost, da zajedno sa investitorima rešimo velike probleme koje danas u državi imamo.
Ono što je meni interesantno i što bih ja, pošto se bavim na neki način, između ostalog, i tom ekologijom i mogućnošću da pokažem na koji način sad možemo rešiti, kada je u pitanju onaj problem sa otpadom i deponovanjem otpada i s jedne strane i prečistača otpadnih voda sa druge strane. Srbija tu ima takav problem da je procena Evrope, a i naša, da nam je potrebno najmanje šest milijardi evra da rešimo problem prečistača i da rešimo problem regionalnih deponija. Ako uđemo u sistem, privatnog javnog partnerstva, ako otvorimo vrata i napravimo tender koji će biti jedinstven za čitavu Srbiju, da Vlada može da ga kontroliše, da možemo da dovedemo strane investicije, a moći ćemo, ja ovde sasvim odgovorno tvrdim da za tri godine ćemo rešiti sve probleme kada je u pitanju ekologija, kada je u pitanju deponovanje otpada i kada su u pitanju prečistači otpadnih voda u Srbiji. Nama je potrebno pod hitno i brzo da radimo, kada je u pitanju javno-privatno partnerstvo jer se to brzo vraća taj novac koji će Srbija možda izgubiti zbog toga što će neko drugi upravljati auto-putevima, metroom, mostovima, deponijama ili prečistačima.
Ali, niko do sada nikad nije na leđima odneo iz te zemlje ni auto-put ni ništa, to ostaje ovoj zemlji, ali koliko će benefita biti što ćemo mi kroz bolju infrastrukturu dovesti investitore i napraviti i pokazati da smo zemlja koja je rešila svoje ekološke probleme, koja je napravila uslove da ti ljudi ovde dođu da investiraju, to je od neprocenjive vrednosti. Zato treba pod hitno i na prvom mestu Srbija treba da stavi mogućnost koncesija i privatno javnog partnerstva i da se ubrzanim tempom razvija kada je u pitanju ta infrastruktura, jer će se to jako brzo njoj i vratiti. Puna podrška ovim zakonima, mislim da će ovo biti još jedan korak napred onom osnovnom cilju, a to je stvaranje jedne odgovorne, poštene, moderne i naporne Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Antić.

Hvala gospodine predsedavajući. 
Pretpostavljam da imamo dovoljno vremena kao poslanička grupa. Dame i gospodo narodni poslanici, meni je uvek zadovoljstvo kada pred sobom imamo zakone koji jačaju našu privredu, jačaju njenu konkurentnost, koji stvaraju prostore za nove poslove, koji popravljaju privredni ambijent u Srbiji. uvek takve zakone treba pažljivo sagledati, dati sve od sebe da se eventualno poprave. Ja se nadam da kroz ovaj veliki broj amandmana da će biti i takvih predloga i da se jednostavno privreda u Srbiji ojača, da se stvore nove mogućnosti i mogućnosti kao što rekoh za nove poslove.
Jedan od zakona o kojem se danas dosta govorilo jeste Zakon o javnim preduzećima, ali to je zakon koji zaslužuje veliku pažnju i građana i narodnih poslanika jer javna preduzeća u prethodnom periodu su na neki način bila izuzeta iz svih onih tranzicionih promena pre svega smo se bazirali na društvena preduzeća, na realni sektor, na finansijski sektor, ali nije se imalo dovoljno snage da u prethodnom periodu poradimo malo više kada su u pitanju javna preduzeća, a javna preduzeća čine dobar deo srpske privrede i od izuzetnog su značaja i za budućnost naše privrede.
Uspeh reformi u narednom periodu meriće se pre svega činjenicom koliko ćemo uspeti da pod kontrolu stavimo javna preduzeća, da javna preduzeća budu efikasnija nego što su danas, da ostvaruju profit da taj profit vraćaju u budžet Srbije, jer društvo je u dugom nizu godina jako puno ulagalo u njih, da gubici u javnom preduzeću u narednom periodu budu što je moguće manji. U jednom delu su oni neminovni kada je u pitanju socijalna politika koju nažalost vode pojedina javna preduzeća.
Ali, kada su u pitanju preduzeća koja se nalaze na tržištu, a javna su preduzeća, njihova efikasnost u narednom periodu, naravno i profitabilnost mora da bude znatno veća. Od 2014. godine kada se ovoj Vladi pružila prilika da vrši vlast, ja mislim da su učinjeni prvi koraci da se situacija u javnim preduzećima polako popravlja. Ovo je samo još jedan korak. Pred nama je jako veliki posao, jer je svako javno preduzeće priča za sebe, ima svoje probleme, ima svoje dobre strane, ima svoje mane. Nisu sva u situaciji da eventualno uđu u neki proces privatizacije ili u proces javno privatnog partnerstva. Računam da u narednom periodu sa jedne strane, vodeći računa da njihovi troškovi budu što manji, a sa druge strane obavezujući se i kao društvo i kao država i kao politički akteri. Sve manje od javnih preduzeća očekujemo da imaju socijalnu funkciju, jer to je jedini način da možemo na jedan pravi i realan način da merimo njihovu efektivnost, njihovu efikasnost, efikasnost njihovog poslovanja. Ovaj zakon daje jedan jako ozbiljan iskorak, pre svega kada je u pitanju kvalitet menadžmenta, kada je u pitanju kvalitet nadzornih odbora, jer to je ono što je nedostajalo u javnim preduzećima, čini mi se do sad, ili to nije bilo u dovoljnoj meri naglašeno.
Znači, ovaj zakon bitno uteže taj deo, inokosni organi bivaju pod kontrolom, kako osnivača, tako i ministarstva, ali i kada je transparentnost u poslovanju nudi neka rešenja koja su znatno bolja nego što smo ih imali do sada.
Ja bih par reči samo da kažem o jednom zakonu koji smo, čini mi se, zapostavili, a to je Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji. Pre svega, ovo želim da kažem zbog građana koji nas gledaju i čini mi se da u dosadašnjoj raspravi nisu imali dovoljno informacija šta donosi ovaj zakon. Za ovaj zakon Vlada i ministarstvo zaslužuju svaku pohvalu. Vlada i ministarstvo su prepoznali da u trenutku kada se sprovode reforme, kada neminovno pada privredna aktivnost, preduzetnici, mala i srednja preduzeća imaju sve veći problem sa likvidnošću i omogućili su na ovaj način da se eventualno u onim subjektima koji imaju problem sa plaćanjem poreza dođe do reprograma poreskih opterećenja do 60 meseci, čime su stvorili prostor da se mala i srednja preduzeća, a i fizička su obuhvaćena ovim zakonom, finansijski rasterete, da se normalizuje njihovo poslovanje, da se očuvaju radna mesta u trenutku kada idemo u sve ozbiljnije restrukturiranje kompletne privrede i da se podstiče privredna aktivnost koliko je god to moguće u ovom trenutku.
Znači, bitno je da se kaže da, kao što rekoh, imamo odlaganje plaćanja dugova na rate i imamo otpis obračunate, a nenaplaćene kamate i to za dugove koji ne prelaze dva miliona dinara. To je ono što je bitno za mala i srednja preduzeća, za naše preduzetnike, kao i da će kamata nakon tog dogovora sa poreskom upravom biti na nivou referentne kamatne stope koja je preko 4%, što je i te kako bitno za preostala dugovanja, a ne ovako velika kakva je bila do sada.
Dakle, i ovi drugi zakoni koji su u ovom trenutku pred nama su izuzetno dobri, u korist privrede i imaćemo prilike da kroz amandmane prodiskutujemo o datim rešenjima. Kao što rekoh na početku, nadam se u nekom delu i da ih unapredimo. Svaka podrška i svaka čast Vladi za zakone koje je danas pripremila za nas. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vesna Rakonjac. Izvolite.

Hvala.
Poštovani ministre sa saradnicima, drage kolege, ja ću veoma kratko govoriti o zakonu koji ne da treba da bude donešen po hitnom postupku, a to je Zakon o javnom zdravlju, nego zakon koji treba da bude donešen po najhitnijem postupku.
Dvanaest i više godina traje mukotrpna borba svih lekara, preventivnih grana, specijalista higijene, epidemiologije, socijalne medicine za jedan ravnopravni odnos i za poštovanje. Prethodna vlast, prethodni režim DS urušio je sve, pa i zdravstveni sistem i zavode za javno zdravlje potpuno izbrisao sa liste praktično zdravstvenih ustanova. Zahvaljujući entuzijazmu i borbi i lekara i saradnika koji su zaposleni u zavodima za javno zdravlje, danas imamo nov zakon i ja sam dužna da se zahvalim našem ministru sa saradnicima što je prepoznao važnost javnog zdravlja i što je to na pravilan način prezentovao Vladi Srbije, a ona sprovela u delo i ovakav zakon danas nama prezentuje.
Možemo danas da odahnemo i mi kao i specijalisti medicine rada koji su takođe obuhvaćenim ovim zakonom. Smatram da je ovo samo početak da se vrati dostojanstvo preventivi u Srbiji. Moram još jednom da istaknem, lekari i saradnici u zavodima za javno zdravlje su diskretni ljudi, nenametljivi i to je dobro. Ako u jednoj državi oni nisu zastupljeni u televizijskim emisijama, ako nisu na svim tv kanalima to je dobro. Znači, da je epidemološka situacija mirna, a država stabilna. Mi odgovaramo za zdravstveno stanje nacije i nama je velika odgovornost. Uspeli smo da sačuvamo zdravlje nacije, a sada idemo dalje u nove pobede da podignemo privredu i da ostvarimo ono što je naša Vlada zacrtala.
Moram da se osvrnem na par komentara mojih kolega kada je Zakon o zdravstvenoj zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti u pitanju, mislim da tim koji dobija ne treba menjati, a tim koji dobija je imunizacija. Mnoge bolesti i tuberkuloza i difterija, upravo su redicirana, odnosno iskorenjene imunizacijom. Ne treba eksperimentisati, mislim da bi nas to skupo koštalo. Postoje tako rezistentni novi slojevi da ne znamo šta bismo dobili ako dođemo u situaciju da lečimo pacijente koji su oboleli. Znači, preventiva podrazumeva i imunizaciju, a tu spada i obavezna imunizacija lekara od hepatitisa B. Prema tome, to je nešto što je neophodno. Možemo razgovarati o tome. Možemo diskutovati, ali to je ipak tim koji dobija.
Hvala još jednom Vladi. Hvala još jednom ministarstvu što su imali razumevanja i po prvi put u budžetu stavili i budžetiranje javnog zdravlja u Srbiji. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika? (Ne.)
Pošto se niko ne javlja za reč, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 14. tačke dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo sutra, u 19,00 časova.