Zahvaljujem se. Vreme je isteklo.
Ponavljam, vreme koje poslanici imaju za izlaganje se dobija na izborima, a ne tako što ćete pomenuti 10-ak poslanika i time računati da će neko da se javi i da onda imate pravo na repliku.
Zahvaljujem, gospodine Pavićeviću.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković, replika, gospođo Udovički, jer je pomenut od strane gospodina Pavićevića. Takođe i gospodin Neđo Jovanović, ali nemojte da pričinite zadovoljstvo gospodinu Pavićeviću i da ga pomenete u vašem izlaganju.

   Mene je gospodin Pavićević pomenuo dva puta. Ja ne vidim razlog zašto mu smeta naša orijentacija ka razvoju, ka stvaranju dobrog ambijenta, efikasnog javnog sektora, ali i reformi koje sprovodimo po 15, 20 sati dnevno. Gde treba da idemo? Na planinarenje, na izlete? Ne, upravo ćemo da radimo suprotno. Radićemo i vikendom, radićemo i sutra, radićemo i nedelju, kao što smo to praktikovali prethodne dve godine.
Što se tiče javnih preduzeća, odnosa države prema javnim preduzećima i uređenju plata, gospodin Pavićević je poslednji čovek od koga sam očekivao da će da pomene i podrži oktroisanje zarada, uređenja zarada u javnim preduzećima i da će da podrži jedan vid tzv. planske privrede. Umesto da podstičemo ta javna preduzeća da, kroz korporatizaciju i korporativno upravljanje, budu profitabilna, da uvedemo profesionalni menadžment i bolju kontrolu, da budu bolja, produktivnija, efikasnija, on predlaže da država iz nekog centra, iz nekog ministarstva određuje plate u tim preduzećima. Te plate treba da se određuju kroz rezultate tih preduzeća, kroz njihov poslovni uspeh i kroz rad i rezultat njihovog menadžmenta, koji će, kada budemo implementirali Zakon o javnim preduzećima, biti profesionalan. Biće uvedena, naravno, kontrola nadzornog odbora koja će kontrolisati njihov rad, meriti njihov rad prema rezultatima i samo tržište i njihov uspeh treba da odredi njihov nivo zarada. Ja mislim da se svi u ovoj sali slažemo da to treba da prepustimo poslovnim rezultatima i uspehu, a ne uređenje iz nekog centra.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Zoran Babić, po Poslovniku.
Izvolite.

Gospodine predsedavajući, član 107. stav 1.
Mislim da ste morali da reagujete na reči gospodina Pavićevića koji je govorio da se neki zakoni donose u gluvo doba novi i na jedan krajnje pežorativan način se odnosio prema sednicama Narodne skupštine.
Ako je ovo gluvo doba noći, a mislim da je 22 časa, kada većina građana Republike Srbije može da posmatra šta se u Narodnoj skupštini dešava, ja ne znam koji naziv da upotrebi za neka dešavanja 2003. godine kada su bili ukinuti prenosi sednica Narodne skupštine, i to, bez obzira što kolega sada pokazuje sa iščuđavanjem na sebe da u tome nije učestvovao, možda nije učestvovao, ali jeste učestvovao, i to direktno naredio, njegov predsednik stranke gospodin Živković. Kakav je tada mrak vladao Srbijom kada čak ni sednice Narodne skupštine, koje su mogle da se odvijaju i preko dana i uveče, građani Republike Srbije to nisu mogli da prate? Kako da nazovemo taj mrak koji je vladao Srbijom?
Mislim da smo se svi obavezali prema građanima Republike Srbije da radimo, da radimo i u šest ujutru i u šest uveče. To što je neko svilen, pa mu je bitnije da ode na proslavu, bitnije da konzumira neka alkoholna pića u 10 uveče, nego što će da radi, nego što će da čita zakone, nego što će da donosi amandmane ili predlaže amandmane, izvolite, izađite i recite da želite da radite dva sata dnevno za jednu pristojnu platu koju svi primamo kao narodni poslanici, pa da vidimo šta će građani Republike Srbije na tako nešto da kažu.

Vreme.

Srpska napredna stranka je spremna, uz duboko poštovanje prema Domu Narodne skupštine, da radi u punom kapacitetu i u punom sastavu i u pet ujutru, i u pet uveče, i pod bilo kojim vremenskim prilikama ili neprilikama zato što to građani Republike Srbije od nas očekuju.

Zahvaljujem.
Smatram da nisam prekršio Poslovnik, gospodine Babiću, a takođe smatram da ne treba da dam opširno objašnjenje, pošto ste vi rekli ono što je najvažnije.
Građani očekuju da mi u punom kapacitetu u interesu građana radimo. Nije problem da radimo ni 10, ni 20 sati dnevno, ako je to u interesu građana Srbije. Ko ne želi da radi u interesu građana i da provede vreme koje građani od njega traže u Skupštini, taj ne mora da bude ovde.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović, replika.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Tačno je, moje ime i prezime je pomenuto, što ja neću učiniti, jer ni jedan narodni poslanik, ni u kom slučaju, neće moći devalvirati ili obezvrediti ono što je poslanička grupa SPS preko mene istakla u odnosu na zakon o kome raspravljamo. I dalje smatram da taj zakon zavređuje snažnu podršku, pa i procesno-pravni institut na koji se jedan od govornika pre mene pozvao, a to je ugovor, koji sam ja ovde namerno apostrofirao i sve što sam rekao, uvažena ministarko, išlo je isključivo u pravcu dobronamernih sugestija, kako bi se kvalitet zakona poboljšao, što ja inače, kao narodni poslanik, činim. Da li ćemo mi raspravljati o takvim procesno-pravnim rešenjima u 22 časa, kasnije, ranije, nije bitno, koliko je bitno da u ovakvoj diskusiji, u ovakvoj raspravi iznađemo najbolja rešenja, jer ta najbolja rešenja tražimo u interesu građana, a građani od nas očekuju da donesemo kvalitetne zakone koji su praktično primenjivi.
Nisam siguran da ćemo samo kritikama, bez utemeljenja, naročito činjeničnog utemeljenja, a da ne govorim o pravnom, onaj ko nema struku i stručne reference da govori o pravnim aspektima ovog zakona, onda ne treba ni da govori o ovom zakon, a ja to puno pravo imam i veliko mi je zadovoljstvo što u ime poslaničke grupe SPS to mogu i da učinim.
Uveren sam da ćete uvažena ministarko doprineti, da ne samo ovaj deo javnog sektora, već i pravosuđe doživi jednu afirmaciju koju doživljava javni sektor, jer kako je rekao moj uvaženi kolega Miša Petronijević, minuli rad je ovde mnogo bolje rešen.

Vreme.

Želeo bih da nosioci pravosudnih funkcija imaju taj isti status. Hvala.