Hvala, predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici i poslanice, dame i gospodo, zahvaljujem se zaista na prilici da vam predstavim Predlog zakona o sistemu plata u javnom sektoru.
Najpre da definišem. Ovaj zakon bavi se uređenjem plata u javnoj upravi i drugim državnim organima i organizacijama koje ne vrše privrednu delatnost. To je ono što se u uobičajenom govoru često naziva država, a što se u međunarodnoj praksi naziva opštim nivoom države. Mi taj termin još nemamo definisan u našem zakonodavstvu, te ga u ovom zakonu nazivamo specifično definisanim javnim sektorom.
Prvo, želim da istaknem glavne razloge zbog kojih je bilo apsolutno neophodno pristupiti uređenju sistema plata zaposlenih u državi. Trenutno stanje u sistemu plata je neodrživo. Strukturne slabosti u sistemu plata i kontrole rezultirali su preglomaznim sistemom sa preko 2.200 radnih mesta, 70 različitih osnova za naknadu, preko deset različitih osnovica, preko 900 koeficijenata, velikim brojem zakona i podzakonskih akata koji regulišu nivoe plata u 11.000 budžetskih institucija. Ovaj zakon rešava tu neupravljivost, tu nemogućnost efektivne kontrole, netransparentnost i nepravičnost sistema plata u javnom sektoru. On trasira put.
Naime, plate i zarade zaposlenih u pojedinim delovima javnog sektora trenutno su uređene čitavim nizom zakonskih i podzakonskih akata ili čak opštim aktima poslodavaca. Veći broj posebnih zakona uređuje posebne režime plata i zarada za određene organe i institucije, počevši od zaposlenih u pojedinim ministarstvima, koja su izdvojena iz opšteg režima plata državnih službenika i nameštenika, pa preko pojedinih posebnih organizacija, određenih organa u sastavu ministarstava i samostalnih i nezavisnih tela, kao i zaposlenih u javnim službama i organima autonomne pokrajine i jedinicama lokalne samouprave.
Pored toga, plate zaposlenih u javnim agencijama i pojedinim organizacijama, koje je osnovala Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave, uređuju se u skladu sa opštim propisima o radu i opštim aktima same organizacije.
Brojnost propisa kojima se uređuju plate i druga primanja zaposlenih u javnom sektoru, dovela je do potpune neujednačenosti u pravima, a usled metodološki neujednačenog pristupa i načina određivanja plata zaposlenih u javnom sektoru. Pored toga, osnovica za obračun i isplatu zarada nije jedinstvena, već u celokupnom sistemu egzistira preko deset različitih osnovica, koje u velikoj meri variraju u pogledu iznosa, tako da je odnos između najniže i najviše u rasponu od čak jedan prema 19.
Većina osnovica se utvrđuje zaključkom Vlade koji se po pravilu ne objavljuje u „Službenom glasniku“, čime nije obezbeđena željena transparentnost, dok se, s druge strane, osnovica za plate državnih službenika i nameštenika utvrđuje Zakonom o budžetu Republike Srbije za svaku budžetsku godinu. Za lokalnu samoupravu postoje tri različite osnovice, pri čemu je najviša gotovo pet puta veća od najniže.
Posebnim zaključkom Vlade za javne službe uključujući i sve nivoe obrazovanja, centre za socijalni rad, ostale javne službe na republičkom i lokalnom nivou, ustanove kulture, stručne službe organizacija obaveznog socijalnog osiguranja, gde je uključen i čitav sektor zdravstva, utvrđeno je čak pet različitih osnovica. Stanje je slično i u pogledu drugih elemenata za utvrđivanje plata poput koeficijenata, uvećanja plate i različitih naknada u slučaju bolovanja, godišnjeg odmora i sl.
Fragmentacija propisa je, ovo je očigledno, doprinela problemu upravljivosti sistema plata i zarada, s obzirom da je za svaku grupu zaposlenih u javnom sektoru omogućeno i neophodno da se vrše promene u zakonima i drugim aktima koji se na tu grupu odnose sa ciljem promene po pravilu podizanja nivoa plata i dodatnih naknada, a bez sagledavanja istih potreba za promenama drugih kategorija zaposlenih.
S obzirom na netransparentnost takvog sistema i na ovoliku neupravljivost, svako podešavanje zarada u jednom delu sistema izaziva lavinu zahteva da se elementi zarada povećavaju ili podešavaju i u drugim delovima sistema, parcijalno, nekoordinirano, neosmišljeno i to vremenom neizbežno izaziva nekontrolisani rast ukupnog fonda plata i zarada, k tome u onim delovima sistema gde postoje jasni kriterijumi određivanja zarada oni prenaglašavaju ulogu školske spreme, a druge aspekte vrednovanja posla ili zanemaruju ili usredsređuju na one aspekte koji se naročito tiču samo dotične delatnosti. Kao posledica došlo se do sistema u kome zaposleni sa visokom stručnom spremom, koji obavlja složene poslove u nekom delu javnog sektora imaju niže plate ponekad od zaposlenih sa srednjom stručnom spremom u drugom delu sistema. Ovo vrlo često, jednostavno nije pravedno ili ako je pravedno nije jasno obrazloženo što u oba slučaja deluje krajnje demotivišuće na zaposlene.
Takođe, poslovi iste složenosti ili čak istovetni poslovi u različitim delovima javnog sektora plaćeni su često različito, a te razlike u nekim slučajevima mogu biti i značajne. Ovaj problem, naročito izražen kod zajedničkih generičkih takozvanih poslova koji su najlakše uporedivi osim kada se obavljaju u veoma različitim uslovima što opet propisi nužno ne prepoznaje izričito.
Istovremeno zbog netransparentnosti sistema plata subjektivna percepcija kod svih zaposlenih je još u većoj meri usmerena ka utisku o ogromnim i nepravičnim razlikama, čak i tamo gde to zapravo i nije slučaj.
Zbog toga je Vlada pristupila temeljnoj reformi s ciljem stvaranja sistema koji je jednostavniji za upravljanje kontrolu, transparentniji i pravičniji, odnosno koji će obezbediti jednaku platu za iste poslove unutar sistema, a onda kada nije jednaka za isti posao, da je to uslovljeno jasnim razlozima vezanim za uslove rada.
U cilju stvaranja takvog sistema Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je uz podršku Svetske banke i u saradnji sa resornim ministarstvima, drugim državnim organima, organima AP Vojvodine, jedinicama lokalne samouprave, javnim službama i drugim partnerima, započelo niz aktivnosti na reformisanju sistemu plata u javnom sektoru.
Zakon o sistemu plata koji je pred vama, rezultat je saradnje i konsenzusa zaista velikog broja zainteresovanih strana i socijalnih partnera, detaljne javne rasprave i izuzetno sadržajnih, brojnih, učestalih i suštinskih konsultacija, koje su vođene sa svim učesnicima i sa svim zainteresovanim stranama, a pre svega sa sindikatima.
Zainteresovane strane su imale priliku da iznesu svoje stavove, pre svega kroz javnu raspravu o Nacrtu zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koja je sprovedena u periodu od 21. oktobra do 10. novembra 2015. godine. Za vreme trajanja te javne rasprave tekst Nacrta zakona sa obrazloženjem bio je postavljen na internet prezentacijama Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave i Kancelarija za saradnju sa civilnim društvom, kao i na portalu „E“ uprave.
Predlozi sugestije inicijative i komentari učesnika u javnoj raspravi prikupljani su elektronskim putem za tu svrhu posebno otvorenu email adresu, kao i pisanim putem na adresu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.
Tekst Nacrta zakona predstavljen je raspravi organizovanoj u Beogradu dana 28. oktobra 2015. godine u prostorijama Palate Srbija, raspravi organizovanoj u Novom Sadu, dana, 2. novembra 2015. godine u prostorijama Skupštine AP Vojvodine, raspravi organizovanoj u Nišu, dana 4. novembra 2015. godine u prostorijama Skupštine Grada i na raspravi organizovanoj u Kragujevcu 9. novembra u prostorijama, takođe Skupštine Grada.
Učešće na javnoj raspravi uzeli su predstavnici sindikata, zaposleni u ustanovama javnih službi, predstavnici državnih organa i organa AP i jedinica lokalne samouprave, kao i zaposleni u državnim organima i organima AP i jedinica lokalne samouprave.
Takođe, u organizaciji sindikata uprave Srbije, dana 29. novembra 2015. godine u prostorijama sindikata u Beogradu, održana je rasprava, a Sindikat medicinskih sestara i tehničara Srbije je 12. novembra 2015. godine u prostorijama KBC organizovao javnu tribinu o Nacrtu zakona.
Nakon završetka formalne javne rasprave nastavljen je dijalog ministarstva sa zainteresovanim sindikatima i održan je niz dodatnih konsultacija sa resornim ministarstvima i njih na resornim sindikatima koja su trajale sve do usaglašavanja teksta. Najbolji dokaz da je javna rasprava zaista bila otvorena ukuljučiva i plodotvorna je činjenica da je Predlog zakona pred vama danas ovde u mnogome drugačiji i znatno unapređen u odnosu na prvi Nacrt, ali vizija i pristup nisu promenjeni. Suštinska rešenja su promenjena samo u jednom važnom pogledu, a u ostalim ovaj predlog je zapravo samo otišao dalje u koracima koji je prvi Nacrt predviđao.
Da odmah kažem, suštinska promena napravljena je u dijalogu sa Ministarstvom finansija kada se sa pristupa jednog niza od 50 platnih razreda prešlo na matricu od 13 platnih grupa sa po desetak platnih razreda u svakom. Tako da je postalo jasnije da će na ovaj način transparentnost sistema, a i sam postupak postavljanja ovog sistema biti unapređen.
Zakon je prošao i institucionalni proces socijalnog dijaloga sa poslodavcima i sindikatima dana 29. novembra 2015. godine na sednici Socijalno ekonomskog saveta predstavljen i razmatran tekst Nacrta zakona, a zatim je taj dijalog nastavljen u nekoliko više krugova i radu Radne grupe.
Posebnu pažnju smo posvetili stalnom informisanju i Narodne skupštine i narodnih poslanika. Dana 10. novembra 2015. godine u domu Narodne skupštine održan je sastanak Ekonomskom kokusa, prvi, a drugi je održan ponovo sa razrađenijom, novom, skoro konačnom verzijom zakona 12. februara.
Želim da istaknem da je proces usaglašavanja bio naporan, ozbiljan i posvećen, kao i da je dao rezultat u jednom zrelom zakonskom tekstu koji sada koji je u obliku pred vama ima sve potrebne elemente da započne i usmerava suštinske reforme plata u javnom sektoru.
Donošenjem zakona država i Vlada se obavezuju da se sistem plata u javnom sektoru uredi na jedinstvenim principima i predstavlja korak koji razrešava lažnu dilemu odakle početi ovu reformu. Naime, tokom procesa konsultacija često se moglo čuti da je prethodno potrebno urediti neki drugi segment javnog sektora, početi sa neke druge tačke. Svi elementi su zapravo povezani i status zaposlenih i uređivanje njihovog napredovanja i njihovo nagrađivanje i merenje učinka. I, prema tome, plata kao njihov element je organizacioni oblici koje imamo u javnoj upravi, javnom sektoru svi su oni povezani i moramo problem reforme rešavati na nekako, da definišemo simultani način, a najbolji način jeste da se počne od plata.
Sistem koji je u ovolikoj meri nefunkcionalan, nije moguće unaprediti preko noće. Neophodno je pokrenuti koherentan reformski proces koji bi novi sistem plata zaživeo u praksi.
U tom smislu ovaj sistemski zakon predstavlja najmanji zajednički sadržalac koji će učiniti plate uporedivim, a uvodi zajedničke principe za sve posebne zakone, čije će donošenje da usledi i sa kojim će se specifični elementi plata za svaki od delova sistema tačno utvrditi.
Istovremeno, ostavlja ovaj zakon dovoljno fleksibilnosti i prostora da se ne ubacuju svi delovi sistema u stegu, koja zapravo može da ne prepozna specifičnosti bilo kojeg dela od njih.
Prednosti donošenja ovakvog zakona u sistemu plata sa predloženim institutima predstavlja njegova realna izvodljivost, jer u relativno kraćem vremenskom periodu imajući u vidu uporedna iskustva drugih država kod kojih su ovakve reforme trajale više godina.
Moram reći, ova reforma je nekoliko puta započinjana, trajala više godina i kod nas, i svaki put se odustajalo i stav ove Vlade da je to bilo upravo zato što se pokušavao napraviti sistem koji je manje fleksibilan, rigidniji, zasnovan na manjem broju kriterijuma i elemenata i prosto je bilo nemoguće ceo sistem uterati u nešto tako rigidno.
Druga prednost ovog pristupa je njegova postepena implementacija kroz posebne zakone, čime se ne bi doveli u pitanje institucionalni i administrativni kapaciteti u toku ovog postupka.
Donošenjem ovog zakona postižu se sledeći konkretni ciljevi – uspostavljanje osnova sistema plata, u cilju utvrđivanja visine plate na jedinstven i transparentan način.
Pod dva, unapređenje mehanizama, kontrole i transparentnosti u načinu uređivanja i utvrđivanja visine plate.
Pod tri, jednostavnije upoređivanje plate u različitim delovima sistema i lakša kontrola promena u pojedinačnim podsistemima.
Utvrđivanjem jedinstvene osnovice Zakonom o budžetu, utvrđivanjem raspona platnih grupa i platnih razreda, kriterijuma za vrednovanje i opštih opisa platnih grupa, ustanovljavanjem kataloga radnih mesta, zvanja i položaja, uspostaviće se transparentan, uporediv i kontrolisani sistem plata.
Dakle, da ilustrujem, prema pravilima iz ovog i posebnog zakona koji bude donet, neko konkretno radno mesto ili zvanje biće razvrstano u odgovarajuću platnu grupu, i ako se radi o situaciji da neko tek treba da počne da radi na tom radnom mestu, biće razvrstan u jedan od tri početna platna razreda.
Pored te početne plate, ovakav sistem plata omogućava napredovanje kroz platne razrede unutar iste platne grupe, na osnovu radnog učinka, u skladu sa strateškim opredeljenjem da ukupna plata treba da zavisi i od radnih rezultata.
Dakle, želimo da se konačno najbolji nagrade za svoj kvalitet rada, a pravila napredovanja to treba i da omoguće. Tamo gde još uvek nema uređenog sistema napredovanja i merenja učinka, ovaj sistemski zakon zahteva da se napredovanje jasno i transparentno uredi, ali omogućava i da se uspostave tranziciona pravila na osnovu kojih će se vrednovati rad do punog uređivanja sistema.
U cilju uporedivosti sistem prelazim odredbama se utvrđuje jedinstvena osnovica radi preračuna postojećih koeficijenata, kako bi se prilikom donošenja posebnih propisa utvrdila analiza efekata na adekvatan način, pošto raspoloživi podaci u ovom trenutku nisu čitljivi na prvi pogled, što bi se reklo, već se posredno izvode i to uz veliki rad.
Dakle, korišćenjem ove preračunske osnovice svi zadržavaju iznos plate koju imaju u trenutku kada se preračun vrši na dan stupanja i ovog zakona na snagu, i kroz tri meseca kada se bude vršio ovaj preračun, no tom računicom koja deli postojeću platu sa preračunskom osnovicu postiže se uporedivost tako dobijenih koeficijenata.
Znači, da ponovim još jednom, plata ostaje ista, osnovica ostaje ista za sve, a koeficijenti se samo računski menjaju, kako bi bili uporedivi i kako bi množenjem sa tom jednom istom osnovicom dali istu platu koji zaposleni ima danas. Time postižemo uporedivost i time postižemo osnovnu polaznu pretpostavku za donošenje odgovarajućih posebnih zakona koje će odrediti nov sistem plata.
Naime, u prethodnom periodu usled stanja u sistemu plata, koje sam na početku opisala, koeficijenti su prestali da izražavaju ono što bi trebalo da izražavaju, a to je vrednost poslova, međusobna uporedivost među njima koji se na nekom radnom mestu obavljaju. Usled haotičnog kretanja plata pojedinih kategorija zaposlenih i velikog broja osnovica, poređenje, kao što sam već rekla danas nemoguće, a koeficijenti su izgubili svoj smisao.
Prilikom opredeljivanja za postepen i fleksibilan pristup, pored složenosti zadataka uzeta je u obzir činjenica da je u nizu pokrenutih reformskih procesa, racionalizacije, sektorske reforme, evropske integracije, itd, kapacitet centralne administracije i svih uključenih institucija za novi proces sveobuhvatne reforme plata, veoma ograničen.
Takođe, pozitivnu stranu ovog rešenja predstavlja i činjenica da se u prvom trenutku ne bi dirali oni delovi sistema koji su već reformisani i nedavno uređeni u skladu sa evropskom praksom na transparentan način.
Što se tiče socijalnog dijaloga, ovaj postepeni pristup omogućava dalji konstruktivni pregovor sa predstavnicima sindikata, prilikom izrade posebnih zakona, naročito u postupku svrstavanja radnih mesta u odgovarajuće platne grupe i ove početne platne razrede koje sam već maločas ilustrovala u okviru matrice utvrđene ovim zakonom, a polazeći od kriterijuma za vrednovanje i opis platnih grupa, datih u ovom zakonu, dok bi bliža merila za primenu kriterijuma i način svrstavanja bili utvrđeni u posebnim zakonima, u zavisnosti od specifičnosti poslova koji se obavljaju u posebnim delovima javnog sektora.
Ovaj polucentralizovan sistem zasniva se na tome da se sistemskim zakonom utvrđuju osnovna i zajednička prava za ceo sektor, kao i osnovni principi i načela i jedna platna matrica sa rasponima platnih grupa i platnih razreda. To je centralizovani deo modela. Decentralizovani deo se zasniva na tome da će se posebnim zakonima utvrđivati pojedina prava specifična za pojedine delove sistema, merila i način vrednovanja radnih mesta, kriterijumi i merila rezultata rada, specifičnije za svaki pod deo sistema, nego za celinu.
Radi pojašnjenja, ukazujemo da se pod posebnim zakonom misli na zakone koji će urediti plate zaposlenih u javnim službama, u školstvu, zdravstvu, socijalnoj zaštiti i slično, organima AP jedinice lokalne samouprave, u javnim agencijama i u drugim organima i organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP ili jedinica lokalne samouprave.
To je navedeno u prelaznim i završnim odredbama zakona, a i na posebne zakone u nekim delovima javnog sektora, poput Zakona o policiji, ili Zakona o vojsci i drugim posebnim zakonima.
Iako se zakonom utvrđuje jedna matrica koeficijenata, njena rigidnost se umanjuje tako što se umesto jednog fiksnog koeficijenta u svakom platnom razredu uvode rasponi u platnim razredima, što omogućava lakše početno razvrstavanje radnih mesta, odnosno uvođenje u sistem, kao i vrednovanje rezultata rada u skladu sa budžetskim mogućnostima koje neće uvek omogućavati prelazak iz jednog u drugi platni razred, odjednom i u jednom koraku.
Zaokruženi sistem plata postići će se donošenjem ovog i posebnih zakona. Dakle, da još jednom rezimiram, posebni zakoni će bliže određivati kriterijume razvrstavanja radnih mesta ili zvanja u platne grupe i platne razrede.
Oni će određivati uslove i okolnosti pod kojim se izuzetno ostvaruje pravo na korektni koeficijent u odnosu na koeficijent u matrici.
On se ostvaruje, napominjem, samo onda kada postoje stalni uslovi za obavljanje poslova ili drugih stalnih okolnosti koje se javljaju na poslovima odgovarajućeg radnog mesta, a koji nisu uzeti u obzir pri vrednovanju poslova tog radnog mesta u širem broju slučajeva.
Posebna uvećanja plate za pojedine podsisteme javnog sektora, koji se pojavljuju redovno, ali samo u jednom delu javnog sektora, na primer dežurstva u zdravstvu zbog obaveza pružanja zdravstvene usluge 24/7, pravila i kriterijumi za napredovanje i nagrađivanje.
I na kraju ovaj zakon uređuje i zadržavanje zatečene plate uz određivanje načina postepenog usaglašavanja zatečene plate sa visinom buduće plate utvrđene prema novom sistemu, a koja usaglašavanjem mora biti prilagođeno mogućnostima budžeta Republike Srbije i koje će se sprovoditi od 2017. godine.
Pre nego što vam predstavim glavna zakonska rešenja, želim posebno da naglasim jednu izuzetno značajnu okolnost koja nije izazvala toliko pažnje u dosadašnjoj javnoj raspravi. Ovim zakonom uvodi se i sistem napredovanja kroz platne razrede, odnosno otvara se mogućnost vrednovanja rezultata rada na istom radnom mestu kroz platne razrede.
S obzirom da u većem delu sistema ne postoji uređen sistem napredovanja, odnosno napredovanja kroz platne razrede vrednovanjem rezultata rada, to se ne može očekivati da će odmah doći do primene ovakvog napredovanja jer je potrebno vreme da se uspostavi ovaj mehanizam.
Ipak, neophodno je da se posebnim zakonima utvrde kriterijumi i merila vrednovanja rezultata rada, kao i uslova za napredovanje. Time će se postići veliki korak napred ka efikasnijoj upravi.
Kriterijumi napredovanja moraju da počivaju na vrednovanju i radnog učinka svakog zaposlenog. Ovaj proces je zato prilika koju moramo da iskoristimo da pravila za vrednovanje radnog učinka postavimo tako da odslikava servisnu orijentaciju javne uprave i javnog sektora i da vrednujemo rad tako što ćemo u centar pažnje da postavimo građanina i privredu kojoj treba da pružimo javnu uslugu. Time Zakon o sistemu plata pravi veliki iskorak ka suštinskoj transformaciji naše javne uprave.
Prelazna rešenja omogućavaju naravno da se plate određuju i bez napredovanja i vrednovanja učinka sve dok se odgovarajući sistemi ne uvedu. Šta više, ne bi valjalo da se pređe na sistem, pod navodnicima „nagrađivanja“ za napredovanje i učinak ukoliko dobri sistemi merenja nisu uspostavljeni i provereni.
Takođe je predviđeno da zaposleni može da ostvari pravo i na uvećanu platu pod uslovima i na način utvrđen posebnim zakonom upravo ukoliko takvo uvećanje opravdavaju specifični uslovi rada ili druge okolnosti pod kojima se poslovi obavljaju povremeno, a koje nisu uzete u obzir pri vrednovanju poslova radog mesta, odnosno pri utvrđivanju korektivnog koeficijenta.
To posebno važi za policijske službenike i promenljive bezbednosne okolnosti u kojima rade. Na primer, suočavajući se sa prilivom velikog talasa imigranata ili obezbeđujući velike međunarodne skupove i slično.
Druga važna napomena se odnosi na obuhvat zakona, o čemu je bilo mnogo više polemike tokom javne rasprave.
Ovaj zakon, moram da naglasim još jednom, uticaće na zaposlene u javnom sektoru onako kako sam to objasnila u početku, definisanih kao opšti nivo države i njih je oko 500 hiljada zaposlenih.
Ja ovde neću nabrajati, nabrojani su u prvom i drugom članu zakona. Ali bih da naglasim da primedba iznošena tokom javne rasprave i procesa konsultacije da se ovim zakonom ne obuhvata ceo javni sektor, odnosno pre svega javna preduzeća i privredna društva čiji su osnivači Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, nije prihvaćena iz razloga što je novi sistem plata
zaposlenih u javnom sektoru zasnovan na delatnosti i prirodi poslova koje pruža administracija ili javna služba i koji su i do sada uvek bili uređivani posebnim pravilima.
Sa jedne strane, ovakvi zakoni služe da se urede plate u pružanju državnih usluga kojih uglavnom nema na tržištu, pa ne mogu ni da se vrednuju na tržištu, a ne mogu se ni zaposleni vrednovati prostim poređenjem sa tržištem.
Sa druge strane, ovakvo uređivanje plata zaposlenih u javnim preduzećima vraćalo bi nas u centralno plansko vreme kada se od preduzeća nije ni očekivalo da posluju po poslovnim principima.
Korporativni javni sektor treba da se uređuje, pre svega, jačanjem principa odgovorno korporativnog upravljanja i državnog nadzora nad njime. Ako se takav sistem ne uspostavi, neće nam pomoći ni Zakon o platama.
Postavljanjem javnog sektora na način kako je to učinjeno u odredbi člana 1. Predloga zakona pristupilo se i sa stanovišta međunarodnih standarda i Međunarodnog monetarnog fonda. To znači da se u poimanju tzv. opšteg nivoa države ne obuhvataju oni oblici organizovanja čiji su rezultati merljivi i čiji je poslovanje organizovano kao što se to radi sa akterima na tržištu.
Kako do sada u normativnim aktima nije uspostavljena precizna definicija javnog sektora, niti definicija javne uprave, a cilj ovog zakona je da uredi sistem plata u onom delu javnog sektora koji se odnosi na opštu državu u smislu navedenih međunarodnih standarda i prakse, uključujući i uži pojam javne uprave u smislu strategije reforme javne uprave u Republici Srbiji, uključujući i nezavisne i samostalne državne organe, to se pribeglo nabrajanju onih zaposlenih na koje će se zakon primenjivati.
Što se tiče konkretnih zakonskih odredbi, dozvolite mi da vam predstavim, mislim da ću najvažnija rešenja da ostavim za raspravu, pošto su danas na dnevnom redu dva sistemska zakona i ne želim da iscrpim poslanike tekstom.
Dakle, o specifičnim rešenjima možemo da razgovaramo nadalje u ovoj sednici kao i kada se bude raspravljamo o amandmanima, ali želim samo kao zaključak da kažem da je ovaj zakon neophodan za uređenje sistema plata u javnom sektoru, jer smatram da je izabran dobar i funkcionalan model uređenja sistema plata kojim se postižu glavni reformski ciljevi.
Zatim, zakon je rezultat izuzetnog napora i usaglašavanja, uključujući i socijalne partnere i praćenja uporednih rešenja i iskustava, kao i stručne pomoći Svetske banke.
Na kraju i kao najvažnije da naglasim da je ovo nužan, veliki ali ipak prvi korak uređenja javnog sektora, a pogotovo i samog sistema plata u zemlji. On je postavio principe, ali pred nama, odnosno pred narednom Vladom je težak zadatak i odgovoran zadatak da se principi ovog zakona u potpunosti i do kraja sprovedu kroz donošenje posebnih zakona, a u tom procesu da se takođe vodi računa o daljoj racionalizaciji i racionalnoj upotrebi sredstava u javnoj upravi.
Isto tako, u sklopu sa reformom javne uprave i akcionim planom kojeg se ova Vlada pridržavala i koji će verujem da nastavi da se sprovodi u sklopu i sa jakim opredeljenjem za evropske integracije, ovaj zakoni njegovo dosledno sprovođenje, omogući će i modernizaciju javne uprave na najbolji mogući način.
Pozivam vas da date podršku ovim naporima Vlade da uredi sistem plata na pravičan i transparentan i upravljiv način i da glasate za ovaj zakon. Hvala.
