Zahvaljujem se.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Senić. Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Kada pričamo o Predlogu zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, stav naše poslaničke grupe je da zakon na prvo čitanje i nije toliko loš, ali, ima dosta nedostataka. Mi smo to probali kroz amandmane da popravimo i uložili smo 32 amandmana. Nadam se da ćete ih pažljivo razmotriti i da ćemo prekosutra pričati o njima.
Takođe, želeo bih da mi gospođa ministarka odgovori na pet pitanja u vezi zakona, jer postoje, bar u javnosti, neke nejasnoće. Prvo pitanje – da li je cilj da nove sistematizacije dovedu do neraspoređenih službenika koji će potom biti otpušteni ili premešteni? Zatim – zašto je predviđeno da onaj ko odbije premeštaj koji mu ne odgovara, automatski biva otpušten? Zašto ni ovde, kao ni kod Zakona o javnim preduzećima, nema roka u kom mora da se raspiše konkurs i u kom mora da se isti okonča?
Kada je u pitanju status vršioca dužnosti, da li je najbolje rešenje koje ste mogli da predvidite za status vršioca dužnosti taj da ukoliko položaj nije popunjen, može da se postavi v.d. na tri meseca, uz mogućnost još tri meseca? Dakle, da ukupno šest meseci bude v.d. stanje?
Na kraju, kojom logikom ste se rukovodili da službenik na položaju samo kada se prvi put postavlja, to ide preko javnog konkursa, a po isteku prvog mandata može da mu se produžava mandat i bez javnog konkursa. Mi smatramo da je ovo apsolutno neprihvatljivo.
Sa druge strane, otvara se i pitanje određenih lokalnih samouprava, jer ste u članu 51. predvideli da službeniku prestaje rad na položaju i sad tačka 4) ukidanjem jedinica lokalne samouprave, odnosno gradske opštine.
Ja dolazim iz jedne male lokalne samouprave u kojoj je Vlada ukinula sud, u kojoj nemamo javnog beležnika, gde je katastar razvlašćen, gde ova Vlada ne dozvoljava da zaposlimo javnog pravobranioca, saobraćajnog inspektora, pravnike koji su neophodni za efikasno funkcionisanje naše lokalne samouprave. I, moje pitanje je – da li Vlada uopšte ima strategiju za održivi razvoj tih malih lokalnih samouprava koje imaju do 20.000 stanovnika, ili će ih samo jednostavno ukinuti što se nagoveštava ovim zakonom.
Dakle, nije mali broj lokalnih samouprava koje imaju manje od 20.000 stanovnika. Tu žive i rade neki ljudi, potpuno je neprimereno da im se samo jednim članom zakona predvidi ukidanje lokalne samouprave i da će službenicima zaposlenim u tim opštinskim upravama prestati radni odnos ukoliko se lokalne samouprave ukinu.
Sada bih pričao o Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Pretpostavljam da imamo predstavnike Visokog saveta sudstva u sali. Moje jednostavno pitanje je – Kako birate sudije koje predlažete i ako možete da mi objasnite proces kandidovanja i izbora, jer naše sudstvo je u ovom trenutku u potpunom rasulu. Vi možete da se žalite na neku neuspelu reformu u pravosuđu od pre pet, šest godina, itd, ali ono što se sada dešava u našem pravosuđu je daleko, daleko ispod nivoa na kom je naše pravosuđe bilo do 2012. godine.
Želim da vam navedem samo jedan primer gde sam lično učestvovao i pitao određene službenike u sudu, konkretno reč je o Osnovnom sudu u Velikoj Plani, sudska jedinica u Smederevskoj Palanci, gde jedan moj prijatelj ima ostavinski postupak, gde je potpuno sve čisto. On je naslednik prvog reda, predao je zahtev za raspravu za održavanje ostavinske rasprave još u oktobru 2013. godine i do dan danas nije zakazano ni prvo ročište. Dakle, više od dve i po godine postupajući sudija nije zakazao ni prvo ročište. Jednostavno želim da mi objasnite šta to rade sudije koje ovde biramo na vaš predlog, ako ne postupaju u određenim predmetima.
Ostalo je još, obično se o tome ne raspravlja, Predlog odluke o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije, na predlog Srpske napredne stranke, gde se generalno mi ne mešamo u kadrovska rešenja koje druge stranke predlažu, ali je interesantno da je ponovo za predsednika Republičke izborne komisije predložen prof. dr Dejan Đurđević, koji je već podneo ostavku na mesto predsednika Republičke izborne komisije 7. avgusta 2014. godine, iz ličnih razloga koje nije objasnio. Njegovo pravo, ali nam nije jasno kako to da je taj čovek ili da je taj čovek ponovo predložen za predsednika Republičke izborne komisije, a pri tome znamo da Srpska napredna stranka propagira neko pravilo da nema duplih funkcija. Čovek ima prema evidenciji Agencije za borbu protiv korupcije, ja brojim, evo bar šest javnih funkcija i sada mu dodajemo ponovo funkciju predsednika Republičke izborne komisije.
Da li će taj čovek moći da obavlja tu funkciju pored svih funkcija koje već obavlja. On je vanredni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, direktor Republičkog sekretarijata za zakonodavstvo, član Ispitnog odbora za polaganje pravosudnog ispita u Ministarstvu pravde i državne uprave, član Ispitne komisije za sprovođenje javnobeležničkog ispita, opet u Ministarstvu pravde i državne uprave. Ovde imam podatke i o tome kolika su njegova mesečna primanja, ali to je, hajde da kažemo, njegova lična stvar. Postavljamo pitanje – da li će on stići da obavlja i tako važnu funkciju kao što je predsednik Republičke izborne komisije, a i sam je podneo ostavku 7. avgusta 2014. godine, iz ličnih razloga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Prijavite se molim vas.
Izvolite prvo potpredsednik Vlade. Izvolite gospođo Udovički.

Ja bih samo, neka od vaših pitanja su retorička, kao što je ovo pitanje da li se zakon donosi da bi se otpustili zaposleni. Očigledno, ne. Međutim, kada je reč o odlučivanju o tome da li će neke jedinice lokalne samouprave da postoje ili ne, to se odlučuje zakonom u ovoj Skupštini. Prema tome, nema nikakve veze sa ovim zakonom. Još bih samo da naglasim da status v.d. položaja, ne samo da može da traje tri meseca i tri meseca, nego Zakon jasno određuje da posle isteka drugog roka od tri meseca vršilac mora da bude vraćen na radno mesto službeničko, sa kog je i doveden u v.d. položaj.
Prema tome, nema nikakve motivacije da se konkursni postupak nepotrebno odugovlači, a postoji i rok u kom rukovodilac, odnosno u ovom slučaju najčešće načelnik, mora da odluči o preporuci komisije. To je samo dve nedelje, tako da sve u svemu, mislim da zakon odgovara, odgovarajući na zahteve koje ste postavili u ovoj diskusiji. Svakako ćemo pažljivo razmotriti svaki od vaših 32 amandmana. Hvala.

Zahvaljujem gospođo Udovički.
Sada dajem reč Mirjani Ivić, izbornom članu Visokog saveta sudstva iz reda sudija. Izvolite.

Hvala.
Uvaženi predsedavajući, uvaženi poslanici, vi ste svi dobili u materijalu naše predloge za prvi izbor sudija, samo bi radi javnosti kratko podsetila.
Po raspisanim oglasima za Privredni sud u Beogradu, Osnovni u Pančevu i Prekršajni u Pančevu, Visoki savet je obrazovao Komisiju koja je najpre izvršila proveru podnetih prijava, pribavila mišljenja za sve kandidate iz sudova, znači, iz suda gde rade i neposredno Višeg suda, mišljenje za kandidate koji ne rade u sudu, znači, za organe i organizacije iz kojih dolaze, a za advokate iz advokatskih komora.
Posle svih pribavljenih mišljenja obavljeni su razgovori sa svim kandidatima koji se prvi put biraju za sudije. Za Privredni sud u Beogradu, za popunu četiri sudijska mesta prijavilo se 102 kandidata, od toga 37 iz reda sudija, 46 iz reda sudskih pomoćnika, pet kandidata iz reda advokata i 56 iz reda ostalih lica.
Posle obavljenih razgovora naš predlog vama, bilo nam je jako teško jer su približno dobri i svi dobri kandidati koje smo imali u vidu, odabrali Grujić Tijanu. Ona je 1976. godište. Dolazi iz Privrednog suda u Beogradu, 8,9 prosek, šest godina studiranja, 2004. godine je položila pravosudni ispit, od 2002. godine kao pripravnik u Trgovinskom, sve vreme u Trgovinskom i sada u Privrednom sudu u Beogradu. Iz svog suda dobija pozitivno mišljenje, neposrednog višeg takođe. Godine 2012. ocene o njenom radu, „naročito se ističe“, a 2013. i 2014. godine je bila na porodiljskom pa tu nemamo ocena.
Sledeći kandidat je Ivčevski Nikola, Jovanović Danijela i Cukanović Darko. Svi dolaze iz privredne apelacije sa prosecima Nikola 8,83 za četiri godine, 2004. godine položio pravosudni, od 2002. godine je u Trgovinskom, pa sve do sada u privrednoj apelaciji, pozitivno mišljenje iz suda iz kog dolazi sa posebnom podrškom određenog broja sudija i sve tri godine se „naročito ističe“.
Danijela, takođe 7,34 osam godina studirala, 2002. godine položila pravosudni, sve od 2000. godine kada je bila pripravnik pa sve do sada u privrednoj apelaciji, sve vreme je u Privrednom sudu, pozitivno mišljenje sve tri godine „naročito se ističe“ i Cukanović Darko, 1969. godište isto privredna apelacija, kao što sam rekla, 7,41 prosek, šest godina studirao, 2001. godine je položio pravosudni, a od 1999. godine u Privrednom, pa onda Višem trgovinskom i sada u privrednoj apelaciji i takođe pozitivno mišljenje i posebnu podršku određenog broja sudija, tri puta „naročito se ističe“.
To su izvanredni kandidati. Osim ovih karakteristika koje su ovde navedene u razgovoru, u intervjuu koji su imali sa Komisijom Visokog saveta sudstva stvarno su ostavili izvanredan utisak.
Sledeći sud je Osnovni sud u Pančevu. Tu se biraju dvoje sudija, prijavilo se 113 kandidata iz reda sudija četiri, 79 pomoćnika, pet advokata i 25 ostalih lica.
Naš predlog je Đorđević Nenad, 1970. godište iz Višeg suda u Pančevu, 6,83 ocena, sedam godina studirao, 1999. godine položio pravosudni ispit i sve vreme je u sudu. Znači, od Opštinskog sada je u Višem. Pozitivno mišljenje iz suda iz koga dolazi, sve tri godine „naročito se ističe“ i Spajić Vladimir, 1975. godište iz Osnovnog suda u Pančevu, 7,29 sedam godina studirao, 2005. godine položio pravosudni, od 2002. godine pripravnik u Opštinskom, a sada u Osnovnom sudu u Pančevu, na drugoj listi je vrednovanja u svom sudu, Viši sud je podržao mišljenje sudija Osnovnog suda. To su kandidati za Osnovni sud u Pančevu.
Sledeći sud je Prekršajni u Pančevu. Takođe dva sudijska mesta. Prijavilo se 67 kandidata, 44 sudijskih pomoćnika i 23 ostala lica.
Naš predlog je Vasić Aleksandra, 1973. godište, dolazi iz Osnovnog suda u Pančevu, 8,17 prosek za šest godina, 2002. godine položila pravosudni, od 1999. kao pripravnik pa sve do sada je u Osnovnom sudu u Pančevu. Iz suda ima pozitivno, neposredno višeg takođe podržavaju sudije samo je u 2014. godini ne ocenjena zbog porodiljskog odsustva i Mladenović Sandra, 1974. godište, iz Višeg suda u Pančevu, saradnik, 7,87 četiri godine studirala, 2002. godine položila pravosudni. Od pripravničkih dana je u Okružnom sudu u Pančevu, pa onda pomoćnik i deseta je u višem sudu. Pozitivno mišljenje sve tri godine „naročito se ističe“.
Kao što vidite, vodili smo računa da to budu kandidati sa dugim stažom u sudu svi. Kao što vidite, svi su 2001. godine, 2002. godine, 2004. godine, svi su preko 10 i više godina u sudu.
Po našem mišljenju mogu da sednu i da sude, jer takav su utisak ostavili na razgovoru. To bi bilo o ovome.

Povreda Poslovnika, narodni poslanik Zoran Babić.

Gospodine predsedavajući, mislim da ste morali da prekinete gospodina Senića malopre u izlaganju, kada je govorio o nekom sudskom postupku i kada, u kojem je, jedna od strana, njegov prijatelj i kada je rekao da je taj predmet čist.
Mislim da je to direktno uticanje na rad pravosudnih organa. Niko ko se bavi politikom, niko iz parlamenta, niko iz Vlade, ne sme da utiče na rad pravosudnih organa. Na koji način i kako će se sada ponašati sudija u tom postupku, ukoliko je gospodin Senić već naručio presudu i već je rekao da je sve to čisto. Da li treba suditi po zakonima ili po nalozima političara?
Mislim da smo takvu reformu u pravosuđu imali od 2008. do 2012. godine i mislim da niko nije iz sveta, ali iz domaće stručne javnosti nije dao pozitivnu ocenu takve reforme pravosuđa.
Takva reforma pravosuđa u kojoj će političari, poslanici, ministri, bilo ko da naručuje presude, da govori da li je predmet čist ili nije čist i da suflira sudiji kako će da presudi, pravi odraz bivšeg režima prema pravosuđu i prema nezavisnosti pravosuđa, i mislim da ste morali na tako nešto da upozorite narodnog poslanika, gospodina Senića i da ga prekinete ili da mu ukažete na veliku nepravilnost i veliki udar, odnosno pokušaj udara, sufliranja kako će sudija presuditi, da li u korist njegovog prijatelja ili u korist bilo koga.
Mislim da je neophodno da se držimo jednog kodeksa, da je pravosuđe nezavisno, a da politika i političari, ni u kom slučaju ne smeju da utiču da li je neki predmet čist ili ne i kakva će presuda da se donese.

Zahvaljujem gospodine Babiću.
Sada se desio slučaj na koji sam par puta ukazao, da narodni poslanici ako malo tiše govore i ako se odmaknu od mikrofona, ustanu, mi predsedavajući, evo i zamenik sekretara se slaže samnom nekada ne čujemo delove govora, ni ja ni on tu rečenicu nismo čuli, a da jesmo, ja bih reagovao, tako da smatram da nisam prekršio Poslovnik.
Da li želite da se Skupština izjasni? (Ne)
Hvala.
Izvolite, narodni poslanik Aleksandar Senić.

Reklamiram i ja povredu Poslovnika, jer ste morali da prekinete mog kolegu Babića, član 106, prvo nije rekao koji član Poslovnika reklamira.