Poštovani narodni poslanici kako bismo mogli da nastavimo sa glasanjem potrebno je da utvrdimo kvorum.
Molim vas da ubacite svoje kartice u jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 131 narodni poslanik i da postoje uslovi za odlučivanje, a imamo nekoliko nevidljivih poslanika.
Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine na osnovu člana 159. stav 2. Poslovnika predložio je da se iz predloženog dnevnog reda sednice povuče 9. tačka dnevnog reda – Lista kandidata za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koji je taj Odbor podneo Narodnoj skupštini 4. februara 2016. godine.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 129, protiv – pet, uzdržanih – nema, nije glasao jedan poslanik.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Igor Bečić na osnovu člana 92. stav 2. čl. 157. stav 2. i 192, 193. i 195. Poslovnika Narodne skupštine predložio je da se obavi zajednički, načelni jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave; Predlogu autentičnog tumačenja odredbi člana 52. stav 1. člana 29. stav 1, člana 30. stav 2. i člana 50. stav 2. tačka 1) Zakona o privatizaciji „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 83/2014; 46/2015. i 112/2015 koji je podneo Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo Narodne skupštine; Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju; Predlogu odluke o razrešenju funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine; Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Kruševcu koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu Narodne skupštine; Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Jagodini koji je podneo nadležni odbor; Predlogu odluke o izmenama Odluke o razrešenju i imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije, koji je podneo narodni poslanik Zoran Babić; Lista kandidata za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine; Lista kandidata za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje Narodne skupštine; Predlogu odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge i Predlogu odluke o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine.
Da li narodni poslanik Igor Bečić želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 131, protiv – tri, uzdržanih – nema, nije glasalo četiri narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 134, protiv – pet, uzdržanih – nema, nije glasalo dva narodna poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Prve sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave;
2. Predlog autentičnog tumačenja odredbi člana 52. stav 1. člana 29. stav 1, člana 30. stav 2. i člana 50. stav 2. tačka 1) Zakona o privatizaciji „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 83/2014; 46/2015. i 112/2015;
3. Predlog odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju;
4. Predlog odluke o razrešenju funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu;
5. Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Kruševcu;
6. Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Jagodini koji je podneo nadležni odbor;
7. Predlog odluke o izmenama Odluke o razrešenjima, imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije;
8. Lista kandidata za izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije;
9. Predlog odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge;
10. Predlogu odluke o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Poštovani narodni poslanici saglasno članu 27. i članu 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi i posle 18 časova zbog potrebe da donesemo akta iz dnevnog reda ove sednice.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da sam pozvala da današnjoj sednici prisustvuju: dr Kori Udovički, potpredsednik Vlade i ministar državne uprave i lokalne samouprave, dr Rasim Ljajić, potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, on će doći ako je to potrebno, Natalija Pavlović Šiniković i Saša Mogić, pomoćnici ministra državne uprave i lokalne samouprave i ostali njihovi saradnici kao i Vesna Janjić, samostalni savetnik u Visokom savetu sudstva.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2, članu 192. stav 2. i čl. 193 i 195. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave; Predlogu autentičnog tumačenja odredbi člana 52. stav 1. člana 29. stav 1, člana 30. stav 2. i člana 50. stav 2. tačka 1) Zakona o privatizaciji „Službeni glasnik Republike Srbije“ br. 83/2014; 46/2015. i 112/2015, Predlogu odluke o izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, koji je podneo Visoki savet sudstva; Predlogu odluke o razrešenju funkcije predsednika Prvog osnovnog suda u Beogradu, Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Kruševcu; Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Jagodini; Predlogu odluke o izmenama Odluke o razrešenju, imenovanju članova i zamenika članova Republičke izborne komisije; Listi kandidata za izbor članova Saveta regulatornog tela za elektronske medije; Predlog odluke o izboru predsednika, zamenika predsednika i članova Upravnog odbora Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge i Predlogu odluke o prestanku funkcije člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koji je podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine.
Da li predstavnici predlagača ministar Kori Udovički želi reč? Izvolite.

Hvala, poštovana predsednice.
Poštovane poslanice i poslanici, dame i gospodo pravo mi je zadovoljstvo što imam priliku da vam danas obrazložim još jedan sistemski i dugo očekivani zakon – Predlog zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Cilj ovog zakona je, pre svega, da stvori uslove da se izvorni i povereni poslovi u jedinicama lokalne samouprave i autonomnim pokrajinama obavljaju na stručan, nepristrasan, politički neutralan način, a naročito da se do poslova dolazi da se oni obavljaju etično. Jednom rečju, cilj ovog zakona je profesionalizacija i depolitizacija uprave na lokalnom i pokrajinskom nivou. Time bi se, naravno, postigla i veća delotvornost, funkcionalnost i efikasnost ovih uprava.
Dame i gospodo, nemam iluzija, za profesionalizaciju zaposlenih u državi usvajanje jednog zakona nije dovoljno. Ipak, radi se o neophodnom prvom koraku. Zakonom se postavljaju striktna pravila o uslovima koji moraju biti zadovoljeni da bi neko mogao da postane službenik, tj. profesionalac u upravi, kao i procesu kojim se ti uslovi proveravaju i održavaju.
Ovaj prvi korak je politički težak, toliko da je odlagan mnogo puta u prethodnim godinama, čak i onda kad je sličnim oblicima ovakav zakon već bio pripremljen. Zapravo, na uređivanje zapošljavanja u jedinicama lokalnih samouprava i pokrajinama, čeka se već 25 godina. Još od 1991. godine, na radno-pravni položaj ovih zaposlenih, shodno se primenjuje Zakon o radnim odnosima, u državnim organima, koji nije ni pisan za potrebe lokalnog nivoa.
Svih ovih 25 godina, zakon koji je pisan za državne organe, primenjuje se shodno, čak i sada kada je njegova osnovna svrha prevaziđena još 2006. godine, primenom mnogo modernijeg i funkcionalnijeg zakona, donetog za državne organe, Zakona o državnim službenicima i nameštenicima.
Zakon koji vam danas predstavljam pandam je tom zakonu, koji se primenjuje na republičkom nivou, samo što dalje unapređuje i upotpunjava njegova rešenja. Na novom zakonu, kojim bi se profesionalizovala lokalna uprava, radi se zapravo aktivno još od 2009. godine i jedna ranije manje ambiciozna verzija ovog zakona bila je već u Skupštini 2012. godine, ali nije razmatrana, pre nego što je ta Skupština raspuštena.
Dakle, pored toga što se mora doneti zakon, a kao što rekoh, ni to nije lako, za profesionalizaciju uprave potrebno je još ozbiljno ulaganje i razvijanje kapaciteta da se on u potpunosti i dosledno primeni. Potrebno je uspostaviti kapacitet države da ulaže u i da razvija i upravlja svojim kadrovima, a u suprotnom, ovakav zakon može se pretvoriti i u svoju suprotnost, u zaštitu zaposlenih čiji rad i kvalitet ne odgovara nužno potrebama dobrog obavljanja poslova.
Ovaj zakon zato prate odgovarajuće pripreme za njegovu primenu i o tim pripremama ću govoriti na kraju svog izlaganja.
Osnovna rešenja na kojima se zasniva ovaj zakon su, prvo, da uređuje sva relevantna pitanja, kako na lokalnom, tako i na pokrajinskom nivou, kao i shodnu primenu u gradskim opštinama, da određuje radno-pravni položaj i svih lica koja iz radnog odnosa obavljaju prava, dužnosti i odgovornosti pokrajine i jedinice lokalne samouprave, a to znači da se zakon odnosi na službenike, službenici su jedini profesionalci, na nameštenike i na funkcionere, da uspostavlja unapređen i funkcionalan službenički sistem po ugledu na službenički sistem na državnom nivou, kao što sam već pomenula, kao i da podstiče i unapređuje funkciju upravljanja ljudskim resursima, a posebno usavršavanje zaposlenih.
Načela službeničkog sistema koji se ovde uspostavlja, zasnovana su na standardima, prihvaćenim u savremenim društvima, naročito u evropskom administrativnom prostoru. Reč je, pre svega, o tome da se utvrđuje transparentni konkursni postupak, da se proširuje i definišu kriterijumi za zaposlenje, da se adekvatnijim uređenjem sistematike zvanja, takođe bolje definišu poslovi, da se razvijaju mogućnosti za napredovanje u karijeri, praćenjem i vrednovanjem rezultata rada i stručnim usavršavanjem.
Ovome treba dodati još i potrebu za uvođenjem savremenih mehanizama, dobrog rukovođenja kroz posebno uređivanje položaja prava i dužnosti službenika na položaju. Službenici na položaju su rukovodioci, da tako kažemo jednostavnijim jezikom.
Ovaj zakon se primenjuje na zaposlene u organima, kao i u stručnim službama i posebnim organizacijama, ali i na druge raznolike oblike, koji obavljaju poslove uprave na lokalnom i pokrajinskom nivou, direkcije, službe, kancelarije, centri.
Zbog toga se zakon ne primenjuje i tako se to navodi na privredna društva, preduzeća, ustanove, javne agencije, fondove i fondacije, jer njihova priroda ne odgovara poslovima uprave u ovom smislu.
Poslodavac, zaposlenima koji pokriva ovaj zakon je AP ili jedinica lokalne samouprave. Ona ima ovlašćenje i obavezu da vrši prava i dužnosti poslodavca za funkcionere, to čini Skupština, odnosno neko njeno radno telo, a za službenike na položaju, to čini pokrajinska Vlada, ili opštinsko ili gradsko veće, a za službenike na položaju, oni vrše funkciju poslodavca za službenike i nameštenike.
Zakon se odnosi na one funkcionere, izabrana, imenovana i postavljena lica, osim službenika na položaju, koji prema posebnom propisu imaju obavezu ili koriste mogućnost da zasnuju radni odnos, odnosno da vrše funkcije iz radnog odnosa.
Na primer, to je predsednik opštine ili gradonačelnik i njihovi zamenici, imaju obavezu, a predsednik skupštine i članovi opštinskog gradskog veća imaju mogućnost da zasnuju radni odnos.
Zakon ne unosi posebne novine u pogledu osnova za prestanak funkcija i prava po prestanku funkcije, tako da je ovim zakonom predviđena mogućnost da se prima naknada plate u trajanju od tri meseca, po prestanku funkcije.
Radna mesta službenika, dele se na službenike na položaju i službenike koji rade na izvršilačkim radnim mestima. Pravilnikom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, uređuju se opisi radnih mesta, broj izvršilaca i uslovi za rad na tim radnim mestima, a Vlada će uredbom posebno urediti kriterijume za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika, pri čemu će se voditi računa o poznavanju jezika i pisama nacionalnih manjina, kao posebnog uslova za obavljanje poslova na onim radnim mestima, koja su od značaja za ostvarivanja prava građana, na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina.
U Autonomnoj Pokrajini Vojvodina radna mesta koja postaju položaji su sledeća – podsekretar Pokrajinskog sekretarijata, pomoćnik sekretara u Pokrajinskom sekretarijatu, pomoćnik direktora Pokrajinske posebne upravne organizacije, direktor i pomoćnik direktora službe i uprave koju osniva Pokrajinska vlada i pomoćnik sekretara Pokrajinske vlade.
U jedinicama lokalne samouprave i gradskim opštinama, radna mesta koja postaju položaji su načelnik opštinske ili gradske uprave, odnosno načelnik uprave gradske opštine i njihovi zamenici.
U gradu Beogradu, ukoliko je gradska uprava organizovana kao jedinstven organ, položaji su radni mesta načelnika gradske uprave grada, njegovih zamenika, sekretar Sekretarijata gradske uprave grada Beograda i podsekretar Sekretarijata.
Da bi se obezbedio jedan od bitnijih uslova za uspostavljanje profesionalne i depolatizovane uprave, zakon na detaljan način uređuje sva pitanja koja se odnose na konkursni postupak i uslove za postavljanje službenika na položaje na period od pet godina.
Njegova ovlašćenja i dužnosti, osnove za prestanak rada na položaju i posledice prestanka rada na položaju u slučaju da nema službenika na položaju ili da nije u mogućnosti da obavlja duže svoju dužnost od 30 dana, može se postaviti vršilac dužnosti službenika na položaju iz reda službenika koji ispunjavaju te potrebne uslove.
Zakon uređuje i sistem zvanja na izvršilačkim radnim mestima, kao i osnovne uslove za obavljanje poslova u svakom od zvanja. Ova zvanja su samostalni savetnik, savetnik, mlađi savetnik, saradnik i mlađi saradnik i viši referent, referent, mlađi referent, za koje je potrebno srednje stručno obrazovanje.
Među savetničkim zvanjima postoji jedno zvanje manje u odnosu na državni nivo, to je viši savetnik, a imajući u vidu da je skoro polovina zaposlenih u svim jedinicama lokalne samouprave sa srednjim obrazovanjem, predviđeno je finije razlikovanje zaposlenih sa srednjom stručnom spremom, nego što je to na republičkom nivou, te se uvodi to zvanje višeg referenta, kojeg na državnom nivou nema.
Zbog nepovoljne kadrovske strukture, u prelaznim odredbama zakona je predviđen izuzetak, tako što se na period od najviše četiri godine može rasporediti u zvanje mlađi savetnik i mlađi saradnik zaposleni koji ima jedan stepen niže obrazovanje od zahtevanog, ako je prethodno radio najmanje pet, odnosno četiri godine u istoj upravi. To nam daje vremena da gradimo dalje kadrovski kapacitet lokalnih samouprava, do zadovoljavanja standarda koje postavlja zakon.
Zakon predviđa donošenje kadrovskog plana koji donosi Skupština, zajedno sa odlukom o budžetu za narednu godinu. Ovo predstavlja još jedan primer unapređenja upravljanja i planiranja ljudskih resursa, jer se u kadrovskom planu prikazuju potrebe za zaposlenima u broju i strukturi, kao i broj potrebnih pripravnika, ali i zaposlenih na određeno vreme na radnim mestima u kabinetu izabranog lica.
Zakon posebnu pažnju posvećuje postupku popunjavanja radnog mesta, kao i regulisanju internog i javnog konkursa, s tim da će Vlada uredbom još detaljnije urediti ovaj postupak i druga pitanja od značaja za sprovođenje konkursa. Posebno je regulisan postupak sprovođenja javnog konkursa za postavljanje službenika na položaju, jer je to jedini način za postavljanje na položaj.
Ove odredbe oslikavaju nameru da se konkursni postupak maksimalno objektivizuje kako bi se zapošljavali najbolji kandidati.
Od naročitog interesa je i to što zakon uvodi osnov za uspostavljanje jedinstvenog sistema stručnog usavršavanja službenika za Srbiju. Samo sistematičnim i posvećenim naporom i ulaganjem u razvoj kadrova, moći ćemo da prevaziđemo slabosti u radu jedinica lokalne samouprave, koje proizilaze pre svega iz nedovoljnih kadrovskih kapaciteta.
Predviđeno je da se razviju programi, obuka u svim oblastima delovanja jedinica lokalnih samouprava, a koji će se finansirati kako iz republičkog, tako i iz lokalnih budžeta.
Potrebe za stručnim usavršavanjem, kao i obavezne elemente programa predlagaće novi savet za stručno usavršavanje. On će i utvrđivati uslove za akreditaciju realizatora programa obuke i pratiti njihove efekte.
Savet se uspostavlja na paritetnom principu sa četiri člana koje imenuje Vlada i četiri člana koji su predstavnici na predlog stalne konferencije gradova i opština.
Resorna ministarstva predlažu opšte programe stručnog usavršavanja u oblastima iz njihovog delokruga, a posebne programe predlažu jedinice lokalne samouprave u skladu sa svojim specifičnim potrebama.
Zakon posebno ističe i navodi poslove upravljanja ljudskim resursima, a među njima su najznačajniji – priprema predloga kadrovskog plana, organizacija stručnog usavršavanja službenika, procena efekata sprovedenih obuka, analiza potreba za obukom i dodatnim obrazovanjem svakog službenika, pripremu predloga godišnjeg programa stručnog usavršavanja službenika i analizu rezultata i praćenja efekata ocenjivanja službenika.
U okviru kadrovske evidencije, bitno je da kažemo i to, predviđa se upisivanje podataka o maternjem jeziku zaposlenog, jeziku na kom je stečeno potrebno obrazovanje, kao i podatak o nacionalnoj pripadnosti.
Ovi podaci o maternjem jeziku i nacionalnoj pripadnosti upisuju se u kadrovsku evidenciju isključivo uz pismenu saglasnost zaposlenog i bez obaveze izjašnjavanja zaposlenog.
Za jedan od najznačajnijih elemenata službeničkog sistema, ocenjivanje i napredovanje, zakon predviđa primenu propisa kojim se uređuju ova pitanja za državne službenike, znači na državnom nivou.
Ovakvo rešenje je predviđeno ne zato što je ocenjivanje državnih službenika idealno, već baš zato što se u skoroj budućnosti očekuje njegovo usavršavanje na osnovu dosadašnjih iskustava, te da bi omogućili automatsku primenu te najbolje prakse i na lokalnom nivou.
Zakon daje odgovor na pitanje – ko sprovodi ocenjivanje? Službenika ocenjuje rukovodilac pokrajinskog organa, odnosno načelnik uprave na lokalnom nivou na osnovu predloga neposrednog rukovodioca. Službenika na položaju u pokrajini ocenjuje funkcioner koji rukovodi organom, a na lokalnom nivou načelnika uprave i zamenika načelnika ocenjuje gradonačelnik, odnosno predsednik opštine.
Posebno detaljno je uređeno pitanje disciplinske odgovornosti, disciplinskog postupka i vrste povreda dužnosti službenika. Zadržana je podela na lakše i teže povrede dužnosti, s tim da je predviđeno da za teže povrede dužnosti disciplinski postupak obavezno sprovodi disciplinska komisija.
Pored disciplinske odgovornosti, posebno su regulisani osnovi za prestanak radnog odnosa, koje ne može biti arbitrarno, a među kojima je predviđen i prestanak radnog odnosa po sprovedenoj preporuci za razrešenje koje izrekne Agencija za borbu protiv korupcije.
Kao posebnu novinu, zakon predviđa uspostavljanje žalbene komisije koja odlučuje po žalbama službenika, ali i učesnika na internom ili javnom konkursu. Žalbenu komisiju obrazuje opštinsko, gradsko, odnosno gradsko veće, a dve ili više jedinica lokalne samouprave mogu zajednički da obrazuju žalbenu komisiju.
Zakonom se uvode i novčane kazne za prekršaje u rasponu od 50 do 150 hiljada dinara, uglavnom za službenika na položaju ako se ne pridržava nekih od ključnih odredaba ovog zakona.
Priprema ovog zakona je sprovedena kroz dugotrajan i širok konsultativni proces, pre svega sa jedinicama lokalne samouprave kroz organizovanje okruglih stolova, radionica i kontinuiranom neposrednom saradnjom sa stalnom konferencijom gradova i opština.
Kao što sam rekla na početku ovog izlaganja, za profesionalizaciju uprave nije dovoljno doneti zakon. Čak i sprovođenje samo njegovog slova zahteva pripreme i prilagođavanje.
Ali, ako želimo da se ostvari njegova namera da se pomoću njega izgradi delotvornija, funkcionalnija i efikasnija uprava, potrebna su i dugogodišnja ulaganja u izgradnju sistema kojim može sa jedne strane da kontinuirano unapređuje kadrovske kapacitete, a sa druge strane, da vrši njihovu proveru.
Iz ovih razloga, za početak, predviđeno je da početak primene bude od 1. decembra 2016. godine. Iz ovoga su uzete upravo samo one odredbe koje su neophodne da se pripremi sistem stručnog usavršavanja i upravljanja ljudskim resursima, kao i uspostavljanje žalbenih komisija i koje se primenjuju čim zakon stupi na snagu.
U ovom periodu ćemo se osloniti na podršku za implementaciju zakona, koju smo blagovremeno pripremili sa partnerima iz EU, Saveta Evrope, sa Stalnom konferencijom gradova i opština, a koje će nam omogućiti pripremu modela svih potrebnih akata koji su potrebni jedinicama lokalne samouprave da sprovedu ovaj zakon, zatim, pripremu četiri programa obuke, aktivnosti za uspostavljanje modernog sistema upravljanja ljudskim resursima, veći broj zajedničkih radionica i neposredan rad u najmanje 20 jedinica lokalnih samouprava, koje će da budu kao piloti za sve samouprave i još puno toga.
Poštovane poslanice i poslanici, uverena sam da je ovakav zakon, njegova sistematična priprema i njegovo sistematično sprovođenje kroz posvećeni rad, jedini način da obezbedimo uspeh svih jedinica lokalnih samouprava u naporu da bolje odgovore na potrebe svojih građana, a naročito i da se pripreme na one zadatke koji ih čekaju neposredno sada pred njima u procesu pristupanja Republike Srbije EU.
Zbog svega ovoga, pozivam vas da ovaj zakonski projekat podržite. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik šef poslaničke grupe gospodin Balint Pastor. Izvolite.

Gospodine predsedavajući, gospođo potpredsednice Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, veliko mi je zadovoljstvo što je ovo najverovatnije poslednji predlog zakona koji usvaja ovaj saziv Narodne skupštine, nije mi zadovoljstvo zbog toga što je poslednji zakon, nego mi je zadovoljstvo što ćemo ipak uspeti u ovom sazivu da usvojimo ovaj Predlog zakona.
Ja bih želeo na samom početku da čestitam Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu na ovom finišu. Praktično, poslednja tri predloga zakona dolaze iz vašeg Ministarstva, gospođo Udovički, i stvarno se radi o ozbiljnom finišu, jer evo, pred raspuštanje Narodne skupštine, parlament će usvojiti ne samo Zakon o sistemu plata i Zakon o opštem upravnom postupku, nego i Predlog zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Jedino ostaje mali žal, ali je to moje subjektivno razmišljanje, što nećemo uspeti da usvojimo i zakon o izmenama i dopunama Zakona o komunalnoj policiji. Mislimo da, s obzirom na bezbednosnu situaciju, sitne krađe koje su prisutne na terenu, o čemu mi govorimo, takozvane sitne krađe, pravni sistem naš to tako definiše, mi mislimo da sitnih krađa nema, ima samo krađa. Znači, s obzirom na tu situaciju, ne bi bilo loše da se i opštinama omogući da formiraju komunalnu policiju, da bi taj organ mogao da pomaže pripadnicima MUP, tj. policiji, ali to ostaje za naredni saziv Narodne skupštine.
Ovaj Predlog zakona je zaista sistematično pripreman. To mogu da kažem iz ličnog iskustva, jer smo mi prvi put razgovarali o ovom Predlogu zakona u oktobru 2014. godine, ako se ne varam. Onda smo nakon nekoliko meseci ponovo razgovarali, pa početkom februara ove godine treći ili četvrti put, i na osnovu tih razgovora, mi smo i podneli neke amandmane, o kojima ću malo kasnije govoriti. Ali, pre nego što pređem na predstavljanje, ukratko, naravno, pošto se radi o načelnom pretresu, rešenja iz naših amandmana, dozvolite mi da kažem nekoliko rečenica o samom Predlogu zakona.
Kao što ste i vi rekli, Zakon o državnim službenicima je donet 2005. godine i od tada su odredbe Zakona o radnim odnosima u državnim organima shodno primenjivane na zaposlene u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave. Zaposleni u ovim organima su naravno zaslužili da imaju poseban zakon, pod znacima navoda, odnosno da na sličan način kako je to regulisano vezano za službenike na državnom, republičkom nivou to bude učinjeno i u slučaju pokrajinskih i lokalnih službenika, odnosno nameštenika.
Zbog toga što su zaposleni u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave ostali van domašaja Zakona o državnim službenicima iz 2005. godine, ti službenici i nameštenici nisu mogli da koriste neke mogućnosti, neke beneficije, da tako kažem, koje su i prethodnih godina imale njihove kolege na republičkom nivou. Ostali su lišeni poboljšanja koje taj sistem nosi, pre svega, u vezi proširenja kriterijuma za zaposlenje, sistematiku zvanja, mogućnosti za napredovanje, praćenje i vrednovanje rezultata rada i stručno usavršavanje. Zbog toga je, između ostalog, značajno što sada Narodna skupština raspravlja o ovom Predlogu zakona i što će biti upotpunjena regulativa u smislu da će i zaposleni na pokrajinskom i lokalnom nivou moći da imaju te mogućnosti koje imaju njihove kolege na republičkom nivou.
Predlogom ovog zakona status zaposlenih uređen je primenom istih načela koja regulišu položaj državnih službenika, što smatramo prirodnim. Znači, radi se o istoj sistematici, vrsti radnih mesta za službenike, popunjavanje radnih mesta, stručnog usavršavanja i osposobljavanja, ocenjivanja službenika.
Novina je i uvođenje detaljnog uređenja konkursnih postupaka zapošljavanja i obaveze ocenjivanja službenika, što je dobro i za same službenike, kao i za javnu upravu, za funkcionisanje naše javne uprave i kada se radi o pokrajinskom i lokalnom nivou. Predložena rešenja uvode niz novina, među kojima je i kadrovski plan, koji usvaja skupština opštine ili grada, sa ciljem da se obezbedi planiranje kadrova i da se zapošljavanje ograniči na raspoloživa sredstva u budžetu. Zbog toga mi na ovaj Predlog zakona gledamo kao na element čitavog ovog sistema koji je usvajan prethodnih dana ili prethodnih nedelja u Narodnoj skupštini.
Posebne nadležnosti i ovlašćenja organa, službi i organizacija AP Vojvodine su propisana ovim Predlogom zakona, tj. AP Vojvodina u skladu sa ovim zakonom i statutom bliže uređuje načela za unutrašnju organizaciju i sistematizaciju radnih mesta, dodatne kriterijume za vrednovanje stručne osposobljenosti, znanja i veština u izbornom postupku, stručno usavršavanje i osposobljavanje službenika, osnivanje, organizaciju i način rada žalbene komisije i upravljanje ljudskim resursima. U tom smislu, možemo reći da ovaj Predlog zakona uvažava specifičnosti AP Vojvodine koje su predviđene i našim Ustavom, kao i određenim zakonima Republike Srbije.
Ovim Predlogom zakona se uvodi i kadrovska evidencija. Ovo nije u potpunosti novina našeg pravnog sistema, jer je ova Narodna skupština donela u julu prošle godine Zakon o registru zaposlenih, izabranih, imenovanih, postavljenih i angažovanih lica kod korisnika javnih sredstava, ali je taj zakon, naravno, donet iz u potpunosti drugih razloga, ali već nekakva evidencija postoji i ta evidencija u septembru tekuće godine prelazi u Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu.
Moram da iskažem zadovoljstvo zbog toga što će kadrovska evidencija sadržavati u sebi i podatak o jeziku na kome je stečeno osnovno, srednje i visoko obrazovanje zaposlenog u autonomnoj pokrajini ili jedinici lokalne samouprave, kao i podatak o maternjem jeziku. Pored toga, kadrovska evidencija sadrži i podatak o nacionalnoj pripadnosti službenika i nameštenika, naravno, u skladu sa propisom kojim se uređuje registar zaposlenih u javnoj upravi, a u skladu sa rešenjem iz Ustava Republike Srbije.
Ova rešenja nisu bitna zbog toga da bismo brojali krvna zrnca bilo kome, nego zbog toga da bismo imali jedno jasno polazište o tome u kojoj meri su pripadnici nacionalnih manjina zastupljeni u organima državne uprave ili u ovom konkretnom slučaju u jedinicama lokalne samouprave i autonomnim pokrajinama.
Mi smo u ovom cenjenom domu više puta, u prethodnim godinama, govorili o tome da treba da se realizuje ustavna odredba o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi i, generalno, u javnoj sferi, u javnom životu. Naravno, prisutni su određeni pomaci u poslednje vreme, ali mislimo da sistematizovano ili sistematski možemo da pristupio ovom pitanju jedino ako znamo šta je polazna osnova, šta je polazna tačaka, a to nije moguće ako nemamo podatke o zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina zbog toga što pojedini državni organi ili rukovodioci pojedinih organa kažu, pa niko nije obavezan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. Ja to nikada nisam pitao svoje zaposlene i mi ne znamo ko se kako izjašnjava. Sada, uz poštovanje, naravno, ustavne odredbe svako će biti slobodan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.
Drugi kriterijum ili drugi podatak vezan za jezik na kome je stečeno, osnovno, srednje i visoko obrazovanje nije osetljive prirode u smislu Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a ipak se sa velikom dozom sigurnosti, na osnovu ovih podataka, može zaključiti ko kojim jezikom govori, ko kojoj nacionalnoj zajednici pripada.
Ova pitanja su bitna zbog toga što je Vlada Republike Srbije još 2006. godine, to je bilo pre pet saziva, donela zaključak o povećanju broja pripadnika nacionalnih manjina u državnoj upravi, a kao što sam rekao do pre dve godine je jako malo urađeno na tom planu ili po tom pitanju.
Mi ćemo, naravno, podržati ovaj Predlog zakona i još jednom želim da izrazim zadovoljstvo što će biti najverovatnije poslednji u ovom sazivu Narodne skupštine.
Na samom kraju bih želeo nekoliko rečenica da kažem o našim amandmanima, jer smatram da onaj dogovor koji smo postigli u jednoj sferi predmeta ovog zakona u značajnoj meri poboljšava tekst samog Predloga zakona.
Dobro je što je i Predlogom zakona predviđeno da će Vlada uredbom bliže urediti kriterijume za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika, pri čemu će voditi računa o poznavanju jezika i pisama nacionalnih manjina, kao posebnog uslova za obaljanje poslova na onim radnim mestima koja su od značaja za ostvarivanje prava građana na službenu upotrebu jezika i pisama nacionalnih manjina.
Ovo je vrlo značajno zbog konzumiranja pripadnika nacionalnih manjina, naših građana, prava na službenu upotrebu jezika. Mi ovu formulaciju poboljšavamo na način da se dodaje novi stav koji na sličan način govori o nacionalnom sastavu stanovništva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina radi postizanja pune ravnopravnosti između pripadnika manjina i građana koji pripadaju većini, a sve u kontekstu uređivanja kriterijuma za razvrstavanje radnih mesta i merila za opis radnih mesta službenika, a slično je predloženo i za nameštenike.
Mi smo i prethodnih meseci i godina imali na dnevnom redu nekoliko zakona u vezi kojih je prihvaćen naš amandman, a koji je govorio o tome da će se voditi računa o nacionalnoj pripadnosti, o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina. To je jedna ustavna odredba koja je, pored naših propisa, predviđena Akcionim planom za pregovaranje Poglavlja 23 i treba da se razradi to ustavno načelo. Mislim da je ovaj zakon prvi koji, osim deklarativnih konstatacija, ide korak napred i u praktičnom smislu donosi novine, i to izuzetno pozitivne novine koje treba da poboljšaju, kroz neko vreme, naravno, to se ne može preko noći, koje će doneti boljitak za pripadnike nacionalnih manjina u smislu povećanja njihovog broja u organima autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Malopre sam govorio o kadrovskoj evidenciji i jedan naš amandman se odnosi na preciziranje roka. Ja sam malopre rekao da ova evidencija prelazi pod okrilje Ministarstva za državu upravu i lokalnu samoupravu 12, 13. septembra tekuće godine i vrlo je značajno što smo precizirali da, bez obzira što će ovaj zakon početi da se primenjuje tek 1. decembra, će se ovi podaci o nacionalnoj pripadnosti upisivati u tu evidenciju od 1. oktobra tekuće godine.
Mislim da je najbitniji onaj amandman koji stvarno znači presedan u našem pravnom sistemu, koji govori o tome da će se uredbom utvrditi merila za izbor na radna mesta, kojim će se predvideti davanja prvenstva jednako kvalifikovanim, znači, još jednom podvlačim, jednako kvalifikovanim kandidatima, pripadnicima nacionalnih manjina u cilju postizanja odgovarajuće zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i pune ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i građana koji pripadaju većine.
Zašto je ovo rešenje presedan? Zbog toga što je bez ovakvih rešenja u vezi kojeg smo postigli saglasnost iluzorno govoriti o odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina u upravi ili u javnoj sferi generalno. Ja bih želeo da vam se zahvalim javno ovom prilikom u ovom cenjenom domu što smo uspeli postići saglasnost vezano za ovo rešenje.
Pre nego što bilo ko pomisli da se radi o nekom rešenju u vezi kojeg mogu da se probude neke sumnje u vezi ustavnosti, želim da kažem da taj Zakon o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina Republike Srbije govori o tome da propisi, pojedinačni pravni akti i mere koje se preduzimaju u cilju obezbeđenja pune i efektivne ravnopravnosti između pripadnika nacionalnih manjina i pripadnika većinske nacije ne mogu se smatrati aktom diskriminacije i u tom smislu mi razumemo i ovo konkretno rešenje.
Na samom kraju bih želeo da istaknem, da je predviđen jedan dosta ambiciozan rok predlogom zakona za donošenje uredbi, 45 dana od dana stupanja na snagu zakona. Ja se nadam će sve te uredbe biti donete u zakonskom roku, bez obzira što će biti predizborna kampanja i ja bih želeo kada bismo našu odličnu saradnju nastavili i u smislu da imamo mogućnosti da vidimo nacrte tih uredbi pre nego što budu usvojene. Možda ćemo imati neke konstruktivne predloge da zajedničkim snagama ovaj sistem bude uređen na što bolji način. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se gospodine Pastor.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović.
Izvolite, gospodine Jovanoviću.

Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvažena ministarko sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, pre svega želim da istaknem da poslanička grupa SPS zaista nema apsolutno nijedan jedini problem da podrži ovakva zakonski predlog zbog toga što je upravo u ovom zakonskom predlogu sadržano sve ono što podrazumeva afirmaciju i to jednu jako dobru afirmaciju stručnosti, stručnih kapaciteta, profesionalizma, a eliminisanje svega onoga što bi trebalo da bude opterećenje ili nepotreban teret za funkcionisanje lokalnih samouprava, pre svega, naravno, i stručnih službi u organima i službama AP.
Međutim, ono što treba podstaći, a vi ste to i učinili i činite ovim zakonom jeste jedan veliki iskorak ka ozbiljnim reformama kada su u pitanju položajna službenička mesta, tu mislim na rukovodeća mesta, a zatim i ona mesta koja ste taksativno nabrojali, a koja se vezuju za zaposlene u javnom sektoru na nivou jedinica lokalnih samouprava.
Ako ćemo da govorimo iskreno onda bi trebalo da budemo potpuno otvoreni i iskreni prema građanima i da im kažemo da upravo poruka iz ovog parlamenta, upravo poruka nas kao narodnih poslanika, a koji treba pre svega, da kroz diskusiju razmatramo sve ono što je sadržano u ovom zakonu, a kasnije i kroz glasanje da potvrdimo kvalitet ovog zakona, naravno, i verovano uz amandmane koje ćete vi usvojiti, to pretpostavljam, jeste poruka građanima da je ovo jedan zaista veliki iskorak u pravcu profesionalizacije kada su u pitanju sve službe na nivou jedinica lokalnih samouprava, s jedne strane, s druge strane, jedan pokušaj otklona od politizacije ili partokratije, ako ćemo da govorimo onako kako to zaista sada i postoji kao neka vrsta kritike.
Ja zaista tu moram da na samom početku skrenem pažnju da mi se zaista nije svideo jedan komentar koji je u vašem prisustvu nedavno, dakle, pre svega, možda 24 časa ili malo više bio upućen na račun kako gradske vlasti u Užicu, pošto se Užice stalno potenciralo pre neki dan, kao jedan negativan primer da je navodno partokratski došlo do nekog enormnog zapošljavanja u Gradskoj upravi u Užicu, čak sam pomislio da ne dolazim iz tog grada u kome živim.
Međutim, ono što želim da istaknem kao činjenicu, pre svega zbog istine, a naročito zbog građana Užica, to je sledeća činjenica za koju sam siguran da ste vi upoznati. Naime, 2013. godine je pretila opasnost da posao u Gradskoj upravi u Užicu izgubi čak 62 zaposlenih. To bi bio jedan ogroman udarac na funkcionisanje svih službi, na nivou svih uprava, gradskih uprava Grada Užica.
Došlo bi do kolapsa. I te kako dobro znate iako to nije bilo tada u vašem ministarstvu jer je to tada bilo pokriveno od strane Ministarstva pravde i državne uprave gde sam inače svojevremeno bio državni sekretar, bila je borba da se upravo iznalaženjem mogućnosti kako bi se predupredile one odredbe Zakona o budžetskom sistemu sa jedne strane, Uredbe o ograničavanju zapošljavanja sa druge strane nađe mogućnost da ti ljudi ostanu na svojim radnim mestima. Zašto? Zbog toga što su ti ljudi radili više od pet više od šest, godina unazad i to tako što im je stalno produžavan radnopravni status na određeno vreme.
Kako smo iznašli mogućnost? Tako što smo uspeli da kroz jednu legitimnu proceduru, presrećan sam što sam u tome učestvovao i dao svoj doprinos, zajedno sa ministrom Selakovićem i našli mogućnost da ti ljudi ostanu. Među tih 62 zaposlenih nije se gledalo da li su oni iz jedne, druge, ili treće stranke, jer su tu bili zaposleni koji su bili još od 2006, 2007. godine iz DS, DSS, URS i mnogih drugih stranaka, na kraju krajeva iz SPS, ali nije se gledalo partokratski. Nije se gledalo da li je politički orjentisan u levom ili desnom smeru ili na bilo koji drugi način.
Dakle, ono što je apostrofirano kao loše za Užice ja ne mogu prihvatiti kao takvo i želim da istaknem zbog građana Užica, zbog Užičana da je to zaista imalo jedan drugačiji pristup i da je u tom pristupu pitanje rešeno na pravičan i legitiman način.
Ono što je važno za zakon jeste činjenica da je u jednom dugotrajnom procesu izrade ovog zakona sublimirano sve ono što je dolazilo od onih koji treba da se bave ovom materijom. Sublimirano je sve ono od onih koji treba da budu direktno uključeni u izradu ovog zakona, stalna konferencija gradova i opština, određene stručne organizacije, jedinice lokalnih samouprava, predstavnici AP Vojvodine, dakle svi oni koji su imali svoju participaciju u izradi ovakvog zakonskog predloga ili zakonskog akta našli su svoje mesto. Ono što je najvažnije, njihove ideje su na neki način ovde uklopljene i na njihovim idejama su izrađene odgovarajuće odredbe. Na taj način je došlo do formiranja, kako ste to inače uradili i o čemu mi danas uvažena ministarko raspravljamo.
Poslanička grupa SPS podržava još nešto, to je takozvano karijerno napredovanje službenika na nivou jedinica lokalnih samouprava po vrlo jasnim i preciznim kriterijumima. Ono što je najvažnije, po pravičnim kriterijumima. To napredovanje nije adhok napredovanje, niti je stihijsko, niti stvara prostor za bilo kakav voluntarizam. To napredovanje podrazumeva jednu poprilično dobru sistematizovanost koju ste uredili određenim normama ovog zakona, počev od edukacije ili stručnog osposobljavanja. Da budemo iskreni do sada zakon nije poznavao odredbe stručnog osposobljavanja i edukacije kako je to sada ovde normirano, a po meni jako dobro, počev od pripravničkog staža, polaganja stručnog ispita, zamene određenog kvalifikacionog potencijala sa pravosudnim ispitom koji jedini može biti pandam, čak i više od toga u odnosu na određene stručne reference koje su jako važne kako bi se pozicionirali oni koji treba da budu pozicionirani na nekim od nivoa, počev od položajnog nivoa pa naniže i na taj način stekli uslov da rade posao za koji budu postavljeni, izabrani ili imenovani.
Što se tiče načelnika gradskih uprava kao vrha piramide, da ga tako nazovemo, u smislu rukovođenja nemamo problem, njih postavlja i razrešava gradsko veće. Oni su na neki način najodgovorniji za rad svojih gradskih uprava. Naravno da su odgovorni i u pogledu ocenjivanja i praćenja edukacije i stručnog osposobljavanja svih onih koji su u ovom segmentu angažovani, počev od referenata, nižih referenata, savetnika mlađih itd. da ne nabrajam imajući u vidu da su oni vrlo jasno i precizno sistematizovani u ovom zakonu.
Međutim kada govorimo o jedinicama lokalnih samouprava, ovde u zakonu se pojavljuje jedna definicija za koju bih vas zamolio da je sa posebnom pažnjom ocenite na osnovu onoga što ne želim da iznesem kao svoj stav, a to je angažovanje zaposlenih, odnosno ustrojstvo radnopravnog statusa u okviru kabineta gradonačelnika.
Mi u poslaničkoj grupi SPS smatramo da je to dobro rešenje, ali mi se čini da bi bilo nepotpuno ukoliko to isto rešenje ne pojačamo po kvalitetu, zbog toga što bi u toj situaciji isti kapacitet, govorim sada, uvaženi kolega Mogiću, o članu 69. predloženog zakona, jer smatramo da bi isto to trebalo da se vezuje kroz princip analogije ne argumentu ou contraire, nego upravo kroz princip analogije i na kabinet predsednika Skupštine grada.
Kad to govorim prevashodno mislim o Gradu Beogradu koji ima svoje specifičnosti, gradu u kome se nalazi trećina stanovnika Republike Srbije, gradu u kome je najveća frekvencija robe i ljudi, gradu u kome su najveći transferi novca kroz cirkulaciju novca, gradu u kome se donose krucijalne odluke za funkcionisanje, ne samo grada već i države, naročito, imajući u vidu činjenicu koja se vezuje za nadležnost predsednika Skupštine Grada Beograda, ali s obzirom da ja nisam iz Beograda, već iz unutrašnjosti, onda bi bila nepravda i prisutan jedan diskriminatorski odnos ukoliko se to isto ne bi odnosilo i na kabinete predsednika skupština, gradova i opština se teritorije cele Republike Srbije.
Znam, uvažena ministarko, da je to na teritoriji cele Republike Srbije nerealno očekivati imajući u vidu status pojedinih lokalnih jedinica samouprava, razvijenih, nerazvijenih, naročito kada su u pitanju opštine, ali da bi izbegli princip koji podrazumeva zabranu diskriminacije, treba u nekom doglednom vremenskom periodu u budućnosti razmisliti da se ovakvo sistemsko rešenje pojavi na nivoima lokalnih samouprava, kada su u pitanju kabineti predsednika skupštine grada.
Jako dobro rešenje, uvažena ministarko, jeste rešenje koje ste postavili u zakonu koje se vezuje za, ne samo stručni potencijal onih koji pretenduju na mesto načelnika gradskih uprava, već i radni staž, koji već moraju imati kao provedeno radno iskustvo da bi mogli da participiraju, odnosno očekuju postavljenje na takav položaj.
Gde se ovde krije, uvažena ministarko sa svojim saradnicima, gde se možda krije problem? Možda se krije problem u tome što imamo sada na snazi Uredbu o ograničavanju zapošljavanja s jedne strane, s druge strane odredbe Zakona o budžetskom sistemu.
Ajmo sad da uzmemo za primer Novi Sad, Užice ili bilo koji grad. Ako ne možemo da trenutno profilišemo kada jer ga nemamo za pojedine uprave, recimo upravu za građevinarstvo i stambeno-komunalne poslove, komunalno-inspekcijske delatnosti ili neku drugu, kako ćemo onda da dođemo do situacije da imamo čoveka koji će steći pet godina radnog iskustva i na osnovu pet godina radnog iskustva participirati u tome da može da bude kandidat koga će gradsko veće oceniti kao najkompetentnijeg, najboljeg za mesto, položajno mesto načelnika gradske uprave?
Sve dok su na snazi ove ograničavajuće odredbe Zakona o budžetskom sistemu i Uredbe o ograničavanju zapošljavanja, to će na pojedinim jedinicama lokalnih samouprava da bude problem.
Možda sam malo precenio kada sam pomenuo Novi Sad koji te kapacitete ima, pa čak i Užice, ali šta ćemo sa Trgovištem, šta ćemo sa Babušnicom, šta ćemo sa Crnom Travom ili bilo kojim malim mestom, gde će to biti jako teško? Trebalo bi sagledati ovaj problem višedimenzionalno jer on zaista u praksi može da izazove određene negativne posledice.
Ono što je takođe važno istaći jeste činjenica da su dobra rešenja u ovom zakonu ona rešenja koja se vezuju za disciplinsku odgovornost, koja, po meni, kao pravniku su postavljena u procesnom smislu reči izuzetno kvalitetno, jer sada po prvi put imamo disciplinsku komisiju.
Ta disciplinska komisija mora da bude sačinjena od ljudi koji imaju stručni potencijal da vode disciplinske postupke s jedne strane, s druge strane aktivno učešće onoga ko je predmet disciplinskog postupka, odnosno onoga protiv koga je pokrenut disciplinski postupak koji sada ima pravo na potpunu odbranu u disciplinskom postupku, ne samo kroz izjašnjenje, već i kroz pismenu odbranu, angažovanje punomoćnika, i sve ono što je inače procesnim zakonima definisano, pre svega, Zakonikom o krivičnom postupku, Zakonom o prekršajima, Zakonom o privrednim prestupima itd, itd. To su dobre norme.
Dalje, ono što je odlično rešenje jeste povlačenje odgovornosti prevashodno disciplinske odgovornosti kada je u pitanju povreda, znači ova nepristrasnosti ili političke neutralnosti, odnosno kada zaposleni na nivou jedinica lokalnih samouprava izražava i zastupa političke ideje.
Imajući u vidu da je cilj ovog zakona se tome suprotstavi, da do toga ne dođe, onda je logično da upravo ovakve povrede, ako bi govorili o krivičnom pravu, mogu biti inkriminacije, predstavljaju razlog za pokretanje postupka čak i prestanak radnog odnosa protiv lica koje se ponaša suprotno ovoj normi predloženog zakona.
Odlično je definisano pitanje evidencije disciplinskih kazni. Dobro je što službeniku na položaju radni odnos ne može prestati pismenim sporazumom, jako dobro rešenje.
Šta smatramo u poslaničkoj grupi SPS kao razlog za pažnju? Član 164. predloženog zakona daje jasne razloge za prestanak potrebe za radom službenika. Ti su razlozi vrlo precizni, vrlo su dobro definisani - kada prestane službe u okviru jedinice lokalnih samouprava, kada prestaje jedinica lokalne samouprave sa svojim pravnim statusom, ali mi u poslaničkoj grupi SPS, kao i bilo koji drugi narodni poslanik ovde koji prezentuje volju građana, ne bi želeo da ovaj član zakona, ova norma bude matrica za otpuštanje velikog broja zaposlenih iz javnog sektora. To niko ne bi u celoj Srbiji želeo.
Zašto? Zbog toga što je upravo javni sektor trenutno na udaru, kako pod pritiskom MMF, tako i pod pritiskom Svetske banke, našeg Fiskalnog saveta, ne nedobronamerno, nego sa određenim sugestijama, sa određenim, čak mogu reći i primedbama koje podrazumevaju da se broj zaposlenih mora radikalno smanjiti. Ako se to čini, ne može se činiti radikalno i ne može se činiti na način kako je to zagovarano, ne može se činiti sečom, ne može se činiti izazivanjem socijalnih nezadovoljstava, ne može se činiti ni u kom slučaju, tako što ćemo stvarati socijalne slučajeve na ulici i ne može se praviti ni u kom slučaju radikalan rez.
Zato, uvažena ministarko, smatramo u poslaničkoj grupi SPS da je dobro što ste već u narednom članu 165. potvrdili da to neće biti matrica po kojoj će se delovati, zato što u slučaju prestanka postojanja jedinice lokalne samouprave ona jedinica lokalne samouprave koja preuzima nadležnosti one koja je ukinuta, će preuzeti i zaposlene, nadamo se, sve zaposlene, nadamo se da neće doći do bilo kakvog vida diskriminacije i nadamo se će doći do izbegavanja bilo kakvog vida štetnih posledica.
Šta je ono što smatramo da treba da ispravite u postojećem zakonu odnosno Predlogu zakona o kome sada, ja lično, želim da dam svoj doprinos u ime moje poslaničke grupe da ga poboljšam? To je odredba člana 152. stav 2. Naime, ukoliko bi utvrđivanje visine štete prouzrokovalo nesrazmerne troškove, visina štete može da se odredi u paušalnom iznosu. To stoji u Predlogu zakona.
Molim vas, uvažena ministarko i gospodine Mogiću, da dobro razmislite da li je ova norma praktično primenjiva i da li će izazvati određene posledice. Ne može se ni u kom slučaju šteta utvrđivati paušalno. Ta norma bi izazvala velike posledice ukoliko bi ostavili diskreciono pravo bilo kome da utvrđuje paušalno kolika je šteta. Šteta može da se utvrđuje isključivo dokazima i to dokazima kojima se potvrđuju nepobitne ili nesporne činjenice ili veštačenjem preko veštaka odgovarajuće struke.
Drugačiji način je pogrešan način utvrđivanja štete. Apsolutno pogrešan i vodi voluntarizmu. I on ne sme da se dozvoli.
Rekli ste – da bi se smanjili troškovi. Čekajte, ako se pokrene spor, ako podnese tužbu onaj koji je navodno štetnik ili koji je uzrokovao štetne posledice, automatski se formiraju troškovi. Ko će da plati te troškove? Opet će da plati lokalna samouprava.
Znači, nije dobar razlog i nije dobar argument smanjenje troškova. Treba naći bolje rešenje, u svakom slučaju.
Ono što u Poslaničkoj grupi SPS želimo da istaknemo, pored podnetih amandmana za koje sam uveren da ćete ih dobro analizirati i oceniti i prihvatiti, jer su neki redakcijske prirode, tehnički i suštinski je ovaj koji se odnosi na kabinet predsednika Skupštine grada, jesu neke odredbe, iskoristiću još 15-ak sekundi koje ću podržati, a to je sledeće: pre svega, da funkcioneri nemaju pravo na uvećanje plate za slučaj prekovremenog rada – odlično rešenje; dalje, da se radni odnos na određene vreme zasniva bez javnog konkursa, kada je to zakonom, inače, predviđeno; i ono što je najbolje rešenje, to je kadrovski plan i pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u skladu sa kadrovskim planom.
Gospodine Bečiću, samo još jedna rečenica, molim vas. Kod ovoga povedite i te kako dobro računa. Sa gospodinom Ogićem sa razgovarao. Trenutno se traži od ministarstva da se sistematizacije radnih mesta definišu na popunjenim radnim mestima. Nije dobro, zato što ćemo izgubiti sportske inspektore, prosvetne inspektore, direktore i sve one koje treba da obuhvatimo sistematizacijom. Hvala vam puno.
Imate punu podršku za sve ovo što ste predložili i mi ćemo glasati za ovaj zakon, a što se tiče amandmana, nadamo se da ćete ih usvojiti. Prijatno.

Zahvaljujem. Uračunaću ovo prekoračenje u vreme poslaničke grupe.
Reč ima potpredsednik Vlade, dr Kori Udovički. Izvolite.

Ja bih prvo da se zahvalim kolegi Jovanoviću koji uvek pažljivo razmatra naše predloge i često daje konstruktivne predloge.
Predlog u vezi sa zapošljavanjem u kabinetu predsednika skupštine jedinice lokalne samouprave ćemo pažljivo razmotriti na Vladi, mada vidimo logiku. Isto tako, ovo je vreme fiskalne štednje i ako smo do sada mogli da izađemo na kraj tako što se predsednik skupštine grada ili opštine podržava iz redova stručne službe, možda nije još uvek vreme da se to širi. Ostavljamo to pitanje otvoreno.
Kad je reč o pet godina radnog iskustva koje se zahteva za načelnika jedinice lokalne samouprave, ja bih da naglasim da je to pet godina u struci, nije da mora da bude pet godina u upravi. I zaista smatramo da u slučaju da postoje, nije nemoguće, lokalne samouprave koje su do te mere devastirane da teško mogu da nađu takvog kandidata, onda iz odgovornosti prema građanima u takvim lokalnim samoupravama treba na neki način da ih navedemo na to da u krajnjoj liniji dovedu službenika od nekud drugde. Ali, velika je odgovornost načelnika jedne opštine. On lično potpisuje za zakonitost rada svega u toj opštini i zaista smatramo da bez bar pet godina iskustva stavljamo u krajnjoj liniji tu opštinu i njene građane pod rizik nezakonitog postupanja.
Na kraju, samo da razjasnim da ni u kom slučaju Zakon o maksimumu, o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru, u ovom slučaju u organizacijama u okviru lokalne samouprave, ne pretpostavlja da se zaposleni zadržavaju na postojećim popunjenim radnim mestima. To bi bilo loše za organizaciju o kojoj je reč. Reč je o tome da se pošlo od nužnog zla, ali opet manjeg zla od svih drugih opcija, da je pretpostavka da ako ta organizacija može da funkcioniše, s obzirom da ima sav taj broj zaposlenih i da druge organizacije sa istim funkcijama imaju i manje zaposlenih, mi smo na taj način određivali broj zaposlenih u lokalnim samoupravama, onda to znači da može posao da se na drugačiji način organizuje od onog koji je bio pretpostavljen originalnom sistematizacijom i da se izađe na kraj sa tim brojem zaposlenih. Ili, tamo gde je mnogo veći broj trenutno popunjenih radnih mesta nego u sličnim drugim organizacijama, pretpostavka je da rad mora da može da se organizuje i sa manjim brojem zaposlenih.
Ali je jako važno da svi u Srbiji razumemo da je ova fiskalna konsolidacija trajna, da ona mora da bude održiva, da mi moramo da promenimo način rada, tako da tamo gde se broj zaposlenih smanjuje ili gde se broj u sistematizaciji prilagođava postojećem broju zaposlenih, važno je da promenimo organizaciju posla. To čak može da znači da će da se desi da nema mesta za neke postojeće zaposlene, a da moraju da se nađu drugi profili i popuni taj broj, ako to organizacija posla zahteva, da bismo od sad pa ubuduće iste usluge pružali na efikasniji način, tj. ono sve što država danas radi, obavljali sa manjim brojem ljudi, jer naša država danas, i još dugo vremena, neće moći da izdržava veći broj zaposlenih, nego samo manji.
To je realnost. Važno je da dobro promislimo i da tačno vidimo gde su nam prioriteti, u kojim to uslugama mora da bude više zaposlenih, a gde, kad pošteno pogledamo, vidimo i znamo da se može i sa manje.
Dakle, zahvaljujem se još jednom gospodinu Jovanoviću i razmotrićemo, naravno, na Vladi pažljivo amandmane. Hvala.

Zahvaljujem.
(Neđo Jovanović, s mesta: Da li mogu da odgovorim?)
Znate da po tom osnovu nema mogućnosti, gospodine Jovanoviću. Imate dovoljno mogućnost da kasnije nadoknadite. Ako insistirate, daću vam bukvalno jednu rečenicu. Izvolite.

Veliko hvala, predsedavajući, za razumevanje koje ste ispoljili. Vrlo ću kratko.
Ne znam da li smo se razumeli, ali, radi se o Skupštini grada Beograda, o Kabinetu predsednika Skupštine grada Beograda. A kada su u pitanju popunjena radna mesta, to je tumačenje vašeg ministarstva, da se sistematizacije prave samo za popunjena radna mesta, a ja sam postavio pitanje, i to je poslednja rečenica, šta ćemo za druga radna mesta gde su direktori, gde su oni koji…
(Kori Udovički, s mesta: Videćemo to da popravimo.)
Hvala.