Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram  Prvu sednicu Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2016. godini.
Molim da najpre saslušamo himnu Republike Srbije, koju će danas izvesti dečiji hor „Čarolija“, pod rukovodstvom dirigenta Leontine Vukomanović.
(Intoniranje himne)
Zahvaljujemo još jednom dečijem horu „Čarolija“ i prelazimo na rad.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 112 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da su u sali prisutna 143 narodna poslanika i da imamo uslove za rad.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Anamarija Viček.

Zahvaljujem, poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici i poslanice, drage kolege, ja ću današnje pitanje postaviti gospodinu dr Srđanu Verbiću, ministru prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Na osnovu poslednjih izmena i dopuna Zakona o visokom obrazovanju, koji je donet još, davne 2014. godine, trebalo je da se prenese procedura priznavanja visoko školskih diploma stečenih u inostranstvu, na Enik-Narik centar, koji je obrazovan tek 1. oktobra 2015. godine.
Moje pitanje je, odnosno grupa pitanja će se odnositi na funkcionisanje centra Enik-Narik. Od otvaranja centra prošlo je pet meseci, i s obzirom na to da se prema odredbama Zakona o visokom obrazovanju, trebalo bi očekivati da procedura priznavanja pomenutih diploma, se završi za 90 dana.
Pitanja koja se odnose bi trebalo da budu relevantna na dosadašnje funkcionisanje Enik-Narik centra.
Na koji način Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, vrši nadzor nad Enik-Narik centrom, kao institucijom koja funkcioniše u sklopu Ministarstva, koja je u daljnjem, funkcija pokrajinske instance u procesu priznavanja visoko školskih diploma, stečenih u inostranstvu?
Dobro su nam poznati razlozi kašnjenja otvaranja Enik-Narik centra, te se prva grupa pitanja odnosi upravo na funkcionisanje samog centra.
Koliko Enik-Narik centar ima zaposlenih, kakve kvalifikacije imaju zaposleni u centru, odnosno kakvu specijalnu obuku su oni prošli, radi zapošljavanja u centru?
Druga grupa pitanja se odnosi na podnete prijave. Koliko zahteva za priznavanje visoko školskih diploma, stečenih u inostranstvu je do sada sveukupno podneto Enik-Narik centru? Kakva je struktura podnetih prijava? Što se tiče države u kojoj je izdata visoko školska diploma, odnosno smera na kojoj je stečena diploma? Koliko je do sada pozitivno vrednovanih, tj. priznatih diploma, a koliko je odbijenih i zbog čega su oni odbijeni?
Zbog čega se dešava da je kandidat, tek nakon 90 dana prvi put obavešten o tome koji dokument treba još da se naknadno dostavi centru, kada znamo da na osnovu Zakona o visokom obrazovanju, cela procedura bi trebala da se završi za 90 dana?
Zbog kašnjenja otvaranja centra moglo se očekivati da će biti zastoja u funkcionisanju na početku rada centra. Međutim, koliko dugo se trenutno čeka nakon onlajn predaje zahteva, do dobijanja termina kada je kandidat lično primljen na Enik-Narik centru.
Da li su se u proteklom periodu određivali dodatni ispiti i to za koje fakultete, odnosno koje smerove? Ukoliko se odredi potreba za polaganje dodatnog ispita, koji fakultet se određuje za pripremu kandidata, odnosno sprovođenje ispita?
Ovo pitanje je izuzetno važno, pošto u periodu kada je Enik-Narik centar krenuo sa radom, mogle su se u medijima čuti razne izjave od strane Ministarstva, odnosno od strane Enik-Narik centra o dodatnim ispitima.
Prema izjavi saradnika Ministarstva dodatni ispiti se neće određivati sa ciljem priznavanja diploma, pošto centar vrši evoulaciju stranog studijskog programa i samo određuje nivo kojim on odgovara.
Dok su saradnici centra obrazlagali potrebu za dodatnim ispitima time da je evaluaciju stranih studijskih programa vrše spoljni saradnici Centra, koji su inače zaposleni na fakultetima i visokoškolskim ustanovama koji su i do sada vršili priznavanje diploma, odnosno koji i dalje vrše priznavanje sa ciljem nastavka studija i zbog toga je i razumljivo da se i dalje daju dodatni ispiti.
Na koji način Ministarstvo planira da reši problem koji se pojavljuje u više navrata u praksi nemogućnost okončavanja postupka priznavanja viših studija, npr. master ili doktorskih studija u slučaju kada se osnovne akademske studije navodno ne mogu priznati, jer te studije u Republici Srbiji navodno ne postoje? I da li Ministarstvo ili ENIK/NARIK centar poseduje podatke o broju ili iskustvu naših državljana u inostranstvu sa priznavanjem visokoškolskih diploma stečenim u Republici Srbiji­? Zahvaljujem

Hvala vama.
Reč ima narodna poslanica Nada Lazić.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici ja želim da postavim u ime poslaničke grupe LSV dva pitanja Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine.
Prvo pitanje odnosi se na zabrinjavajuću seču šume u Nacionalnom parku Fruška Gora. Ovaj nacionalni park sve manje, nažalost, liči na park, a sve više se pretvara u golet zbog masovne seče šume.
Naime, u medijima i na društvenim mrežama nedavno je objavljena vest da je preko 10 hektara bagremove šume isečeno na Fruškoj Gori, što je u potpunosti ogolilo ceo potez od Zmajevca prema Vrdniku. Zahtev za sečenje je, kažu, stigao od obližnjeg manastira Vrdnik, koji je ovu šumu dobio u postupku restitucije.
Međutim u Nacionalnom parku kažu da je seča šume izvršena na osnovu plana seče, koji je odobrilo Ministarstvo poljoprivrede, a uradio Šumarski fakultet u Beogradu i da još uvek nije imovina predata manastiru, odnosno da restitucija još nije završena. Posečena su, kažu, osušena i trula zakržljala stabala i na njihovom mestu će biti zasađen hrast kitnjak, koji je inače autohtona vrsta.
Naime, teško je poverovati da je nastala epidemija sušenja i da je moralo na ovakav način i ovako masovno da se seče. Ekolozi s druge strane, za razliku od šumara ukazuju da će sečom biti narušen ekosistem i da će, primera radi, taj potez je bio poznat po pčelama, pčelinjaci su tu držani, uskraćen će biti za bagremov cvet.
Takođe preti opasnost od erozije, a posebno će biti problem gubitak lisne mase, jer će doći do većeg zagađenja vazduha. Znamo da je Fruška Gora jedino i najpošumljeniji deo u Vojvodini.
Isto tako, ljudi se javljaju sa pričama da na potezu Rohalj baza, pravi se masakr od seče, a takođe se spominje da je isečena bukova šuma kod Brankovca. Ja se pitam da li je i ovo sanitarna seča ili se radi o jednoj bespravnoj seči, i ne pamti se da se ovoliko stabala izvlačilo iz Fruške Gore.
Noramlno, pored regularne seče, nažalost, postoji i divlja seča, pa je samo u 2015. godini Nacionalni park Fruška Gora podneo 47 prijava zbog bespravne seče, od čega je 20 protiv poznatih lica, što znači da se neki ljudi bave biznisom bespravne seče. Tom prilikom je napravljena šteta od preko dva miliona dinara.
S obzirom da je nadležnost nad Nacionalnim parkom u rukama Ministarstva i da je oduzeta pokrajini, postavljam pitanje Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine – zašto je dozvoljen ovako veliki obim seče bagrema i da li crkva ne mora da poštuje ekološke zahteve i preporuke, ako je tačno da je nalog za seču dao manastir?
Drugo pitanje – da li je na dugim pomenutim lokacijama, znači Brankovac i Rohalj baze u pitanju bespravna ili sanitarna seča stabala, što je takođe jedan od velikih problema i da li su na ogoljenim površinama zasađena nova stabala?
Drugo pitanje postavljam u ime seljana naselja Laćarek, isto je upućeno Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine. Naime, u ovom selu koje ima oko 13 hiljada stanovnika i nalazi se u opštini Sremska Mitrovica, oni se žale na nekontrolisano bacanje uginulih svinja i pojavu divljih deponija u meliorativnim kanalima.
Što se tiče uginulih svinja ne postoji, kažu, organizovan način uklanjanja životinjskih leševa, a selo je poznato po velikom broju uzgajivača svinja, i ove životinje bi morale da se na bezbedan način transportuju i uništavaju u kafilerijama.
Naime, po zakonu svaka lokalna samouprava dužna je da na svojoj teritoriji organizuje bezbedno sakupljanje životinjskih leševa i trebalo bi da ima objekat ili sabirni centar gde bi se odlagali ovi leševi, kao i vozilo koje bi prikupljalo ovaj otpad i odvodio iz gazdinstva individualnih i odvozilo u fabrike na bezbedno uništavanje.
Nažalost, stanje po pitanju kafilerija u Srbiji je praktično zabrinjavajuće. Naime, savremena kafilerija „Energo-zelena“ ili fabrika za bezbedno uništavanje životinjskog otpada u Inđiji je prestala sa radom. Kafilerija u Ćupriji ne radi, a samo kafilerija „Proteinka“ u Somboru radi i to preopterećena je veoma, zbog čega se građani u ovom mestu žale često na smrad i na zagađenje životne sredine, ali do sada bezuspešno.
Grad Sremska Mitrovica je pokušavao, prema nekim informacijama, da reši ovaj problem, da zajedno sa „Energo-zelenom“ izgradi punkt za prikupljanje otpada, ali to zbog zastoja u radu ove fabrike nije do sada urađeno.
S obzirom na žalbe građana…

Vreme. Hvala.
Reč ima narodni poslanik Žika Gojković.

Poštovana predsednice, dame i gospodo, kolege poslanici, moje prvo pitanje je namenjeno Ministarstvu zdravlja. Naime, tiče se sve učestalijih napada na zdravstvene radnike koji, da kažem, na neki način doživljavaju kulminaciju u poslednjih nekoliko meseci. Posebno se to dešava, posebno je to vidljivo u gradu iz kojeg dolazim, iz Sombora.
Hitna pomoć radi po evropskim standardima. Na prvom mestu treba reći da ljudi rade human posao, imaju odlične rezultate i ne zaslužuju ni verbalne, a kamo li fizičke napade.
Specifičnost hitne pomoći je što ulazi u kuće građana i tu dolazi, da kažem, pojedinci se ohrabre, pogotovo kada je u pitanju vikend i uglavnom su ti pojedinci, često se dešava da ti koji su agresivni ili u alkoholisanom stanju i tada dolazi do raznih situacija u kojima se dešava da su čak i ugroženi životi radnika, kao što je to bio slučaj u Somboru.
Mi smo svesni da mnogi ljudi žive u teškim uslovima, da mnogi preživljavaju jedva kraj sa krajem, ali naravno da tu nikoga ne opravdava da bukvalno se iživljava na ljudima koji su spasli mnoge živote i koji vrlo često nemaju ni svog slobodnog vremena rešavajući tuđe probleme i pokušavajući da pomognu svima.
Imali smo situaciju, kao što sam rekao, u Somboru, da je hitna pomoć izašla, jedan samo primer, da je izašla da pomogne ljudima po pozivu. Desila se tuča za vreme vikenda i za vreme dok su jednog momka spasavali, drugi čovek je potegao pištolj na radnike hitne pomoći.
Posle par dana vrlo slična situacija, gde su dobili poziv da se jedna žena nalazi u vrlo teškom stanju, kada su radnici hitne pomoći došli zatekli su da je ta žena zajedno sa sinom bila drogirana i da je i sin nasrnuo na radnike hitne pomoći sa noževima.
To je stvarno strašno, imajući u vidu, ako hoćemo da kažemo i plate tih ljudi i mislim da moj predlog je, a ujedno i pitanje Ministarstvu zdravlja da još jednom razmisli o dodeljivanju statusa službenih lica radnicima u zdravstvu, a pogotovo onima koji rade u urgentnim centrima i u hitnoj pomoći.
Vrlo slična situacija je i sa vatrogascima, ljudima koji takođe rade vrlo važan posao i vrlo težak posao i dešavaju se vrlo slične situacije. Reči ću samo da je u Somboru dnevnica, tj. satnica ljudi koji izlaze, pogotovo u vreme kada ne rade 26 dinara. Za 26 dinara oni spasavaju živote i vrlo često se nalaze u takvim situacijama da im se na najgori način obraćaju oni kojima upravo spašavaju živote.
Ja ću pohvaliti ono što su učinili Ministarstvo policije i Ministarstvo zdravlja, imajući u vidu da šta se sve dešava i da su odlučili da policija mnogo češće obilazi zdravstvene ustanove, ali smatramo da ovo nije dovoljno.
Moje drugo pitanje je vrlo kratko, postavljam ga Ministarstvu poljoprivrede. Dugogodišnje nezadovoljstvo ljudi radom u „Vojvodinašumama“, pogotovo svih udruženja ribolovaca, kojih ima oko 10 hiljada, je kulminiralo jednom peticijom, gde se pokušava napraviti jedna vrsta razgovora sa ljudima iz „Vojvodinašuma“, ali oni to uporno odbijaju. Ne kontroliše se izlov ribe, čak postoji osnovana sumnja da se to radi u dosluhu sa pojedinim službama, što je strašno.
Moje pitanje je – da li postoji mogućnost u Ministarstvu poljoprivrede da se sazove sastanak gde će biti prisutni predstavnici iz gazdinstava „Vojvodinašume“, gde će biti prisutni udruženja ribolovaca i ljudi iz ministarstva i da pokušamo da taj dugogodišnji problem da rešimo. Hvala.

Reč ima narodni poslanik Riza Halimi.

Hvala.
Ja sam 17. decembra postavio Ministarstvo prosvete pitanja u vezi sa priznavanjem visokoškolskih diploma iz kosovskih univerziteta i o osetljivoj problematici nedostajući udžbenika na albanskom jeziku. Dobio sam delimičan odgovor samo na problematiku udžbenika, ali ne i o nostrifikaciji, o priznavanju diploma.
Nadovezao bih se već postavljenim pitanjem o Enik-Narik centru i odmah direktno postavljam pitanje ministru šta će preduzeti da se pomogne Enik-Narik centru da ostvaruje zakonom predviđen rok od 90 dana u proceduri nostrifikacije priznavanja diploma? Imamo praksu da se od elektronskog prijavljivanja za predaju dokumenata treba da se čeka preko dva do tri meseca, a zatim i onaj drugi period koji je predviđen od 90 dana se znatno prekoračuju. Imamo već primere da ljudi čekaju i preko četiri meseca, a ne mogu da dobiju nostrifikaciju.
Dodatni problem nostrifikacije diploma sa univerziteta Kosova još uvek je nerešen. Odgovor nisam dobio, pa ponovo postavljam pitanje – da li će da se ostvari najavljeno zvanična izjava sa poslednjeg sastanka u Briselu da je ova problematika konačno rešena i da je trebalo danas da se sprovodi? Pošto je nekoliko puta do sada odloženo i nije rešeno, ponovo pitam – da li će konačno da se reši veoma osetljivi problem priznavanja diploma sa kosovskih univerziteta ili će se opet i dalje kao do sada godinama čekati na ostvarivanje elementarnog ljudskog prava da mladi ljudi koji diplomiraju na univerzitetima Kosova mogu da dobiju pravo da rade u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, jer im se to pravo za sada uskraćuje? Po meni, već iz političkih razloga, jer ne vidim drugi motiv da naši građani ne mogu da ostvaruju ovakva prava već dve godine, od kada je Ustavni sud u aprilu 2014. godine proglasio neustavnim Vladinu uredbu koja je regulisala ovu problematiku.
Što se udžbenika tiče odgovor je nepotpun, jer sam ja postavio pitanje da li je moguće sprovoditi praksu koju smo imali od 2003. do 2007. godine kada se odlukama Ministarstvo prosvete omogućavalo u određenoj školskoj godini da se mogu upotrebiti udžbenici izdati u Prištini za tu školsku godinu? Za većinu udžbenika takvih odobrenja smo imali u tom periodu. Pošto vi znate, donacijom su stigli udžbenici i oni su još u carinskom terminalu u Preševu, tražim ponovo, insistiram da se da odgovor šta će se po tom pitanju uraditi.
Komentarisao bih ovu rečenicu gde se kaže da za tri udžbenika koji su išli u proceduru nije dobijen odgovor Republičkog prosvetnog saveta, a da je ministar odobrio ta četiri udžbenika za albanski jezik za srednje škole, ali od naredne školske godine. Ja mislim da se ovde ne sprovodi već četiri godine Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Blagoje Bradić.

Zahvaljujem.
Uvažene koleginice i kolege, poštovani građani, poštovani Nišlije, više puta u ovoj skupštinskoj sali sam postavljao pitanje predsedniku Vlade u proteklih mesec i po dana i nisam dobio odgovor, verovatno iz razloga što je negde između Skupštine i zgrade Vlade pitanje se zatvorilo. Ja ću ovo pitanje zarad građana Niša i građana Srbije da ponovo ponovim.
Moje pitanje upućeno predsedniku Vlade gospodinu Aleksandru Vučiću sledeće sadržine. Gospodine Vučiću, u 2012. i 2014. godini na republičkim izborima, a i lokalnim 2012. godine, SNS i vi ste obećavali građanima Niša bolji život, prosperitet, više radnih mesta, pošteniji odnos prema gradskom budžetu, bolju komunalnu opremljenost, jednom rečju jedan prosperitet i razvoj grada Niša, juga i jugoistoka Srbije, a i cele Srbije. Za ostatak Srbije ne znam, ali u gradu Nišu nijedno od svojih obećanja niste ispunili.
Ono što je evidentno je da u gradu Nišu imamo 365 privrednih društava manje i imamo 201 preduzetničku radnju manje za ove četiri godine koliko SNS i vi vodite i rukovodite Srbijom.
Ono što je interesantno, u gradu Nišu nema novih zaposlenja, a to se vidi i iz gradskog budžeta, jer u gradskom budžetu na poziciji poreza na zarade koji je osnovni prihod lokalne samouprave u 2012. godini je bilo predviđeno tri milijarde i 600 miliona dinara, da bi u 2015. godini ta pozicija bila na tri milijarde i 200 miliona dinara, a da bi u 2016. godini ta pozicija bila tri milijarde dinara, znači 600 miliona dinara manje prihoda za gradski budžet na poziciji uplate poreza na zarade, koji je osnovni prihod lokalne samouprave.
Ono što je interesantno i što ne bi bilo lepo da ne pomenem je da je bilo zapošljavanja u gradu Nišu, gospodine Vučiću, ne znam da li imate tu informaciju, ali u javnim preduzećima i ustanovama, tj. kod direktnih i indirektnih budžetskih korisnika. To se vidi iz podatka iz budžeta. Na poziciji plata u niškom budžetu za 2012. godinu je bilo predviđeno milijardu i 800 miliona. Podsetiću naše sugrađane da je u međuvremenu došlo do smanjenja zarada 10% i logično je da ta pozicija u gradu Nišu treba da bude milijardu i 620 miliona. Ona je za 2016. godinu dve milijarde i 250 miliona. Toliko o priči i o obećanjima da neće biti partijskog zapošljavanja i da se neće zapošljavati ljudi u javnim preduzećima indirektnim budžetskim korisnicima, nego u realnom privrednom sektoru, u realnom sektoru.
Ono što još treba da se kaže jeste da je u gradu Nišu u budžetu na poziciji – usluga po ugovoru, tj. privremenih i povremenih poslova, za 2012. godinu bilo predviđeno 200 miliona dinara, za 2016. godinu je predviđeno 840 miliona dinara. To je podatak koji govori o tome da se SNS sprema za predstojeće izbore i verovatno će biti zapošljavanja privremenih, povremenih poslova kako bi se skupili glasovi.
Još jedno pitanje, gospodine Vučiću. Vi znate da u Republici Srbiji, postoji preko 83.000 radnika koji su tužili svoje firme i koji su dobili sudske presude, a tiču se neizmirenih obaveza društvenih preduzeća prema radnicima.
U gradu Nišu ih ima 4.500. Taj problem nije od početka vaše vlasti, ali ste vi obećavali u kampanji 2012. i 2014. godine da će to biti rešeno i da će ti radnici biti obeštećeni.
Ono što je urađeno u rešavanju tog problema jeste formiranje komisije 2015. godine, 25. juna, koja je trebala da precizira tačan broj i iznose po svakom radniku koliko se duguje i da da rok kad će biti obeštećeno. Ništa se nije desilo. Ono što se dešava jeste da, recimo, u gradu Nišu imate informaciju da će se sada pred izbore, ponovo se obećava, izvršiti evidentiranje tih radnika i da će im prva tranša biti isplaćena do kraja godine.