Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim da se izjasnimo.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – 10, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasao 131 narodni poslanik.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik mr dr Blagoje Bradić, na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni i tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, i to dva puta.
Reč ima narodni poslanik dr Blagoje Bradić.

Zakon o zdravstvenoj zaštiti, kao sistemski zakon, oblast specijalizacije i uže specijalizacije nije  regulisan na način koji omogućava sistem adekvatnog i, sa stanovišta zdravstvene zaštite, održivog sistema. Višegodišnje iskustvo u primeni zakona pokazuje da je zakon u diskrepanci sa praksom u odnosu na realne potrebe našeg sistema zdravstvene zaštite.
Modeli specijalizacije i uže specijalizacije koja trenutno postoji u našoj zakonskoj i podzakonskoj regulativi ne omogućavaju sprovođenje načela na kojima počiva sistem zdravstvene zaštite: načelo pristupačnosti zdravstvene zaštite, načelo pravičnosti zdravstvene zaštite, načelo sveobuhvatnosti zdravstvene zaštite, načelo kontinuiranosti zdravstvene zaštite, načelo stalnog unapređenja kvaliteta zdravstvene zaštite i načelo efikasnosti zdravstvene zaštite.
Član 184. Zakona o zdravstvenoj zaštiti i to stavom 1. sadrži nedostatak u pogledu uslova koje komulativno mora da ispuni zdravstveni radnik i zdravstveni saradnik da bi se mogao stručno usavršavati, sticati specijalizaciju jer je propisani uslov da je završio pripravnički staž i položio stručni ispit, osim ako ovim zakonom nije drugačije uređeno.
Smatramo da je dodavanje uslova u pogledu dve godine radnog iskustva i logičan i potreban dodatni uslov za mogućnost specijalizacije. Drugim rečima, predložena nivelacija zahteva da zdravstveni radnik koji je zaposlen na neodređeno vreme, nakon dve godine stažiranja, stiče mogućnost konkurisanja za program specijalizacije. Ono što je izmenjeno pre više od godinu dana, kada su specijalizacije u pitanju, to je mogućnost da se i bez zapošljavanja u radnoj organizaciji, proglašenjem deficita specijalizacije od strane ministra zdravlja, dobije specijalizacije.
Ono što ja predlažem u ime moje poslaničke grupe je da se prvo vrati način specijalizacija, koji je bio u redovnom postupku pre izmena ovog zakona, to je da morate da imate dve godine radnog iskustva, kako bi ste dobili redovnu specijalizaciju. Drugo, da deficitarne specijalizacije mogu da se dobiju, ali tako što će firma, tj. zdravstvena ustanova koja ima deficit u specijalističkom kadru morati prvo da zaposli lekara, pa tek onda da mu da deficitarnu specijalizaciju. I, treće i ono najbitnije da finansiranje ide preko sredstava Republike Srbije, jer samostalno finansiranje specijalizanata, mi dajemo specijalizacije onima koji mogu da plate specijalizaciju, a ne onima koji su najbolji i koji treba da završe specijalizaciju.
Molim, naročito kolege lekare, da razmisle još jedanput i podrže moj predlog kako bismo ispravili ovu nepravdu prema mladim kolegama koji treba da završe specijalizaciju. Zahvaljujem.

Hvala.
Stavljam na glasanje.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – devet, protiv – jedan, uzdržan – jedan.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila predlog.
Poslanik Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zdravstvenoj zaštiti. Izvolite. Drugi put, mislim pod istim imenom, isti datuma.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Shodno odredbama Zakona o zdravstvenoj zaštiti, kao sistemskom zakonu, društvena briga za zdravlje pod jednakim uslovima na teritoriji Republike ostvaruje se obezbeđivanjem zdravstvene zaštite, grupacije stanovništva koje su izložene povećanom riziku oboljevanja, zdravstvenom zaštitom lica u vezi sa sprečavanjem, suzbijanjem, ranim otkrivanjem i lečenjem bolesti od većeg socijalno-medicinskog značaja, kao i zdravstvenom zaštitom socijalno ugroženog stanovništva, te da zdravstvena zaštita obuhvata stanovništvo razvrstano u 16 kategorija.
U ovom delu zakona sadrži nedostatak, jer ne obuhvata nezaposleno radno aktivno stanovništvo, poljoprivrednike i neformalni sektor starosti od 15 do 65 godina. Zbog navedenih razloga, polazeći od relevantnih ustavnih načela Republike Srbije, kao državi socijalne pravde i jednakih prava i jednake dostupnosti sistemu zdravstvene zaštite, neophodno je proširiti krug lica koja obuhvata zdravstvena zaštita, konkretno nezaposlenih lica, nezaposlenog radno aktivnog stanovništva, poljoprivrednika, kao i lica radno angažovanih u neformalnom sektoru starosti od 15 do 65 godina.
Postojeće zakonsko rešenje u pogledu društvene brige za zdravlje na nivou poslodavca, predviđa da poslodavac organizuje i obezbeđuje iz svojih sredstava zdravstvenu zaštitu zaposlenih radi stvaranja uslova za zdravstveno odgovorno ponašanje i zaštitu zdravlja na radnom mestu zaposlenog, koje obuhvata, između ostalog, i sprovođenje mera za sprečavanje i rano otkrivanje profesionalnih bolesti, bolesti u vezi sa radom i sprečavanje povreda na… kao i preventivne preglede zaposlenih, prethodne, periodične, kontrolne i ciljane preglede, u zavisnosti od pola, uzrasta i uslova rada, kao i pojavu profesionalnih bolesti, povreda na radu i hroničnih bolesti.
Smatramo da je ovakvo rešenje nefunkcionalno, teško sprovodivo, te da ovaj aspekt društvene brige za zdravlje treba izmestiti sa nivoa poslodavca na nivo službe medicine rada. Takođe, prema mišljenju predlagača tj. nas, potrebno je intervenisati na član 102. Zakona, tako što bi se Zavod, polazeći od toga da je on zdravstvena ustanova koja obavlja zdravstvenu delatnost na primarnom nivou i sprovodi zdravstvenu zaštitu pojedinih grupacija stanovništva, odnosno zdravstvenu delatnost iz pojedine oblasti zdravstvene zaštite, osniva ih kao Zavod za zdravstvenu zaštitu radnika specifičnih delatnosti, kao što je železnica, MUP i vazduhoplovstvo.
Što se tiče teritorijalnog principa organizovanja zdravstvene zaštite, smatramo da je neophodno normirati da grad u kome postoji sedište univerziteta, može za teritoriju statističkog regiona, osnovati institut za medicinu rada.
Ovim se postiže efikasniji sistem organizacije zdravstvenih ustanova i ostvarivanje zakonske uloge poslova ovih institucija. Molim kolege da prihvate moj predlog kako bismo mogli da prodiskutujemo o ovom zakonu i promenimo ovu predloženu odredbu.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – jedan, uzdržan – niko, nije glasalo 133 poslanika.
Konstatujem da Skupština nije prihvatila predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju i medijima.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Poštovane koleginice i kolege, predložio sam da ponovo razmatramo dva zakona, to je Predlog zakona o informisanju i medijima i Predlog zakona o javnim medijskim servisima.
Podsećam vas pre svega da pravo na obaveštenost, kao jedno od osnovnih ljudskih prava garantovano Ustavom podrazumeva da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja.
Javni interes u oblasti javnog informisanja ne može se ostvariti isključivo formiranjem javnih servisa, na nacionalnom i pokrajinskom nivou, jer se ovakvim asimetričnim određenjem javnog interesa onemogućava formiranje javnih servisa na regionalnom nivou.
Podsećam građane Srbije da je ova Skupština pre više od godinu dana izglasavanjem ova dva zakona ukinula mogućnost i pravo lokalnih samouprava da finansiraju iz svojih sredstava regionalne tj. lokalne javne servise. Ostala su samo dva javna servisa, to je RTS i RTV sa svoja dva televizijska i tri radio programa.
Ono što je tim zakonom doneseno to je da će pretplata biti do 500 dinara, ono što je trenutna situacija da je pretplata 150 dinara i plaća se vezana uz brojilo električne energije. Ono što građani Srbije treba da znaju, da se uz ovih 150 dinara koje ćemo svi kao taksu da plaćamo za javni medijski servis u Republici Srbiji i izdvaja šest milijardi u republičkom budžetu, kako bi se finansirali RTS i RTV.
Predlog zakona koji smo predložili je da ispod Save i Dunava građani imaju ista prava kao građani u Beogradu i Vojvodini, tj. da imaju svoj regionalni javni servis koji bi se isto finansirao kao što se finansira RTV tj. da 70% ubranih sredstava i 70% namenjenih sredstava iz budžeta ide za finansiranje radio televizije uže Srbije, kako smo mi predložili da se zove taj javni servis, a 30% bi išlo za finansiranje RTS kao centralnog javnog servisa, koji treba da postoji.
Samim tim bi građani Srbije ispod Save i Dunava imali mogućnost da blagovremeno budu obavešteni o onome što je za njih vrlo interesantno, a to je stanje u njihovoj lokalnoj zajednici. Ovako svi smo prinuđeni tj. imamo jedinu mogućnost informisanja preko javnog medijskog servisa u hronici regiona, ponoviću opet Niš kao grad koji bezmalo ima 300 hiljada stanovnika, ima informacije i sa svoje teritorije u hronici regiona u trajanju ne više od 15-20 sekundi.
Poštovane kolege setite se koliko su vaše lokalne zajednice zastupljene u hronici regiona i kada se javljaju vesti sa vaše teritorije. Obično su to crne hronike nije to ono za šta građani Srbije treba da izdvajaju novac, naročito oni ispod Save i Dunava.

Hvala.
Stavljam na glasanje predlog.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za – osam, protiv – jedan, uzdržanih – nema, nije glasalo 135 poslanika.
Konstatujem da nije prihvaćen predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća.
Nastaviću gde sam stao. Pored toga što je potrebno da postoji informacija lokalne zajednice, potrebno je i da omogućimo nacionalnim manjinama da imaju ista prava kao i nacionalna manjina u Vojvodini. Jel, vi imate da nacionalne manjine u Vojvodini imaju svoju programsku šemu koja je zastupljena u RTV, a nacionalne manjine ispod Save i Dunava nemaju tu mogućnost, jer nemaju regionalne, tj. javni medijski servis ispod Save i Dunava. Oni imaju zakonsku mogućnost da mogu da formiraju medijski servis na svom maternjem jeziku i onda imamo jednu nelogičnost – vi imate nacionalne manjine ispod Save i Dunava koje mogu da formiraju javni medijski servis za svoje potrebe, a građani Srbije, srpske nacionalnosti, ispod Save i Dunava, nemaju tu mogućnost.
Mislim da to nije u redu i nije korektno prema građanima koji imaju iste obaveze, ali zakonom koji smo mi doneli, ova dva medijska zakona, nemaju ista prava. Zato vas molim da, poštovane koleginice i kolege, još jednom razmislite i date podršku mom predlogu, kako bismo mogli u jednoj skupštinskoj raspravi da izmenimo ove zakone i omogućimo da građani ispod Save i Dunava imaju pravo na informisanje.
Ono što se sada dešava je da građani ispod Save i Dunava, ako žele da imaju informacije i onome što se dešava u njihovoj lokalnoj zajednici, moraju dodatno da plate iz gradskih budžeta, i to gradskih budžeta koji se pune, po pravilu, od 60, 65, najviše 70% i oni moraju zarad drugih aktivnosti koje su mogli da finansiraju, da finansiraju privatne medije, kako bi imali informacije, i sa svojih lokalnih skupština i o svojim aktuelnostima komunalne prirode i kulturološke prirode na svojoj teritoriji.
Ja vas molim, kolege, da još jednom razmislite. Ovo nije političko pitanje, ovo je pitanje građana Srbije i njihovih prava i obaveza. Mi smo ovde delegirani da štitimo njihove interese i ne znam kako ćete moći u kampanji da objasnite zašto nema lokalnih medijskih servisa, zašto plaćaju Javni medijski servis, a nemaju ista prava kao građani Beograda i kao građani Vojvodine? To je malo teže objasniti. Nije u redu da građani nemaju ista prava na teritoriji Republike Srbije, pa vas još jednom molim i apelujem da podržite moj predlog. Molim vas da utvrdimo kvorum pre glasanja.

Stavljam na glasanje.
(Blagoje Bradić, s mesta: Želim da se utvrdi kvorum.)
Kvorum? Evo, sada ćemo da ga vidimo, uz put.
Zaključujem glasanje.
Za – šest, protiv – dva, uzdržan – niko, nije glasalo 136, a utvrdićemo i kvorum po zahtevu poslanika Blagoja Bradića, pa ću na osnovu toga proglasiti, ili ponoviti glasanje.
Molim vas da utvrdimo kvorum.
Imamo kvorum, 127 poslanika. Konstatujem da Skupština ima kvorum i da nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Blagoje Bradić predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmeni Zakona o zdravstvenom osiguranju. Izvolite.

Gospođo predsedavajuća, predložio sam da se izmeni Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.
Naime, Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje je promenjen 1. avgusta 2014. godine. Navedenim Zakonom su smanjene stope za zdravstveno osiguranje na račun povećanja stopa doprinosa za penziono osiguranje, uz obrazloženje, ako se sećate tadašnjeg ministra finansija, gospodina Krstića, da u zdravstvu postoje i drugi izvori sredstava iz kojih treba da se finansira i da je moguće ostvariti velike uštede. Tada smo to izglasali i stopu za zdravstveno osiguranje koja puni budžet Republičkog fonda sa 12,2 smo smanjili na 10,2%, a penziono sa 24 povećali na 26, kako je rekao ministar Krstić, da bi smanjili dotiranje redovne isplate penzija iz budžeta za nekih 300 miliona, koliko je ovih 2% smanjenje na poziciji budžeta Republičkog fonda.
Kako je to izgledalo u brojkama? Do 2014. godine Republički fond za zdravstveno osiguranje je imao planiran budžet 230 milijardi dinara, što je preko dve milijarde i 100 miliona evra. Nakon ovog smanjenja, planirani budžet za 2015. i 2016. godinu je 215 milijardi dinara, što je smanjenje preko 10%. Ono što je interesantno, u realnom finansiranju Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, to smanjenje je sa 156 milijardi, 156,9 milijardi dinara, koliko je bilo do 2014. godine, smanjeno na 125,3 milijarde dinara.
Vidim da imamo isti broj usluga koje pruža srpsko zdravstvo preko Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i isti broj zaposlenih lekara koji se finansiraju, čije se plate finansiraju iz ovoga.
Ono što je još interesantno, pored ovih smanjenja Republički fond je dužan da po članu 22. Zakona o zdravstvenom osiguranju uplati preko 10,5 milijardi dinara po članu 22. za sve one za koje je Republika dužna da plaća doprinose za zdravstveno osiguranje, a to su nezaposleni, socijalno ugroženi, da ne bi redom nabrajao. Ono što je predviđeno u republičkom budžetu je negde oko 600 miliona dinara, pa vas molim da razmislite o ovom predlogu i da vratimo novac za lečenje građanima Srbije sa penzionog na…