Koristiću i vreme ovlašćene predstavnice poslaničke grupe DS.
Član 86. govori u svom rubrumu uspeh internog konkursa i donošenje rešenja o premeštaju. Osim što se premeštanje javlja u dva ili po tri osnova, nemam ja tu primedbu, utoliko ja želim da se ova odredba u celini briše kao ilustracija za sve odredbe koje se tiču internog konkursa zato što je to ono što ja zovem normativni optimizam. Preterani.
Dakle, član 86. kaže – kada interni konkurs uspe službenik na položaju koji rukovodi organom AP odnosno načelnik uprave donosi rešenje o premeštaju službenika i dostavlja svim kandidatima. U drugom stavu – kandidati koji su učestvovali na konkursu imaju pravo žalbe na rešenja o premeštaju službenika pod istim uslovima i u istom roku, kao i u postupku javnog konkursa.
Svih ovih sedam, osam članova, u suštini, nema razlike u odnosu na javni konkurs, ali ste se odluči za interni. To nije dobro rešenje iz najmanje tri razloga. Prvo, to je instrument kojim ne da svaki zakon omogućava zloupotrebu, to je instrument kojim stvarate zloupotrebu. Kao što je instrument diskrecionih ovlašćenja instrument kojim stvarate prostor korupcije. To je zakonito, ali ima moralni deficit, pa onda nije dobro, ni po onoga na koga će zakon biti primenjen, ni po onog ko zakon primenjuje, ni po sve nas u celini ako delimo cilj da hoćemo upravu. I to se vidi u tom članu 86. Uspeo je interni konkurs, dalo se rešenje o premeštaju, ovi drugi će da se žale i sve isti rokovi i isti postupak kao javni konkurs. Zašto onda nemate javni konkurs? Zašto institut internog konkursa?
Objašnjenje da je time ozakonjeno postupanje rukovodioca, ko god da vam je tako objasnio, loše vam je objasnio i nije nikad radio u lokalnim samoupravama, niti je imao kontakta sa ljudima.
U načelnoj raspravi sam govorila o 997 ljudi koji rade u administraciji grada Novog Sada i mogu sada da govorim o ukupno 20 hiljada ljudi na koje se ovaj zakon odnosi. Ovim vi stvarate instrument, različit u odnosu na odredbe koje su sada u propisima koji se odnose na položaj izvršilačkih poslova. Dakle, ne samo što smatrate da rukovodioc treba da ima ovlašćenje za premeštanje, jer ima članova koji kažu – premestim te na isto radno mesto, saglasnost, bez, itd, uvodite javni konkurs, zato da bi se napravila javnost, neutralnost kandidata, kredibilitet konkursne komisije, da bi sve bilo dostupno, jer se sve radi od novca svih nas, svih građana, i onda uvodite i treći i četvrti mehanizam kojim ćete ljudima, ovih 20-ak hiljada na koje se ovaj zakon odnosi, menjati radna mesta.
Mogu samo da se nadam da sve ovo što ja mislim o pojedinim odredbama u zakonu i o načinu na koji nam je zakon predstavljen, da će u primeni pokazati da nisam u pravu. Retko koji zakon bih ja volela da ja pogrešno čitam, kao ovaj zakon. Bio je još jedan i, nažalost, bila sam u pravu. Ja bih volela da ništa nisam u pravu i da ovim ne stvarate jedan prostor u administraciji koji se tiče lokalnih samouprava i autonomnih pokrajina kojim, praktično, zakonom ljudima dajete instrumente u ruke, koji su potpuno suprotni od želje da imate zdravu organizaciju, marljive rezultate rada, dobre rukovodioce i sve ono što podrazumeva najveću i najefikasniju moguću uslugu onih koji rade u administraciji, svih onih koji u tim lokalnim samoupravama ili u autonomnim pokrajinama žive. Nepotrebno je imati interni konkurs.