Zahvaljujem.
Reč ima premijer. Izvolite.

Želim pre svega da se i na tonu i da pristojnom rečniku kojim je govorio o državnom sekretaru Đorđeviću zahvalim gospodinu Ugljaninu, ali na dve reči sam primoran da reagujem.

Nije država Srbija oglašena krivom presudom Međunarodnog suda pravde u Hagu, ali je tačno da sve što se dešavalo u Srebrenici je uvek bilo, rekao bih, tema najoštrije osude svakog normalnog i svakog racionalnog.

Želim vas da zamolim, gospodine Ugljanin, prošlo je mnogo godina, svi smo rekli ono što smo imali da kažemo. Bilo je mnogo zločina nad srpskim narodom u različitim delovima bivše Jugoslavije, ali ako se u svakoj svojoj diskusiji uvek budemo vraćali na to što se zbivalo pre 20 i 25 godina, plašim se, što naravno kao i smatram da nikada stvari ne treba da budu zaboravljene, ali ako se u svemu uvek budemo vraćali u prošlost i iz toga izvlačili zaključke da neko nema poverenja u uniformisana lica, mislim da Bošnjaci i u Pazaru, u Tutinu, Sjenici ili bilo gde drugo da žive, u Beogradu, Novom Sadu, Subotici da se osećaju slobodno ili da se osećaju kao građani, državljani ove zemlje i da veruju svojim državnim organima. Zato što sam siguran da nijedan vojnik, nijedan policajac ne pravi razliku prema našim građanima zbog toga što je jedan Srbin, drugi Bošnjak, treći Mađar, četvrti pripada bilo kojem drugom narodu. Mislim da je to bogatstvo Srbije. Mislim da se tako ponašaju i svi pripadnici državnih organa. Mi smo kao narodi na prostoru bivše Jugoslavije prošli kroz užasno teške periode u prethodnih 100 godina, od Balkanskih ratova, Prvog svetskog rata, Drugog svetskog rata u kojem su mnogi stradali, posebno srpski narod dramatično postradao, posebno Srbi zapadno od Drine i Dunava u tolikoj meri i tom broju da je to, rekao bih, narod četvrtostradalni narod u Drugom svetskom ratu na strani sila pobednica. Po broju svojih žrtava da jedan mali narod tako i toliko strada! Ovo vam govorim zato što znam i kako sam vaspitavan i kroz šta smo svi mi prolazili. Nekako smo živeli, iako sam rođen 1970. godine, živeli smo u tome što se zbivalo između 1941. i 1945. godine. Samo se plašim da neki drugi ljudi danas ne pokušavaju na sličan način da govore o sebi i svojim narodima, zato što takve stvari, ovo nije replika na ovo što ste vi govorili, uvek mogu da nas dovedu do teških emocija i do ozbiljnih problema u budućnosti.

Srbi i Bošnjaci moraju da žive zajedno. Mi možemo da živimo pored nekih drugih, ali mi Srbi sa vama Bošnjacima moramo da živimo zajedno. Mi ne možemo da živimo jedni pored drugih. Imamo značajan broj pripadnika, značajan broj Bošnjaka u našoj zemlji, u Srbiji, imamo Srba četiri puta više u Bosni i Hercegovini. I, šta da radimo sa tim? Šta da radimo sa tim? Da kažemo da ovo ovamo nisu Srbi, ili da ovo ovde nisu Bošnjaci? Kako, na koji način da gledamo tu budućnost, nego da živimo zajedno?

I svih naših predloga se ne stidim, iako znam da to nije popularno, jer je u Srbiji uvek popularno reći sve najgore o onom drugom. Reći sve najgore jer tako ćete da dobijete ogromnu podršku ljudi, ogromnu podršku naroda, jer ljudi to mnogo vole da čuju. Iako su izbori, meni ne pada na pamet da takve govorim. Ja mislim da mi moramo da živimo ne samo što bliže, već smo mi spremni sa Bosnom i Hercegovinom da razgovaramo, a ne samo da provodimo CEFTA sporazum. Ja mislim da je besmisleno da na granici između Srbije i Bosne stoje kamioni po dva, tri i pet dana. To ćemo jednog dana da ukinemo, kada budemo imali suštinski jedinstveno tržište kojim ćemo moći da privlačimo zajedničke strance.

Ne zaboravite, Srbija i Bosna i Hercegovina zajedno mogu da kažu – ej, pa nas je 12 miliona, dođite kod nas da investirate. Odjednom postajete šesta ili sedma zemlja u Evropi po veličini, po veličini tržišta. Samo o tome govorim, koliko postajete interesantniji. Zato sam siguran i nadam se da smo mi svoje lekcije iz prošlosti naučili, ne zato što moramo da se volimo, ne zato što vi morate da volite nas ili ne znam ko koga drugog, već zato što, čini mi se, to razum nalaže.

Imamo mnogo glava koje na različite načine broje stvari. Kažem stvari, jer ti ljudi nikad ne umeju da broje ljude, a navodno broje ljudi. Pa, jedni kažu – nas je u Bosni dva miliona i 300, mi ćemo da potamanimo ove Srbe što ih je milion i 300, a opet ovi naši s druge strane kažu – nas je ukupno sedam-osam miliona, a njih je ukupno dva i po miliona, tri-četiri puta smo jači, uvek možemo da ih pobedimo. I? Hoće stvarno neko da nestane? Je li stvarno neko spreman da uništava čitave nacije? Je li stvarno neko misli da će to da se dogodi u budućnosti? A vi odlično znate da govorim istinu i znate koliko usijanih glava ima i među jednima i među drugima, u obe države, i u Bosni i Hercegovini i u Srbiji.

Ja mislim da upravo zato treba da govorite vi, i zato sam i jednim delom zahvalan, s poštovanjem o državnim organima, o vojsci i policiji, jer sam siguran da i vojska i policija danas na najbolji mogući način štite sve građane Srbije, bez ikakve razlike koja može da bude ostvarena po nacionalnom pitanju, verskom ili bilo kojem drugom. Rekao bih da nam ta vrsta normalnosti i sigurnosti donosi stabilnost. Mi smo više puta prećutali i nisu odgovarali na različite provokacije koje su dolazile iz regiona. Ne zato što smo bili slabi, ne zato što nismo smeli nešto da kažemo, ili ne zato što nam to ne bi donelo političke poene, već zato što smo želeli da prećutimo. Ja sam na sednicama Vlade nekoliko puta govorio ljudima – molim vas da niko ne odgovori na ovo, ja neću da odgovaram, nemojte da odgovarate. Zato što nam je važniji mir, nego to da na svaku reč odgovorimo. Mi smo se mučili da Hrvatskoj odgovorimo prvih 48 sati, unezvereni jer ne razumemo šta se desilo. Kako je uopšte moguće da neko povede carinski rat protiv Srbije bez ikakvog razloga?Evo, sada da vas pitam sve u sali, zahvalan sam većini na podršci zato što je Srbija u tom trenutku bila istinski ujedinjena u odbrani svojih nacionalnih, državnih i ekonomskih interesa, ali za šta smo mi to bili krivi u tom trenutku? Ni za šta. Što smo imali migrante i što migranti više nisu hteli, izbeglice više nisu mogle da prelaze kroz Mađarsku ka centralnoj i zapadnoj Evropi, već su krenuli prema Hrvatskoj. Zamislite tu strašnu srpsku krivicu. Onda su rekli – kamioni i autobusi iz Srbije ne mogu, a još i ulazili u autobuse da uzimaju lične karte, pa kada vide da je Srbin, kažu – izađi napolje.

Dakle, na to smo reagovali uzdržano, smireno, ali odlučno, želeći da pokažemo da sa svima u regionu hoćemo normalne odnose i jedva smo dočekali da uz pomoć Evrope uspemo, da ne kažem da pobedimo u toj krizi, ali da prevladamo tu krizu, zato što su oni odustali od svojih... Kako god da bih nazvao te mere, to bi bio nedovoljno snažan izraz. Ali, želeo sam samo time da vam ukažem da smo i tada, iako vam je jasno da ni po čemu nismo slabiji, bili uzdržani, da smo gledali u svakom trenutku samo kako ćemo da se odnosimo i kakve ćemo odnose da imamo prema svojim komšijama, zato što hoćemo da živimo zajedno i zato što verujemo sa njima, jedni pored drugih, sa Bošnjacima jedni sa drugima i zajedno. Dakle, zato što je stabilnost ono što je za Srbiju najvažnije.

Ako mi budemo uspeli to da održimo, ja nemam bojazni za to da li će Srbija da ima pozitivan ekonomski rast 2016, nema ni Svetska banka ni MMF, 2017, nema ni Svetska banka ni MMF, ni za 2018, ni za 2019. godinu. Dakle, imaćemo pet godina intenzivnog i dinamičnog ekonomskog rasta, bez i jedne godine recesije. Ali, da bismo to imali, potrebna nam je ova vrsta stabilnosti.

Zato vas samo još jedanput molim da vi kao narodni poslanik pokažete veće poverenje, veću veru u nadležne državne organe i potpuno sam siguran da će onda i svi ostali ljudi, i oni Bošnjaci koji imaju poverenje u neke druge političare, moći da dobiju tu vrstu uverenosti i sigurnosti, jasnog saznanja, jasne spoznaje da su oni ovde svoj na svome, da žive u svojoj zemlji, da žive u svojoj kući i da nikakvu razliku ne pravimo između toga da li je neko Srbin, da li je neko Bošnjak ili je neko Mađar, jer svima je zajednička otadžbina Srbija. Hvala vam najlepše.

Daću vam reč, ali samo kratko, iako nema pravog osnova za repliku, nije tu bilo ničega. Izvolite.

Pažljivo sam slušao predsednika Vlade, ali radi istine, radi dobre namere i dobre vere u zajednički neki rad, moram da kažem nekoliko reči. Ima jedna činjenica, svi mi dobro znamo da zločin koji se ne kazni biće ponovljen. Ja sam u najboljem mogućem tonu i na organima naše stranke i danas govorio o gospodinu Đorđeviću, i zbog toga što je mlad čovek i što je ekonomista. A ovo što sam rekao, dužan sam kao narodni poslanik i istovremeno kao predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća da kažem neke stvari, šta boli Bošnjake. Nemojte da vas to vređa. Ja želim da kažem – bolje nam je, da postavimo dijagnozu da bi je rešili. Ako nemamo ispravnu dijagnozu, ne možemo da rešimo stvar. Gospodine predsedniče Vlade, zločine nad Bošnjacima su učinili ljudi u uniformama zvanične državne vojske, policije i to pod komandom. Mora to da znamo. Svi izveštaji govore, svedoci govore. Mi smo pre tri dana imali suočavanje sa svedocima. Prema tome, neću da širim dalju priču, imamo rešenje, dajte kao predsednik Vlade, pomozite nam da se stvore uslovi da se Bošnjaci vrate u akcionu grupu, za izradu akcionog plana za Poglavlje 23, da se uvaže mišljenja Bošnjaka, konkretno brojke, slova, datumi u taj akcioni plan i da se u ovoj Skupštini Srbije stavi na dnevni red rezolucija…

Vreme.
Hvala poslaniče.

…time rešavamo sve za sva vremena.

Poslaniče, zahvaljujem.
Dve minute sam dala hvala vam puno.
Reč ima narodni poslanik Petar Petrović.

Gospođo predsednice Skupštine, uvaženo predsedništvo, gospodine Vučiću, predsedniku Vlade Republike Srbije, dame i gospodo, ministri, gospodine Đorđeviću, budući ministre odbrane, dame i gospodo poslanici, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će podržati predlog gospodina Vučića, predsednika Vlade Republike Srbije da se za ministra odbrane u Vladi Republike Srbije izabere gospodin Zoran Đorđević.

Čitajući njegovu biografiju, došao sam do zaključka da u ovom trenutku je odluka premijera Vučića da za ministra odbrane u Vladi Republike Srbije predloži gospodina Đorđevića je potpuno na mestu. Zašto? Iz razloga što je gospodin Đorđević već više od četiri godine državni sekretar u Ministarstvu odbrane i u vreme, kada ste vi gospodine predsedniče Vlade bili ministar odbrane i kada je bio gospodin Rodić i kada je bio gospodin Gašić i sigurno ste imali u vidu, poznajući njega i njegov rad i kvalitete njegovog rada i ono što je sve postigao do sada, kao državni sekretar, kad ste se odlučili da gospodina Đorđevića predložite za ministra odbrane u Vladi Republike Srbije.

Sada se postavlja pitanje dužine koliko će on biti ministar odbrane. Što se tiče Jedinstvene Srbije, siguran sam da će posle ovih izbora, ova skupštinska većina sastavljati Vladu Republike Srbije i da će gospodin Đorđević nastaviti u kontinuitetu da obavlja te poslove.

Poslanički klub Jedinstvene Srbije nema dilemu oko toga da li treba gospodina Đorđevića predložiti, podržati u stvari, za ministra odbrane Republike Srbije, ali treba reći nekoliko reči i o vojsci koja je pod okriljem Ministarstva odbrane u Vojsci Republike Srbije, koja je unazad četiri, pet godina vratila i sve više vraća ugled, ona koji je imala kako u domaćoj javnosti, tako i u međunarodnoj javnosti. To je sigurno doprinos svih ministara koji su bili unazad tri, četiri godine na čelu Ministarstva odbrane a takođe i ljudi koji su bili u sklopu Ministarstva odbrane, državni sekretari, pomoćnici, pa je tu sigurno i gospodin Đorđević. Takođe treba naglasiti i ono što Vlada već godinama radi i kreira tu politiku vojne neutralnosti Republike Srbije da treba sarađivati i sa NATO paktom i sa Rusijom i sa svim drugim silama koje nešto znače na međunarodnoj sceni i u tom delu imate punu podršku, kako vi gospodine premijeru, tako i Ministarstvo odbrane od strane Jedinstvene Srbije, ne samo poslanika Jedinstvene Srbije, nego svih članova Jedinstvene Srbije. Normalno je da mi očekujemo da će u ovoj raspravi biti govora i o nekim drugim stvarima koje nisu tema današnje sednice, ali će se vezati za to jer ipak najavljeni su izbori, kao što je rečeno, očekuje se da to bude, ajde i ja da kažem, uslovno 24. aprila i mnogi će možda koristiti priliku da iz ovih ili onih razloga pokušaju da dobiju neki politički poen pre nego što se i raspišu zvanični izbori.

Jedinstvena Srbija može da kaže samo sledeće – svi građani koji budu izlazili na te predstojeće izbore treba da odlučuju na osnovu onoga što vide, a ne osnovu onoga što čuju. Dakle, i na lokalu i na nivou države vidi se šta su lokali uradili na svojim teritorijama, lokalni funkcioneri i lokalna vlast, kao i ono što je Vlada Republike Srbije uradila u predstojećem periodu. Kada se sumira dolazi se do zaključka da i naredne bolje vlasti neće biti od vlasti koja je sada na čelu države Srbije i Jedinstvena Srbija poziva građane da istima da poverenje i da mogućnost da formiraju Vladu, a na taj način, gospodin Đorđević ponovo ostane, pošto ćemo ga danas izabrati, ministar odbrane.

Dakle, da ne dužim mnogi i da ne koristim ovu priliku da nešto drugo govorim što nije u vezi sa tačkom dnevnog reda, a voleo bih da to tako rade i svi oni koji danas budu uzeli učešće u raspravi, i da se ne vezujemo za pojedinačne slučajeve, protiv one ili one, onog naroda, nacionalne manjine itd. ako je nešto urađeno, što nije možda bilo u skladu sa nekim propisima koji su vladali u to vreme. Dajmo da gledamo u budućnost, dajmo da razvijamo Srbiju, dajmo da nam Srbija bude lepša, bogatija, da se u Srbiji želi živeti, da mladi ostaju u Srbiji, a to će moći da pomogne i ministar odbrane i onaj podatak koji sam ja čuo pre izvesnog dana koji me ohrabruje. Pre izvesnog vremena čuo sam od ljudi koji vode vojni odsek u Jagodini, da je iz meseca u mesec sve više mladih ljudi koji žele da dobrovoljno služe Vojsku Republike Srbije. To je dokaz da i Ministarstvo odbrane i Vlada Republike Srbije dobro radi.

Jedinstvena Srbija, još jednom ponavljam, daje punu podršku i Vladi i predlogu ministra i zaključiću time, gospodine premijeru, svaka vam čast što ste posle dužeg vremena unazad, ne znam koliko godina, vi jedini premijer koji je ispoštovao Ustav i dao predlog za novog ministra, u skladu sa Ustavom Republike Srbije. Još jednom, gospodine Đorđeviću, dozvolite da vam unapred čestitam izbor za ministra odbrane Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Vlade, poštovani ministri, poštovana predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, Socijaldemokratska partija Srbije podržava predlog da gospodin Zoran Đorđević, postane novi ministar odbrane.

To je jedan veoma logičan predlog, veoma kvalitetan predlog, imajući u vidu njegovu karijeru, imajući u vidu njegove ljudske, moralne kapacitete, ali naravno i obrazovano, što je za nas jako važno da je on tokom svoje karijere i rada u samom Ministarstvu odbrane na veoma odgovornoj i visokoj funkciji državnog sekretara, završio i visoke studije bezbednosti na državnom univerzitetu, što ga naravno kvalifikuje da u narednom periodu na jedan kvalitetan i dobar način obavlja i funkciju ministra odbrane.

Naravno da je oblast odbrane ona oblast koja se prožima kroz sve segmente našeg društvenog života. Ona utiče drastično na ekonomski život, ona utiče na energetiku, na politiku poljoprivrede, na sve ono što jednu državu i njenu politiku definiše u globalnom svetu i u globalnim uslovima. Ne mogu da ne pomenem ono što za politiku bezbednosti predstavlja najznačajniju stvar, a to je spoljno-politički kontekst, kontekst koji zahvaljujući premijeru Vučiću, definiše našu zemlju kao jednu veoma poštovanu zemlju na međunarodnom planu. Mislim da nikada u proteklih 25 do 30 godina, nismo imali ovako dobru spoljno-političku poziciju, gde smo poštovani od strane SAD, od naših evropskih partnera, ispunjavajući naš strateški cilj da naša zemlja postane punopravni član EU, ali poštovani i od naših prijatelja i partnera iz Ruske Federacije, NarodneRepublike Kine, Južne Koreje, dakle sa dalekog istoka i bliskog istoka. Pre jedno tri do četiri nedelje imao sam priliku da prisustvujem jednom važnom skupu o obnovljivim izvorima energije u Abu Dabiju, inače, Ujedinjeni Arapski Emirati imaju, odnosno definišu specijalnog izaslanika za obnovljive izvore energije UN i tu sam imao priliku da u razgovoru sa čelnicima „Mazdar„ instituta, Mubadale, ministrima u Vladi Ujedinjenih Arapskih Emirata vidim koliko je tamo Srbija cenjena zahvaljujući isključivo ličnim naporima, ličnim kontaktima, ljudi biznismeni, političari SAD, EU su se utrkivali da gospodinu Al Džaberu, državnom ministru daju projekte, ponude projekte koji bi se realizovali širom sveta.

Ali, Srbija, iako, možda i nije toliko interesantna za kompanije kao što je „Mazdar“, za kompanije kao što je „Emerpropertis“ koji sada realizuju u narednom periodu projekat 25 milijardi evra Ujedinjenim Arapskim Emiratima postaje zemlja u koju će Emirati ulagati u narednom periodu 3,2 milijarde evra i to sa punom odgovornošću, tvrdim najveći projekat koji se realizuje na teritoriji cele Evrope. Naravno, ne treba izgubiti iz vida da je to jako značajno za našu bezbednosnu politiku i za naš međunarodni ugled kada je u pitanju naša odbrana, kada su u pitanju naše bezbednosne snage.

Da rezimiram sa spoljnom politikom ono što svi naši partneri kažu to je da Srbija ispunjava ono što obeća i da Srbija konačno ima ono što je kondicija „sine kva non“ spoljne politike, a to je kredibilitet.

I zahvaljujući tome imamo i kredibilitet kada je u pitanju politika odbrane, kada je u pitanju politika bezbednosti, učestvujemo aktivno u evropskim integracijama, učestvujemo aktivno u velikim vojnim savezima i u njihovom radu.

Dakle, imamo jednu jasnu, dobru, kvalitetnu i proaktivnu ulogu, podigli smo nivo rada naše namenske industrije koja može da predstavlja jedan od osnovnih, glavnih stubova razvoja naše ekonomije i naše zemlje i naravno regionalna saradnja i saradnja u borbi protiv najveće pošasti 21. veka, a to je pretnja od međunarodnog terorizma.

Isto tako moram da napomenem dobru ulogu Srbije kada je u pitanju migrantska kriza, kada je u pitanju regionalna saradnja i to je ono što definiše Srbiju kao jednu zemlju koja više nije na stolu međunarodnih foruma, nego je Srbija danas zemlja koja predstavlja deo rešenja, koja nudi rešenja koja jako konstruktivna i koja u svakom slučaju definiše bolju poziciju naše zemlje koja se odražava i bezbednosnu politiku.

Ono što očekuje, nadam se, novog ministra odbrane u narednom periodu, to je posao koji ne može nikada ni da se završi. To je posao podizanja efikasnosti i efektivnosti i vojske, podizanje nivoa kadrovske ekipiranosti, podizanja nivoa uslova u okviru kojih vojska radi i funkcioniše, ali u svakom slučaju, imajući u vidu kvalitete i ono što definiše biografiju gospodina Đorđevića, kojeg imam čast da i lično poznajem, definiše to da će on na jedan, dobar, častan, moralan i kvalitetan način, rukovoditi ovim sektorom.

Ja bih se pridružio gospodinu Petroviću, da to ne treba da bude i nadamo se da neće biti period od četiri meseca, nego da će on svoj posao nastaviti u narednom mandatu od četiri godine. Ono što Srbiji treba i ono što Srbija definiše kao motor njenog razvoja u narednom periodu, to su ljudi kao gospodin Đorđević, koji imaju moralni kapacitet, obrazovni kapacitet, da vode ovako važne segmente naše države, koji su značajni zbog ukupnog razvoja, zbog ukupnog konteksta funkcionisanja kada je u pitanju region, ali i kada je u pitanju globalni aspekti funkcionisanja celog sveta. Vidimo, da iako nema direktnih pretnji za našu zemlju, za naš region, gotovo ceo svet se bavi pitanjem međunarodnog terorizma, migrantskom krizom i upravo odgovor na pitanje, kada će se ta kriza rešiti, kada će se doći do jednog trajnijeg mira, do jednog fokusiranja na ekonomsku krizu, na ekonomska pitanja, na pitanja časti i dostojanstva običnih ljudi, upravo leži u tome kako će se velike sile i veliki vojni savezi izboriti sa problemima koji se danas dešavaju na Bliskom istoku.

Da li će veliki svetski igrači, kao što su Iran, Saudijska Arabija, kao što je Japan i Kina, definisati svoje odnose ili ih redefinisati, na jednom kvalitetnijem i boljem nivou, kako bi to, naravno, imalo pozitivan efekat na ceo svet. Srbija, u svakom slučaju, treba da bude pripravna, spremna, da razvija svoju vojsku, svoju odbrambenu politiku, da razvija regionalnu saradnju, da razvija evropske integracije, integracije i veze sa jakim vojnim savezima.

U svakom slučaju da investira, što više kada je u pitanju oblast odbrane u nauku, u univerzitet, u studije odbrane, što je do sada jako dobro rađeno, ali nadam se da će gospodin Đorđević u svakom slučaju, učiniti sve da ono što definiše inovacije u Vojsci i inovacije u samom znanju, u novim tehnologijama, će definisati i našu politiku i bezbednost naše zemlje i naših građana, što u svakom slučaju predstavlja prioritet funkcionisanja i ove Vlade i ovog parlamenta i svih državnih institucija.

Vama želim da taj posao radite na najodgovorniji, najsavesniji i najbolji mogući način. Hvala još jednom i podržaćemo vaš izbor u terminu za glasanje.