Poštovani predsedniče, ja bih zaista, uz veliko uvažavanje toga što ste nekada bili predsednik parlamenta i što ste poznavali proceduru, zamolila da obratite pažnju na Poslovnik koji imate pred sobom i da zaista član 104, koji govori o dostojanstvu ovog parlamenta, upotrebite neki put, obratite pažnju na član 107. da se govori o tački dnevnog reda itd, jer nemoguće je da jedan govornik, barem nam nije tako omogućeno, kaže da kršite čitav Poslovnik i tako ćete ući u istoriju ovog parlamentarizma.
Znači, vi imate pravo, i nemojte to da shvatite u pežorativnom smislu, ako ste se umorili da se odmorite jedno vreme. Zato tu postoje naše koleginice koje vam pomažu u radu. One nisu ovde politička ikebana, nego mogu, takođe po pravilima našeg Poslovnika, da nastave da vode ovu sednicu, a vi da se u nekom momentu i odmorite. To rade svi predsednici, daju svojim potpredsednicima, a ovog puta osobama koje vam pomažu.
Jer, ovo je sve samo nije ono o čemu su govorili poslanici kada su počeli da govore o kandidaturi mojoj za predsednika parlamenta. Bili su dovoljno korektni i nisu govorili o mojoj ličnosti. Neki su nešto rekli pozitivno, neki nešto negativno, ali zato i postoji parlament, ne da hvalimo jedni druge, nego da kažemo istinu o nama, iako svako od nas sebe vidi u ogledalu u najboljem svetlu, ali to nije uvek tako. Ali ste dozvolili, naravno, opet pod okriljem demokratije, što podržavam, da pričamo o širokim temama. Predlagač je počeo, posle toga dr Vojislav Šešelj itd, Bojan Pajtić i dalje i dalje. I prešli smo u replike…
(Vojislav Šešelj dobacuje s mesta.)
Šta kažete?
(Vojislav Šešelj, s mesta: Odreci se predlagača i sama se kandiduj.)
Tako je.
(Vojislav Šešelj dobacuje s mesta.)
Tako je, polako, doći će i to vreme. U politici treba, profesore, i strpljenja. To smo naučili.
Ali, molim vas da se vratimo na dnevni red i molim vas da iskoristite pravo poslovničko da i replike ne mogu da idu u nedogled.