Uvaženi predsedavajući, poštovane dame i gospodo poslanici, ne bih danas voleo da sam u koži gospođe Maje Gojković, jer izlaganje predlagača više je ličilo na ekspoze predsednika Vlade nego na predlaganje predsednika parlamenta. Izgleda da ni sama parlamentarna većina nema dovoljno pouzdanja u spremnost gospođe Gojković da vodi parlament na način na koji to priliči jednoj parlamentarnoj demokratiji. Ali, složio bih se sa tim da gospođa Gojković jeste sigurno najmanje loše rešenje, budući da je legitimno pravo parlamentarne većine da predlaže predsednika parlamenta. Po mojim saznanjima, radi se o osobi koja je legi artis završila svoje studije, dakle, nije kupila diplomu, nije prepisala doktorat i u formalnom smislu, njeno obrazovanje nije sporno i u tom smislu ona ispunjava elementarni nivo kvalifikacija koje su potrebne da se vodi najviše predstavničko telo u ovoj zemlji.
Čuli smo svašta u toku izlaganja predlagača, priče o tome šta je radila DS, o tome koliko se razvija naša zemlja, o tome koliko su stabilnost i bezbednost značajne. Ja samo molim da ne pričate o bivšem režimu. Nakon četiri godine vlasti vreme je da se preuzme odgovornost za ono što se dešava u ovoj zemlji i da ne pričate o 2001. godini, jer na vašoj listi i u vašoj koaliciji ima više stranaka DOS-a nego sa ove strane skupštinske sale, dakle, od Nove Srbije, gospodina Ljajića, koalicije SVM i odavde vidim nekoliko poslanika DOS-a iz tog saziva. Tako da, priča o bivšem režimu iz 2001. godine nije priča koja je primerena u ovom parlamentu, niti je primereno reći da se iskorenjuje korov za mandata ove Vlade, korov koji je navodno nicao do 2012. godine. Da parafraziram čoveka koga ste toliko puta pominjali, ovih dana konačno u pozitivnom kontekstu, u ovoj zemlji korov se zaliva, a ne iskorenjuje, i to je ono što je suštinski problem.
Posebno me zabrinula konstatacija predlagača da će parlament biti saveznik Vlade, što pokazuje duboko nerazumevanje ustavne pozicije parlamenta, duboko nerazumevanje podele vlasti. Parlament nije saveznik Vlade, nije servis Vlade. Nije uloga parlamenta da kroz hiperprodukciju zakona dokaže lojalnost bilo kojoj Vladi ili bilo kom mandataru. Valtazar Bogišić je u Opštem imovinskom zakoniku za Crnu Goru rekao: „Što se grbo rodi, vrijeme ne ispravi“, i to je ono što se dešavalo sa zakonima u prethodnom periodu, u vreme predsednikovanja gospođe Gojković.
Predlagane su desetine zakona preko noći, objedinjena rasprava i nakon toga, na sledećoj sednici ste imali izmene i dopune tih istih zakona. Na taj način se ne gradi pravni sistem. Na taj način se ne gradi ni pravna država.
Zaboravili smo da pomenemo, a važno je reći, da predsednik parlamenta nije samo prvi među jednakima u ovom domu. Predsednik parlamenta, prema najvišem pravnom aktu ove zemlje, u slučaju da se, ne daj Bože, predsedniku države nešto desi, v.d. dužnosti predsednika Republike. Predsednik Republike izražava jedinstvo građana i izražava državno jedinstvo po funkciji i slovu Ustava. Verovatno bi cinici rekli – nema bolje osobe koja bi izrazila jedinstvo od gospođe Gojković, s obzirom na broj političkih organizacija u kojima se nalaze. Ali, ozbiljna je tema i u ozbiljnom smo problemu zbog toga što vladajuća većina ne pokazuje potrebu da ima bilo kakav dijalog sa opozicijom, da ima dijalog koji bi bio primeren civilizovanom društvu.
Dešavalo se u prethodnom periodu da o istoj tačci dnevnog reda imamo raspravu o budžetu, o „Beogradu na vodi“, smanjenju subvencija u poljoprivredi, pretvaranju dugova „Srbijagasa“ u javni dug. Pa, ukinite onda raspravu. Većina može sve. Većina može da prekrši sve parlamentarne uzuse. Većina može da izglasa kakav god hoće zakon. Ukinite raspravu, jer nema nikakvog smisla na ovakav način, kroz Frankenštajn raspravu vezivati teme koje nikakve veze nemaju jedne sa drugima.
Zakon o radu donet je bez javne rasprave, verovatno najvažniji zakon sa stanovišta standarda građana u ovoj zemlji. To je neprihvatljivo i to se ne dešava ni u jednom evropskom društvu. Zbog toga tolike kritike Evropske komisije upravo u odnosu na period u kome je gospođa Gojković bila predsednik parlamenta, kritike oko parlamentarne procedure, kritike da parlament podriva autoritet nezavisnih regulatornih tela, kritike da parlament podriva autoritet Zaštitnika građana, kritike na hitne postupke kojim se donose zakoni, kritike na to da Vlada i predstavnici Vlade ne odgovaraju mesečno na pitanja koje opozicija postavlja.
Obaveza svake odgovorne vlasti jeste da shvati da su građani nosioci suvereniteta u jednoj zemlji i da je svaki poslanik pojedinačno ovde u funkcionalnom smislu, u formalnom smislu iznad Aleksandra Vučića kao predsednika Vlade ili bilo kog predsednika Vlade, da su građani ti koji su nosioci suvereniteta, a mi smo predstavnici građana. Vlada je tu da bude kontrolisana, Vlada je tu da sprovodi zakone koje donosi parlament. Nije parlament tu da se nađe Vladi i da bude saveznik Vlade. To je potpuno nakaradno postavljen koncept.
Ne postoji dobra vlast. Postoji samo dobro kontrolisana vlast. Ako ne postoji kontrola vlasti, onda se plašim da neće biti mnogo sreće ni u ovom sazivu od ono što budemo učinili, nezavisno od toga da li parlament bude izglasao gospođu Gojković ili ne.
Gospođa Gojković je dozvolila da se u ovom parlamentu izglasaju i propisi kojima se izvršavao očigledno privatni interes ljudi koji danas vode ovu državu. Proglašavanje „Beograda na vodi“ javnim interesom i otuđenja nepokretnosti javnim interesom, gde je očigledno da se radi o realizaciji nečega što je privatni interes investitora i njihovih poslovnih saradnika iz izvršne vlasti, jasno govori o tome da parlament ni u rudimentu ne odgovara onoj ulozi koju mu je definisao Ustav i zakoni u ovoj zemlji.
Ukinuta je kontrolna uloga parlamenta. Parlament je bez javne rasprave i bez svesti o tome koliku štetu nanosi poljoprivredi u ovoj državi doneo i zakon kojim se omogućava da se poljoprivredno zemljište oduzme poljoprivrednicima i da se da na korišćenje tajkunima, na osnovu diskrecione odluke komisija u ministarstvima. To je princip koji je potpuno neprihvatljiv i to je princip protiv koga ćemo se apsolutno boriti u narednom periodu.
Gospođa Gojković nije pokazala u prethodnom periodu želju i volju da se odupre izvršnoj vlasti i da parlamentu da onu ulogu koju parlament zaslužuje. Glasaćemo protiv njenog izbora kako zbog toga, tako i zbog činjenice da parlamentarna većina nema legitimitet, a nema ga zbog toga što je izborna krađa koja se dogodila 24. aprila, ne na izbornu noć, nego u toku izbornog dana, taj legitimitet oduzela parlamentarna većina u ovom domu.
Demokratska stranka, reklo bi se na prvi pogled, nije imala politički interes da se založi za zaštitu prava onih političkih stranaka za koje su građani glasali 24. aprila u dovoljnoj meri da pređu prag i da budu deo ove Skupštine. Demokratska stranka sa stanovišta odbrane, principa da je glas građana svetinja i da građanin jeste nosilac suvereniteta, reagovala tako što je zaštitila to pravo stranaka koje su, slažem se, sasvim različite od Demokratske stranke, programski u mnogim segmentima. Slažem se čak i u tome da bi pragmatski posmatrano, onako kako se često politika posmatra u našem društvu, Demokratskoj stranci odgovaralo da je manje lista ušlo, a da ima više poslanika u ovom parlamentu, ali nam ne bi odgovaralo da se inauguriše princip da se može pokrasti bilo čiji glas i bilo koja lista.
Glasovi su se krali kako kroz sistem „bugarskog voza“, tako kroz prepravljanje zapisnika, kroz navodne albanske porodice koje su masovno glasale na izborima potpisujući se ćirilicom, identičnim rukopisom čitava porodica. Išla je krađa toliko daleko da i gospodin Goran Bogdanović, koji je ovde kao poslanik, nije glasao prema zapisniku sam za sebe. Kada su izbrojani glasovi konstatovano je da je lista na kojoj se on nalazio dobila 60, a ne nula glasova u biračkom mestu na kome je gospodin Goran Bogdanović stanovao. Dakle, imamo čoveka koji glavom i bradom može da potvrdi koliko je flagrantna ta krađa bila.
Predlaganje anketnog odbora, a osvrćem se na njega, ne zbog toga što je to tema, nego što je predlagač govorio o tome i praktično je postavio i taj anketni odbor kao temu ove rasprave, koji će da razmatra samo šta se događalo posle osam sati uveče 24. aprila, je ismevanje i demokratiji, ismevanje i ovog Doma i pokazuje na aroganciju koja je potpuno neprihvatljiva.
Ako se formira anketni odbor i ako govorimo o krađi izbora, anketni odbor mora i može da sagleda sve elemente i sve okolnosti tog izbornog dana i dana koji su sledili i dana pre toga, slažem se. Parlamentarna većina može da izglasa i da je danas nedelja, ali ne može da sakrije istinu da nema legitimitet, da je manji broj građana u realnosti, i to značajno manji broj građana, glasao za njihovu listu nego što to ukazuju zvanični podaci.
Slažem se da nije najzahvalnije i da ne treba pribegavati tome da se problemi rešavaju, kako ste rekli na ulici. Verujte mi na ulicu se ne izlazi iz zadovoljstva. Onaj ko izlazi na ulicu izlazi od muke na ulicu. Od muke izlaze i oni koji su ono što se dešavalo u „Savamali“ shvatili kao atak na sopstvenu bezbednost i bezbednost svoje porodice. Na ulicu izlaze i oni kojima nije prihvatljiv atak na nezavisnost Pokrajinskog javnog servisa. Na ulicu su izašli i oni koji su na ovim izborima bili pokradeni.
Demokratska stranka će zajedno sa drugim opozicionim strankama predložiti anketni odbor koji bi imao zadatak da sagleda sve okolnosti tog dana, prethodnih dana i kasnijih dana.
Puno smo razgovarali o tome da li ima rezona u ovakvim okolnostima uopšte učestvovati u radu parlamenta kada je režim očigledno uhvaćen u krađi glasova. Shvatili smo da nivo privrženosti evropskim vrednostima o kojima govore predstavnici vlasti jeste toliko nizak da bi takav naš postupak izazvao zadovoljstvo u redovima većine, a ne zabrinutost, ni zabrinutost nad institucijom Skupštine, ni zabrinutost nad sudbinom građana ove zemlje.
Mi iz ovih razloga ne možemo da glasamo za gospođu Gojković. Lično, uvažavam gospođu Gojković. Lično, još jednom, verujem da je ona najmanje loše rešenje unutar onog korpusa kadrova koje je promovisala SNS u godinama iza nas, ali gospodo zaboravite to bivši režim i zaboravite te opozicione manire. Odavno niste opozicija i odavno dominirate svim sferama ovog društva.
Jedini razlog zbog čega mi danas ne možemo reći da smo, u formalnom smislu, diktatura jeste što postoji nekakav Ustav i nekakvi zakoni koji se u praksi ne poštuju. Mi ne možemo da kažemo da smo u formalnom smislu, doktrinarnom smislu, totalitarno država samo zbog toga što ova vlast nema ideologiju. Ona je i levo i desno i u istom govoru hvali Zorana Đinđića i napada hapšenje Slobodana Miloševića. Toliko o razumevanju demokratije. Toliko o razumevanju naše prošlosti. Toliko o razumevanju puta kojim ova država treba da ide.