Dame i gospodo, dozvolite da otvorim sednicu.
Kao što vam je poznato ispada da je starost privilegija, a ja bih više voleo da sam najmlađi, nego najstariji poslanik ovde, ali, tako je, kako je.
S druge strane, ja sam i po stažu najstariji poslanik u ovoj Skupštini, i jedini koji je od početka 90-ih godina poslanik. Zbog toga mi dozvolite da kažem nekoliko reči, ako završe gospoda i zauzmu svoja mesta, ja ću nastaviti.
Molim fotoreportere da napuste salu i omoguće da nastavimo da vodimo sednicu.
Dame i gospodo, počećemo ponovo. Pozdravljam vas i želim uspeh. Istovremeno, molim sve kolege da na miru obavimo današnji posao konstituisanja sednice. Rekao sam da tražim malu privilegiju da kažem par reči i to ću reći i to neće biti nikakav govor.
S obzirom na činjenicu da sam i najstariji i po stažu i po godinama, želim da kažem nekoliko reči, pogotovo onima koji prvi put ulaze u parlament. Dužni smo da čuvamo dostojanstvo parlamenta. Moramo ga čuvati, pre svega od sebe samih, i to je ono što se naziva čojstvom, a onda od nasrtaja svih drugih delova vlasti koje bi hteli da uzurpiraju njegove nadležnosti i da ga ponize na razne načine.
Prema tome, apelujem, ako želimo da sačuvamo dostojanstvo, čuvajmo ga u svim vidovima. Mi smo ovde sakupljeni narod, njegovi predstavnici i nosioci njegovog suvereniteta. Nikakva vlast druga ne može biti iznad ove vlasti. Toga moramo biti svesni i poštovati to dostojanstvo.
Drugo, poštujmo jedni druge, poštujmo Poslovnik, obraćajmo se predsedavajućem, a ne bilo kom kolegi, pogotovo birajmo reči. Nema te stvari koja se ne može i najfinijim rečima izreći, a da istovremeno ima oštrinu.
Potrebna nam je tolerancija, jer se natopilo jako mnogo netolerancije i mržnje, i nije dobro da to, pošto se mi svaki dan nalazimo pred ogledalom naroda, dakle slikamo se, učimo narod kako da se ponaša i dobrim delom će se on ponašati onako kako mu se ponaša Skupština.
Želim vam svima mnogo uspeha u radu, očuvanju dostojanstva parlamenta, pune tolerancije za napredak ove zemlje. Nadam se da ćete mi pomoći da ovu sednicu obavimo što je moguće čistije, jasnije, bez mnogo zastoja i prekida, a sve ostale strasti ostavimo za neku drugu sednicu.
Molim da najpre saslušamo državnu himnu Republike Srbije.
(Intoniranje himne "Bože pravde")
Obaveštavam vas da današnjoj sednici Narodne skupštine, pored narodnih poslanika, prisustvuju i članovi Republičke izborne komisije.
Podsećam vas da, prema članu 3. Poslovnika Narodne skupštine, Prvoj (konstitutivnoj) sednici Narodne skupštine za izbor predsednika Narodne skupštine, predsedava, kao što ste već čuli, najstariji narodni poslanik, kome u radu pomaže po jedan najmlađi narodni poslanik sa četiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta i generalni sekretar Narodne skupštine, odnosno njegov zamenik.
Molim da vi pročitate imena.

Ivana Nikolić, najmlađi narodni poslanik sa izborne liste Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje; Stefana Miladinović, najmlađi narodni poslanik sa izborne liste Ivica Dačić – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) – Dragan Marković Palma; Aleksandra Belačić, najmlađi narodni poslanik sa izborne liste dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka i Miloš Bošković, najmlađi narodni poslanik sa izborne liste Dosta je bilo – Saša Radulović.

Obaveštavam vas da prema podacima kojima raspolaže služba Narodne skupštine, današnjoj sednici prisustvuje 201 narodni poslanik, pa saglasno članu 105. stav 1. Ustava Republike Srbije i članu 88. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, postoje uslovi za rad i odlučivanje.
Podsećam vas da Narodna skupština na Prvoj konstitutivnoj sednici radi po dnevnom redu koji je određen članom 101. Ustava Republike Srbije, članom 16. Zakona o Narodnoj skupštini i članom 4. Poslovnika Narodne skupštine.
Saglasno navedenim odredbama, dnevni red je sledeći:
1. Potvrđivanje mandata narodnih poslanika;
2. Izbor predsednika Narodne skupštine;
3. Izbor potpredsednika Narodne skupštine;
4. Imenovanje generalnog sekretara Narodne skupštine;
5. Izbor članova radnih tela Narodne skupštine.
Pošto je utvrđen dnevni red, i to Ustavom, o njemu naravno ne glasamo, zato prelazimo na 1. tačku dnevnog reda – POTVRĐIVANjE MANDATA NARODNIH POSLANIKA
Dozvolite da vas podsetim na odredbe Poslovnika Narodne skupštine, kojima je propisan način i postupak potvrđivanja mandata narodnih poslanika u Narodnoj skupštini (članovi 5. i 6. Poslovnika Narodne skupštine).
Narodni poslanik stiče pravo i dužnosti u Narodnoj skupštini danom potvrđivanja svog mandata.
Potvrđivanje mandata narodnog poslanika vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika i izveštaja Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima.
Narodna skupština, na Prvoj (konstitutivnoj) sednici, na predlog predsedavajućeg, većinom glasova prisutnih narodnih poslanika, obrazuje komisiju od tri člana. Komisiji predsedava najstariji član od ove trojice.
Komisija, na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije, utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog narodnog poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja Republičke izborne komisije i o tome podnosi izveštaj Narodnoj skupštini.
Na osnovu izveštaja komisije, predsedavajući na Prvoj (konstitutivnoj) sednici Narodne skupštine konstatuje da je Republička izborna komisija podnela izveštaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenja o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa izveštajem, čime je potvrđen mandat tim narodnim poslanicima.
Narodna skupština je konstituisana potvrđivanjem mandata dve trećine narodnih poslanika (član 101. stav 4. Ustava Republike Srbije).
Saglasno tome, i obavljenim konsultacijama, kako sam čuo, predlažem da se u Komisiju za utvrđivanje saglasnosti uverenja o izboru za narodnog poslanika sa Izveštajem Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima, izaberu narodni poslanici:
1. Katarina Rakić, izabrana sa Izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – SRBIJA POBEĐUJE;
2. Marjana Maraš, izabrana sa Izborne liste IVICA DAČIĆ – „Socijalistička partija Srbije (SPS), Jedinstvena Srbija (JS) Dragan Marković – Palma“ i
3. Nataša Jovanović, izabrana sa Izborne liste dr Vojislav Šešelj – SRPSKA RADIKALNA STRANKA.
Napominjem da je, saglasno članu 5. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno da za predlog za obrazovanje Komisije glasa većina prisutnih narodnih poslanika.
Stavljam na glasanje predlog za obrazovanje Komisije za utvrđivanje saglasnosti uverenja o izboru za narodnog poslanika sa Izveštajem Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster na poslaničkoj jedinici.
Zaključujem glasanje i saopštavam: za - 204, protiv – dvoje, uzdržanih -sedam, glasalo je ukupno 213 poslanika, nije glasalo 29 od ukupno prisutnih 242 narodna poslanika.
Pošto smo obrazovali Komisiju za utvrđivanje saglasnosti uverenja o izboru za narodnog poslanika sa Izveštajem Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima, molim članove Komisije da odmah održe sednicu u sali I u parteru.
Prekidamo rad ovog dela sednice do prijema izveštaja Komisije za utvrđivanje saglasnosti uverenja o izboru za narodnog poslanika sa Izveštajem Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima.
Sa radom ćemo nastaviti nakon pauze od 30 minuta. Hvala.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Da li su svi dobili Izveštaj Komisije o verifikaciji? Ako jesu, onda možemo da nastavimo.
Nastavljamo po 1. tački dnevnog reda – POTVRĐIVANjE MANDATA NARODNIH POSLANIKA
Pozivam izvestioca Komisije da nam podnese Izveštaj.

Hvala.
Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, zadatak naše Komisije je bio da uporedimo podatke iz 250 uverenja o izboru narodnih poslanika sa odgovarajućim podacima u Izveštaju Republičke narodne komisije o licima kojima su dodeljeni mandati za narodne poslanike.
Saglasno tome, Komisija je većinom glasova, sa dva glasa za i jednim glasom protiv, utvrdila da su sa Izveštajem Republičke izborne komisije saglasna svih 250 uverenja o izboru za narodne poslanike. Hvala.

Pošto mi još nismo konstituisani…
(Nataša Jovanović, s mesta: A izdvojeno mišljenje sa sednice odbora, po Poslovniku?)
Ja vas molim, ima vremena da se i o tome govori. Nismo podneli još ni zakletvu. Proceduralno nisam u stanju da vam dam reč, ali ćete dobiti čim počnemo.
Molim reportere da napuste salu.
Saglasno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika i člana 6. Poslovnika Narodne skupštine, na osnovu izveštaja Komisije za utvrđivanje saglasnosti uverenja o izboru za narodnog poslanika sa Izveštajem Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima, konstatujem da je svih 250 uverenja o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa Izveštajem Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima, čime je potvrđen mandat svim narodnim poslanicima.
Pošto je potvrđen mandat svim narodnim poslanicima, saglasno članu 101. stav 4. Ustava Republike Srbije, Narodna skupština je konstituisana.
Molim reportere da napuste salu.
Dame i gospodo narodni poslanici, molim vas da saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini pristupimo polaganju zakletve.
(Predsedavajući čita tekst zakletve, a narodni poslanici ponavljaju.)
"ZAKLINjEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLjATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LjUDSKA I MANjINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLjEM ZNANjU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI."
Molim narodne poslanike da potpišu tekst zakletve i predaju ga zameniku generalnog sekretara gospodinu Branku Marinkoviću preko službe Protokola.
Dozvolite mi da vam poželim uspešan zajednički rad u predstojećem mandatu.
Pre nego što nastavimo rad po dnevnom redu, određujem pauzu u trajanju od jednog sata. Hvala.
Ovaj sat pauze nadam se da ćemo iskoristiti da u tom vremenu obrazujemo poslaničke grupe i da podnesemo predloge za predsednika, potpredsednika, generalnog sekretara i članove i zamenike članova radnih tela Narodne skupštine.
(Posle pauze)

Dame i gospodo narodni poslanici, izvinjavam se zbog ovog kašnjenja, ali, bile su neophodne konsultacije šefova poslaničkih grupa, koje obično dugo traju. Međutim, ovom prilikom su dale rezultat, jer se došlo do nekih normalnih saglasnosti, tako da možemo da nastavimo rad.
Obaveštavam vas o konstituisanju poslaničkih grupa.
Saglasno članu 22. Poslovnika, konstituisane su sledeće poslaničke grupe: Poslanička grupa Srpska napredna stranka - za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, a za njegovog zamenika narodni poslanik dr Vladimir Orlić; Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije (SPS) – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik dr Ivica Dačić, a za njegovog zamenika narodni poslanik Aleksandar Antić; Poslanička grupa Srpska radikalna stranka – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik prof. dr Vojislav Šešelj, a za njegovog zamenika narodni poslanik Nemanja Šarović; Poslanička grupa Dosta je bilo – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Saša Radulović, a za njegovog zamenika narodni poslanik Aleksandar Stevanović; Poslanička grupa Demokratska stranka – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Bojan Pajtić, a za njegovog zamenika narodni poslanik Nataša Vučković; Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik dr Milorad Mijatović, a za njegovog zamenika narodni poslanik Milena Bićanin; Poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS) – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Milan Krkobabić, a ne vidim zamenika; Poslanička grupa DVERI – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Boško Obradović, a za njegovog zamenika narodni poslanik Srđan Nogo; Poslanička grupa Demokratska stranka Srbije – za predsednika poslaničke grupe određena je narodni poslanik dr Sanda Rašković Ivić, a za njenog zamenika narodni poslanik Milan Lapčević; Poslanička grupa Jedinstvena Srbija – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Dragan Marković, a za njegovog zamenika narodni poslanik Petar Petrović; Poslanička grupa Liberalno-demokratska partija, SDA Sandžaka – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Čedomir Jovanović, a za njegovog zamenika narodni poslanik Enis Imamović; Poslanička grupa Nova Srbija – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Velimir Stanojević, a za njegovog zamenika narodni poslanik Dubravka Filipovski; Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara, Partija za demokratsko delovanje – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Balint Pastor, a za njegovog zamenika narodni poslanik Fatmir Hasani; Poslanička grupa Pokret socijalista, Narodna seljačka stranka, Ujedinjena seljačka stranka – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Đorđe Komlenski, a za njegovog zamenika narodni poslanik Marijan Rističević; Poslanička grupa Liga socijaldemokrata Vojvodine, Zelena stranka – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Nenad Čanak, a za njegovog zamenika narodni poslanik Goran Čabradi; Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka – za predsednika poslaničke grupe određen je narodni poslanik Marko Đurišić, a za njegovog zamenika narodni poslanik Miroslav Aleksić.
Nastavljamo rad po dnevnom redu i prelazimo na 2. tačku dnevnog reda – IZBOR PREDSEDNIKA NARODNE SKUPŠTINE.
Obaveštavam vas da u skladu sa članom 9. Poslovnika Narodne skupštine, treba da budu dostavljeni predlozi i da sam dobio jedan predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine.
Predlog vam je dostavljen.
Kao što ste videli, za predsednika Narodne skupštine predložena je narodna poslanica Maja Gojković, izabrana sa izborne liste ALEKSANDAR VUČIĆ – Srbija pobeđuje.
Podsećam da, prema članu 9. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, predstavnik predlagača može da obrazloži predlog.
Da li predstavnik predlagača želi da obrazloži predlog kandidata za predsednika Narodne skupštine? (Da)
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović.

Dame i gospodo narodni poslanici, Poslanička grupa SNS, Socijaldemokratske partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera Srbije, Saveza vojvođanskih Mađara, Nove Srbije, Pokreta socijalista, Narodne seljačke stranke i Ujedinjene seljačke stranke za predsednika Narodne skupštine predložila je gospođu Maju Gojković, koja je tu funkciju obavljala i u sazivu Narodne skupštine koji je izabran 2014. godine.
Mi smatramo da je gospođa Maja Gojković na kvalitetan način obavljala jednu od najvažnijih funkcija u državi, funkciju predsednika odnosno predsednice Narodne skupštine. Smatramo da je u vreme dok je ona bila predsednik Narodne skupštine, Narodna skupština donela veoma značajne zakone koji su u svim oblastima društvenog života unapredili život građana Republike Srbije.
Ono što je važno da se naglasi, mislim da je gospođa Maja Gojković načinom na koji je vodila sednice Narodne skupštine upristojila u velikoj meri rad Narodne skupštine, da je ovom najvišem predstavničkom domu u Republici Srbiji vratila dostojanstvo i ugled.
Gospođa Maja Gojković će, kada bude bila izabrana za predsednika Narodne skupštine, pred sobom imati najmanje tri zadatka. Njen prvi zadatak i zadatak svih nas koji budemo glasali za njen izbor biće da stvorimo takav zakonski okvir u Republici Srbiji koji će nam omogućiti da u naredne četiri godine nastavimo sa politikom krupnih reformi u svim oblastima društvenog života i da u naredne četiri godine srpsko društvo u pravnom, političkom, ekonomskom i kulturnom smislu formatiramo na taj način da Srbija 2020. godine bude jedna normalna, pristojna zemlja, zemlja u kojoj će biti mnogo više radnih mesta, zemlja u kojoj će biti mnogo više investicija, zemlja u kojoj ćemo imati kvalitetnije obrazovanje, kvalitetniji zdravstveni sistem, bolje pravosuđe. Dakle, jedna zemlja koja će biti bolja nego što je sada, kao što je i sada Srbija bolja nego u onome trenutku kada ju je preuzela Srpska napredna stranka.
Drugi zadatak predsednice Narodne skupštine i skupštinske većine biće da donosimo takve zakone koji će da unaprede pravni poredak Republike Srbije, da još više akcenat stavimo na vladavinu prava, na jednu beskompromisnu borbu protiv kriminala i korupcije. Nažalost, Srbija je od 2000. godine, bila poprište neviđenog kriminala, neviđene korupcije, loše privatizacije i sve je to ostavilo traga, pre svega po srpsku ekonomiju.
Njen posao i posao svih nas koji je podržavamo, biće da donosimo i takve zakone koji će nam omogućiti da Srbija već u narednoj godini ima rast BDP-a do te mere da budemo najbolja zemlja u Evropi uključujući i sve zemlje EU.
Politika Vlade RS, politika koju vodi Aleksandar Vučić, već je dala svoje rezultate. Građani su na izborima te rezultate prepoznali i mi želimo da se sa takvom politikom nastavi.
Vlada RS koja će biti formirana u narednim danima, imaće u parlamentarnoj većini saveznika da reformišemo i našu ekonomiju, dalje da je reformišemo i da Srbija bude zaista i ekonomski lider na Balkanu u naredne četiri godine.
Treći zadatak, veoma bitan predsednice Narodne skupštine i skupštinske većine, biće da obezbedimo da Srbija i dalje bude država koja je politički stabilna. Mi ne želimo da se na ulicama Beograda, Novog Sada, Niša, Kragujevca, Subotice, bilo kog grada i opštine u Srbiji, dešava ono što se danas, na žalost, dešava u Skoplju, u Banja Luci, u Podgorici, dakle, želimo mir u zemlji. Želimo da se sve naše političke razmirice rešavaju političkim dijalogom ovde, u parlamentu, a ne na ulici. Kad god su se problemi politički rešavali na ulici, onda se ni jedan problem nije rešio, nego su se stvarali dodatni problemi.
Za razliku od nekih političkih stranaka koje su svojevremeno najavljivale da će, ako one ne pobede na izborima, u Srbiji da zavlada ukrajinski scenario, gospođa Maja Gojković, Poslanička grupa SNS, Vlada RS, učiniće sve da u Srbiji ne bude ni ukrajinskog ni makedonskog ni crnogorskog ni bilo kog drugog scenarija koji će da dovodi u pitanje političku stabilnost zemlje, bezbednost građana, imovine i privrede.
Dakle, želimo punu političku stabilnost Republike Srbije, političku stabilnost Republike Srbije, političku sigurnost za njene građane. Želimo da Republike Srbije u naredne četiri godine, onoliko naravno koliko to stoji do narodne skupštine kao državnog organa koji pre svega donosi zakone, nastavi sa vođenjem takve politike koja će nam omogućiti da srpsko društvo napravimo takvim da u naredne četiri godine ispunimo sve standarde koji su neophodni da postanemo punopravni član EU, a sa druge strane da zadržimo najbolje moguće odnose sa Ruskom Federacijom, sa Kinom i sa svim drugim strateškim partnerima Srbije u svetu.
Srbija nikada i ni pod kakvim pritiscima neće uvodi sankcije Ruskoj federaciji i nećemo prekidati dobre odnose političke, ekonomske i svake druge sa našim prijateljima u svetu. Pokazali smo da može da se vodi jedna izbalansirana, jedna mudra, jedna racionalna politika, politika u kojoj nema mesta za previše emocija, ali u kojoj itekako ima mesta za interese građana Republike Srbije.
Duboko smo uvereni da je naš ekonomski interes, da je naš bezbednosni interes, da je naš politički interes da budemo deo EU. Naravno, da li ćemo mi biti deo EU to ne zavisi samo od Republike Srbije, to dobrim delom zavisi od situacije koja bude u EU. Ako ste mogli da primetite, predsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vučić, ministri u Vladi Republike Srbije, narodni poslanici, nismo dizali veliku halabuku oko toga zašto nam Hrvatska blokira otvaranje pregovaračkih poglavlja 23. Mi smo time pokazali jasnu poruku Briselu i zemljama članicama EU, želimo da postanemo deo EU, ali ne želimo nikoga da molimo da milost.
Ne tražimo bilo kakvu milostinju, ako hoćete otvorite poglavlja, ako nećete ne morate da ih otvarate, mi smo učinili ono što je do nas da se poglavlja otvore, zato što je u našem interesu, a ne u interesu Nemaca, Engleza, Italijana ili Francuza da imamo bolje pravosuđe, da imamo sudske postupke koji se brže završavaju, da imamo građane Republike Srbije koji mnogo lakše, racionalnije mogu da dolaze do pravde nego što je to sada bio slučaj. U našem je interesu da dodatno unapredimo ljudska i manjinska prava.
U tom smislu SNS i poslaničkoj grupi, Vladi Republike Srbije savest je potpuno čista. Zbog toga nismo reagovali ni kada su Hrvati rekli da nam blokiraju pregovore, niti smo sa oduševljenjem dočekali da odblokiraju te pregovore. Mi činimo ono što mislimo da je dobro za građane Republike Srbije, a svako drugi pa i zemlje članice EU neka postupaju onako kako misle da je za njih najbolje.
Sa druge strane, duboko smo svesni činjenice da u Rusiji, u Kini imamo iskrene prijatelje, partnere i na političkom i na ekonomskom i na bezbednosnom planu i nema te sile koja će nas naterati da sa tim zemljama prekinemo dobre i prijateljske odnose.
Dakle, pokazali smo da može da se vodi jedna politika koja je racionalna kada je u pitanju spoljna politika i koja je u interesu svih građana RS. Pokazali smo da može da se vodi ona politika koja je Srbiji u 19. veku omogućila da bude samostalna i nezavisna država. Pokazali smo da u sukobu velikih sila ne moramo mi biti ti koji uvek izvučemo deblji kraj. Pokazali smo da smo razumeli da ne zavisi od Srbije i nas Srba sudbina sveta i da ne zavisi od nas sudbina svetske politike, ali da isključivo od nas zavisi sudbina Srbije i njenih građana.
Dakle, pokazali smo da može da se vodi jedna drugačija politika. Jedna politika koja je vođena do 2012. godine, koja je rekla – biće smak sveta ako ne uđemo u EU, EU nema alternativu. Ovi iz DS su pričali da je šansa za Srbiju ekonomska kriza koja je pogodila ceo svet 2008. godine, kao što smatramo da nije realna ona politika koja kaže treba prekinuti sve razgovore, svaki dijalog sa EU, obustavi sve moguće odnose sa EU i okrenuti se isključivo saveznicima na istoku. Srbija hoće da ima saveznike i na zapadu i na istoku i mislimo da je ta politika najbolja za građane Republike Srbije.
Ono što hoću da kažem to je i o samom kandidatu. Gospođa Maja Gojković je u svojoj dugogodišnjoj karijeri pokazala da je vrstan pravnik, da je odličan advokat, da je jedna od retkih žena na srpskoj političkoj sceni koja ima ogromno političko iskustvo. U političkom životu Srbije je prisutna od 1990. godine, u više mandata je birana za narodnog poslanika, za poslanika u Skupštini AP Vojvodine, za potpredsednika Savezne Vlade SRJ. U prošlom mandatu je bila predsednik Narodne skupštine Republike Srbije i to uspešan predsednik. Mislim najbolji koji je Srbija imala od obnavljanja višestranačkog sistema 1990. godine.
Koristim ovu priliku da kažem da će poslanička grupa SNS danas da podnese predlog za formiranje anketnog odbora koji treba da ispita sve činjenice i okolnosti vezane za događaje koji su se desili posle zatvaranja biračkih mesta 24. aprila 2016. godine.
Hoćemo da ispitamo sve okolnosti, činjenice, pritiske, političke faktore bez obzira odakle dolaze koji su omogućili da najmanje jedna izborna lista uđe u Narodnu skupštinu Republike Srbije tako što su se svi živi udružili ne bi li ta lista ušla u parlament.
Da mi je neko rekao da će na istoj bini da stoje Bojan Pajtić, Saša Radulović, Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, u pozadini pripadnici LGBT populacije, rekao bih da to nije moguće. Pokazalo se da je to i te kako moguće.
Da mi je neko rekao da je moguće upasti u RIK, vikati sa galerije – lažeš, lopove, ukrali ste nam glasove, a pritom ne podnesete ni jedan prigovor RIK, da je moguće fizički napasti ženu koja je član RIK, pretiti joj, rekao bih da to nije moguće. Nažalost, pokazalo se da je moguće.
Mi iz SNS nemamo šta da krijemo od građana Republike Srbije. Hoćemo da ispitamo sve događaje koji su se desili nakon zatvaranja biračkih mesta. Da vidimo kako je moguće da se udruže oni koji su deklarativno levičari sa onima koji su izvorno, ideološki, politički u suštini „ljotićevci“. Da vidimo kako je moguće spojiti levicu i ekstremnu desnicu zbog jednog jedinog političkog interesa, a to je da se uđe u Narodnu skupštinu Republike Srbije na silu Boga.
Dakle, ne moraju oni koji su tukli žene, pretili im, vikali, galamili da podnose bilo kakav predlog za formiranje anketnog odbora. To će umesto njih da uradi SNS i to već danas i tražićemo da se ispitaju sve činjenice i okolnosti koje su omogućile da najmanje, kažem, jedna izborna lista Dveri-DSS uđe u Narodnu skupštinu Republike Srbije očigledno protivno volji građana Republike Srbije.
Mislimo da je kandidat za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, gospođa Maja Gojković najbolji mogući kandidat. Ona je to pokazala i u proteklom mandatu. Nju očekuju u naredne četiri godine veliki izazovi, teški poslovi i teški zadaci, ali sam ubeđen da će ona svim tim zadacima i svim tim izazovima uspešno da odgovori.
Što se tiče nas iz SNS, u nama će imati iskrene prijatelje i kolege, a ja pozivam i sve druge narodne poslanike da glasaju za izbor gospođe Maje Gojković za predsednika Narodne skupštine.
(Milan Lapčević, s mesta: Poslovnik.)

Moram da kažem da bih više voleo da je predlagač govorio mnogo više o kandidatkinji, imao je šta da kaže, umesto o političkim, opštim temama koje nemaju veze direktne sa predloženom temom, ali nisam želeo da koristim ovo pravo. Samo da konstatujemo da se držimo ipak dnevnog reda. Mi sada biramo predsednicu i red je da o njoj razgovaramo, a o svim ostalim stvarima ima vremena, pa ćemo razgovarati, praviti anketne odbore i sve ostalo, voditi kampanje.
(Milan Lapčević, s mesta: Poslovnik.)
Dakle, pre otvaranja pretresa, podsećam vas da shodno članu 97. Poslovnika Narodne skupštine ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da se ovo vreme raspoređuje na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Isto tako da dodam – ako, shodno članu 97. stav 3. Poslovnika bude predloženo duže vreme rasprave, Narodna skupština o tom predlogu može odlučivati pod uslovom da sednici prisustvuje najmanje 126 poslanika, a sada ih ima 225. Prema tome, moguće je taj predlog, ako ga ima, da ga čujemo.
Ako nema, onda molim poslanike, ukoliko to već nisu učinili, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Prvi za reč javio se Vojislav Šešelj i ja mu dajem reč.
(Milan Lapčević, s mesta: Poslovnik.)

Dame i gospodo narodni poslanici, mi srpski radikali ne sporimo pravo parlamentarnoj većini da predloži kandidata za predsednika Narodne skupštine i u parlamentarnim demokratijama to je nešto sasvim uobičajeno.
Mi ćemo kao opoziciona stranka glasati protiv, ali ćemo glasati za celi paket kojim se predlažu kandidati za potpredsednike Narodne skupštine, jer je takav dogovor postignut na sastanku šefova poslaničkih grupa.
Ono o čemu ovde želim da govorim je odnos izvršne vlasti prema zakonodavnoj povodom ovog pitanja, ono što smo čuli u obrazloženju predloga, što je neodrživo sa aspekta osnovnih principa parlamentarne demokratije i onome što mi moramo da očekujemo od novog predsednika Narodne skupštine, pa makar bile veoma male šanse da se to postigne.
Izvršnu vlast jednom zauvek treba naučiti da Narodna skupština nije njen sledbenik i da nije zadatak Narodne skupštine da izvršava političke ciljeve izvršne vlasti. Zadatak Narodne skupštine je da striktno kontroliše izvršnu vlast i svaki put kada se pojave u Narodnoj skupštini da ministri ovde prolaze kroz toplog zeca i da se ne zna da li ih oštrije kritikuju poslanici opozicije ili poslanici vladajuće većine, a na kraju kada se iskristališe na osnovu rasprave neki osnovni stav da se poslanici opredeljuju glasanjem. To je u demokratiji suština položaja zakonodavne vlasti u pravnom poretku.
Nažalost, mi nismo to imali u proteklih 25 godina od kada je obnovljen višepartijski sistem u Srbiji, ali nije u tome problem što to nismo imali. Kada bi se bar mogao osetiti neki pomak napred od jedne do druge faze.
Naš je problem što smo mi neprekidno nazadovali. Mi smo najdemokratskiji sastav Narodne skupštine imali posle izbora 1991. godine. Tamo nije bilo nikakvih ograničenja za narodne poslanike. Samo izuzetno se moglo ograničiti vreme trajanja diskusije. Inače, u redovnoj proceduri poslanici su govorili koliko su želeli, pa kada se završi rasprava, kada se poslanici jave prvi put postavi se pitanje - ko se javlja drugi put?
Kaže se – uštedi se u vremenu. Šta nam znači vreme. Mi smo ovde da budemo danonoćno. Ako se ne može na vreme nešto postići, radi se i danju i noću, ali ne po cenu uskraćivanja prava narodnih poslanika.
U tom periodu nismo imali ovakav oblik kažnjavanja narodnih poslanika kakav sada postoji. Ovo je stravično. Može narodni poslanik da se kazni opomenom, može da se isključi sa sednice ako prevaziđe svaku meru u kršenju discipline, ali to je sve.
Da organ zakonodavne vlasti novčano kažnjava članove te vlasti, članove tog organa, to je nepodnošljivo, jer uvek onaj koji kažnjava, to je parlamentarna većina – a, Nemanjina, a stepen razvoja demokratije ogleda se u razvoju prava manjine.
Ovde manjina uvek prolazi kroz toplog zeca. Imao sam priliku da 12 godina sa distance posmatram razvoj srpskog parlamentarizma, i to je možda povoljna okolnost, pošto sam mogao objektivno tome da pristupim, bez strasti. Ovde časništvo Narodne skupštine, predsednik i potpredsednici, služe za uterivanje straha među opozicione poslanike. Dođu ministri, pa čitaju lekcije opozicionim poslanicima, pa se svađaju sa njima, umesto da sede pognute glave i da oni prolaze kroz verbalno maltretiranje od strane, pre svega, opozicije, ali zašto da ne i od poslanika vladajuće većine.
Ovo može izgledati smešno nekome ko ne razume šta je demokratija, ko ne razume smisao parlamentarne demokratije i pogotovo onome ko ne zna šta je to princip podele vlasti i koje su njegove praktične konsekvence. Kod nas zapravo postoji jedna izvitoperena varijanta jedinstva vlasti pod prizmom njene podele i ovde postoji težnja da sva vlast bude jedinstvena pod kapom izvršne vlasti.
Mi smo slušali skupštinske funkcionere i predsednike i potpredsednike kako se u izjavama za medije hvale koliko je Narodna skupština bila uspešna, jer je izglasala toliko i toliko zakona. Stani malo, jel su to bili, pre svega zakoni koje je podnosila Vlada ili zakonodavna inicijativa poslaničkih grupa i grupa poslanika, nezavisno od poslaničkih grupa? Kada pogledamo, vidimo da je skoro isključivo Vlada inicijator donošenja zakona, a Skupština je protočni bojler. I hvali se predsednik Narodne skupštine - doneli smo 30 zakona, 40, 50, ove godine 100 zakona. Imali smo to na primeru predsednika Narodne skupštine iz mnogih stranaka ovde prilike da vidimo, ali to je sve bilo na uštrb demokratije.
Uspešna je Narodna skupština koja više obori zakonskih projekata izvršne vlasti, pa ih vrati na doradu, pa očita lekciju, pa istupe i opozicioni poslanici i kažu - nije vam ovo dobro, vraćajte na doradu. Nije zadatak poslanika vladajuće većine da prihvate sve što im se podnese, čak i u njihovo ime, i kao ovce samo ubacuju kartone, odnosno ove kartice u glasački instrument i glasaju.
Koliko je nastupio jedan sumrak svesti o važnosti i vrednosti parlamentarne demokratije možda najviše pokazuje zalaganje da se menja Ustav i kao prvi razlog promene Ustava da se smanji broj narodnih poslanika, i to čelnici izvršne vlasti traže da se u tom pravcu menja Ustav. Onda bismo došli u situaciju da se prepolovi broj poslanika ili svede na 150, da glavno zakonodavno telo ima manje članova nego izvršna vlast, jer u članove izvršne vlasti moramo ubrojati sve inokosne organe u državnoj upravi, i ministre i šefove agencija i načelnika generalštaba i ove i one. Zakonodavna vlast mora biti maksimalno reprezentativna.
U Kneževini i Kraljevini Srbiji Velika Narodna skupština je imala skoro 600 narodnih poslanika, ali kralj je uvek sa strepnjom dolazio na sednicu Narodne skupštine. U našem slučaju samo poslanici opozicije sa strepnjom dolaze na sednicu. Neko će im čitati lekciju zbog ovoga, nekome su se nasmejali, pa ih novčano kazni, nekome nije bilo po volji što se ovako ili onako izrazio, pa ga novčano kazni. Sramota je kada neko ko je prvi među jednakima, a predsednik Narodne skupštine je prvi među jednakima, novčano kazni svog kolegu. Kakva je to demokratija, jel to vladavina prava? I što je još gore, odredbom nekom Poslovničkom se stavi da se taj novac koristi u humanitarne svrhe. Teško onome ko pokušava neku korist od takvog novca da postigne. To je proklet novac, to treba da se zna, i to se nikada ne koristi za takve svrhe, jer je ponižavajuće i onome kome se taj novac upućuje.
Ovde imamo praksu da se zakoni prvo raspravljaju, pa se rasprava vodi po amandmanima, pa se određuje dan za glasanje. Zašto je to tako? Zato što vladajuća većina nije disciplinovana. Vladajuća većina mora na svakoj sednici Narodne skupštine da obezbeđuje većinu i da u svakom momentu ima tu većinu na raspolaganju, jer kada se vodi generalna debata, odnosno rasprava u načelu, pa se prođe kroz amandmane, pa se čeka nedelju ili 10 dana da se glasa, ko je u stanju da zapamti sve te amandmane? To se mora vratiti na ono što smo nekada imali, da se glasa amandman po amandman, a ko ne može da izdrži neka podnese ostavku na funkciju narodnog poslanika. To mora da se izdrži, nije Narodna skupština za kljaste i sakate, nego za one koji mogu fizički izdržati rad u njoj. I ko ne može, ne može.
Dalje, ovde imamo praksu da se vrednost poslanika meri po tome koliko puta se javljao za reč, što je glupost, pa, da li je došao na sednicu. Vlast uteruje disciplinu nad opozicijom, što zahteva da svi opozicioni poslanici moraju da dođu na sednicu. Ne moraju, moraju svi iz vladajuće većine, a kada opozicioni poslanik ne dođe i to je politički stav i kada opozicioni poslanik ćuti i to je politički stav i to se mora poštovati.
U našim medijima, evo nekoliko godina već, s vremena na vreme, vodi se kampanja protiv narodnih poslanika. Te oni su ovakvi, te oni su onakvi, te ne rade ništa. Nije tačno, svaki radi, i onaj koji sedi na sednici, ćuti i razmišlja i taj radi i možda najviše radi, a nije na vladajućoj većini da procenjuje ko više, a ko manje radi. Dakle, u te se stvari ne mešajte. Narod će videti ko je aktivan u skupštini, a ko nije i prema tome se opredeliti na sledećim izborima.
Zamislite sada da smanjite broj poslanika na 125 kakve bi posledice bile. Formalizovao bi se rad Narodne skupštine. A zašto na 125? Hajde da smanjimo na 10, pa ako su naprednjaci dobili 50%, njih pet i ostale partije pet. Ili, da bude svega šest poslanika, njihov da ima pet glasova, a ostali po jedan. Onda se najviše uštedi. Nemojte štedeti na Narodnoj skupštini, Narodna skupština troši najmanje stavke u budžetu, a trebala bi, u principu, da troši kao izvršna vlast, u idealnom nekom srazmeru, naravno, to niko nije dostigao, niti je moguće u sadašnjim uslovima.
Vi se ugledate na neke evropske zemlje koje su uvele „Bič Božiji“ nad narodnim poslanicima. Pa, ograničavaju diskusiju, pa imate u Savetu Evrope pet minuta, pa jednom možete u tri meseca da dobijete pravo na reč itd. To je formalizacija demokratije. To je nastupanje globalizama u parlamentarnoj sferi. Osnovna je suština osloboditi narodnog poslanika.
Ako se oslobodi narodni poslanik, doći će onda i do zloupotrebe slobode, ali ona će biti privremena. Nadmetaćemo se ovde mesec dana ko će duže govoriti, imali smo te slučajeve ranije, pa ćemo se umoriti od toga, pa ćemo se svesti na ono što je normalan govor. Ne može predsedavajući svakog momenta da upada u reč i kaže – vratite se na temu, i da sam procenjuje je li nešto u skladu s temom ili nije. Pazite, ozbiljni ljudi su u stanju da održe i pametne govore, ali je teško nekom prosečnom čoveku zaključiti je li to u skladu sa temom ili nije. Pustite ga da govori, ako je njegovo pravo da govori.
Imali smo slučajeve u italijanskoj demokratiji da su radikalski poslanici, ali to su bili levi radikali, setiće se njih gospodin Mićunović, tamo negde sedamdesetih godina, kad bi hteli da opstruišu donošenje nekog zakona, smenjivali su se danju i noću za govornicom dok nisu popadali u nesvest, pa je neki donosio „Kapital“ Karla Marksa da čita, pa je neki donosio telefonski imenik, a neki je donosio Bibliju. Da li se sećate toga? E, to je demokratija. A vi koji vam se ne sviđa, trpite. Trpite dok oni ne popadaju u nesvest.
(Ljubiša Stojmirović, s mesta: To je tiranija.)
Pa, ovo je tiranija većine. Nema tiranije manjine u demokratiji. Tiranija manjine je u autokratiji, u diktaturi. U demokratiji je moguća tiranija većine i mi tu tiraniju većine smo u prilici da gledamo svakodnevno i treba joj stati u kraj. Kako ćemo joj stati u kraj? Tako što će se liberalizovati atmosfera u Narodnoj skupštini.
Ja nisam verovao, znate, nekada ranije u žaru političke borbe i ne primetim mnoge stvari koje su se dešavale, ali kad se to sa distance posmatra nekada deluje stravično. Ne sme predsednik Narodne skupštine da se naljuti na nekoga, ne sme da pokaže srdžbu, ne sme da pokaže mržnju. Ne sme ni ministar. Ko to može? To mogu pre svega poslanici opozicije. Pa, može se tolerisati i poslanicima parlamentarne većine, ali onima koji predsedavaju to se ne sme tolerisati. Ni ministrima se ne sme tolerisati. Ne sme ministar ovde da sedne i da se ruga bilo kom narodnom poslaniku, da ga vuče za uši u figurativnom smislu.
Dakle, to je nešto o čemu moramo da razmislimo. Naravno, pred nama su dve mogućnosti – da se nastavi po starome i da se parlamentarna većina hvali kako je uspešna, jer je kroz protočni bojler prošlo toliko i toliko litara zakona za kratko vreme, pa su prošli ovakvi evropski, ovakvi, onakvi zakoni itd. To parlamentarnu demokratiju ne interesuje. Parlamentarnu demokratiju interesuje da li je svako imao pravo da se izjasni o tom zakonskom projektu i iznese svoje mišljenje. U tom slučaju neodrživo je i ovo da se deli vreme na poslaničke grupe. I to je formalizovanje rada Narodne skupštine. I nema svaki poslanik pravo da govori, a kaže se – on predstavlja narod. Ako se smanji broj poslanika na 125, onda će prirodni cenzus za pripadnike nacionalnih manjina biti dvostruko veći.
Imam još dva minuta, gospodine Mićunoviću, pratim, ne brinite ništa.
Dakle, povećava se prirodni cenzus. Onda ćemo imati po tom novom prirodnom cenzusu samo Mađare u Narodnoj skupštini, neće biti muslimana, neće biti ni Slovaka. Sad imamo još Slovake i muslimane i Albance. Ni Albanaca neće biti ako bude povećan prirodni cenzus. Je li to nekome u interesu? Ili ćemo i tu stvar formalizovati, pa reći – evo, oni imaju zagarantovano pravo na određen broj mesta? E, onda to nije demokratija. Pozitivna diskriminacija je uvek na uštrb demokratije. Prirodni cenzus je nešto što nije na uštrb demokratije, jer se kaže – ima pravo na toliko, pa nek pokuša da osvoji toliko. Ako ne osvoji, onda nema pravo na toliko.
Ili ćemo imati jedan liberalni pristup u kome ćemo se rukovoditi umnim načelima i u kojima će to sprovoditi umni ljudi, ili ćemo opet imati okršaje. Nama nije stalo do velikih okršaja, spremni smo uvek za okršaje i to vam iskreno kažem, mi smo ovde da izvršavamo volju svog naroda, pogotovo onih koji su za nas glasali na izborima i ono što od nas očekuju. Mi ćemo to i da radimo uspešno, na ovaj ili na onaj način, ali želimo da ova Narodna skupština jednom promeni svoju suštinsku ulogu u društvu, da uspostavi u punoj meri princip podele vlasti i da se postavi iznad izvršne vlasti, a ne ovako da se predstavnik vladajuće većine poziva na mišljenje premijera. To nemate u modernim parlamentarnim demokratijama. Hvala.