Hvala, predsedavajući.
Znate, da je zakon koji je malopređašnji govornik predlaže važio 2003. godine on nikada ne bi bio premijer. U to nemam nikakve sumnje, ali znate jedan od razloga što vi ovo danas, gospodine Vučiću, pričate je i zašto nam se zemlja raspada i zašto je opljačkana, upravo to, kada završite premijerski mandat, onda dobijete bespovratnu subvenciju za vinograd i nikada ne vratite to državi. Tako su oni funkcionisali i Bogu hvala više nikada neće tako raditi, ali je zemlja nažalost značajno propala.
Ono, gospodine Vučiću, što ja mogu vama da zavidim, a verujem da vam zavide mnogi svetski političari, a to je zato što imate ovakvu opoziciju. Mislim da nikada ni jedan lider više neće imati ovakvu opoziciju. Dok je njih za ovu vlast nema zime. Zaista, meni je krivo, ja bih voleo da oni što više nastupaju u medijima. Toliko besmisla smo danas čuli ovde, toliku količinu gluposti da je to nešto zaista zastrašujuće. Ja verujem da svi mi ovde poslanici vladajuće većine možemo da damo smisleniju kritiku na račun i rad Vlade, nego što su oni dali.
Ja moram zaista da konstatujem i vrlo sam razočaran što mi zaista nemamo opoziciju, jer nije dobro za jedno društvo ako nema opoziciju. Nažalost, ako ovakvi ljudi predstavljaju opoziciju, stvarno moram da konstatujem da je to njihov problem. No, kako god.
Osvrnuću se naravno na sam ekspoze koji ste ovde izneli, vrlo temeljito i mnogo bolje nego što su to nekada ranije neki ljudi na vašem mestu radili. Niste u pravu, nije bilo 20 minuta, bilo je 10 minuta. Gospodin Cvetković je izlagao 10 minuta, ja se dobro toga sećam, na četiri lista papira i to je bilo nešto što je zaista bilo neprimereno, a postao je predsednik vlade jedne države.
Ono što izražavam kao pesimizam je upravo to što vi ovde pokušavate da uradite već nekoliko godina unazad, to je da se promeni svest kod našeg naroda. Vodim jednu emisiju i često razgovaram sa našim narodom i ono što ne može nikako da se promeni i to je nešto što je potpuna katastrofa i što mene generalno ovako i boli i razočara me, a to je ta činjenica da mi ne možemo da izađemo iz samoupravnog socijalizma. Mi i dalje razmišljamo kako država treba da mi dotira, kako bi država trebala da mi da, kako država mora da mi omogući školovanje, kako mora da mi omogući lečenje. Sve mora država da uradi, a kada vi njih pitate šta ćete vi državi da date, onda neće niko ništa da da državi. Zato što se valjda ovde naučilo da se živi u sistemu baš me briga, dobar je ovaj režim, ja mogu da ne radim i da ležim, a opet da mi kaplju pare. To tako ne može i iskren da budem, mislim da ćete vi ovde morati dekretima neke stvari da uradite, kao što je Kemal paša Ataturk to uradio. Zato što je ovde nemoguće neke stvari promeniti.
Recimo, dešavalo mi se da odem u jedno selo, Banatska opština Alibunar. Vi razgovarate sa seljacima pošto je donet novi Zakon o zadrugama, naravno kolege iz opozicije pojma nemaju da je donet novi Zakon o zadrugama i vi pričate tim ljudima ljudi udružujte se, a oni komšije piju pivo jedni sa drugima svako veče i kažu – ne mi ne možemo da se udružimo, nek nam država da dva hektara pa ćemo da radimo. Onda vidite da je to nešto što je potpuno neverovatno.
Drugo, mi imamo jednu strahovitu podeljenost u društvu, delujemo kao u onom filmu „Tri karte za Holivud“ kada se rešava globalna kriza vezana za Kubu i gde ni Hruščov ni Kenedi ne mogu to da reše, ali u jednom selu smo se mi podelili i do istrebljenja se potukli, celo selo je bilo pohapšeno upravo zbog toga. Mi tako zaista danas delujemo. Mi se delimo ovde na one koji su za Ruse i koji su za Amerikance i to nije normalno. Najmanje se pitamo šta ćemo za Srbiju da uradimo.
Ne mogu da krijem, to je nekako u slovenskoj duši, u slovenskom biću, posle Srbije, Republike Srpske naravno da najviše volim Rusku Federaciju i glupo je da to krijem ali naravno da najviše volim Srbiju. Nikada u životu ne bih radio nešto za tuđi interes, nego bi radio isključivo za interes moje zemlje, jer nju najviše volim na svetu. A ne, mi ovde imamo strašnu situaciju da ova jedna nevladina struja optužuje neke predstavnike vlasti, kažu vi ste predstavnici Ruske neke moći, onda im drugi uzvrate ne, vi ste potpuni cijaši, šta li ste već ovde i niko ne priča o Srbiji.
To je ona podela kao što imamo na četnike i partizane, da danas na Zvezdu i Partizan, na Karađorđeviće pristalice i Obrenovićevce i to traje. Šta god da dođe ovde mi se i dalje delimo. Imaćete za koji dan veliki problem naravno u medijima. Ne toliko u društvu ali više u medijima jer se to namerno podvlači, recimo kada bude rehabilitacija, odnosno suđenje Milanu Nediću. Tvrdim da će se o tome više voditi polemika i to će biti glavna vest, a neće biti glavna vest to što imamo privredni rast, to što ovde dolaze neke investicije, to što smanjujemo nezaposlenost. Ne znam da li primećujete, ali to uopšte nije vest u našim medijima. To je potpuna katastrofa.
Bavimo se glupostima, trivijalnim stvarima. Recimo za te tri šupe u Sava Mali, ja bih prvi trebao da budem prvi najviše tužan što su one srušene, u jednoj od kafana sam najviše svoje mladosti proveo. Iskren da budem. Žao mi je što to više ne postoji, ali znate mnogo mi je draže da Beograd napreduje zato što želim da
Beograd napreduje.
Ne mogu da gledam, ljudi kao da uživaju u onom šiblju, u onom trnju, u onim fekalijama da izvinete i u onim prostitutkama koje makroi vode u onom Picinom parku, to je živa istina. Da ne pričam o narkomanima koji šetaju. Ne znam ko može da uživa u tome, u olupinama, u brodovima. To je njihova zaostavština šta su oni nama ostavili u Beogradu. Na dve reke izlazimo, možemo da budemo balkanski Rio de Ženeiro, ali niko ovde ne želi uopšte o tome da razgovara. Kada neko nešto pokušava da napravi, ne taj je odmah retrogradan, odmah ga sputavaju, vode se kampanje, zašto? Zato što želite nešto što je bolje.
Svim srcem ću naravno podržati sadašnju Vladu. Želim joj da napreduje. Jedino sa čime ne mogu nikako da se složim sa vama, a ipak se nadam da ćete zato što želim da država pokaže svoj autoritet, znate da sam veliki navijač Crvene zvezde i sve bih dao za taj klub, dan danas isključivo sa Severne tribine gledam utakmicu, ali neka Zvezda ispadne u četvrtu ligu, neka ispadne i Partizan, pa šta. Glazgov Rendžers je ispao. Nemojte da više država dotira naše klubove, ni Zvezdu, ni Partizan, ni Vojvodinu ni bilo koji drugi klub, zato što te pare mogu da se usmere na investicije, mogu na neke socijalno ugrožene ljude, nemojte više da bacamo. Sve ostalo je laž, ti klubovi moraju da se privatizuju, osim ako mi ne želimo da gledamo završnicu u evropskim takmičenjima u avgustu mesecu. Jedini način da ti klubovi prosperiraju je isključivo privatizacija i molim vas da to sprovedete. Hvala.
